Upala štitne žlezde: simptomi, vrste i lečenje tireoiditisa
Upala štitne žlezde, ili tireoiditis, zajednički je naziv za bolesti u kojima je štitna žlezda zapaljena. Simptomi upale štitne žlezde najčešće se menjaju po fazama: prvo lupanje srca, nervoza i mršavljenje, kada iz oštećene žlezde iscuri višak hormona, a zatim umor, gojenje i zimljivost, kada hormona ponestane. Kod subakutnog oblika boli vrat.
Tekst objašnjava koje vrste upale postoje, kako se otkrivaju, leče i koliko traju, i šta je posebno kod upale posle porođaja. Najčešći oblik, Hašimotov tireoiditis, detaljno opisuje tekst antitela štitne žlezde, a ostale bolesti žlezde tekst bolesti štitne žlezde.
Šta je upala štitne žlezde?
Upala štitne žlezde, odnosno zapaljenje štitne žlezde, nastaje kada žlezdu oštećuju imuni sistem, virus, bakterija, lek ili zračenje. Prema StatPearls, najčešći uzrok upale je autoimuna bolest, a najčešći oblik Hašimotov tireoiditis. Upala može da izazove prolazan ili trajan višak ili manjak hormona, pa se kod iste osobe simptomi menjaju tokom bolesti, a mnogi oblici prolaze sami.
Upale se dele na bolne i bezbolne. Bolni su subakutni (de Kervenov) tireoiditis, akutna bakterijska upala i upala posle zračenja. Bezbolni su Hašimotov, tihi i postporođajni tireoiditis, upala izazvana lekovima i retki Rideov tireoiditis, navodi StatPearls.
Koji su simptomi upale štitne žlezde?
Simptomi zavise od faze upale, a Američko udruženje za štitnu žlezdu (ATA) navodi da nijedan simptom nije karakterističan samo za tireoiditis. U prvoj fazi javljaju se lupanje srca, nervoza, nesanica, razdražljivost i mršavljenje. Kada se zalihe hormona potroše, slede umor, gojenje, zatvor, suva koža i potištenost. Kod subakutne upale boli vrat, a česte su povišena temperatura i malaksalost.
Šta se dešava u fazi viška hormona?
Ćelije oštećene upalom ispuštaju hormone koje je žlezda ranije napravila, pa nastaje višak hormona u krvi (tireotoksikoza): lupanje srca, drhtanje ruku, znojenje, nervoza, nesanica i mršavljenje. Žlezda pritom ne radi pojačano, navodi ATA. Ova faza kod tihe i postporođajne upale traje jedan do tri meseca, a kod subakutne obično dve do osam nedelja (StatPearls).
Šta se dešava u fazi manjka hormona?
Kada se zalihe potroše, a oštećena žlezda još ne stvara dovoljno novih hormona, nastaje prolazno usporen rad. Javljaju se umor, gojenje, zatvor, suva koža, potištenost i slabija izdržljivost pri naporu, navodi ATA. Ova faza obično počinje jedan do tri meseca posle prve i može da traje do devet do dvanaest meseci. Kod mnogih je blaga i ne traži lek.
Kod tihe i postporođajne upale trećina obolelih prođe kroz obe faze, trećina samo kroz fazu viška, a trećina samo kroz fazu manjka hormona (ATA). Zato se uzrok umora ili lupanja srca proverava analizama, a ne samo prema simptomima. Kako se TSH menja kroz faze objašnjava tekst hormoni štitne žlezde.
Da li upala štitne žlezde boli?
Boli samo kod nekih oblika. Subakutni tireoiditis je najčešći uzrok bola u štitnoj žlezdi: bol je sa prednje strane vrata, može da se širi ka vilici, ušima i grudima i pojačava se pri gutanju, kašlju i okretanju glave (StatPearls, MSD). Bole i akutna bakterijska upala i upala posle zračenja, dok Hašimotov, tihi i postporođajni tireoiditis ne bole.
