Rak štitne žlezde: simptomi, vrste, lečenje i prognoza
Rak štitne žlezde, odnosno karcinom ili maligni tumor štitne žlezde, najčešće počinje kao bezbolan čvor na prednjem delu vrata, a u ranoj fazi obično ne daje druge simptome. Većina obolelih ima papilarni karcinom, koji raste sporo i dobro se leči: prema američkom registru SEER, petogodišnje relativno preživljavanje kod raka štitne žlezde iznosi 98,3%.
Tekst objašnjava simptome, vrste i faktore rizika, kako se postavlja dijagnoza i određuje stadijum, kako izgleda lečenje i praćenje i kakva je prognoza. Opšte znake bolesti žlezde opisuje tekst simptomi štitne žlezde, a čvorove tekst čvor na štitnoj žlezdi.
Koji su simptomi raka štitne žlezde?
Najčešći simptom je čvor na prednjem, donjem delu vrata, koji je obično tvrd, ne boli i polako raste, navodi britanski NHS. Mogu se javiti i promuklost, otežano gutanje ili disanje, bol ili osećaj pritiska u vratu i uvećani limfni čvorovi. Ređi su crvenilo lica, proliv, gubitak težine i kašalj. U ranoj fazi rak često ne daje simptome i otkrije se slučajno, na ultrazvuku.
Bezbolan čvor na vratu
Prvi znak je najčešće bezbolan čvor na prednjoj strani vrata, koji pacijent sam primeti ili ga lekar napipa tokom pregleda. Čvor se pomera pri gutanju. Većina čvorova je dobroćudna, ali svaki novi čvor treba pregledati, naročito ako raste ili je tvrd.
Promuklost i promena glasa
Glasne žice pokreće povratni nerv, koji prolazi tik uz štitnu žlezdu. Kada ga tumor pritisne ili zahvati, glas postaje promukao i slabiji, a ponekad se gubi. Američke smernice za otorinolaringologiju (AAO-HNS) savetuju pregled grkljana kada promuklost ne prođe za četiri nedelje. Više o tome piše tekst gušenje i promuklost kod štitne žlezde.
Otežano gutanje i disanje
Štitna žlezda leži ispred dušnika i jednjaka. Veliki tumor može da ih pritisne, pa se javljaju osećaj knedle u grlu, otežano gutanje čvrste hrane i nedostatak vazduha, prvo pri naporu ili u ležećem položaju. Otežano disanje traži hitan pregled, savetuje NHS.
Uvećani limfni čvorovi na vratu
Ćelije raka štitne žlezde najčešće se prvo šire u limfne čvorove vrata, koji se tada napipaju kao tvrdi, bezbolni čvorići sa strane vrata. Prema registru SEER, kod 31% obolelih rak je u trenutku dijagnoze već zahvatio limfne čvorove ili okolna tkiva.
Da li je svaki čvor na štitnoj žlezdi rak?
Nije. Ultrazvuk nađe čvorove kod 19 do 68% nasumično pregledanih ljudi, a rak se, prema smernicama Američkog udruženja za štitnu žlezdu (ATA, 2015), nalazi kod 7 do 15% čvorova, zavisno od godina, pola, izloženosti zračenju i porodične istorije. Da li je čvor dobroćudan pokazuju ultrazvuk i punkcija tankom iglom, a konačno patohistološki nalaz posle operacije.
Najčešći dobroćudni tumor štitne žlezde je folikularni adenom. Od folikularnog karcinoma razlikuje se po prodoru kroz kapsulu ili u krvne sudove, što se vidi tek u patohistološkom nalazu (ATA 2015). Zato se nalaz „folikularna neoplazma“ na punkciji često razjašnjava dijagnostičkom operacijom jednog režnja (NICE).
Šta znače nalazi punkcije, od dobroćudnog do sumnjivog i zloćudnog čvora, objašnjava tekst biopsija štitne žlezde.
Koje su vrste raka štitne žlezde?
