Nekad se pitam radim li ja u životu išta osim što donosim odluke. One neprimetne, svakodnevne i rutinske, ali i one koje menjaju pravac mog života. Da li da ponesem kišobran? Ili naočare za sunce!? Da kuvam ručak ili da kupim nešto gotovo? Haljina ili neka kombinacija s pantalonama? Da stavim samo maskaru ili da se potrudim malo više… Da li da poslušam srce ili razum?

Koliko sam samo puta pretrpela svašta zbog pogrešnih odluka, zbog toga što me je mrzelo da razmišljam, zbog toga što sam poslušala nekog drugog, zbog toga što sam podlegla predrasudama.  A pogotovo zbog toga što sam puštala da sve ide svojim tokom, umesto da menjam ono što se tako lako da promeniti.

Za neke davno donete odluke ni danas nisam sigurna da su bile ispravne. Ali znam da u slučaju estetske hirurgije nisam pogrešila. A u njoj sam potražila spas posle mrzovoljnog: Ma nije to za mene, za čim je, srećom usledilo jedno mućkanje glavom, i jedan pogled na internet.

Ali, priznajem, iako je odluka bila dobra, i tu sam uspela da pogrešim. Trebalo je da se čarima estetske hirurgije prepustim mnogo ranije. Umesto što sam se razvlačila od faze Ma nije to za mene do pametne odluke Da, hoću, to je ono što mi treba, jedva čekam – trebalo je da se odmah bacim na posao. Jer bih se onda poštedela pridika koje i danas upućujem sama sebi (Gde ti je bila pamet? Šta si čekala do sada? Tebi baš sve mora da se nacrta!…).

Bilo kako bilo, kad sam otkrila da osobe iz mog okruženja ne izazivaju zadivljene poglede zahvaljujući svojoj bogomdanoj lepoti i savršenstvu, već da su im baš estetske korekcije pomogle da zablistaju punim sjajem, nije trebalo mnogo vremena da se moja priča zaokruži. Mnooogo puta čula sam od najrazličitijih ljudi (dobro, više od žena, valjda zato što smo mi žene veći perfekcionisti, a i radije delimo svoje tajne) da to što koriste moć estetske hirurgije smatraju najboljim potezom u životu. I čim sam shvatila da ne postoji ni jedna jednina prepreka koja bi se isprečila između mene i estetske hirurgije, izabrala sam iz njene bogate ponude baš ono što je meni trebalo (za početak) i postala, ne malo lepša, zadovoljnija, sigurnija u sebe, već istinski lepa, zadovoljna i puna samopouzdanja.

Zato sada, zahvaljujući toj pametnoj odluci, koju je, doduše, trebalo da donesem ranije, znanima i neznanima od srca preporučujem da se ne predomišljaju i da put koji će ih odvesti u lepši i bolji život započnu u ordinaciji estetskog hirurga.  Možda se sretnemo tamo.

Hirurgija Dr Đoković