Koje vrste upale štitne žlezde postoje?
Najvažnije vrste su Hašimotov tireoiditis, subakutni (de Kervenov), tihi i postporođajni tireoiditis, upala izazvana lekovima ili zračenjem, akutna bakterijska upala i retki Rideov tireoiditis, navode ATA i StatPearls. Razlikuju se po uzroku, po tome da li vrat boli i po toku. Neke prolaze same za nekoliko meseci, a Hašimotov tireoiditis najčešće ostavlja trajno usporen rad.
Tabela poredi vrste upale po uzroku, bolu, toku i lečenju, prema podacima ATA, StatPearls i priručnika MSD.
| Vrsta upale | Uzrok | Da li boli | Tok bolesti | Lečenje |
|---|---|---|---|---|
| Hašimotov tireoiditis | autoimuni; anti-TPO antitela kod oko 90% obolelih | ne | hroničan; usporen rad najčešće ostaje trajno | levotiroksin tek kada rad žlezde uspori |
| Subakutni (de Kervenov) tireoiditis | verovatno virus, dve do osam nedelja posle infekcije disajnih puteva | da, vrat je bolan i osetljiv | višak hormona dve do osam nedelja, oporavak za nekoliko meseci | lekovi protiv bola i upale; kortikosteroid kod jakog bola |
| Tihi (bezbolni) tireoiditis | autoimuni; javlja se i kod muškaraca | ne | višak, pa manjak hormona; oko 80% oporavak za 12–18 meseci | beta-blokator, po potrebi levotiroksin |
| Postporođajni tireoiditis | autoimuni, u prvoj godini posle porođaja | ne | višak 1–6 meseci, manjak 4–8 meseci posle porođaja | beta-blokator, po potrebi levotiroksin |
| Upala izazvana lekovima | amiodaron, litijum, interferon, imunoterapija raka | najčešće ne | traje dok se lek uzima; manjak hormona često prolazi kada se lek obustavi | zavisi od leka; često se lek nastavlja uz levotiroksin |
| Akutna (bakterijska) upala | bakterije, najčešće stafilokoke i streptokoke | da, uz visoku temperaturu | brz početak; bez lečenja apsces i sepsa | antibiotici, po potrebi drenaža |
| Rideov tireoiditis | vezivo zamenjuje tkivo; povezan sa IgG4 bolešću | ne; žlezda je tvrda | sporo napredovanje, moguć pritisak na dušnik | kortikosteroidi; operacija samo kod pritiska |
Hašimotov tireoiditis
Hašimotov tireoiditis je hronična autoimuna upala i najčešći uzrok usporenog rada štitne žlezde. Anti-TPO antitela ima oko 90% obolelih (StatPearls). Upala obično ne boli i ne prolazi sama, a levotiroksin se uvodi tek kada rad žlezde uspori. Lečenje opisuje tekst usporen rad štitne žlezde.
Subakutni (de Kervenov) tireoiditis
Subakutni tireoiditis verovatno izaziva virus: mnogi oboleli dve do osam nedelja ranije imaju infekciju gornjih disajnih puteva, a opisan je i posle zaušaka, malih boginja, gripa i kovida 19 (StatPearls). U američkoj studiji iz okruga Olmsted javljao se kod 4,9 osoba na 100.000 godišnje. Žene obolevaju četiri do pet puta češće, najčešće između 25. i 35. godine.
Bol u vratu imalo je 96% obolelih, a česti su i povišena temperatura, malaksalost i bolovi u telu. Žlezda je blago uvećana i bolna na dodir. Bol ponekad počne na jednoj strani i pređe na drugu, pa se ta pojava zove „puzajući tireoiditis“ (StatPearls).
Tihi (bezbolni) tireoiditis
Tihi tireoiditis je autoimuna upala koja ne boli i ima isti tok kao upala posle porođaja: višak hormona, zatim manjak, pa oporavak. Javlja se kod muškaraca i kod žena koje nisu skoro rađale, navodi ATA. Oko 80% obolelih se oporavi za 12 do 18 meseci, a kod oko 20% ostaje trajno usporen rad.
