U Hirurgiji dr Đoković bavimo se prevencijom, dijagnostikom i rehabilitacijom  govorno-jezičkih poremećaja kod dece i odraslih.

Jedan od najčešćih govornih poremećaja kod dece je dislalija, odnosno poremećaj izgovora glasova.

Ispoljava se kao nedostatak nekih glasova, zamena nerazvijenog glasa glasom koji već postoji i kao nepravilno izgovaranje određenog glasa.

Dijagnostikuje se uzimanjem anamnestičkih podataka, primenom artikulacionih testova i pregledom anatomskih struktura koje učestvuju u produkciji glasova.

Tretman se sastoji od nekoliko faza, od fomiranja pravilne artikulacije glasa do uvođenja glasa u spontani govor.

Usporen razvoj govora kod dece sa normalnim intelektualnim sposobnostima i urednim sluhom naziva se razvojna disfazija.

Češće se javlja kod dečaka i kod dece kod koje postoji porodična istorija jezičkih poremećaja.

Postoje dva tipa razvojne disfazije:

• ekspresivna i
• receptivna.

Kod ekspresivne disfazije sposobnost deteta da upotrebljava govor je znatno ispod očekivanog za uzrast, dok je razumevanje govora u granicama normale.

Karakterišu je ograničen razvoj rečnika, kratko verbalno izražavanje, greške u formiranju rečenica, pogrešna upotreba gramatičkih oblika kao što su predlozi, zamenice, članovi, padeži, vremena, uz netačno uopštavanje gramatičkih pravila.

Razumevanje govora kod deteta sa receptivnom disfazijom je ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast.

Deca sa teškim poremećajima razumevanja govora mogu da kasne u socijalnom razvoju, da ponavljaju govor koji ne razumeju i da ispoljavaju oskudna interesovanja.

Tretman dece sa razvojnom disfazijomtreba započeti rano, između 2-5 godine života.

Sam tretman je usmeren na razvoj fine motorike, podsticanje auditivno-perceptivnog razvoja, razvoj imenskog i glagolskog sistema i povezivanje iskaza u veće celine.

Mucanje je stanje koje se ispoljava ponavljanjem delova reči i rečenica, produžavanjem glasova i čestim pauzama koje remete tok govora.

Praćeno je izraženim promenama na somatskom(vidno crvenilo, znojenje, ubrzan puls, pojava tikova) , psihološkom (strah od govora i govornih situacija) i socijalnom planu (pojačano mucanje pred autoritetom).

Na pojavu mucanja utiče više faktora, javlja se kako kod dece tako i kod odraslih.

Mucanje se dijagnostikuje uzimanjem anamnestičkih podataka, primenom validnih testova, kao i analizom sredine u kojoj osoba živi.

Postoji više metoda i tehnika koje se koriste u lečenju mucanja, kao najefikasnija pokazala se tehnika  pasivnog izdaha po Švarcu, koju koristimo u tretmanu mucanja.

Kod dece školskog uzrasta česti su poremećaji čitanja, pisanja i računanja.

Disleksija je pormećaj u učenju čitanja.

Da bi se neko dete dijagnostikovalo kao disleksično , sposobnosti čitanja moraju biti ispod očekivanog nivoa za njegov uzrast.

Isključuje intelektualnu ometenost, oštećenje vida i oštećenje sluha.

Karakteristike disleksije su:

• nemogućnost zapamćivanja slova,
• odvojeno čitanje slovo po slovo,
• česta zamena vokala unutar reči,
• supstitucije konsonanata,
• preskakanje redova,
• pogrešno shvatanje teksta,
• nepoštovanje ortografskih pravila (tačka, zarez).

Disgrafija je poremećaj u učenju pisanja, kod dece sa normalnim intelektualnim sposobnostima.

Disgrafičan rukopis je u celosti neuredan, loše postavljn u prostoru, bez jasno određenih margina, redovi su talasasti i silaze koso sa neujednačenim protorom između reči.

