Scintigrafija štitne žlezde: kako se radi i šta pokazuje
Scintigrafija štitne žlezde je snimanje gama kamerom posle male doze radioaktivnog obeleživača, tehnecijuma-99m ili joda-123, koji žlezda preuzima kao jod. Snimak pokazuje koji delovi žlezde rade i stvaraju hormone, pa se najčešće radi kod sniženog TSH, da bi se pronašao uzrok ubrzanog rada ili utvrdilo da li je čvor „topao“ ili „hladan“.
Tekst objašnjava kada se scintigrafija radi, kako se pripremiti, kako izgleda pregled, šta znači nalaz i koliko zračenja daje. Drugi deo opisuje lečenje radioaktivnim jodom-131: pripremu, mere zaštite i neželjene efekte. Bolesti koje scintigrafija razjašnjava opisuju tekstovi čvor na štitnoj žlezdi i ubrzan rad štitne žlezde.
Šta je scintigrafija štitne žlezde?
Scintigrafija štitne žlezde je pregled nuklearne medicine koji prikazuje rad žlezde, a ne samo njen oblik. Obeleživač se ubrizga u venu (tehnecijum-99m) ili popije (jod-123), a ćelije štitne žlezde ga preuzimaju istim putem kao jod iz hrane. Gama kamera zatim snima raspodelu: delovi koji rade jače svetle, a delovi koji ne rade ostaju tamni. Pregled se zove i snimanje štitne žlezde radioaktivnim jodom.
Tehnecijum ćelije samo preuzmu, dok jod-123 ugrađuju u hormone, pa jod daje potpuniju sliku rada žlezde. Prema smernicama Holandskog udruženja za nuklearnu medicinu (NVNG), snimak tehnecijumom je u načelu dovoljan. U 3 do 8% slučajeva dva obeleživača daju različit nalaz, što može biti znak maligniteta.
Kada se radi scintigrafija štitne žlezde?
Scintigrafija se radi kada je TSH snižen, da bi se videlo da li čvor sam stvara hormone ili je pojačano aktivna cela žlezda. Američko udruženje za štitnu žlezdu (ATA, 2015) ne savetuje je kao prvi pregled kada je TSH normalan ili povišen. Evropsko udruženje nuklearne medicine (EANM, 2023) preporučuje je i kod TSH na donjoj granici normale, naročito u krajevima sa manjkom joda.
Prema smernicama NVNG i EANM, scintigrafija se radi još i u ovim situacijama:
- kada antitela TRAb nisu pozitivna, pa nije jasno da li ubrzan rad izaziva Grejvsova bolest, toksični čvor ili upala štitne žlezde;
- pre lečenja radioaktivnim jodom, da se proceni koji deo žlezde radi i izračuna doza;
- kod strume, da se proceni njena veličina i širenje, na primer iza grudne kosti;
- kada se traži tkivo štitne žlezde na neuobičajenom mestu, na primer na korenu jezika;
- kod beba sa urođenim usporenim radom, da se otkrije uzrok;
- posle operacije raka štitne žlezde, kao snimanje celog tela.
Šta znači snižen ili povišen TSH objašnjava tekst analize za štitnu žlezdu.
Kako se pripremiti za scintigrafiju štitne žlezde?
Pre scintigrafije izbegavaju se jod i lekovi koji menjaju preuzimanje obeleživača. Lekaru treba reći za sve lekove i suplemente, za CT sa jodnim kontrastom u poslednja dva meseca, kao i za trudnoću i dojenje. RadiologyInfo savetuje da se izbegavaju kelp i alge, neki sirupi za kašalj, multivitamini sa jodom i pojedini lekovi za srce. Lekove za štitnu žlezdu ne prekidajte na svoju ruku.
