Kako se leči štitna žlezda: lekovi, jod ili operacija
Kako se leči štitna žlezda zavisi od bolesti: usporen rad se leči tabletom levotiroksina, ubrzan rad lekovima, radioaktivnim jodom ili operacijom, upala lekovima protiv bola i upale, a većina čvorova i struma samo se prati. Operacija je potrebna kod raka, sumnjivog čvora i strume koja pritiska dušnik. Lečenje vodi endokrinolog, a operaciju hirurg.
Ovaj tekst prikazuje puteve lečenja za svaku bolest, kada se bira operacija, šta su radiofrekventna ablacija i etanol kod čvorova i kako izgledaju kontrole posle lečenja. Pregled samih bolesti daje tekst bolesti štitne žlezde, a kako se postavlja dijagnoza tekst analize za štitnu žlezdu.
Kako se leči štitna žlezda?
Štitna žlezda se ne leči „uopšte“, već prema nalazu: hormoni TSH i FT4, antitela i ultrazvuk pokazuju o kojoj bolesti je reč. Najveći deo lečenja čine tablete: levotiroksin kod usporenog rada i tiamazol kod ubrzanog. Radioaktivni jod i operacija koriste se kod ubrzanog rada, velike strume i raka, a mali dobroćudni čvorovi i struma bez tegoba se samo prate (NICE, ATA).
| Bolest | Prvi izbor lečenja | Kada se menja plan | Koliko traje |
|---|---|---|---|
| Usporen rad (hipotireoza) | levotiroksin, jedna tableta dnevno | doza se podešava prema TSH | najčešće doživotno |
| Blaga (subklinička) hipotireoza | kontrole TSH | lek kod TSH 10 i više u dva merenja (NICE) | zavisi od nalaza |
| Hašimoto sa normalnim TSH | bez leka, kontrole TSH | levotiroksin kada rad uspori | dugoročno praćenje |
| Grejvsova (Bazedovljeva) bolest | tiamazol ili radioaktivni jod | jod ili operacija kada se bolest vrati (NICE) | lekovi 12–18 meseci |
| Toksični čvor ili toksična struma | radioaktivni jod ili operacija (NICE) | doživotni tiamazol ako drugo nije pogodno | jod deluje za 4–8 nedelja (ATA) |
| Upala (subakutni, tihi, postporođajni tireoiditis) | beta-blokatori i lekovi protiv bola i upale; tireostatici se ne daju (ATA) | levotiroksin 6–12 meseci u fazi usporenog rada | kod oko 80% prolazi za 12–18 meseci |
| Struma ili dobroćudan čvor bez tegoba | praćenje ultrazvukom | operacija, radioaktivni jod ili ablacija kod pritiska (NICE) | kontrole prema izgledu čvora |
| Cista | punkcija (izvlačenje tečnosti) | etanol ili operacija ako se vrati (ATA, NICE) | u proseku dve primene etanola |
| Rak štitne žlezde | operacija: jedan režanj ili cela žlezda | radioaktivni jod prema riziku (ATA 2015) | praćenje godinama |
Kako se leči usporen rad štitne žlezde?
Usporen rad (hipotireoza) leči se levotiroksinom, sintetskim hormonom T4, koji se pije jednom dnevno natašte. Britanske smernice NICE savetuju da se doza podešava dok TSH ne bude u referentnom opsegu: TSH se meri na tri meseca dok se ne ustali, a zatim jednom godišnje. Posle dugo nelečene bolesti TSH se može vraćati u normalu i do šest meseci.
Doziranje, način uzimanja i preparati registrovani u Srbiji opisani su u tekstu lek za štitnu žlezdu, a simptomi i uzroci u tekstu usporen rad štitne žlezde.
Da li se blaga hipotireoza mora lečiti?
Ne uvek. Prema NICE, levotiroksin se razmatra kada je TSH 10 ili viši u dva merenja u razmaku od tri meseca. Odraslima mlađim od 65 godina sa simptomima i nižim TSH može se dati probna terapija od šest meseci; ako tegobe ne prođu uz normalan TSH, lek se prekida. Bez leka se TSH proverava jednom godišnje kod osoba sa povišenim antitelima.
Šta ako imam Hašimoto, a TSH je normalan?
