U zdravom telu, zdrav duh, ili pak u nezdravom telu, nezdrav duh?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti“, stoga, ne dozvolite sebi da dođete do stadijuma kada ćete porušiti sve gore navedene kriterijume, a kada dođete do te tačke, definitivno “nezdravo telo, prati nezdrav duh”.

Nekoliko godina unazad gojaznost je uzela maha na svetskom nivou. Kao hronična bolest, treba je tretirati vrlo ozbiljno, te ne zaboravite da može imati i fatalan ishod.

Višak telesnih masti, tj. gojaznost, prisutna je kod većine ljudi i treba je prepoznati na vreme.

Faktori koji mogu dovesti do viška telesnih masti su: genetska predispozicija, metabolički faktori, razna endokrina oboljenja, psihički faktori itd. Osim faktora sa medicinskog aspekta, tu su i sociološki faktori, kao i faktori okoline, koji su često povezani sa gojaznošću.

Gojaznost ne bira uzrast ni pol. Često se koreni gojaznosti vuku iz detinjstva, posmatrajući navike iz porodice, te se dešava da ako su roditelji gojazni, u većini slučajeva su i deca prigrlila navike svojih roditelja koje dalje prenose na svoju decu.

Vrsta posla koju osoba obavlja i te kako je povezana sa gojaznošću. Osobe koje vode sedentarni način života su sklonije pojavi gojaznosti od osoba koje se svakodnevno bave određenom vrstom fizičke aktivnosti.

Treba spomenuti i „emocionalno prejedanje“ koje je udruženo sa psihičkim faktorima, a često zna biti i osnovni faktor gojaznosti. Kada se osoba nalazi u lošem psihičkom stanju, najjednostavniju utehu joj pruža nezdrava hrana kao što su grickalice, gazirani sokovi i fast food.

Višak kilograma se ne gomila preko noći, već kroz određeni period. Pacijenti često prepoznaju razne tegobe koje ne prepisuju višku kilograma, kao što su manjak energije, veća pospanost, nezainteresovanost za okolinu, međutim, kada te tegobe postanu ozbiljnije i gojaznost uzima veći mah, pacijenti se tada odluče javiti nadležnom lekaru ili nutricionisti za pomoć.

Najčešće se obrate kada osete da se više umaraju, gube dah pri manjem naporu, upadaju u depresivna stanja, osećaju bolove u kostima, zglobovima, a žene se najčešće žale na poremećaj menstrualnog ciklusa

Koje kategorije gojaznosti postoje?

Svetska zdravstvena organizacija je na jednostavan način postavila kategorije (stepen) gojaznosti: BMI = TM (kg) / TV (m2) (odnos telesne težine i visine u metrima na kvadrat).

Izračunajte kom stepenu vi pripadate:

• < 18,5 masa koja je ispod idealne
• 18,5 – 25 idealna masa
• 25,0 – 30,0 masa iznad idealne
• 30,0 – 35,0 I stepen gojaznosti
• 35,0 – 40,0 II stepen gojaznosti
• > 40,0 III stepen gojaznosti

Pomoću BMI parametara možete dijagnostifikovati da li postoji problem ili ne, savetuje se i čitanje kompletne krvne slike i hormonskog statusa.

Osim pomenutih kategorija, razlikuju se i dva tipa gojaznosti: androidni i ginoidni tip.

Androidni tip se najčešće viđa kod muškaraca kod kojih se višak masnog tkiva nagomilava u predelu ramena, grudnog koša i abdomena, dok se ginoidni tip viđa kod žena kod kojih se višak masnog tkiva najčeše nagomilava u donjem delu tela, odnosno kukovima, zadnjici i butinama.

Komplikacija koje gojaznost donosi?