Rokovi u tabeli su okvirni, iz smernica NVNG, EANM i ATA. Posle većeg unosa joda preuzimanje obeleživača ostaje poremećeno od tri nedelje do šest meseci, zavisno od količine (NVNG). Neke službe traže i da se nekoliko sati pre pregleda ne jede (RadiologyInfo).
| Lek ili izvor joda | Okvirni rok pre snimanja | Napomena |
|---|---|---|
| Tiamazol (Thyrozol) | 3 dana (NVNG); pred terapiju jodom 2–5 dana (EANM) | prekida se samo po dogovoru sa lekarom |
| Propiltiouracil (PTU) | najmanje 15 dana (NVNG) | deluje jače od tiamazola, pa traži duži prekid (EANM) |
| Levotiroksin | 4 nedelje (NVNG); 3–4 nedelje pred jod posle operacije raka (ATA 2015) | o prekidu odlučuje lekar, prema razlogu snimanja |
| CT kontrast sa jodom | 6–8 nedelja (EANM) | kontrast za magnetnu rezonancu (gadolinijum) ne smeta (NVNG) |
| Amiodaron (lek za ritam srca) | 3–6 meseci ili duže (EANM) | lek se ne prekida bez lekara koji ga je propisao |
| Suplementi i multivitamini sa jodom | 7–10 dana (EANM) | proverite sastav na pakovanju |
| Kelp, alge, Lugolov rastvor | 2–3 nedelje (EANM) | zavisi od količine joda |
| Povidon-jod (Betadine) na koži | 2–3 nedelje (EANM) | i šamponi i sapuni sa povidon-jodom (NVNG) |
Kako se radi scintigrafija štitne žlezde?
Kod snimanja tehnecijumom obeleživač se ubrizga u venu na ruci, a snimanje počinje 15 do 30 minuta kasnije. Pacijent leži na leđima sa blago zabačenom glavom, a kamera stoji iznad vrata. Snima se spreda, a po potrebi i iskosa, i samo snimanje traje do 30 minuta (RadiologyInfo). Lekar pre snimanja napipa vrat i obeleži čvorove, da bi ih uporedio sa snimkom (NVNG).
Kod snimanja jodom-123 obeleživač se popije kao kapsula ili ubrizga u venu, a snima se najranije posle dva sata (NVNG). Kada se meri koliko joda žlezda preuzima, merenja se rade posle 4 do 6 i posle 24 sata, pa pregled traje dva dana. Svako merenje traje oko pet minuta (RadiologyInfo).
Da li scintigrafija štitne žlezde boli?
Ne boli. Jedina neprijatnost je ubod igle i kratak osećaj hladnoće pri ubrizgavanju, a nekima je teško da mirno leže sa zabačenom glavom, navodi RadiologyInfo. Alergijske reakcije na obeleživač su izuzetno retke i blage. Posle pregleda nastavljaju se uobičajene aktivnosti, a voda pomaže da obeleživač brže izađe iz tela mokraćom.
Šta pokazuje nalaz scintigrafije štitne žlezde?
Nalaz opisuje veličinu, oblik i položaj žlezde i raspodelu obeleživača. Ravnomerno pojačano preuzimanje u celoj žlezdi tipično je za Grejvsovu bolest, jedno ili više jakih žarišta uz potisnut ostatak za toksični čvor ili toksičnu strumu, a slabo preuzimanje u celoj žlezdi za upalu štitne žlezde ili višak joda (NVNG, EANM 2023). Kod snimanja jodom-123 nalaz sadrži i procenat preuzetog joda.
| Nalaz na snimku | Šta najčešće znači | Šta obično sledi |
|---|---|---|
| Ravnomerno pojačano preuzimanje u oba režnja | Grejvsova (Bazedovljeva) bolest | lekovi, radioaktivni jod ili operacija |
| Jedno jako žarište, ostatak žlezde slabo vidljiv | toksični adenom („topli“ čvor) | radioaktivni jod ili operacija; punkcija obično nije potrebna (ATA 2015) |
| Više žarišta, neravnomerna slika | toksična multinodozna struma | radioaktivni jod ili operacija |
| Slabo ili nikakvo preuzimanje uz ubrzan rad | upala štitne žlezde, višak joda ili previše hormona iz tableta | lečenje simptoma, bez tireostatika i bez radioaktivnog joda |
| Tamna zona u žlezdi | hladan čvor: cista, krvarenje, dobroćudni adenom, ređe rak | ultrazvuk i, prema izgledu čvora, punkcija |
Šta znači topli, a šta hladni čvor na scintigrafiji?