Postoje četiri glavne vrste. Papilarni karcinom čini oko 8 od 10 slučajeva, folikularni oko 1 od 10, medularni manje od 5%, a anaplastični oko 2%, navodi Američko udruženje za borbu protiv raka (ACS). Papilarni i folikularni karcinom nazivaju se diferentovani, rastu sporo i dobro se leče, dok anaplastični raste brzo i ima lošu prognozu.
| Vrsta | Udeo među svim slučajevima | Odlike | Petogodišnje preživljavanje |
|---|---|---|---|
| Papilarni karcinom | oko 8 od 10 | raste sporo, najčešće se širi u limfne čvorove vrata | više od 99% |
| Folikularni karcinom | oko 1 od 10 | češći uz manjak joda u ishrani, širi se i krvlju | 98% |
| Medularni karcinom | manje od 5% | nastaje iz C-ćelija koje luče kalcitonin, oko četvrtine je nasledno | 93% |
| Anaplastični karcinom | oko 2% | raste vrlo brzo, javlja se uglavnom kod starijih | 10% |
Udeo i preživljavanje su prema ACS, na osnovu registra SEER, za obolele dijagnostikovane od 2015. do 2021. godine. Preživljavanje je relativno, odnosno u poređenju sa opštom populacijom, i odnosi se na sve stadijume zajedno.
Papilarni karcinom štitne žlezde
Papilarni karcinom je najčešći, javlja se najčešće između 30. i 60. godine i oko tri puta češće kod žena, navodi MSD priručnik. Raste sporo i obično se prvo širi u limfne čvorove vrata. Papilarni karcinom do 1 cm zove se mikrokarcinom i kod pažljivo odabranih pacijenata može se pratiti bez operacije.
Folikularni karcinom štitne žlezde
Folikularni karcinom češći je kod starijih i u krajevima sa manjkom joda u ishrani (ACS, MSD). Češće od papilarnog širi se krvlju, u pluća i kosti. Posebna vrsta je onkocitni karcinom, ranije nazivan karcinom Hirtlovih ćelija, koji čini oko 3% slučajeva i teže se otkriva i leči (ACS).
Koji su simptomi medularnog karcinoma štitne žlezde?
Medularni karcinom nastaje iz C-ćelija, koje luče kalcitonin, i najčešće se ispoljava kao čvor na vratu, uz rano širenje u limfne čvorove. Pošto može da luči i druge hormone, ponekad izaziva neobične simptome (MSD), a NHS među ređim simptomima raka štitne žlezde navodi crvenilo lica i proliv. Oko četvrtine slučajeva je nasledno, zbog promene u genu RET (ACS).
Nasledni medularni karcinom često je deo sindroma MEN2. Zato se obolelima radi genetsko testiranje, a članovima porodice sa istom promenom, i deci, može se savetovati uklanjanje štitne žlezde pre nego što rak nastane (NCI). Radioaktivni jod se kod medularnog karcinoma ne koristi (MSD).
Anaplastični karcinom štitne žlezde
Anaplastični karcinom je redak, javlja se uglavnom kod starijih i raste vrlo brzo, pa obično pravi veliku, često bolnu masu na vratu i širi se po telu (MSD). Lečenje kombinuje operaciju, zračenje i lekove, a radioaktivni jod ne deluje. Petogodišnje preživljavanje je oko 10% (ACS).
Šta povećava rizik od raka štitne žlezde?
Rizik povećavaju zračenje glave i vrata u detinjstvu, rak štitne žlezde kod roditelja, brata, sestre ili deteta, nasledni sindromi kao što je MEN2 i višak telesne težine, navode ACS i NHS. NHS navodi i strumu, Hašimotovu bolest i čvorove, kao i ranije lečen rak dojke, jednjaka, testisa ili limfom. Ipak, većina obolelih nema rak štitne žlezde u porodici (ACS).
Zračenje u detinjstvu
Najjasnije dokazan faktor rizika je zračenje glave i vrata u detinjstvu: zračna terapija, na primer kod Hodžkinovog limfoma, i radioaktivne padavine posle nuklearnih nesreća, kao u Černobilju. Rizik raste sa dozom i što je dete mlađe, a izlaganje u odrasloj dobi nosi mnogo manji rizik (ACS).
Rendgen i CT daju mnogo manje doze, pa nije jasno koliko povećavaju rizik. ACS savetuje da se kod dece rade samo kada su zaista potrebni, sa najmanjom dozom koja daje jasan snimak.
