Ultrazvuk štitne žlezde
Ultrazvuk štitne žlezde (eho ili UZ štitne žlezde) je bezbolan pregled kojim lekar pomoću zvučnih talasa vidi veličinu i građu štitne žlezde, čvorove, ciste i limfne čvorove na vratu. Pregled ne koristi zračenje, ne traži posebnu pripremu i u Hirurgiji Dr Đoković traje 10 do 15 minuta. Cena je 6.000 dinara.
Ultrazvuk pokazuje izgled žlezde, a ne njen rad: da li žlezda radi sporije ili brže, utvrđuje se iz krvi, merenjem TSH i FT4, navodi RadiologyInfo, portal američkih radioloških udruženja. Koje analize se rade opisuje tekst analize za štitnu žlezdu, a pregled sa razgovorom i ultrazvukom stranica pregled štitne žlezde.
Koliko košta ultrazvuk štitne žlezde?
Ultrazvuk štitne žlezde u Hirurgiji Dr Đoković košta 6.000 dinara. Cena obuhvata pregled oba režnja i istmusa, merenje veličine žlezde i svakog čvora, procenu prokrvljenosti kolor doplerom, pregled limfnih čvorova i pljuvačnih žlezda na vratu i nalaz koji lekar objašnjava odmah posle pregleda. Specijalistički pregled štitne žlezde sa ultrazvukom košta 6.000 do 8.000 dinara.
| Pregled | Šta obuhvata | Cena (din) |
|---|---|---|
| Ultrazvuk štitne žlezde | oba režnja i istmus, veličina žlezde i svakog čvora, kolor dopler, limfni čvorovi i pljuvačne žlezde vrata, nalaz sa objašnjenjem; traje 10–15 minuta | 6.000 |
| Pregled štitne žlezde | razgovor i pregled vrata, ultrazvuk štitne žlezde, preporuka za analize hormona i dalje korake | 6.000–8.000 |
Ako lekar proceni da je potreban dodatni pregled, na primer punkcija čvora, pacijent o tome i o ceni dobija informaciju pre nego što se bilo šta uradi. Uzimanje ćelija iz čvora tankom iglom pod kontrolom ultrazvuka opisuje stranica biopsija štitne žlezde.
Šta pokazuje ultrazvuk štitne žlezde?
Ultrazvuk pokazuje veličinu štitne žlezde, njenu građu, ujednačenu ili nehomogenu, zatim broj, veličinu i izgled čvorova, ciste, znake upale i uvećanje žlezde (strumu). Prema smernicama Američkog udruženja za štitnu žlezdu (ATA, 2015), nalaz treba da opiše položaj svakog čvora, njegove dimenzije u tri pravca, sastav, ehogenost, ivice, kalcifikacije i oblik, kao i sumnjive limfne čvorove vrata.
Čvorovi su česti: ultrazvuk ih otkriva kod 19 do 68% nasumično odabranih odraslih, češće kod žena i starijih, dok se rukom napipaju kod oko 5% žena i 1% muškaraca, navodi ATA. Nalaz čvora zato nije razlog za paniku, već za procenu njegovog izgleda. Vrste čvorova i njihovo lečenje opisuje tekst čvor na štitnoj žlezdi.
Da li se na ultrazvuku vidi rak štitne žlezde?
Ultrazvuk sam ne može da potvrdi rak, ali pokazuje izgled čvora koji povećava sumnju, navodi Klivlend klinika. Prema evropskim smernicama EU-TIRADS (ETA, 2017), visok rizik nosi čvor koji nije ovalan, na primer viši nego širi, čvor nepravilnih ivica, sa mikrokalcifikacijama ili izrazito tamniji od okolnog tkiva. Kod takvih čvorova rizik od raka je 26 do 87%, a dijagnozu daje tek punkcija tankom iglom.
Šta znači TI-RADS na nalazu ultrazvuka?
TI-RADS je skala kojom lekar ocenjuje koliko čvor izgleda sumnjivo. U Evropi se koristi EU-TIRADS od 1 (bez čvora) do 5: kategorija 2 je dobroćudna, sa rizikom od raka blizu 0%, kategorija 3 nisko rizična (2–4%), 4 srednje rizična (6–17%), a 5 visoko rizična (26–87%), navodi Evropsko udruženje za štitnu žlezdu (ETA). Američki sistem ACR TI-RADS ima kategorije TR1 do TR5.
Od kategorije i veličine čvora zavisi da li se radi punkcija: prema ETA, kod kategorije 5 kada je čvor veći od 10 mm, kod kategorije 4 od 15 mm, a kod kategorije 3 od 20 mm. Kategorija 2, odnosno čista cista ili sunđerast čvor, ne punktira se radi dijagnoze.