Upala štitne žlezde izazvana lekovima
Upalu i poremećaj rada štitne žlezde najčešće izazivaju amiodaron (lek za ritam srca), litijum, interferon i lekovi za imunoterapiju raka, kao što su nivolumab i pembrolizumab (ATA, StatPearls). Poremećaj rada žlezde razvije oko 15% osoba koje primaju interferon alfa. Zato se TSH meri pre početka lečenja ovim lekovima i kod svake nove tegobe.
Amiodaron sadrži mnogo joda i može da izazove i usporen i ubrzan rad žlezde. Ubrzan rad tipa 2 nastaje upalom, pa se leči kortikosteroidima, a tip 1 tireostaticima. Imunoterapija najčešće izaziva upalu posle koje rad žlezde uspori, pa se javljaju umor i gojenje (StatPearls).
Akutna (bakterijska) upala štitne žlezde
Akutna upala je retka, jer je štitna žlezda dobro prokrvljena i zaštićena čahurom. Javlja se uglavnom kod starijih, hronično bolesnih i osoba sa oslabljenim imunitetom, a kod dece zbog urođenog kanala na vratu. Najčešće je izazivaju stafilokoke i streptokoke, a daje jak bol, visoku temperaturu i otok (StatPearls).
Sedimentacija i CRP su veoma povišeni, a dijagnoza se potvrđuje ultrazvukom i punkcijom sa bojenjem i kulturom uzorka. Leči se antibioticima, a apsces se drenira. Bez lečenja infekcija može da pređe u apsces i sepsu, pa jak bol u vratu sa visokom temperaturom traži hitan pregled (StatPearls).
Rideov tireoiditis
Rideov tireoiditis je retka bolest u kojoj se tkivo žlezde zamenjuje gustim vezivom, pa žlezda postaje tvrda kao kamen i nepokretna. Javlja se kod oko jedne osobe na 100.000, najčešće kod žena od 30 do 50 godina, i povezuje se sa IgG4 bolešću. Glavno lečenje su kortikosteroidi, a operacija se radi samo kada vezivo pritiska dušnik (StatPearls).
Kako se otkriva upala štitne žlezde?
Prvi korak su analize TSH, FT4 i FT3, koje pokazuju u kojoj je fazi rad žlezde. Kod sumnje na subakutnu upalu meri se sedimentacija, koja je obično između 50 i 100, i CRP. Anti-TPO antitela ukazuju na autoimunu upalu, a negativna TRAb antitela i slabo preuzimanje na scintigrafiji razlikuju upalu od Grejvsove bolesti (StatPearls, ATA).
Ultrazvuk kod subakutne upale pokazuje nejasno ograničena tamnija (hipoehogena) polja i slabiji protok krvi na doplerskom pregledu, a kod Grejvsove bolesti protok je pojačan (StatPearls). Kod tihe i postporođajne upale sedimentacija i leukociti su normalni (MSD). Punkcija tankom iglom potrebna je samo kod sumnje na bakterijsku upalu ili kada nalaz nije jasan.
Razlika je važna jer se Grejvsova bolest leči tireostaticima, a upala ne. Tabela pokazuje po čemu se faza viška hormona kod upale razlikuje od Grejvsove bolesti, prema smernicama ATA iz 2026. godine i StatPearls.
| Nalaz | Upala štitne žlezde (faza viška hormona) | Grejvsova bolest |
|---|---|---|
| TRAb antitela | negativna | pozitivna kod većine obolelih |
| Scintigrafija (preuzimanje obeleživača) | slabo ili nikakvo | pojačano i ravnomerno |
| Protok krvi na doplerskom ultrazvuku | smanjen | pojačan |
| Trajanje viška hormona | najčešće do tri meseca | duže od tri meseca, ne prolazi samo |
| Promene na očima | nema ih | mogu da postoje |
| Tireostatici (tiamazol) | ne daju se | osnovno lečenje |
Analize i njihovo tumačenje objašnjavaju tekstovi analize za štitnu žlezdu i ubrzan rad štitne žlezde, a snimanje tekstovi scintigrafija štitne žlezde i ultrazvuk štitne žlezde. Analize i ultrazvuk rade se na pregledu štitne žlezde.
