Rak štitne žlezde

Kroz ovaj tekst saznaćete kako nastaje rak štitne žlezde, kako se prepoznaje, na koji način se postavlja tačna dijagnoza i koje su najsavremenije metode uspešnog lečenja koje nudimo.

Simptomi

Veoma je važno znati da se, kada je u pitanju rak štitne žlezde simptomi u ranim fazama najčešće uopšte ne ispoljavaju. To znači da osoba može godinama da živi sa njim, a da ne primeti nikakvu promenu u svom organizmu. Zato je redovan pregled od presudnog značaja za rano otkrivanje. Kada se bolest razvije, počinju da se javljaju određeni klinički znaci koje ne smemo ignorisati. U nastavku ćemo detaljno objasniti najčešće simptome koji mogu ukazivati na to da se u telu dešava neka promena.

Bezbolan čvor (nodus) na vratu

Najčešći i obično prvi znak koji pacijenti sami primete ili lekar uoči tokom pregleda jeste bezbolan čvor na prednjoj strani vrata. Ovaj čvorić se stručno naziva nodus i uglavnom se oseća pod prstima kao tvrda, nepravilna masa koja se pomera kada gutate. Važno je naglasiti da je većina čvorića na štitnoj žlezdi zapravo dobroćudna, ali svaki novi čvor mora detaljno da se ispita kako bi se isključio rak štitne žlezde. Ako primetite bilo kakvu novu izraslinu na svom vratu koja ne prolazi nekoliko nedelja, vreme je da se obratite lekaru.

Promuklost ili promene u glasu

Glasne žice se nalaze u neposrednoj blizini štitne žlezde, a njih kontrolišu posebni nervi koji prolaze tik uz nju. Kada tumor počne da raste i da se širi, on može da pritisne ove nerve ili da direktno utiče na njihovu funkciju. To dovodi do postepene ili nagle promuklosti, promene u boji i jačini glasa ili čak do potpunog gubitka glasa u nekim trenucima. Ukoliko primetite da vam je glas promenjen duže od dve do tri nedelje, a niste prehlađeni niti imate infekciju grla, to je jasan signal da je potreban detaljan pregled.

Otežano gutanje (disfagija)

Štitna žlezda se nalazi tačno ispred dušnika i jednjaka, cevi kroz koje prolaze vazduh i hrana. Kako tumor raste i povećava svoju zapreminu, on fizički počinje da pritiska jednjak koji se nalazi iza njega. To stvara neprijatan osećaj knedle u grlu, kao i otežano gutanje čvrste hrane, a kasnije čak i tečnosti. Pacijenti često opisuju da moraju da piju mnogo vode kako bi progutali običan zalogaj. Ovaj simptom zahteva hitnu pažnju lekara jer značajno remeti normalan život i ishranu.

Otežano disanje

Pored pritiska na jednjak, uvećani tumor može početi da vrši ozbiljan pritisak i na dušnik, što direktno ugrožava normalan protok vazduha. Pacijenti u početku mogu primetiti otežano disanje samo tokom fizičkog napora ili kada leže na leđima, ali kako bolest napreduje, ovaj problem postaje prisutan i u stanju mirovanja. Ponekad se može čuti i specifičan piskav zvuk pri udisanju vazduha. Svaki problem sa disanjem je ozbiljan znak upozorenja koji traži da se što pre obave adekvatne dijagnostičke metode.

Otok limfnih čvorova na vratu

Limfni čvorovi su mali, pasuljasti organi koji igraju ključnu ulogu u odbrani našeg tela od infekcija i bolesti. Kada se pojavi rak štitne žlezde, ćelije raka mogu da se odvoje od primarnog tumora i pređu u obližnje limfne čvorove na vratu. To dovodi do njihovog oticanja i povećanja, što se može opipati sa strane vrata ili ispod vilice kao tvrdi, bezbolni čvorići. Ukoliko osetite uvećane limfne čvorove koji ne prolaze nakon uobičajenog lečenja prehlade, to je znak da bolest može biti u naprednijoj fazi.

Faktori rizika

Iako nauka još uvek ne može sa stopostotnom sigurnošću da kaže zašto se kod nekog razvije rak štitne žlezde, a kod nekog drugog ne, identifikovani su određeni faktori koji značajno povećavaju rizik od nastanka ove bolesti. Poznavanje ovih faktora pomaže nam da izdvojimo grupe pacijenata koje moraju biti pod češćim nadzorom. U našem radu posebnu pažnju posvećujemo pacijentima koji imaju povećan rizik, jer rano prepoznavanje omogućava brzo reagovanje i uspešnije lečenje.