Da li se Hašimoto vidi na ultrazvuku?
Često da. Prema ATA, ultrazvuk može da pokaže znake upale štitne žlezde i u ranoj fazi Hašimoto tireoiditisa, dok su hormoni još u granicama normale, a žlezda je tada najčešće nehomogene građe. Ultrazvuk za dijagnozu nije obavezan, jer se Hašimoto potvrđuje povišenim antitelima i TSH u krvi. Koja antitela se mere objašnjava tekst antitela štitne žlezde.
Ostale vrste upale, od bolne upale posle virusne infekcije do upale posle porođaja, opisuje tekst upala štitne žlezde.
Kada je potreban ultrazvuk štitne žlezde?
Ultrazvuk je potreban kada lekar napipa čvor ili uvećanu štitnu žlezdu, kada pacijent sam primeti otok ili kvrgu na vratu i kada je čvor slučajno otkriven na skeneru, magnetnoj rezonanci ili PET pregledu. Smernice ATA (2015) ultrazvuk vrata sa pregledom limfnih čvorova preporučuju svakom pacijentu sa poznatim ili mogućim čvorom, a služi i za praćenje već otkrivenih čvorova.
- kvrga, otok ili asimetrija vrata, osećaj pritiska ili otežano gutanje
- promuklost koja ne prolazi i uvećani limfni čvorovi na vratu
- čvor otkriven na drugom snimanju: skeneru, magnetnoj rezonanci, PET pregledu ili ultrazvuku karotida
- kontrola poznatog čvora ili strume, prema rokovima iz tabele ispod
- praćenje posle operacije raka štitne žlezde: prvi ultrazvuk vrata za 6 do 12 meseci, zatim prema riziku (ATA)
- poremećeni hormoni, kada lekar uz to napipa čvor ili uvećanje žlezde
Kod umora, promene telesne težine, znojenja ili lupanja srca prvo se rade analize krvi, jer ti simptomi zavise od rada žlezde, a ne od njenog izgleda. Britanski NICE (NG145) kod pojačanog rada štitne žlezde savetuje ultrazvuk samo ako se napipa čvor. Kako se bolesti štitne žlezde ispoljavaju opisuje tekst simptomi bolesti štitne žlezde.
Da li treba raditi preventivni ultrazvuk štitne žlezde?
Kod odraslih bez tegoba i bez povećanog rizika ne. Američka radna grupa za preventivu (USPSTF, 2017) preporučuje da se skrining raka štitne žlezde ne radi ni pregledom vrata ni ultrazvukom, jer šteta od otkrivanja i lečenja sitnih, bezopasnih tumora nadmašuje korist. U Južnoj Koreji, gde se ultrazvuk često nudio uz sistematske preglede, rak je 2011. otkrivan 15 puta češće nego 1993, a smrtnost se nije promenila.
Preporuka ne važi za ljude sa tegobama u vratu ni za one sa povećanim rizikom: zračenje glave i vrata u detinjstvu, rak štitne žlezde kod roditelja, brata, sestre ili deteta i nasledni sindromi kao što je MEN2 (USPSTF). Za porodični rak ATA (2015) ne daje preporuku ni za ni protiv skrininga ultrazvukom, pa o kontroli odlučuje lekar.
Da li se ultrazvuk štitne žlezde radi u trudnoći?
Radi se, jer ultrazvuk ne koristi zračenje i nema poznatih štetnih efekata, navodi RadiologyInfo. U trudnoći se radi iz istih razloga kao i inače: kada lekar napipa čvor ili uvećanu žlezdu ili kada treba proveriti ranije otkriven čvor. Scintigrafija, koja koristi radioaktivni izotop, u trudnoći se ne radi, pa je ultrazvuk tada jedini snimak štitne žlezde. Razlike opisuje tekst scintigrafija štitne žlezde.
Kako se radi ultrazvuk štitne žlezde?
Pacijent leži na leđima, blago zabačene glave. Lekar na prednji deo vrata nanosi gel i preko njega pomera sondu, koja šalje zvučne talase i od odbijenih talasa stvara sliku na ekranu. Pregledaju se oba režnja, istmus koji ih spaja i limfni čvorovi vrata, a po potrebi i prokrvljenost kolor doplerom. Na kraju se gel obriše i pacijent odmah može da ide.
Koliko traje ultrazvuk štitne žlezde?