Topli čvor preuzima više obeleživača od okolnog tkiva i sam stvara hormone, mlaki koliko i okolina, a hladni manje (ATA 2015). Topli čvorovi su retko maligni, pa ih ATA ne savetuje punktirati, a čine oko 5 do 10% svih čvorova (EANM 2023). Hladan čvor ne stvara hormone i dalje se procenjuje ultrazvukom i, ako izgleda sumnjivo, punkcijom tankom iglom.
NVNG savetuje da se mlaki čvor procenjuje kao hladan. Ni topli čvor nije potpuno bez rizika: u meta-analizi iz 2021. godine (Lau i saradnici, Thyroid Research) šansa za malignitet bila je oko 55% manja nego kod čvorova koji ne stvaraju hormone, ali nije bila nula. Zato se snimak uvek tumači zajedno sa ultrazvukom.
Kako izgleda punkcija čvora i šta znače njeni nalazi objašnjava tekst biopsija štitne žlezde.
Koliko zračenja daje scintigrafija štitne žlezde?
Prema smernicama NVNG, uobičajena doza tehnecijuma daje efektivnu dozu od oko 1 do 2,3 mSv. To je približno kao CT glave i vrata (1,2 mSv) ili nekoliko meseci prirodnog zračenja, kojeg prosečna osoba u SAD godišnje primi oko 3 mSv, navodi RadiologyInfo. Tehnecijum se brzo raspada, sa poluživotom od šest sati, pa posle 24 sata ostaje manje od desetine početne aktivnosti.
Jod-123 ima poluživot od 13 sati i ne emituje beta zračenje, pa je pogodan za dijagnostiku, dok jod-131 daje žlezdi mnogo veću dozu (Ramos i saradnici, São Paulo Medical Journal, 2002). Zato se jod-131 koristi za lečenje, a ne za obično snimanje. RadiologyInfo navodi da kod ovako malih doza nisu poznati dugoročni efekti.
Da li se scintigrafija štitne žlezde radi u trudnoći i tokom dojenja?
U trudnoći se ne radi: smernice ATA (2015) navode je kao kontraindikaciju, a ispitivanje uzroka ubrzanog rada obično može da sačeka kraj trudnoće (NVNG). Tada se Grejvsova bolest i upala razlikuju antitelima štitne žlezde (TRAb) i ultrazvukom sa doplerom (EANM 2023). Dojilje posle snimanja tehnecijumom prekidaju dojenje na 12 sati, a posle joda-123 na najmanje tri nedelje (NVNG).
Po čemu se scintigrafija razlikuje od ultrazvuka i punkcije?
Ultrazvuk pokazuje građu: veličinu žlezde, čvorove i njihove osobine, i prvi je pregled kod svakog čvora. Scintigrafija pokazuje rad, odnosno da li čvor stvara hormone, i radi se uglavnom kod sniženog TSH. Punkcija tankom iglom daje ćelije iz čvora i najpouzdaniji je način da se bez operacije proceni da li je čvor dobroćudan. Prema NVNG, kod pojedinačnog čvora ultrazvuk je bolji od scintigrafije.
| Pregled | Šta pokazuje | Kada se radi | Zračenje |
|---|---|---|---|
| Analize krvi (TSH, FT4, antitela) | da li žlezda radi previše ili premalo i da li postoji autoimuna bolest | prvi korak kod sumnje na bolest štitne žlezde | nema |
| Ultrazvuk | veličinu žlezde, čvorove, ciste i limfne čvorove vrata | kod svakog opipljivog ili slučajno nađenog čvora | nema |
| Scintigrafija | koji delovi žlezde stvaraju hormone (topli i hladni čvor) | snižen TSH, ubrzan rad nejasnog uzroka, pred lečenje jodom | mala, oko 1–2,3 mSv |
| Punkcija tankom iglom | ćelije iz čvora: dobroćudan, sumnjiv ili zloćudan nalaz | čvor sumnjivog izgleda na ultrazvuku, prema veličini | nema |
Redosled pregleda određuje se na pregledu štitne žlezde, prema nalazu TSH i izgledu vrata. Kako izgledaju ostali pregledi opisuju tekstovi ultrazvuk štitne žlezde i punkcija štitne žlezde.
