Lečenje fekalne inkontinencije (THD® SphinKeeper)

Fekalna inkontinencija je stanje o kome se retko govori otvoreno, mada pogađa značajan broj ljudi i može ozbiljno uticati na svakodnevni život i samopouzdanje. Dobra vest je da savremena medicina danas nudi rešenja koja su znatno manje invazivna od klasičnih hirurških intervencija. Jedno od njih je THD® SphinKeeper – postupak kojim se u telo ugrađuje niz malih implanata i tako vraća funkcija analnog sfinktera.

U nastavku teksta objašnjavamo šta je fekalna inkontinencija, koje su opcije lečenja dostupne, kako funkcioniše THD SphinKeeper metoda, kako izgleda sam postupak ugradnje implanata i šta pokazuju do sada sprovedena klinička istraživanja.

Šta je fekalna inkontinencija

Fekalna inkontinencija je nemogućnost kontrole pražnjenja creva, što dovodi do neželjenog i nekontrolisanog izlaska stolice kroz anus. Problem se kreće od povremenog, neprimetnog gubitka male količine stolice prilikom izbacivanja gasova, do potpunog gubitka kontrole nad pražnjenjem creva.

Prema podacima iz međunarodne literature, fekalna inkontinencija pogađa između 1 i 7,4% opšte populacije, dok kod starijih osoba u domovima za stara lica i drugim ustanovama taj procenat raste na čak 25 do 30%. Prosečan trošak lečenja po pacijentu u nekim zdravstvenim sistemima procenjuje se na oko 17.000 američkih dolara, što pokazuje koliko ovo stanje opterećuje i pacijente i zdravstveni sistem.

Lekari fekalnu inkontinenciju obično dele u nekoliko kliničkih kategorija:

• Urgentna inkontinencija – osoba oseti potrebu za pražnjenjem creva, ali ne stigne do toaleta na vreme.
• Pasivna inkontinencija – stolica izlazi bez ikakvog prethodnog upozorenja ili osećaja potrebe.
• Soiling – povremeno, manje zaprljanje donjeg veša.
• Fekalno curenje (seepage) – curenje sekreta nakon u suštini normalnog pražnjenja creva.

Kako se fekalna inkontinencija leči

Pre nego što objasnimo sam THD SphinKeeper postupak, korisno je znati koje opcije lečenja danas postoje. U zavisnosti od uzroka i težine problema, lekar može predložiti različite pristupe, koji se generalno mogu podeliti u četiri grupe:

• Popravka (repair) – na primer, hirurška rekonstrukcija sfinktera, odnosno sfinkteroplastika.
• Zamena (replace) – na primer, dinamička graciloplastika, gde se mišić sa drugog dela tela koristi za izgradnju novog sfinktera.
• Promena puta (re-route) – na primer, kolostoma.
• Reinervacija (re-innervate) – na primer, sakralna neurostimulacija (SNS).

THD SphinKeeper predstavlja noviji, minimalno invazivni pristup koji se svrstava u grupu metoda zamene – umesto da se sfinkter hirurški rekonstruiše, oko analnog kanala se ugrađuje niz malih implanata koji preuzimaju ulogu dodatnog, „trećeg“ sfinktera.

THD SphinKeeper – minimalno invazivno rešenje

THD SphinKeeper je veštački analni sfinkter nove generacije, osmišljen da pacijentima sa fekalnom inkontinencijom pomogne bez potrebe za velikom, klasičnom operacijom. Metoda se zasniva na ugradnji 10 sterilnih, samoširećih implanata u intersfinkterni prostor – uzak sloj tkiva koji se nalazi između unutrašnjeg i spoljašnjeg analnog sfinktera.

Kada se implanti ugrade jedan pored drugog, u krug oko celog analnog kanala, oni formiraju takozvani oblik „krofne“ (donut) – prsten koji se ponaša kao treći, dodatni sfinkter i pomaže pacijentu da povrati kontrolu nad pražnjenjem creva.