Kako se leči upala štitne žlezde?
Lečenje zavisi od vrste i faze, jer većina upala prolazi sama. Bol kod subakutne upale ublažavaju lekovi protiv bola i upale, kao što su ibuprofen i aspirin, a kod jakog bola lekar uvodi kortikosteroid. Lupanje srca i drhtanje smiruje beta-blokator. Tireostatici se ne daju ni u jednoj vrsti upale, jer žlezda ne stvara višak hormona, navodi ATA.
Kada je kod upale štitne žlezde potreban kortikosteroid?
Kortikosteroid, najčešće prednizon, uvodi se kada bol ne popusti posle dva do tri dana lečenja lekovima protiv bola i upale ili kada je od početka jak. Bol posle njega obično prođe za jedan do dva dana, a doza se smanjuje postepeno tokom nekoliko nedelja (StatPearls, MSD). Kortikosteroid ne sprečava kasniji usporen rad žlezde.
Da li je kod upale štitne žlezde potreban levotiroksin?
Ne uvek, jer blag usporen rad bez tegoba često ne traži lek. Levotiroksin se daje kod izraženih simptoma, kod TSH većeg od 10 ili kod planiranja trudnoće, obično šest do dvanaest meseci, a zatim se doza smanjuje da se proveri da li je lek još potreban (ATA, StatPearls). Kod Hašimotovog tireoiditisa lek je najčešće doživotan.
Kako se uzima levotiroksin opisuje tekst lek za štitnu žlezdu, a poređenje svih načina lečenja tekst kako se leči štitna žlezda. Upala štitne žlezde se ne leči operacijom, osim retkih slučajeva Rideovog tireoiditisa koji pritiska dušnik i drenaže apscesa kod bakterijske upale.
Koliko traje upala štitne žlezde?
Većina upala prođe za 12 do 18 meseci od početka tegoba, navodi ATA. Posle subakutne upale rad žlezde se normalizuje kod oko 95% obolelih, a posle tihe i postporođajne kod oko 80%. Faza viška hormona traje jedan do tri meseca, a faza manjka do devet do dvanaest meseci. Hašimotov tireoiditis je hroničan i ne prolazi sam.
ATA trajno usporen rad posle subakutne upale procenjuje na oko 5%, a u dugoročnom praćenju iz okruga Olmsted stalnu terapiju levotiroksinom trebalo je oko 15% obolelih. Subakutna upala se vratila kod 1,6 do 4% (StatPearls). Zato se TSH kontroliše na dve do osam nedelja, dok se nalaz ne normalizuje.
Kako izgleda upala štitne žlezde posle porođaja?
Postporođajni tireoiditis je autoimuna upala koja nastaje u prvoj godini posle porođaja, a može i posle pobačaja. Prema smernicama ATA iz 2026. godine, javlja se kod oko 8% porodilja. Višak hormona obično se javi jedan do šest meseci posle porođaja, manjak četiri do osam meseci posle porođaja, a oporavak sledi za još dva do tri meseca.
Najveći rizik imaju žene sa pozitivnim anti-TPO antitelima, kod kojih se upala javlja u 33 do 50% slučajeva, kao i žene sa dijabetesom tipa 1 i drugim autoimunim bolestima (smernice ATA 2026, ATA). Žena koja je već imala postporođajni tireoiditis ima 70% rizika da se on ponovi posle sledeće trudnoće.