Porodica i geni
Ako je rak štitne žlezde imao roditelj, brat, sestra ili dete, rizik je veći i bez poznatog naslednog sindroma (ACS). U porodicama sa sindromom MEN2 rizik za medularni karcinom je vrlo visok, pa ACS savetuje genetsko testiranje i redovne analize krvi ili ultrazvuk. Pregled se dogovara na pregledu štitne žlezde.
Pol i godine
Rak štitne žlezde je skoro tri puta češći kod žena nego kod muškaraca, a prosečna starost pri dijagnozi je 51 godina (ACS). Najčešće se javlja između tridesetih i šezdesetih godina, a rizik kod žena dostiže vrhunac ranije nego kod muškaraca. Kod starijih papilarni karcinom brže raste i širi se (MSD).
Kako se postavlja dijagnoza raka štitne žlezde?
Dijagnoza počinje pregledom vrata i analizom TSH, a zatim se radi ultrazvuk štitne žlezde i limfnih čvorova vrata. Čvor sumnjivog izgleda punktira se tankom iglom pod kontrolom ultrazvuka, a taj nalaz najčešće potvrđuje rak (ATA 2015). Kada se sumnja na širenje, rade se CT ili magnetna rezonanca, a pre operacije i pregled glasnih žica.
Ultrazvuk vrata
Ultrazvuk štitne žlezde je osnovni pregled: pokazuje veličinu i izgled čvora, njegove ivice, kalcifikacije i prokrvljenost, kao i limfne čvorove vrata. Ne zrači i može se ponavljati. Prema izgledu na ultrazvuku i veličini čvora odlučuje se da li je punkcija potrebna (ATA 2015).
Punkcija tankom iglom
Punkcija tankom iglom je, prema ATA (2015), pregled izbora za procenu čvora. Lekar pod kontrolom ultrazvuka tankom iglom uzima ćelije iz čvora, a citolog ih pregleda pod mikroskopom. Pregled traje nekoliko minuta i ne zahteva ostanak u bolnici. Nalaz se opisuje po sistemu Bethesda, od dobroćudnog do zloćudnog.
Da li krvna slika i tumor markeri otkrivaju rak štitne žlezde?
Ne pouzdano. TSH se meri kod svakog čvora, jer usmerava dalje preglede, ali ne potvrđuje rak (ATA 2015). Tireoglobulin raste kod većine bolesti štitne žlezde, pa ga ATA ne preporučuje pri proceni čvora. Kalcitonin se meri kada postoji sumnja na medularni karcinom (NICE). Tireoglobulin je koristan tek posle uklanjanja cele žlezde, za praćenje povratka bolesti.
Koje analize se rade kod bolesti štitne žlezde objašnjava tekst analize za štitnu žlezdu, a nalaze tumači lekar na pregledu endokrinologa.
Koji su stadijumi raka štitne žlezde?
Stadijum se određuje po sistemu TNM, prema veličini tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova i udaljenim metastazama, a kod papilarnog i folikularnog karcinoma i prema godinama. Prema Nacionalnom institutu za rak SAD (NCI), kod obolelih mlađih od 55 godina postoje samo stadijumi I i II, a stadijum II znači udaljene metastaze. Anaplastični karcinom se uvek svrstava u stadijum IV.
Američki registar SEER koristi jednostavniju podelu, prema proširenosti bolesti u trenutku dijagnoze. Kod najvećeg broja obolelih rak je tada ograničen na štitnu žlezdu, a udaljene metastaze, najčešće u plućima i kostima (NCI), ima samo 3% obolelih.
| Proširenost bolesti | Šta znači | Udeo obolelih | Petogodišnje preživljavanje |
|---|---|---|---|
| Lokalizovan rak | rak je samo u štitnoj žlezdi | 63% | 99,9% |
| Regionalno proširen | zahvaćeni su okolna tkiva ili limfni čvorovi vrata | 31% | 98,1% |
| Udaljene metastaze | rak je u plućima, kostima ili drugim organima | 3% | 48,3% |
Podaci su iz registra SEER za period od 2016. do 2022. godine. Kod 3% obolelih stadijum nije bio poznat.
Kako se leči rak štitne žlezde?