Tada lek nije potreban. Antitela pokazuju da imuni sistem napada žlezdu, ali dok su TSH i FT4 normalni nema poremećaja koji bi se lečio, navodi priručnik MSD. Levotiroksin se uvodi tek kada rad žlezde uspori. Za selen i vitamin D kao terapiju Hašimota nema preporuka (NIDDK). Šta znače povišena antitela objašnjava tekst antitela štitne žlezde.
Kako se leči ubrzan rad štitne žlezde?
Ubrzan rad (hipertireoza) leči se na tri načina: tiamazolom 12 do 18 meseci, radioaktivnim jodom ili operacijom. Kod Grejvsove bolesti posle kursa lekova bolest se smiri kod oko polovine pacijenata (ETA 2018), dok britanski NICE kao trajno rešenje najčešće prvo nudi radioaktivni jod. Toksični čvorovi ne prolaze od lekova, pa se kod njih bira jod ili operacija.
Dok lek ne počne da deluje, ubrzan puls i drhtanje smiruju beta-blokatori. Poređenje tri načina lečenja, njihove rizike i lečenje u trudnoći opisuje tekst ubrzan rad štitne žlezde.
Kada se bira radioaktivni jod?
Radioaktivni jod je kapsula ili tečnost koja trajno smanjuje tkivo žlezde, a većina pacijenata odgovori za četiri do osam nedelja (ATA). NICE ga nudi kao prvo trajno rešenje kod Grejvsove bolesti i toksične strume sa više čvorova. Ne daje se u trudnoći, kod trudnoće planirane u narednih šest meseci i kod aktivne očne bolesti. Kasnije je najčešće potreban levotiroksin.
Kada je potrebna operacija štitne žlezde?
Operacija se savetuje kod raka ili sumnjivog nalaza punkcije, strume ili čvora koji pritiska dušnik ili jednjak, kod Grejvsove bolesti kada jod i lekovi nisu pogodni, kod toksičnog čvora kao zamena za jod, kod dobroćudnog čvora većeg od 4 cm koji raste i kod ciste koja se stalno vraća (ATA 2015, NICE). Usporen rad, Hašimoto i upala štitne žlezde ne leče se operacijom.
Obim operacije zavisi od bolesti: kod jednog čvora ili malog raka niskog rizika često je dovoljno ukloniti jedan režanj (lobektomija), a kod Grejvsove bolesti, toksične strume sa više čvorova i raka većeg od 4 cm uklanja se cela žlezda. Pripremu, tok i oporavak opisuje stranica operacija štitne žlezde.
Kakva je terapija posle operacije štitne žlezde?
Posle uklanjanja cele žlezde levotiroksin se pije doživotno, jer telo više ne stvara sopstvene hormone, a TSH se kontroliše kao kod usporenog rada (NICE). Posle uklanjanja jednog režnja preostali deo često radi dovoljno: TSH i FT4 mere se posle dva i šest meseci, pa jednom godišnje. Usporen rad ipak dobije oko jedan od pet operisanih, a izražen oblik oko jedan od 25 (Verloop, 2012).
Kako se leči upala štitne žlezde?
Upala štitne žlezde (tireoiditis) najčešće prolazi sama. U fazi viška hormona lupanje srca i drhtanje ublažavaju beta-blokatori, bol kod subakutnog oblika ibuprofen ili aspirin, a kod jakog bola daje se prednizon. Tireostatici se ne daju, jer žlezda ne stvara višak hormona, već ga oslobađa iz oštećenog tkiva (ATA). Kod oko 80% obolelih rad žlezde se normalizuje za 12 do 18 meseci.
Ako u drugoj fazi rad uspori i daje tegobe, levotiroksin se daje šest do dvanaest meseci, pa se postepeno smanjuje. Trajno usporen rad ostaje kod oko 5% osoba posle subakutnog i kod oko 20% posle tihog i postporođajnog tireoiditisa (ATA).
Kako se leče struma i čvorovi na štitnoj žlezdi?