Lupanje srca, nervoza i umor lako se pripišu neprospavanim noćima, pa ih treba proveriti analizom hormona. Od Grejvsove bolesti posle porođaja upalu razlikuju negativna TRAb antitela, blaži simptomi i kraće trajanje viška hormona. Scintigrafija se tokom dojenja izbegava, jer bi dojenje moralo privremeno da se prekine (ATA 2026).
Kako se leči upala štitne žlezde posle porođaja?
Tegobe viška hormona smiruje najmanja delotvorna doza beta-blokatora, a propranolol i metoprolol se smatraju bezbednim tokom dojenja. Tireostatici se ne daju. Levotiroksin se razmatra u fazi manjka hormona ako žena ima tegobe, doji ili planira trudnoću u narednih šest meseci, a posle godinu dana pokušava se smanjenje doze (ATA 2026).
Da li upala štitne žlezde posle porođaja ostavlja trajne posledice?
Kod većine žena rad žlezde se vrati u normalu, ali ne kod svih trajno. Prema smernicama ATA iz 2026. godine, oko 5% obolelih od početka ima trajno usporen rad, a kod 10 do 50% žena čiji se rad oporavio usporen rad se razvije godinama kasnije. Zato se TSH proverava godinu dana posle oporavka i kod svakog novog umora ili gojenja.
Da li je upala štitne žlezde češća kod žena ili kod muškaraca?
Češća je kod žena. Subakutni tireoiditis se kod žena javlja četiri do pet puta češće nego kod muškaraca (StatPearls), postporođajni tireoiditis pogađa samo žene, a i retki Rideov tireoiditis je češći kod žena. Muškarci ipak obolevaju od tihe i subakutne upale i od upale izazvane lekovima, a simptomi i lečenje su isti kao kod žena.
Česta pitanja o upali štitne žlezde
Da li upala štitne žlezde može da prođe sama?
Može, kod većine oblika. Subakutni, tihi i postporođajni tireoiditis su prolazni: prema ATA, rad žlezde se kod 80 do 95% obolelih vrati u normalu za 12 do 18 meseci, a lečenje samo ublažava tegobe dok upala traje. Hašimotov tireoiditis ne prolazi sam, ali se usporen rad uspešno nadoknađuje tabletom levotiroksina.
Da li se upala štitne žlezde vraća?
Subakutni tireoiditis se retko vraća, kod 1,6 do 4% obolelih, prema StatPearls. Postporođajni tireoiditis se, naprotiv, često ponavlja: prema smernicama ATA iz 2026. godine, žena koja ga je imala ima 70% rizika da se ponovi posle sledećeg porođaja. Zato se u sledećoj trudnoći rad štitne žlezde proverava na samom početku.
Šta znači visoka sedimentacija kod upale štitne žlezde?
Visoka sedimentacija uz bol u vratu tipična je za subakutni tireoiditis, kod kog je obično između 50 i 100, uz povišen CRP i blago povišene leukocite (StatPearls). Veoma visoke vrednosti uz visoku temperaturu ukazuju na bakterijsku upalu. Kod tihe i postporođajne upale sedimentacija je normalna, pa normalan nalaz ne isključuje upalu štitne žlezde (MSD).
Da li je upala štitne žlezde opasna?
Najčešće nije. StatPearls navodi da upala štitne žlezde ima dobru prognozu i da subakutni tireoiditis ne skraćuje život. Retko su opisani teški poremećaji srčanog ritma i tireotoksična kriza, a bakterijska upala bez lečenja može da pređe u apsces i sepsu. Jak bol i otok na vratu uz visoku temperaturu zato traže hitan pregled.
Da li je upala štitne žlezde isto što i Hašimoto?
Nije. Hašimotov tireoiditis je samo jedna, hronična vrsta upale štitne žlezde, u kojoj imuni sistem godinama oštećuje žlezdu, pa usporen rad najčešće ostaje trajno. Subakutni, tihi i postporođajni tireoiditis su prolazne upale, sa fazom viška i fazom manjka hormona. Na nalazu ih razlikuju antitela, sedimentacija i tok bolesti (ATA, StatPearls).
