Biopsija štitne žlezde (punkcija tankom iglom)
Biopsija štitne žlezde (punkcija tankom iglom, FNA) je pregled kojim se iz čvora na štitnoj žlezdi, pod kontrolom ultrazvuka, tankom iglom uzimaju ćelije za citološku analizu. Pregled traje kraće od 30 minuta, radi se bez opšte anestezije, a pacijent se istog dana vraća obavezama. Nalaz pokazuje da li je čvor dobroćudan ili ga treba dalje ispitati.
| Šta treba znati | Biopsija (punkcija) štitne žlezde |
|---|---|
| Kako se radi | tankom iglom, pod kontrolom ultrazvuka; uzimaju se ćelije za citološki pregled |
| Trajanje | ceo pregled obično kraće od 30 minuta; svaki uzorak nekoliko sekundi (ATA) |
| Broj uboda | najčešće dva do šest, novom iglom za svaki uzorak (ATA) |
| Anestezija | opšta nije potrebna; lokalna nije obavezna, jer je igla vrlo tanka (MedlinePlus) |
| Priprema | bez gladovanja; lekove za razređivanje krvi prijaviti lekaru |
| Posle punkcije | kući odmah, bez pratnje; većina se istog dana vraća obavezama (ATA) |
| Nalaz | od nekoliko dana do dve nedelje, po Bethesda sistemu (ATA) |
Šta je punkcija štitne žlezde?
Punkcija štitne žlezde je uzimanje ćelija iz čvora ili ciste iglom tanjom od one kojom se vadi krv, uz praćenje vrha igle na ultrazvuku. Ćelije se razmazuju na pločice, a citolog ih pregleda pod mikroskopom. Američko udruženje za štitnu žlezdu (ATA) punkciju navodi kao metodu izbora za procenu čvora, jer bez operacije pokazuje da li je čvor dobroćudan.
Koja je razlika između biopsije i punkcije štitne žlezde?
Kod štitne žlezde to je najčešće isti pregled: i „biopsija“ i „punkcija“ označavaju uzimanje ćelija tankom iglom (FNA) za citološki pregled. Biopsija širom iglom, kojom se uzima komadić tkiva, radi se retko, uglavnom kada punkcija više puta ne da jasan nalaz. Potpuno konačan odgovor o tkivu daje tek patohistološki pregled posle operacije.
Kada je potrebna punkcija čvora na štitnoj žlezdi?
Punkcija se ne radi kod svakog čvora. Lekar odlučuje prema izgledu čvora na ultrazvuku i njegovoj veličini: što čvor izgleda sumnjivije, granica za punkciju je niža. Prema evropskim smernicama EU-TIRADS (ETA, 2017), visoko sumnjiv čvor punktira se kada je veći od 10 mm, srednje sumnjiv od 15 mm, a nisko rizičan tek od 20 mm.
| Izgled čvora na ultrazvuku (EU-TIRADS) | Rizik raka | Kada se savetuje punkcija |
|---|---|---|
| EU-TIRADS 2 – dobroćudan: čista cista, sunđerast čvor | blizu 0% | ne radi se (osim punkcije ciste koja pritiska) |
| EU-TIRADS 3 – nizak rizik: ovalan, ravnih ivica, svetliji od okoline | 2–4% | čvor veći od 20 mm |
| EU-TIRADS 4 – srednji rizik: blago taman (hipoehogen) | 6–17% | čvor veći od 15 mm |
| EU-TIRADS 5 – visok rizik: izrazito taman, nepravilnih ivica, mikrokalcifikacije, viši nego širi | 26–87% | čvor veći od 10 mm; manji: punkcija ili praćenje |
Američke smernice ATA (2015) imaju slične granice: 1 cm za visoko i srednje sumnjiv čvor, 1,5 cm za nisko sumnjiv i oko 2 cm za vrlo nisko sumnjiv, kod kog je opravdano i praćenje bez punkcije. Kod sniženog TSH prvo se radi scintigrafija: „topli“ čvor, koji sam stvara hormone, retko je maligan i najčešće se ne punktira.
Da li čvor od 5 mm treba punktirati?
Najčešće ne. Prema ATA, čvor manji od 1 cm ne punktira se rutinski ni kada izgleda sumnjivo, jer se može bezbedno pratiti ultrazvukom. Punkcija se ipak radi ako postoje sumnjivi limfni čvorovi na vratu, znaci širenja van žlezde ili ako čvor raste. Evropske smernice za visoko sumnjiv čvor manji od 10 mm dopuštaju i punkciju i aktivno praćenje.