Diskalkulija predstavlja usporeno i otežano usvajanje matematičkih znanja.

Deficit je uglavnomu oblasti računarskih radnji sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja, a manje u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti.

Tretman u lečenju ovih poremećaja je individualan za svako dete i usmeren je na razvoj pažnje, pamćenja, auditivnih, vizuelnih i grafomotoričkih sposobnosti.

Savremeni kanali komunikcije i savremena tehnologija sve češće nam približavaju sam pojam autizam.

Svesni smo da se u poslednje vreme u našoj, ali i u dugim sredinama dešava nekakva epidemija prisustva poremećaja iz spektra autizma kod dece.

Incidenca javljanja je značajno skočila i danas predstavlja ne tako retko stanje koje kao takvo zahteva dobru procenu, timsku dijgnostiku i dugoročnu terapiju.

Autizam je pervazivni razvojni poremećaj, koga čine poremećaji socijalne interakcije, komunikacije i imaginacije i određeni broj repetitivnih aktivnosti.

Poremećaji socijalne interakcije predstavljaju neposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa drugim ljudima kao što su neodazivanje na poziv drugih ljudi,neprimćivanje ljudi, nedostatak kontakta pogledom, ponašanje prema ljudima kao da su predmeti.

Nesposobnost imaginacije kod dece sa autizmom ispoljava se kao nesposobnost maštovite igre, u igri se ne mogu pretvarati da su neko drugi i obično usmeravaju pažnju na beznačajne aspekte okruženja.

Razvoj govora kod dece sa autizmom zavisi od njihovih intelektualnih sposobnosti,neka deca ne govore uopšte, dok druga produkuju glasove ili reči.

Uzroci nastanka autizma još uvek su nepoznati, smatra se da više uzroka izaziva autizam.

Autizam je prisutan već u prvoj godini života, ali se za sada dijagnoza retkopostavlja pre navršene druge godine života, pa i znatno kasnije.

Tretman dece sa autizmom je usmeren na razvoj pažnje, komunikativnih sposobnosti, zaustvljanje neprikladnog ponašanja kao i na učenje deteta sa autizmom da brine samo o sebi.

Rehabilitacija stanja kod odraslih osoba

Rehabilitacija stanja kod odraslih osoba obuhvata rehabilitaciju stečenih poremećaja govora koji nastaju kao posledica moždanih oštećenja (afazija), poremećaja gutanja (disfagija) i poremećaja glasa.

Afazija je stečeni poremećaj govora, koji nastaje kao posledica moždanog udara, povrede glave, tumora mozga i zapaljenskih oboljenja CNS-a.

Karakterišu je agramatizam, zaobilazni govor, upotreba neodgovarajućih reči u govoru, poremećaj spontanog govora, poremećaj razumevanja, čitanja, pisanja, računanja i odsustvo uvida u sopstveni jzički dficit.

Tretman afazičnih pacijenata obuhvata niz postupaka umerenih na uspostavljanje jezičkih funkcija i rehabilitaciju ličnosti u celini.

Disfagija je poremećaj gutanja.

Postoji više znakova koji ukazuju na poremećaj gutanja, kao što su kašalj ili gušenje pri gutanju, teškoće pri započinjanju gutanja, osećaj zastoja hrane u grlu ili u predelu grudi, nazalna ili oralna regurgitacija, bol kod gutanja, bol iza grudne kosti, produženo vreme kompletiranja obroka, slinavljenje.

Prateći znaci mogu biti i gubitak telesne težine, povišena telesna temperature nepoznatog porekla i česte upale pluća.

Cilj rehabilitacionog tretmana pacijenata sa disfagijom jeste da se poveća efikasnost i bezbednost funkcije gutanja kako bi se omogućila adekvatna ishrana i sprečio nastanak komplikacija

Branka Martinović

Rođena u Prijepolju 1992. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu.

Diplomirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

Kontinuirano nastavlja svoje stručno i profesionalno usavršavanje na brojnim edukacijama, sa višegodišnjim iskustvom u praksi.