Izloženost jonizujućem zračenju

Jedan od najpoznatijih i najčvršće dokazanih faktora rizika za rak štitne žlezde jeste izloženost jonizujućem zračenju u predelu glave i vrata. Ovo se posebno odnosi na osobe koje su u detinjstvu ili ranoj mladosti primale zračnu terapiju zbog nekih drugih medicinskih stanja, kao što su određeni oblici tumora ili uvećani limfni čvorovi. Takođe, ljudi koji su bili izloženi nuklearnom zračenju usled ekoloških katastrofa imaju višestruko veći rizik da tokom života razviju ovu vrstu kancera.

Genetske predispozicije i porodična anamneza

Genetika igra veoma važnu ulogu kod određenih vrsta ovog karcinoma. Posebno se izdvaja medularni karcinom štitne žlezde koji se može prenositi sa roditelja na decu kroz specifične promene na genima, često u sklopu sindroma koji se zove MEN2 (multipla endokrina neoplazija tip 2). Ukoliko je u vašoj porodici bilo slučajeva raka štitne žlezde, veoma je važno da se obavi genetsko testiranje i redovan preventivni pregled štitne žlezde kako bi se promene uočile na vreme.

Ženski pol i starost pacijenta

Statistika nam jasno pokazuje da žene obolevaju od raka štitne žlezde čak tri puta češće nego muškarci. Naučnici veruju da ova razlika ima veze sa ženskim polnim hormonima i njihovim uticajem na rad štitne žlezde tokom reproduktivnog perioda života. Što se tiče starosti, bolest se može pojaviti u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće dijagnostikuje kod osoba koje imaju između 30 i 60 godina života. Kod žena se ovaj rizik javlja ranije, dok se kod muškaraca češće javlja u kasnijim decenijama života.

Dijagnostika

Postavljanje tačne dijagnoze je najvažniji korak ka uspešnom izlečenju svakog pacijenta. Kada se posumnja na rak štitne žlezde, mi primenjujemo precizan i pažljivo osmišljen protokol koji se sastoji od nekoliko koraka. Cilj nam je da brzo i bezbolno utvrdimo o kakvoj se promeni radi, da li je ona dobroćudna ili zloćudna, i koliko se proširila. Na raspolaganju su nam savremene tehnologije i stručnjaci koji pacijenta vode kroz ceo proces sa puno pažnje i razumevanja.

Fizikalni pregled palpacijom

Prvi i osnovni korak u dijagnostici jeste fizikalni pregled koji obavlja lekar specijalista. Tokom ovog pregleda, lekar nežno prstima opipava (palpira) predeo vašeg vrata kako bi osetio veličinu, oblik i čvrstinu štitne žlezde, kao i eventualno prisustvo čvorića ili uvećanih limfnih čvorova. Ovaj pregled je potpuno bezbolan i traje svega nekoliko minuta, ali iskusnom lekaru pruža dragocene informacije o tome da li su potrebna dalja ispitivanja i koji je sledeći korak u dijagnostici.

Ultrazvučni pregled vrata

Danas je ultrazvuk štitne žlezde osnovni alat i najvažnija slikovna metoda za procenu stanja ovog organa. Pomoću zvučnih talasa visoke frekvencije dobijamo veoma jasnu i detaljnu sliku unutrašnjosti žlezde na ekranu. Ultrazvuk nam omogućava da vidimo i najmanje čvoriće, odredimo njihovu tačnu veličinu, strukturu i prokrvljenost, te da procenimo da li imaju karakteristike koje ukazuju na rak štitne žlezde. Pregled je bezbedan, ne zrači i može se ponavljati neograničen broj puta.

Određivanje nivoa hormona i kalcitonina (krvna slika)

Kada se ispituje rak štitne žlezde krvna slika i laboratorijske analize nam pomažu da razumemo kako žlezda funkcioniše i da li luči previše ili premalo hormona. Standardno se analiziraju nivoi hormona TSH i slobodnog tiroksina (FT4). Pored toga, kod sumnje na specifičan medularni karcinom, određuje se nivo kalcitonina u krvi – hormona koji služi kao odličan tumor marker. Da bi se dobila kompletna slika o vašem zdravlju, preporučuje se i detaljan pregled endokrinologa koji će protumačiti sve ove laboratorijske rezultate.

Aspiraciona biopsija tankom iglom (FNAB)

Aspiraciona biopsija tankom iglom pod kontrolom ultrazvuka predstavlja zlatni standard za postavljanje konačne dijagnoze. Tokom ove jednostavne procedure, lekar koristi veoma tanku iglu kojom, precizno navođen ultrazvukom, uzima mali uzorak ćelija iz sumnjivog čvora na vratu. Ove ćelije se potom šalju pod mikroskop gde ih patolog detaljno pregleda kako bi utvrdio da li su u pitanju ćelije raka štitne žlezde ili je reč o dobroćudnoj promeni. Procedura je brza, izaziva minimalnu nelagodnost i ne zahteva ostanak u bolnici.