Da li čvor od 3 cm mora na punkciju?
Kod čvora od 3 cm punkcija se savetuje kada izgleda nisko, srednje ili visoko sumnjivo (EU-TIRADS 3 do 5), jer prelazi sve granice veličine. Izuzetak su čista cista i tipičan sunđerast čvor, a kod vrlo nisko sumnjivog čvora ATA dopušta i praćenje bez punkcije. Veći čvor češće pritiska okolinu, pa nalaz punkcije pomaže i u odluci o operaciji.
Kako se čvorovi dele, prate i kada se leče opisuje tekst čvor na štitnoj žlezdi, a pregled kojim se čvor pronalazi i meri stranica ultrazvuk štitne žlezde.
Da li se punktira cista na štitnoj žlezdi?
Čista cista, ispunjena samo tečnošću, ne punktira se radi dijagnoze, jer je gotovo uvek dobroćudna (ATA). Punkcija se radi kada cista pritiska ili smeta: tečnost se izvuče iglom i cista se smanji, ali se kod 60 do 90% pacijenata vrati (ATA 2015). Tada se razmatraju ubrizgavanje etanola ili operacija. Mešovita cista punktira se iz čvrstog dela.
Ubrizgavanje etanola i druge mogućnosti lečenja čvorova i cista opisuje tekst kako se leči štitna žlezda.
Kako se radi biopsija štitne žlezde?
Pacijent leži na leđima sa jastukom ispod ramena i blago zabačenom glavom. Koža vrata se očisti, a lekar ultrazvukom pronađe čvor i pod kontrolom slike uvede tanku iglu. Iz čvora se uzima dva do šest uzoraka, svaki za nekoliko sekundi, novom iglom za svaki uzorak, navodi ATA. Na kraju se mesto uboda pritisne nekoliko minuta i zalepi flaster.
Da li boli punkcija štitne žlezde?
Većina pacijenata oseća pritisak i kratak ubod, slično vađenju krvi. U sistematskom pregledu 23 studije (Park i saradnici, Endocrinology and Metabolism, 2023) većina ispitanika nije imala bol ili je imala samo blagu nelagodnost. Lokalna anestezija nije obavezna, jer je igla vrlo tanka, navodi MedlinePlus. Posle punkcije vrat može kratko biti osetljiv, što je očekivano (ATA).
Koliko traje punkcija štitne žlezde?
Ceo pregled, sa pripremom i pritiskom posle uboda, obično traje kraće od 30 minuta, a svaki pojedinačni uzorak uzima se za nekoliko sekundi, navodi ATA. Najduži deo je ultrazvučni pregled kojim lekar bira čvor i mesto uboda, pa punkcija više čvorova traje duže. Posle pregleda pacijent može odmah kući, bez pratnje.
Kako se pripremiti za punkciju štitne žlezde?
Posebna priprema nije potrebna: pre punkcije se može jesti i piti, a većina lekova se pije kao i obično, navodi ATA. Lekaru treba reći za lekove za razređivanje krvi, alergije i trudnoću. Lekove protiv zgrušavanja ne treba prekidati na svoju ruku, već po dogovoru sa lekarom. Ponesite raniji nalaz ultrazvuka i hormona i obucite odeću bez visoke kragne.
Šta je normalno posle punkcije štitne žlezde?
Posle punkcije vrat može biti osetljiv, a na mestu uboda može se pojaviti mala modrica, koja brzo prolazi (MedlinePlus). Protiv bola pomažu paracetamol i hladna obloga, savetuje ATA, a ograničenja gotovo da nema, pa se većina vraća poslu istog dana. Lekaru se treba odmah javiti ako vrat brzo otiče ili se javi otežano disanje ili gutanje.
Koje su moguće komplikacije punkcije štitne žlezde?
Ozbiljne komplikacije su retke. U sistematskom pregledu 23 studije (Park, 2023) krvarenje ili hematom javili su se kod 0 do 6,4% pacijenata, najčešće kao mala modrica ili otok koji se povuče sam. Nesvestica (vazovagalna reakcija), oštećenje glasnih žica i ubod dušnika opisani su vrlo retko. Autori zaključuju da je punkcija bezbedan pregled sa uglavnom blagim komplikacijama.
Kako se čitaju rezultati punkcije štitne žlezde?