Struma i dobroćudni čvorovi (nodusi, čvorići) sa normalnim hormonima i bez tegoba najčešće se ne leče, već se prate ultrazvukom (NICE). Levotiroksin za smanjivanje čvora američko udruženje ATA ne preporučuje, jer je efekat mali, a mogući rizici veći od koristi. Lečenje je potrebno kod pritiska na dušnik, rasta čvora, ciste koja se vraća ili sumnjivog nalaza punkcije.
Kod strume koja pritiska NICE navodi tri mogućnosti: operaciju, naročito kada je dušnik jako sužen, radioaktivni jod ako žlezda preuzima izotop i perkutanu termoablaciju. Uzroke i nalaze opisuju tekstovi uvećana štitna žlezda i čvor na štitnoj žlezdi, a sam pregled ultrazvuk štitne žlezde.
Koliko često se kontroliše dobroćudni čvor?
Prema ATA, razmak između kontrola zavisi od izgleda čvora na ultrazvuku, a ne samo od veličine. Kod visoko sumnjivog izgleda ultrazvuk i ponovna punkcija rade se u roku od 12 meseci, kod nisko ili srednje sumnjivog za 12 do 24 meseca, a kod vrlo nisko sumnjivog, sunđerastog čvora posle 24 meseca ili ređe. Posle dva dobroćudna nalaza punkcije dalje praćenje zbog raka nije potrebno.
Šta je radiofrekventna ablacija štitne žlezde i kome se preporučuje?
Radiofrekventna ablacija je zahvat kod kog se kroz iglu, pod kontrolom ultrazvuka, toplotom uništava tkivo dobroćudnog čvora. Evropske smernice ETA (2020) predlažu je za čvorove koji pritiskaju ili smetaju estetski, kod osoba koje ne žele operaciju, posle dva dobroćudna nalaza punkcije. Zapremina čvora se za godinu dana smanji za oko 75%. Ne preporučuje se za čvorove bez tegoba ni za sumnjive čvorove.
Čvor ponovo poraste kod 5 do 24% lečenih za tri godine, a ozbiljne komplikacije, najčešće promena glasa, javljaju se kod oko 1,4% (ETA 2020). Kod velikog čvora koji stvara višak hormona ablacija nije prvi izbor.
| Metoda | Kome se nudi | Šta se postiže | Na šta paziti |
|---|---|---|---|
| Praćenje ultrazvukom | dobroćudan čvor ili struma bez tegoba | bez zahvata i bez rizika zahvata | kontrola prema izgledu čvora, na 12–24 meseca ili ređe |
| Punkcija i etanol | cista koja pritiska ili se vraća | uspeh 75–85%, u proseku posle dve primene (ATA 2015) | posle same punkcije tečnost se vrati kod 60–90% |
| Radiofrekventna ablacija | dobroćudan čvor sa tegobama, kod osoba koje ne žele operaciju | zapremina manja za oko 75% za godinu dana (ETA 2020) | ponovni rast kod 5–24% za tri godine |
| Operacija (lobektomija) | čvor veći od 4 cm koji raste, pritisak, sumnjiv nalaz | čvor je uklonjen i dobija se konačan nalaz tkiva | usporen rad kod oko jednog od pet operisanih |
| Levotiroksin | ne preporučuje se za dobroćudan čvor (ATA 2015) | čvor se smanji u proseku za 5–15% | mogući rizici veći od koristi |
Kako se leči cista na štitnoj žlezdi?
Cista koja ne smeta samo se prati. Ako pritiska, tečnost se izvlači iglom (punkcija), ali se kod 60 do 90% pacijenata vraća (ATA 2015). Tada evropske smernice ETA (2020) kao prvi izbor preporučuju ubrizgavanje etanola u cistu, a prema ATA ono uspeva kod 75 do 85% pacijenata, u proseku posle dve primene. Operacija ostaje za cistu koja se vraća i posle toga.
Kako se leči rak štitne žlezde?
Osnova lečenja je operacija. Prema ATA (2015), kod raka manjeg od 1 cm i kod raka niskog rizika do 4 cm često je dovoljno ukloniti jedan režanj, a kod tumora većeg od 4 cm ili proširenog na limfne čvorove uklanja se cela žlezda. Radioaktivni jod posle operacije ne daje se rutinski kod niskog rizika, već prema nalazu. Petogodišnje preživljavanje je 98,3% (SEER).