Komplikacije udružene sa gojaznošću su sledeće:

• Bolesti srca i krvnih sudova ( arterijska hipertenzija, ishemijska bolest srca, angina pektoris, infarkt miokarda)
• Metabolički poremećaji ( dijabetes mellitus tip II kao jedan od najznačajnijih, poremećaj rada štitne žlezde, insulinska rezistencija, poremećaj lipida itd.)
• Problemi sa organima za varenje (najčešće zahvaćeni žučna kesa, jetra i debelo crevo)
• Problemi sa disanjem
• Pad imunog sistema
• Česta sklonost ka infekcijama
• Problemi sa kostima i zglobovima (otežano svakodnevno funkionisanje)
• Kod žena dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa kao i do steriliteta

Kako biste izbegli da dođe do navedenih komplikacija, treba početi sa lečenjem ove hronične, ali ipak izlečive bolesti.

Kako se leči gojaznost?

Postoji nekoliko načina lečenja:

• Izrada i praćenje planova zdrave ishrane

  Predstavlja osnovni princip lečenja ove bolesti menjanjem celokupne ishrane tj. životnog stila u potpunosti, pacijent uči kako da poboljša svoje zdravlje balansiranim unošenjem namirnica uz pomoć lekara ili nutricioniste

• Bavljenje fizičkom aktivnošću

  Svaka vrsta fizičke aktivnosti koja odgovara pacijentu se računa, bilo da je to za početak lagana šetanja ili, kasnije, brzi hod, trčanje, plivanje, grupni ili individualni treninzi, yoga, pilates ili neka vrsta plesa

• Terapije kod psihologa/psihijatra

  Poželjne su zbog motivacije i podrške koja je pacijentu potrebna

• Primena određene terapije

  Dolazi u obzir kod preterano gojaznih osoba uz lekarsku pomoć

• Hirurško lečenje

  Ne treba zaboraviti da muzikoterapija ima odličan efekat ako se primenjuje zajedno sa navedenim vrstama lečenja. Treba „probuditi“ i „podstaći „ ćelije, tkiva, pa i celokupan organizam da se bori protiv ove bolesti i nagoveštava da promena stiže, povećavajući ne samo nivo energije, već i motivaciju pacijenta da uspe.

Lečenje gojaznosti u Hirurgiji dr Đoković

Lečenje gojaznosti u bolnici dr Djoković je sada dostupno, a zadatak pacijenta je da bude spreman da prihvati zdrave navike dok ne ovlada njima, da bi mogao samostalno da se brine o svom, ne samo mentalnom već i fizičkom zdravlju.

Sa obzirom na to da je svaka osoba jedinka za sebe, tako joj se i pristupa. Postoje pacijenti koji imaju iste zdravstvene tegobe, međutim, pristup svakom pacijentu je jedinstven.

Pacijent može da očekuje kompletan nutricionistički pregled koji se sastoji od uzimanja anamneze, neophodnih merenja (BMI, merenje obima i kg, merenje krvnog pritiska), čitanja kompletne krvne slike, do sastavljanja individualnog jelovnika zdrave ishrane u zavisnosti od prvobitnog cilja ( mršavljenje, dobijanje na mišićnoj masi ili održavanja postojeće kilaže).

Pacijentu se pruža posvećenost njegovom problemu stoga, ne samo da su jelovnici pogodni za osobe koje imaju zdravstvene tegobe (dijabetes, insulinska rezistencija, problemi sa štitnom žlezdom, policističnim jajnicima, arterijskom hipertenzijom, problemi sa varenjem, kanceroznim stanjima itd.) već su pogodni i za trudnice, dojilje, vegane, vegetarijance, profesionalne sportiste kao i za rekreativce koji se pripremaju za razne trke kao što je Spartan race, polumaraton, maraton itd.

Nakon osnovnog pregleda, dostupni su i kontrolni pregledi u kojima pacijent dobija odgovarajući podršku, motivaciju i savete za praćenje svog plana. Pacijentu se maksimalno poklanja pažnja i daju mu se odgovori na pitanja ukoliko ima nedoumice u vezi sa jelovnikom.

Ne zaboravite da je uvek bolje sprečiti nego lečiti, stoga se nutricionistički pregled ne savetuje samo gojaznim osobama, već svima koji žele da poboljšaju kvalitet života i produže životni vek.

Dr Marija Trifunović