Nalaz punkcije piše se po Bethesda sistemu, koji ima šest kategorija, od I (nedovoljno ćelija) do VI (maligni nalaz). Uz svaku kategoriju ide procenjeni rizik raka i preporuka šta dalje. Prema reviziji iz 2023. godine, rizik raka je oko 4% kod dobroćudnog nalaza, a 97% kod malignog. Nalaz tumači lekar zajedno sa izgledom čvora na ultrazvuku.
| Kategorija (Bethesda) | Šta znači | Rizik raka | Šta se dalje radi |
|---|---|---|---|
| I – nedijagnostički | u uzorku nema dovoljno ćelija za procenu | 13% (5–20%) | ponovna punkcija pod kontrolom ultrazvuka |
| II – dobroćudan | najčešće koloidni čvor ili Hašimoto tireoiditis | 4% (2–7%) | praćenje ultrazvukom |
| III – atipija neodređenog značaja | ćelije nisu jasno ni dobroćudne ni maligne | 22% (13–30%) | ponovna punkcija, molekularni test gde je dostupan, dijagnostička lobektomija ili praćenje |
| IV – folikularna neoplazma | folikularni tumor; adenom i rak se razlikuju tek na tkivu | 30% (23–34%) | molekularni test gde je dostupan ili dijagnostička lobektomija |
| V – sumnjivo na malignitet | ćelije sa osobinama raka, ali ne sasvim sigurno | 74% (67–83%) | operacija: lobektomija ili uklanjanje cele žlezde |
| VI – maligni | rak, najčešće papilarni | 97% (97–100%) | operacija: lobektomija ili uklanjanje cele žlezde |
Šta znači Bethesda II na punkciji štitne žlezde?
Bethesda II je dobroćudan nalaz, najčešće koloidni čvor ili Hašimoto tireoiditis. Rizik raka je oko 4% (Bethesda 2023), pa se čvor ne operiše zbog sumnje na rak, već se prati ultrazvukom. Prema ATA, kontrolni ultrazvuk radi se za 12 do 24 meseca, a kod sumnjivog izgleda ponovna punkcija u roku od 12 meseci. Posle dva dobroćudna nalaza praćenje zbog raka nije potrebno.
Šta znači Bethesda III i IV na punkciji štitne žlezde?
Bethesda III (atipija neodređenog značaja) i IV (folikularna neoplazma) su neodređeni nalazi: ćelije nisu jasno dobroćudne, ali ni maligne. Rizik raka je oko 22% kod kategorije III i oko 30% kod IV (Bethesda 2023). Kod III se najčešće ponavlja punkcija, a kod IV se razmatra dijagnostička lobektomija, jer se folikularni rak od adenoma razlikuje tek na tkivu.
Šta ako je nalaz punkcije nedijagnostički?
Nedijagnostički nalaz (Bethesda I) znači da u uzorku nema dovoljno ćelija za procenu, što je češće kod cističnih čvorova. Nije potvrda da je čvor dobroćudan: rizik raka je oko 13%. Punkcija se ponavlja pod kontrolom ultrazvuka i ponovljena daje jasan nalaz kod oko 70% pacijenata. Ako je i druga nedijagnostička, razmatraju se nova punkcija, praćenje ili operacija.
Kada nalaz pokaže rak ili sumnju na rak, sledi operacija, koju opisuje stranica operacija štitne žlezde. Vrste raka i prognozu objašnjava tekst rak štitne žlezde.
Koliko se čeka nalaz punkcije štitne žlezde?
Citološki nalaz obično stiže za nekoliko dana do dve nedelje, navodi ATA, jer se uzorak boji i pregleda u laboratoriji. Ako se radi i molekularni test, čeka se duže. Nalaz je najbolje preuzeti na kontroli, kada lekar objasni kategoriju po Bethesda sistemu i dogovori sledeći korak: praćenje, ponovnu punkciju ili operaciju.
Kakva su iskustva pacijenata sa punkcijom štitne žlezde?
Iskustva pacijenata opisana u studijama uglavnom su dobra: u pregledu 23 studije (Park, 2023) većina je punkciju opisala kao bezbolnu ili blago neprijatnu, a ozbiljne komplikacije bile su retke. Prema ATA, većina pacijenata posle punkcije odlazi kući dobro, sa vrlo malo ograničenja. Da bi čekanje nalaza bilo kraće i jasnije, korisno je da se kontrola za tumačenje nalaza dogovori odmah posle punkcije.
Ako čvor tek treba pregledati, prvi korak je pregled štitne žlezde sa ultrazvukom, a koje analize hormona prate čvor opisuje tekst analize za štitnu žlezdu.