Sam pregled u Hirurgiji Dr Đoković traje 10 do 15 minuta. Klivlend klinika navodi da ceo pregled, od dolaska do kraja, obično traje oko 30 minuta, a duže kada lekar pregleda više čvorova ili kada su potrebni dopler i dodatni snimci. Nalaz lekar objašnjava odmah posle pregleda, a raniji nalazi pomažu da se uporedi veličina čvorova.
Šta je kolor dopler štitne žlezde?
Kolor dopler je deo ultrazvučnog pregleda koji bojama prikazuje protok krvi kroz žlezdu i čvorove. Pomaže da se proceni prokrvljenost tkiva i da se u cisti razlikuje ugrušak od čvrstog dela čvora, navode evropske smernice EU-TIRADS (ETA, 2017). Iste smernice ne preporučuju dopler kao rutinski način za procenu rizika od raka.
Šta je elastografija štitne žlezde?
Elastografija je dodatna ultrazvučna tehnika koja meri tvrdoću čvora, jer je čvrstina tkiva jedan od znakova zloćudnog čvora. Prema ETA (2017), ne zamenjuje klasičan ultrazvuk, ali može pomoći u odluci o punkciji, posebno kada treba isključiti sumnju. ATA (2015) je smatra korisnom tamo gde je dostupna, ali ne preporučuje njenu rutinsku primenu kod svih čvorova.
Kakva je priprema za ultrazvuk štitne žlezde?
Posebna priprema nije potrebna. Pre pregleda se može jesti i piti, a lekovi se piju kao i obično, uključujući i lek za štitnu žlezdu, navodi Klivlend klinika. Obucite odeću bez visoke kragne, poput rolke, i skinite lančiće i ogrlice. Ponesite raniji nalaz ultrazvuka i hormona, kako bi lekar mogao da uporedi veličinu čvorova.
Ako se istog dana vade i hormoni, pravila za lek i obrok pre vađenja krvi objašnjava tekst priprema za vađenje krvi za hormone štitne žlezde.
Koliko često se radi kontrolni ultrazvuk štitne žlezde?
Zavisi od izgleda čvora. Prema smernicama ATA (2015), visoko sumnjiv čvor koji još nije punktiran kontroliše se za 6 do 12 meseci, nisko i srednje sumnjiv za 12 do 24 meseca, a sitan čvor vrlo niskog rizika i čista cista do 1 cm ne traže redovnu kontrolu. Posle dva dobroćudna nalaza punkcije praćenje zbog rizika od raka više nije potrebno.
| Nalaz ultrazvuka ili punkcije | Kontrolni ultrazvuk (ATA, 2015) |
|---|---|
| Visoko sumnjiv čvor manji od 1 cm, bez punkcije | za 6–12 meseci |
| Nisko ili srednje sumnjiv čvor, bez punkcije | za 12–24 meseca |
| Sunđerast čvor vrlo niskog rizika ili čista cista, veći od 1 cm | ako se kontroliše, ne pre 24 meseca |
| Sunđerast čvor vrlo niskog rizika ili čista cista, do 1 cm | redovna kontrola nije potrebna |
| Dobroćudan nalaz punkcije, visoko sumnjiv izgled čvora | ultrazvuk i ponovna punkcija u roku od 12 meseci |
| Dobroćudan nalaz punkcije, nisko ili srednje sumnjiv izgled | za 12–24 meseca |
| Dva dobroćudna nalaza punkcije istog čvora | praćenje zbog rizika od raka više nije potrebno |
Čvor se smatra porastao kada mu se dve dimenzije povećaju za najmanje 20% i najmanje 2 mm ili zapremina za više od 50%, navodi ATA, i tada se razmatra ponovna punkcija. Evropske smernice ETA ističu da redovno merenje rasta samo po sebi ne predviđa rak, pa odluku donosi lekar prema izgledu čvora.
Kod uvećane štitne žlezde bez sumnje na rak NICE savetuje ponovni ultrazvuk i TSH ako se pojave ili pogoršaju tegobe, kao što su promuklost i otežano disanje. Uzroke uvećanja i strumu opisuje tekst uvećana štitna žlezda.
Šta posle ultrazvuka štitne žlezde?
Ako je nalaz uredan, a tegoba nema, ponovni ultrazvuk nije potreban. Kod čvora lekar prema kategoriji i veličini odlučuje o kontroli ili punkciji, a kod nehomogene žlezde upućuje na analize hormona i antitela. Čvor koji pritiska dušnik ili jednjak, raste ili je sumnjiv razmatra se za operaciju, koju opisuje stranica operacija štitne žlezde.
Kada se potvrdi rak, vrste tumora, lečenje i prognozu opisuje tekst rak štitne žlezde. Za pregled mekih tkiva i limfnih čvorova celog vrata postoji poseban ultrazvuk vrata.
