Od celokupnog dijapazona vaskularne hirurgije venska bolest ponajviše zaokuplja pažnju šire publike. Sa druge strane dug je spisak medicinskih specijalnosti koji se bave ovim problemom (Opšti hirurzi, Dermatolozi Angiolozi, Hematolozi, Internisti…). Ipak neosporno je da je vaskularni hirurg najkompetentniji za njeno lečenje!

Bolovi u nogama nakon radnog dana, oticanje, noćni grčevi prvi su simptomi ove bolesti! Slobodno se može reći da je venska bolest u direknom odnosu sa genetskim nasleđem! Ipak način života (dugo sedenje i stajanje u mestu, dizanje tereta) i konstitucija (gojaznost) znatno ubrzavaju tok bolesti! Da bi laici shvatili prirodu obolenja potrebno je da imaju neka osnovna saznanja. Arterijski sudovi vode krv na periferiju, a venski sistem je vraća nazad ka srcu. Arterijska je krv obogaćena kiseonikom i hranjivim materijama, a venska bez kiseonika sa iskorišćenim metaboličkim produktima. Razlikujemo dva venska sliva: površni i duboki. Bolest se najčešće manifestuje pojavom proširenja pojedinih segmenta površnog sliva. Najdominantnija jeste svakakao velika vena Safena (koren reči je asirski i znači vidljiva). Ona se nalazi na unutrašnjoj strani noge, nastaje u predelu unutrašnjeg gležnja i ide sve do prepone gde se uliva u duboki venski sliv. Ona ima zaliske koji su veoma važni za njihovu funkciju. Pri svakoj kontrakciji mišića, povećava se pritisak u prostoru gde se vensko stablo nalazi i istiskuje krv put srca. Upravo su zalisci ti koji sprečavaju da se krv, pod silom gravitacije slije naniže. Ako dodje do otkazivanja zalizaka krv ne putuje ka srcu, već zaostaje u venskom stablu. Stablo se širi, postaje vidljivo spolja. Ključni moment jeste popuštanje zaliska na mesti gde se velika vena Safena uliva u duboki venski sistem. Tada se krv praktično zadržava kružeći iz dubokog u površni sistem u suprotnosti sa fiziološkim načinom kretanja venske krvi. Ovo je ključni moment, kada se odlučuje za hirurško lečenje! Ako se ne leči, bolest ide dalje i zahvata i ostale delove venskog sistema nogu: pobočne pritoke samog stabla, manje grane koje povezuju stablo sa dubokim venama (tkz. perforantne vene) i stablo male vene Safene na zadnjoj strani lista. Tok bolesti mogu iskomplikovati epizode tromboze površnog sliva. Ako se proces ograniči samo na površni sliv, uglavnom se leči konzervativno. Medjutim ako preti da se proširi u duboki sliv, može se uraditi hirurška intervencija (zaustavljenje širenja podvezivanjem velike vene Safene na mestu gde se uliva u duboku preponsku venu). Tromboza dubokog venskog sliva je ozbiljna komplikacija hronične venske bolesti. Svojim širenjem može biti i životno ugoržavajuća (embolija pluća). Lečenje ovog stanja zahteva angažman vaskularnog hirurga, ponekad i Hematologa. Ako se hronična venska bolest ne leči, ona ide svojim tokom: koža potkolenice pati, usled nedostatka hranjivih materija i kiseonika. Koža postaje sklerotična, suva, sa tamnim pogmentacijama. Najpre se otvori manja ranica, koja ne zarasta, vremenom se širi iskomplikovana infekcijom. Epilog je velika nezarastajuća rana, otečena i bolna noga što bolesnika onemogužava da vodi normalan život!

Konzervativno lečenje

U početnom stadijumu dovoljno je promenti loše životne navike (redukcija telesne težine), izbegavanje opterećenja vena (dugo stajanje i sedenje u mestu) uz obavezno nošenje elastičnih čarapa. Graduisane elastične čarape, potiskujući vensku krv ka srcu, rasterećuju venski sistem nogu. Uz to postoje i lekovi, na prvom mestu venetonici, koji poboljšavaju funkciju vena i smanjuju tegobe. Ovi lekovi se kombinuju sa gelovima koji hlade nogu i olakšavaju bol. Deo teraprije je i antiagreganti lek (npr, Aspirin, sprečava agregaciju trombocita).

Hirurško lečenje

Ono se sastoji u tome da se bolesni deo površnog venskog sistema isključi iz cirkulacije. Iako neki zagovaraju da je klasično hirurško lečenje zlatni standard, ipak i druge metode imaju svoje mesto u lečenju venske bolesti (primena lasera, termoablacije čak i vodene pare). Klasična hirugija podrazumeva odstranjenje stabla velike vene Safene, njenih pritoka koje su varikozne i podvezivanje insuficijentnih perforantnih vena. Ako se postupak izvede korektno, mogućnost recidiva je minimalna. Sa druge strane primena lasera sve više prodire u svakodnevnu praksu. Ovim putem se stablo safene uništi visokom temperaurom (dolazi do denturcije proteina, ostaje samo fibrizna traka). Kako se ne bi napravile opekotine kože, ubrizgavanjem lokalnog anestetika ona se odvaja od vene (tumiscentna anestezija). Slično je i dejstvo termoablacije i vodene pare! Ovim se postiže i dobar estetski efekt. Ipak se mora reći da odmakli slučajevi moraju lečiti hirurški, a da su alternativne metode rezervisane za slučajeve koji se još nisu iskomplikovali, gde se očekuje dobar estetski efekat!

Autor teksta Dr Ilijas Činara, doktor nauka, specijalista opšte i vaskularne hirugije, bavi se vaskularnom hirurgijom preko trideset godina.