Za razliku od injektabilnih materijala, koji se vremenom mogu resorbovati ili pomeriti, čvrsti implanti u intersfinkternom prostoru pokazuju stabilnije i dugotrajnije rezultate, a kontrolni ultrazvučni pregledi u dužem periodu prate eventualnu, retku migraciju implanata.

Kako implant funkcioniše

Implanti su izrađeni od patentiranog materijala sa „memorijom oblika“ (shape memory). To znači da implant u svom polaznom, dehidriranom obliku izgleda kao tanak, suv i čvrst cilindar, koji se lako ugrađuje kroz veoma uzak kanal instrumenta. Nakon ugradnje, materijal u kontaktu sa telesnim tečnostima postepeno upija vlagu i tokom približno 48 sati menja oblik – postaje kraći, deblji i mekši – pri čemu zadržava memoriju oblika koja mu omogućava da prati prirodne pokrete sfinktera.

Materijal je biokompatibilan: ne izaziva alergijske reakcije, nije imunogen i nije kancerogen.

Promena dimenzija implanta tokom hidratacije je značajna – zapremina materijala uvećava se i do 730% u odnosu na početnu vrednost:

Pre ugradnje (dehidrirano)

Nakon hidratacije

Prečnik

3 mm (+0,2 / -0,4)

8,5 mm (±1,0)

Dužina

22,5 mm (±1,0)

18,5 mm (±2,0)

Zapremina jednog implanta

143 mm³

1049 mm³

Ukupna zapremina (10 implanata)

1430 mm³ = 1,4 ml

10490 mm³ = 10,5 ml

Prednosti THD SphinKeeper metode

Bezbedna procedura

Postupak je osmišljen tako da bude minimalno neprijatan za pacijenta. Prema dostupnim podacima, ne dolazi do većih komplikacija ni infekcija, a stopa istiskivanja (ekstruzije) implanta je minimalna – posebno ako pacijent poštuje preporuku o mirovanju, odnosno o postepenom i oprezenom ustajanju iz kreveta (na primer, samo do fotelje) tokom prvih 48 sati nakon procedure. Na taj način se značajno smanjuje rizik od ranog pomeranja implanta.

Brza procedura

Ugradnja implanata po pravilu traje 40 minuta ili kraće.

Isplativa procedura

Postupak je ekonomski povoljan jer zahteva malu količinu materijala, kratak boravak u bolnici i ograničenu upotrebu lekova protiv bolova nakon procedure.

Kako izgleda sam postupak

Procedura se po pravilu izvodi u lokalnoj anesteziji, mada je, u zavisnosti od procene lekara i potreba pacijenta, moguća i opšta anestezija. Pacijent najčešće leži na levom boku. Ugradnja prvog implanta, po standardnom protokolu, počinje na poziciji „3 sata“ (kao na brojčaniku sata), nakon čega se implanti, jedan po jedan, postavljaju u krug oko celog analnog kanala, sve do pozicije 10.

Ceo postupak se izvodi kroz mali, potkožni tunel, bez potrebe za velikim hirurškim rezom, pažljivim praćenjem prirodnog puta do intersfinkternog prostora – uz izbegavanje vertikalnog prolaza kroz spoljašnji sfinkter.

Korak 1–2: Rez i potkožno tuneliranje

Lekar pravi mali rez na koži, na oko 2 cm od ivice anusa, kroz koji se zatim, potkožno, formira tunel u pravcu intersfinkternog prostora.

Korak 3: Tuneliranje do intersfinkterne brazde

Lekar prstom locira intersfinkternu brazdu – žljeb između unutrašnjeg i spoljašnjeg sfinktera – i koristi ga kao vodič za pravac ugradnje. Kanila instrumenta se postepeno gura napred, sve dok ne dođe do prsta postavljenog u brazdi.

Korak 4: Ubacivanje sistema za isporuku u intersfinkterni prostor

Kada se dođe do intersfinkterne brazde, pravac kanile se menja tako da postane paralelan sa dužom osovinom analnog kanala, nakon čega se kanila postepeno uvodi dublje u intersfinkterni prostor. Blizu zupčaste linije (dentate line) postoji tačka većeg otpora, na kojoj lekar mora biti posebno pažljiv.