Gde se radi scintigrafija štitne žlezde i kolika je cena?
Scintigrafiju rade službe nuklearne medicine, jer pregled zahteva gama kameru i radiofarmake. Spisak centara u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Vojvodini i drugim gradovima objavljuje Udruženje nuklearne medicine Srbije. Pregled najčešće zakazuje endokrinolog, posle nalaza TSH i ultrazvuka. Cena zavisi od ustanove i vrste pregleda: jod-123 je skuplji i teže dostupan od tehnecijuma (Ramos i saradnici, 2002).
Kako izgleda lečenje štitne žlezde radioaktivnim jodom?
Lečenje se sprovodi jodom-131, koji se popije kao kapsula ili tečnost (ATA). Ćelije štitne žlezde ga preuzimaju, a njegovo zračenje ih postepeno uništava. Kod ubrzanog rada manja doza smanjuje preaktivno tkivo, a posle operacije raka veća doza uklanja ostatke žlezde i ćelije raka. Posle terapije pacijent je kratko izvor zračenja, pa nekoliko dana poštuje mere zaštite drugih.
Da li je bolji radioaktivni jod ili operacija zavisi od bolesti, veličine strume, očne bolesti i planova za trudnoću. Poređenje lečenja daju tekstovi kako se leči štitna žlezda i ubrzan rad štitne žlezde, a hirurško lečenje stranica operacija štitne žlezde.
Kako se pripremiti za terapiju radioaktivnim jodom?
Žene u plodnom dobu rade test na trudnoću najkasnije 72 sata pre terapije, a dojenje mora biti prekinuto najmanje šest nedelja ranije (EANM 2023). Tiamazol se obično prekida 2 do 5 dana pre terapije, a najmanje nedelju dana ranije izbegava se jodirana so i smanjuju se alge, morska riba, mleko i jaja. Posle amiodarona terapija se odlaže najmanje šest meseci, a posle CT kontrasta 6 do 8 nedelja.
Kako se daje radioaktivni jod posle operacije raka štitne žlezde?
Posle uklanjanja cele žlezde jod deluje kada je TSH visok, a cilj je TSH iznad 30 mIU/L. To se postiže prekidom levotiroksina na tri do četiri nedelje ili injekcijama rekombinantnog TSH (Thyrogen), bez prekida tableta (ATA 2015). Jednu do dve nedelje pre terapije savetuje se dijeta sa malo joda. Posle terapije snima se celo telo, da se vidi gde se jod nakupio.
Radioaktivni jod se posle operacije ne daje svima. Kod raka do 1 cm bez širenja nije potreban, a kod raka niskog rizika do 4 cm ne daje se rutinski (ATA 2015). Šta jesti pre terapije opisuje tekst ishrana za štitnu žlezdu, a vrste raka tekst rak štitne žlezde.
Koliko dugo se izbegava kontakt sa decom i trudnicama posle radioaktivnog joda?
Najčešće od tri dana do dve nedelje, zavisno od doze i bolesti, navodi ATA. Za to vreme preporučuje se razdaljina od oko dva metra od drugih, spavanje u odvojenom krevetu, bez bliskog kontakta sa decom i trudnicama, bez pripreme hrane za druge i deljenja pribora. Mokri se sedeći, a pije se dosta tečnosti. Posle veće doze za rak ponekad se ostaje u izolovanoj bolničkoj sobi.
Za putovanja je korisna potvrda lekara, jer detektori na aerodromima i granicama mogu da registruju zračenje (ATA). Tačna pravila određuje služba nuklearne medicine prema dozi, a cilj je da godišnja doza za ukućane i okolinu ostane ispod 1 mSv (EANM 2023).
Kada radioaktivni jod počinje da deluje kod ubrzanog rada?