Osnovno lečenje je operacija, kojom se uklanja jedan režanj ili cela štitna žlezda, a po potrebi i limfni čvorovi vrata. Posle operacije, prema riziku od povratka bolesti, mogu slediti radioaktivni jod i levotiroksin. Kod uznapredovale bolesti koriste se zračenje, ciljani lekovi i ređe hemioterapija, navodi NHS. Plan zavisi od vrste i veličine tumora, širenja i opšteg zdravlja.
Lobektomija ili uklanjanje cele žlezde
Prema smernicama ATA (2015), kod tumora većeg od 4 cm, širenja van žlezde ili zahvaćenih limfnih čvorova uklanja se cela žlezda. Kod tumora od 1 do 4 cm bez širenja može se ukloniti samo jedan režanj, lobektomijom, ili cela žlezda, zavisno od nalaza i želje pacijenta. Za mikrokarcinom do 1 cm, ako se operiše, dovoljna je lobektomija.
Kako izgleda operacija, koliko traje oporavak i koje su moguće komplikacije opisuje stranica operacija štitne žlezde.
Da li se mali papilarni karcinom mora odmah operisati?
Ne uvek. ATA (2015) i britanske smernice NICE navode aktivno praćenje kao mogućnost za papilarni mikrokarcinom do 1 cm bez znakova širenja. U japanskoj studiji sa 1.235 pacijenata tumor je za pet godina porastao kod 5%, a za deset godina kod 8%, dok su metastaze u limfnim čvorovima nađene kod 1,7 i 3,8%. Ultrazvuk se tada obično radi na šest meseci (MSD).
Terapija radioaktivnim jodom
Posle uklanjanja cele žlezde, kod papilarnog i folikularnog karcinoma može se dati radioaktivni jod (I-131), u kapsuli ili tečnosti. Ćelije štitne žlezde upijaju jod, pa zračenje uništava ostatke žlezde i mikroskopske ostatke raka. Ne daje se svima: kod raka do 1 cm bez širenja nije potreban, a kod niskog rizika do 4 cm ne daje se rutinski (ATA 2015).
Terapija je efikasna i uglavnom se dobro podnosi, ali su mogući prolazni neželjeni efekti, kao što su otok pljuvačnih žlezda, suva usta i promena ukusa. Pripremu i mere posle terapije opisali smo u tekstu o terapiji radioaktivnim jodom.
Levotiroksin posle operacije
Posle uklanjanja cele žlezde levotiroksin se pije doživotno, jer nadoknađuje hormone koje žlezda više ne stvara. Doza se podešava i prema riziku od povratka bolesti: ATA (2015) kod visokog rizika savetuje TSH ispod 0,1 mU/L, kod srednjeg od 0,1 do 0,5, a kod niskog rizika od 0,5 do 2 mU/L.
Jako suzbijen TSH povećava rizik od poremećaja srčanog ritma kod starijih i osteoporoze kod žena posle menopauze, pa se ne savetuje svima (ATA 2015). Posle lobektomije tablete ponekad nisu potrebne, ako TSH ostane u ciljanom opsegu. Kako se lek uzima opisuje tekst lek za štitnu žlezdu.
Zračenje, ciljani lekovi i hemioterapija
Kada se rak ne može ukloniti operacijom, vrati se ili proširi, koriste se spoljašnje zračenje i ciljani lekovi, koji usporavaju ili zaustavljaju rast tumora. Hemioterapija se retko koristi, uglavnom kada se bolest vrati ili proširi, a plan pravi tim specijalista (NHS). Opšte informacije o lečenju tumora daje stranica onkologija.
Da li je rak štitne žlezde izlečiv?
U najvećem broju slučajeva jeste. Prema registru SEER, petogodišnje relativno preživljavanje kod raka štitne žlezde je 98,3%, a kod raka ograničenog na žlezdu 99,9%. Kod papilarnog karcinoma iznosi više od 99% (ACS). Prognoza je lošija kod udaljenih metastaza, gde je 48,3%, i kod anaplastičnog karcinoma, gde je oko 10%.
Koliko se često rak štitne žlezde vraća?
Zavisi od rizika. Prema ATA (2015), kod jednog papilarnog mikrokarcinoma rizik od povratka je 1 do 2%, kod papilarnog karcinoma od 2 do 4 cm ograničenog na žlezdu 5 do 6%, a kod više od pet zahvaćenih limfnih čvorova oko 19%. Povratak se najčešće otkrije u limfnim čvorovima vrata, a veći ili invazivni povratak leči se ponovnom operacijom (ATA 2015).