Kod vrlo malog papilarnog raka bez znakova širenja ATA navodi i aktivno praćenje umesto hitne operacije: u japanskoj studiji sa 1.235 pacijenata bolest je tokom prosečno pet godina praćenja napredovala kod 3,5%. Vrste raka i prognozu opisuje tekst rak štitne žlezde.
Kako izgledaju kontrole posle lečenja štitne žlezde?
Kontrole zavise od vrste lečenja. Prema NICE, na levotiroksinu TSH se meri na tri meseca dok se ne ustali, a zatim jednom godišnje. Na tiamazolu hormoni se proveravaju na šest nedelja, pa na tri meseca do kraja leka, a posle prekida na tri meseca tokom prve godine. Posle radioaktivnog joda kontrole su na šest nedelja tokom prvih šest meseci.
Lekaru se treba javiti i ranije ako se tegobe vrate, a na tiamazolu odmah kod temperature, gušobolje ili ranica u ustima, jer to može biti znak retkog pada belih krvnih zrnaca.
Može li se štitna žlezda lečiti prirodnim putem?
Ne može se izlečiti čajevima, crnim lukom ni suplementima. Američko udruženje ATA daje snažnu preporuku protiv lečenja usporenog rada dodacima ishrani i preparatima bez recepta, jer preparati za „podršku štitnoj žlezdi“ mogu da sadrže hormone T4 i T3. Posebno upozorava na visoke doze joda, koje mogu i ubrzati i usporiti rad žlezde.
Šta pokazuju istraživanja o biljkama i čajevima opisuje tekst prirodni lekovi za štitnu žlezdu, a šta jesti uz terapiju tekst ishrana za štitnu žlezdu.
Česta pitanja o lečenju štitne žlezde
Da li se štitna žlezda može izlečiti?
Zavisi od bolesti. Upala štitne žlezde kod oko 80% obolelih prođe za 12 do 18 meseci (ATA), a Grejvsova bolest se posle lekova smiri kod oko polovine pacijenata (ETA 2018). Radioaktivni jod i operacija trajno uklanjaju višak hormona, ali je posle njih najčešće potreban levotiroksin. Hašimoto i trajan usporen rad se ne izleče, već se doživotnom tabletom drže pod kontrolom.
Koliko traje lečenje štitne žlezde?
Levotiroksin kod trajnog usporenog rada pije se najčešće doživotno. Kurs tiamazola kod Grejvsove bolesti traje 12 do 18 meseci (NICE, ETA), a radioaktivni jod deluje za četiri do osam nedelja (ATA). Upala štitne žlezde prolazi za 12 do 18 meseci, a levotiroksin u njenoj fazi usporenog rada daje se šest do dvanaest meseci. Posle svakog lečenja slede kontrole TSH.
Može li štitna žlezda da se leči bez operacije?
U većini slučajeva može. Usporen rad, Hašimoto, upala i Grejvsova bolest leče se lekovima ili radioaktivnim jodom, a mali dobroćudni čvorovi samo se prate. Kod dobroćudnog čvora koji smeta, ako osoba ne želi operaciju, postoje radiofrekventna ablacija i etanol (ETA 2020). Operacija ostaje neophodna kod raka, sumnjivog čvora i strume koja jako sužava dušnik (NICE, ATA).
Da li se štitna žlezda leči jodom?
Jod iz ishrane i radioaktivni jod nisu isto. Dodatak od 150 mikrograma joda dnevno ATA savetuje samo kada ga u ishrani nema dovoljno, a preparati sa više od 500 mikrograma mogu poremetiti rad žlezde. Radioaktivni jod je lek koji daje lekar nuklearne medicine kod ubrzanog rada i nekih vrsta raka, jer uništava tkivo štitne žlezde.
Kako se leči štitna žlezda u trudnoći?
Ženama koje piju levotiroksin doza se u trudnoći najčešće povećava, pa se lekaru treba javiti čim je test pozitivan, navode smernice ATA iz 2026. godine. Kod ubrzanog rada ATA savetuje prelazak sa tiamazola na propiltiouracil već pri planiranju trudnoće. Radioaktivni jod i snimanje izotopima u trudnoći se ne rade, a operacija samo izuzetno.