Prema Klivlend klinici, efekat počinje posle jednog do tri meseca, a pun efekat se postiže za tri do šest meseci. Kod Grejvsove bolesti, kada je cilj da se uništi sva preaktivna žlezda, ubrzan rad trajno prestaje kod više od 90% pacijenata, naspram manje od 70% kada se daje manja doza (EANM 2023). Zato kasnije najčešće sledi doživotni levotiroksin, što je očekivan ishod, a ne komplikacija.
Kako se levotiroksin uzima i kako se podešava doza opisuje tekst lek za štitnu žlezdu.
Koji su neželjeni efekti radioaktivnog joda?
Kod ubrzanog rada najčešća je blaga osetljivost vrata, koja prolazi uz uobičajene lekove protiv bola (ATA). Posle većih doza za rak mogu se javiti otok pljuvačnih žlezda, suva usta, promena ukusa i suve oči (Klivlend klinika). Kod Grejvsove bolesti očna bolest može da se pogorša, pa se rizičnim pacijentima daju kortikosteroidi (EANM 2023). Rizik od drugog raka ATA smatra malim.
U anketi 203 pacijenta posle visokih doza za rak (Alexander i saradnici, Journal of Nuclear Medicine, 1998) upala pljuvačnih žlezda javila se kod 33%, a prolazan gubitak ukusa ili mirisa kod 27,1%. Smanjeno lučenje pljuvačke imalo je 42,9% više od godinu dana posle terapije, a teški dugoročni efekti bili su retki.
Česta pitanja o scintigrafiji štitne žlezde i radioaktivnom jodu
Da li radioaktivni jod izaziva opadanje kose?
Može, ali je opadanje prolazno. U anketi 203 pacijenta lečena visokim dozama zbog raka prolazno opadanje kose prijavilo je 28,1% (Alexander i saradnici, 1998). Kod ubrzanog rada kosa se često proređuje i zbog same bolesti, jer britanski NHS proređenu kosu navodi kao čest znak hipertireoze. Ako kosa opada mesecima posle terapije, korisno je proveriti TSH i FT4.
Da li se scintigrafija radi posle operacije štitne žlezde?
Posle operacije raka štitne žlezde radi se snimanje celog tela radioaktivnim jodom. ATA (2015) preporučuje snimanje posle terapije jodom, da se vidi da li postoje ostaci tkiva ili širenje bolesti. Kod srednjeg i visokog rizika dodaje se dijagnostičko snimanje jodom-123 ili malom dozom joda-131, 6 do 12 meseci kasnije. Posle operacije zbog dobroćudne bolesti prati se TSH (NICE).
Može li se raditi scintigrafija ako pijem levotiroksin?
Može, ali levotiroksin smanjuje preuzimanje obeleživača, pa lekar odlučuje da li ga treba prekinuti. NVNG navodi prekid od četiri nedelje kada se levotiroksin pije sam, a EANM tri do četiri nedelje pred merenje preuzimanja joda. Posle operacije raka, umesto prekida tableta mogu se dati injekcije rekombinantnog TSH (ATA 2015). Lek ne prekidajte bez dogovora sa lekarom.
Može li scintigrafija da otkrije rak štitne žlezde?
Ne pouzdano. Rak na snimku najčešće izgleda kao hladan čvor, ali hladne zone daju i ciste, krvarenja i dobroćudni adenomi, a promena postaje vidljiva tek od 0,5 do 1 cm (NVNG). Rak se nađe kod 7 do 15% čvorova, pa ATA (2015) kod normalnog TSH ne preporučuje scintigrafiju kao prvi pregled čvora. Da li je čvor dobroćudan pokazuju ultrazvuk i punkcija tankom iglom, a konačno patohistološki nalaz.
Da li radioaktivni jod utiče na plodnost i trudnoću?
Trudnoću treba odložiti 6 do 12 meseci posle terapije (ATA 2015), a muškarcima se savetuje da začeće odlože najmanje šest meseci (Klivlend klinika). Posle terapije raka privremeni izostanak ili proređenje menstruacije, u trajanju od 4 do 10 meseci, javlja se kod 20 do 27% žena. Kod muškaraca broj spermatozoida može biti smanjen oko dve godine (ATA).