Stadijumi bolesti

Kada patolog potvrdi prisustvo ćelija raka, sledeći korak je određivanje stadijuma bolesti, odnosno procena koliko se tumor proširio u telu. Određivanje stadijuma nam pomaže da izaberemo najbolji plan lečenja i predvidimo ishod bolesti. Za klasifikaciju koristimo međunarodno priznati TNM sistem koji na jasan i precizan način opisuje veličinu i širenje tumora. Mi se trudimo da svaki korak ovog procesa detaljno objasnimo pacijentu kako bi razumeo svoju situaciju.

Lokalizovani stadijum bolesti

U ovom stadijumu, koji je ujedno i najraniji, rak se nalazi isključivo unutar tkiva štitne žlezde i nije počeo da se širi izvan njenih granica. Tumor je obično mali i ne pritiska okolne organe niti izaziva ozbiljne tegobe. Otkrivanje bolesti u ovom lokalizovanom stadijumu je idealan scenario, jer su šanse za potpuno izlečenje izuzetno visoke i često iznose preko 95 procenata. Lečenje u ovoj fazi je znatno jednostavnije i po pravilu zahteva manje agresivne terapijske metode.

Lokalno širenje na tkiva i limfne čvorove

Ukoliko se rak ne otkrije na vreme, on počinje da raste i da probija kapsulu štitne žlezde. U ovom stadijumu, ćelije raka se šire u okolna meka tkiva vrata, kao što su mišići, dušnik, jednjak ili glasni nervi, a takođe prelaze i u regionalne limfne čvorove na vratu. Iako je ovo naprednija faza bolesti koja zahteva kompleksnije lečenje i ozbiljniji pristup, prognoza je i dalje veoma dobra kod većine pacijenata, posebno kod mlađih osoba sa diferencovanim tipovima karcinoma.

Udaljene metastaze na plućima i kostima

Ovo je najnapredniji stadijum bolesti u kojem su se ćelije raka putem krvi ili limfe proširile na udaljene organe u telu, daleko od mesta gde je tumor prvobitno nastao. Kod raka štitne žlezde, udaljene metastaze se najčešće javljaju na plućima i u kostima. Lečenje u ovoj fazi je zahtevnije i ima za cilj da kontroliše rast tumora, ublaži simptome i produži život pacijenta. Naša oblast rada, onkologija, nudi savremene sistemske terapije koje mogu uspešno držati bolest pod kontrolom dugi niz godina.

Lečenje

Lečenje raka štitne žlezde zahteva timski rad različitih stručnjaka i uvek se prilagođava svakom pacijentu pojedinačno, u zavisnosti od tipa karcinoma, stadijuma bolesti i opšteg zdravstvenog stanja. Mi primenjujemo savremeni, multimodalni pristup koji podrazumeva kombinaciju različitih metoda lečenja kako bismo postigli najbolje rezultate. Najveći broj pacijenata se uspešno izleči, a mi smo tu da vam pružimo punu podršku i vrhunsku medicinsku negu tokom celog procesa lečenja.

Hirurgija kao primarni tretman

Hirurško odstranjivanje tumora i dela ili cele štitne žlezde je uvek prvi i najvažniji korak u lečenju ove bolesti. U zavisnosti od veličine i tipa tumora, hirurg može izvesti lobektomiju (odstranjivanje samo jednog režnja žlezde) ili totalnu tiroidektomiju (odstranjivanje cele štitne žlezde). Ako se rak proširio, uklanjaju se i zahvaćeni limfni čvorovi na vratu. Uspešna operacija štitne žlezde predstavlja temelj daljeg oporavka i izlečenja pacijenta.

Terapija radioaktivnim jodom

Nakon operacije, kod pacijenata sa diferencovanim karcinomima štitne žlezde, često se primenjuje terapija radioaktivnim jodom (I-131). Ćelije štitne žlezde imaju jedinstvenu sposobnost da privlače i upijaju jod iz organizma. Kada pacijent popije kapsulu sa radioaktivnim jodom, te čestice putuju telom i ciljano uništavaju sve preostale ćelije štitne žlezde i eventualne mikroskopske ostatke raka, bez oštećenja drugih zdravih tkiva u telu. Ova terapija se odlično podnosi i veoma je efikasna.