Kako izgleda praćenje posle lečenja raka štitne žlezde?
Praćenje traje godinama i obuhvata preglede, ultrazvuk vrata i analize krvi. Posle uklanjanja cele žlezde meri se tireoglobulin, belančevina koju stvaraju samo ćelije štitne žlezde, pa njegov porast može da znači povratak bolesti (ATA 2015). Proverava se i TSH, da bi doza levotiroksina bila u ciljanom opsegu. Posle lobektomije prate se ultrazvuk i TSH.
Posle terapije radioaktivnim jodom trudnoću treba odložiti 6 do 12 meseci (ATA 2015). Ako se tegobe vrate ili se pojavi novi čvor na vratu, ne treba čekati sledeću kontrolu, savetuje NHS.
Može li se rak štitne žlezde sprečiti?
Ne postoji pouzdan način da se spreči. NHS savetuje smanjenje viška kilograma i unosa alkohola, a ACS da se kod dece rendgen i CT rade samo kada su potrebni. Članovima porodica sa naslednom promenom u genu RET savetuje se rano uklanjanje štitne žlezde (NCI). Američka radna grupa za prevenciju (USPSTF) ne preporučuje ultrazvučni pregled ljudi bez tegoba.
Ljudi sa većim rizikom, na primer posle zračenja vrata u detinjstvu ili sa sindromom MEN2 u porodici, o redovnim pregledima treba da se dogovore sa lekarom (ACS).
Česta pitanja o raku štitne žlezde
Da li rak štitne žlezde boli?
Najčešće ne boli. NHS navodi da je čvor kod raka štitne žlezde obično bezbolan, a bol ili osećaj pritiska u prednjem delu vrata javlja se ređe. Bolna masa koja brzo raste tipična je za retki anaplastični karcinom (MSD). Nagli bol uz otok češće znači krvarenje u čvor ili upalu štitne žlezde nego rak (StatPearls, ATA).
Da li muškarci dobijaju rak štitne žlezde?
Dobijaju, ali ređe. Rak štitne žlezde je skoro tri puta češći kod žena, a ACS za 2026. godinu u SAD procenjuje 13.240 novih slučajeva kod muškaraca i 32.000 kod žena. Prema NHS-u, žene najčešće obolevaju početkom četrdesetih, a muškarci u sedamdesetim godinama. Simptomi su isti kod oba pola.
Da li karcinom štitne žlezde daje metastaze?
Može, ali udaljene metastaze su retke. Kod 31% obolelih rak se u trenutku dijagnoze proširio u limfne čvorove vrata ili okolna tkiva, a kod 3% postoje udaljene metastaze (SEER), najčešće u plućima i kostima (NCI). Folikularni karcinom se češće širi krvlju (MSD). I kod zahvaćenih limfnih čvorova petogodišnje preživljavanje je 98,1% (SEER).
Da li Hašimoto povećava rizik od raka štitne žlezde?
NHS Hašimotovu bolest navodi među stanjima uz koja je rak štitne žlezde verovatniji, zajedno sa strumom i čvorovima. To ne znači da će se rak razviti kod većine obolelih od Hašimota. Kod Hašimota je važno pratiti rad žlezde, a novi čvor pregledati ultrazvukom. Bolest i antitela opisuje tekst antitela štitne žlezde.
Može li se normalno živeti posle raka štitne žlezde?
Većina pacijenata se vraća uobičajenom životu. Posle uklanjanja cele žlezde levotiroksin se pije svakog dana, doživotno, i zamenjuje hormone žlezde, uz redovne kontrole TSH i tireoglobulina (ATA 2015). Žene mogu da zatrudne, ali posle radioaktivnog joda trudnoću treba odložiti 6 do 12 meseci. Lečenje opšte opisuje tekst kako se leči štitna žlezda.
Poslednje izmene: 26. 10. 2026 – dopunjeno vrstama raka sa udelom i preživljavanjem (ACS, SEER), stadijumima, smernicama ATA 2015 i NICE za operaciju, radioaktivni jod, TSH i aktivno praćenje, tumor markerima i čestim pitanjima, uz tri infografike.