Korak 5: Ubacivanje instrumenta do anorektalnog prstena

Ubacivanje kanile sve vreme se prati digitalnom palpacijom – lekar prstom prati vrh kanile sve do anorektalnog spoja, čime se izbegava povreda okolnog tkiva.

Korak 6: Provera endoanalnim ultrazvukom (EAUS)

Prst se uklanja, a umesto njega se uvodi sonda za endoanalni ultrazvuk (EAUS), kojom se potvrđuje da je vrh kanile pravilno postavljen u intersfinkternom prostoru, pre samog otpuštanja implanta.

Korak 7: Otpuštanje implanta

Lekar pritiska dugme „B“ na ručici instrumenta, čime se implant otpušta na ciljanom mestu. Kada lampica (LED) na instrumentu zatreperi narandžasto, instrument se pažljivo izvlači iz tkiva.

Korak 8: Šivenje i ponavljanje postupka

Mali rez se zašiva, a zatim se čitav postupak ponavlja na sledećoj poziciji oko analnog kanala, sve dok se ne ugradi svih 10 implanata, raspoređenih u krug, prema rasporedu prikazanom na ilustraciji iznad.

Period nakon procedure – oporavak

Imajući u vidu da implant svoj konačan oblik dobija tek u kontaktu sa telesnim tečnostima tokom prvih 48 sati, ovaj period je naročito važan. Pacijentu se preporučuje mirovanje, odnosno postepeno i oprezno ustajanje iz kreveta tokom ta prva dva dana, čime se značajno smanjuje rizik od ranog pomeranja implanta. Kako je postupak minimalno invazivan, period oporavka je po pravilu kratak, a potreba za lekovima protiv bolova ograničena.

Naučni dokazi – klinička studija

Bezbednost i izvodljivost THD SphinKeeper metode ispitivane su u kliničkoj studiji koju su sproveli C. Ratto, L. Donisi, F. Litta, P. Campennì i A. Parello, sa Odeljenja za proktologiju Katoličkog univerziteta u Rimu (Department of Surgical Sciences, Catholic University, Rome), pod naslovom „Implantation of SphinKeeperTM: a new artificial anal sphincter“.

U studiju je bilo uključeno 10 pacijenata (5 žena), prosečne starosti 58 godina (u rasponu od 20 do 75 godina), kojima je ugrađeno po 10 implanata u lokalnoj anesteziji, pod kontrolom endoanalnog ultrazvuka. Prosečno trajanje procedure iznosilo je 40 minuta (u rasponu od 30 do 45 minuta).

Tokom praćenja u trajanju od 3 meseca nakon procedure, nisu zabeležene ni intraoperativne ni postoperativne komplikacije. Kod samo jednog pacijenta zabeležena je delimična dislokacija jednog implanta, koja je izazvala blagu nelagodnost u predelu anusa, a koja je spontano prošla nakon nedelju dana.

Autori studije su zaključili da se THD SphinKeeper implanti mogu bezbedno ugraditi kod pacijenata sa fekalnom inkontinencijom različite etiologije, te da je postupak dobro podnošen, bez pomeranja implanata tokom tromesečnog praćenja.

Važno je napomenuti da se radi o preliminarnoj studiji sa relativno malim brojem pacijenata, pa su potrebna dalja istraživanja, sa dužim periodom praćenja, da bi se ovi rezultati potvrdili na većem broju pacijenata.

Da li je ova metoda rešenje za vas

Fekalna inkontinencija je stanje koje se uspešno leči, a izbor metode zavisi od uzroka problema, njegove težine i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. THD SphinKeeper predstavlja jednu od minimalno invazivnih opcija koja se izvodi brzo, uz kratak period oporavka i obećavajuće rezultate u ranim kliničkim studijama.

Odluku o tome da li je baš ova metoda pravo rešenje za vas, treba da donesete zajedno sa svojim lekarom, nakon detaljnog pregleda i razgovora o svim raspoloživim opcijama lečenja.