Supresiona hormonska terapija levotiroksinom

Pošto je pacijentu operacijom uklonjena štitna žlezda, njegovo telo više ne može da proizvodi hormone koji su neophodni za život. Zato je obavezno doživotno uzimanje zamenske hormonske terapije u vidu tableta levotiroksina. Ova terapija ima dvostruku ulogu: nadoknađuje nedostajuće hormone i drži nivo hormona TSH izuzetno niskim. Nizak nivo TSH je ključan jer sprečava stimulaciju i eventualni ponovni rast bilo kakvih preostalih ćelija raka štitne žlezde u organizmu.

Zračna i ciljana biološka terapija

Kod pacijenata sa veoma agresivnim oblicima raka koji ne reaguju na radioaktivni jod, ili kod onih kod kojih se bolest proširila, koriste se naprednije metode lečenja. Spoljašnje zračenje se primenjuje kako bi se lokalno uništile ćelije raka na vratu ili kostima. Pored toga, savremena medicina nam je donela ciljanu biološku terapiju – lekove koji precizno blokiraju specifične molekule i procese unutar ćelija raka, sprečavajući ih da rastu i da se razmnožavaju, što nam daje odlične rezultate u kontroli bolesti.

Prevencija

Kada govorimo o sprečavanju nastanka raka štitne žlezde, moramo biti realni i reći da specifična primarna prevencija, odnosno način da se u potpunosti spreči pojava bolesti, nažalost ne postoji jer su mnogi uzroci van naše kontrole. Međutim, ono na šta možemo i moramo uticati jeste sekundarna prevencija. Ona se fokusira na rano otkrivanje bolesti u fazi kada nema nikakvih simptoma, jer je tada lečenje najjednostavnije, a stopa izlečenja najveća.

Redovni samopregledi i kontrole

Najjednostavniji način sekundarne prevencije jeste samopregled vrata koji svako od nas može uraditi kod kuće ispred ogledala. Posmatranjem vrata dok gutate vodu možete uočiti eventualne nepravilnosti ili izrasline. Pored toga, za osobe koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili genetski rizik, ključno je da redovno obavljaju ultrazvučne preglede vrata. Otkrivanje promena u ranoj fazi značajno menja tok bolesti i omogućava brzo i efikasno delovanje.

Izbegavanje nepotrebnog zračenja

S obzirom na to da je jonizujuće zračenje jedan od glavnih dokazanih faktora rizika, izbegavanje nepotrebnog izlaganja zračenju je veoma važan preventivni korak. Ovo se posebno odnosi na decu i mlade ljude, čija su tkiva izuzetno osetljiva. Rendgenska snimanja zuba ili glave treba raditi samo onda kada je to zaista medicinski opravdano, i uvek uz korišćenje zaštitnih kecelja i okovratnika koji štite štitnu žlezdu od štetnog uticaja zračenja.

Da li je rak štitne žlezde izlečiv

Mnogi pacijenti se u trenutku postavljanja dijagnoze sa velikim strahom pitaju da li je rak štitne žlezde izlečiv i kakva ih budućnost čeka. Odgovor na ovo pitanje donosi veliko olakšanje većini ljudi, jer je rak štitne žlezde zapravo jedan od karcinoma sa najboljom prognozom u celoj medicini. Najveći broj pacijenata se nakon adekvatnog lečenja uspešno vraća svom normalnom životu, bez ikakvih ograničenja, sa odličnim kvalitetom života i dugim životnim vekom.

Prognoza i stopa preživljavanja

Za najčešće oblike ove bolesti, kao što je papilarni karcinom, stopa preživljavanja i potpunog izlečenja nakon deset godina iznosi preko 95, pa čak i 98 procenata ukoliko se otkrije na vreme. Kod mlađih pacijenata prognoza je još bolja. Čak i u slučajevima kada se bolest proširila na limfne čvorove na vratu, savremena terapija omogućava izuzetno uspešnu kontrolu bolesti i dug život. Zato je važno ne gubiti nadu i započeti lečenje na vreme kod stručnog tima koji poznaje sve aspekte ove bolesti.

Dugoročno praćenje nakon lečenja

Iako je stopa izlečenja izuzetno visoka, pacijenti koji su lečeni od raka štitne žlezde moraju ostati pod stalnim lekarskim nadzorom. Dugoročno praćenje obuhvata redovne preglede kod endokrinologa, proveru nivoa tiroglobulina u krvi (koji služi kao odličan marker za praćenje eventualnog povratka bolesti), kao i povremene ultrazvučne preglede vrata. Naš tim je tu da vas prati kroz ceo ovaj put, pružajući vam sigurnost, stručnost i podršku kako biste se osećali zaštićeno i zdravo u svakom trenutku.