Uvećana štitna žlezda (struma): simptomi, uzroci i lečenje

Uvećana štitna žlezda, u medicini poznata kao struma, a u narodu kao gušavost, jedno je od najčešćih stanja u endokrinologiji. Otkriva se kao vidljivo ili opipljivo uvećanje u prednjem delu vrata, ali se kod velikog broja ljudi pronađe sasvim slučajno, tokom ultrazvučnog pregleda rađenog iz drugog razloga.

Najvažnije je odmah razjasniti jednu stvar: struma nije dijagnoza, već opis nalaza. Ona samo govori da je žlezda veća nego što bi trebalo, a ne i zašto je uvećana, kako radi i da li je promena opasna. Zato ceo posao lekara kod uvećane štitne žlezde ide u tri pravca: utvrditi uzrok, proveriti funkciju (da li žlezda radi normalno, previše ili premalo) i isključiti sumnjive promene u njenom tkivu.

U ovom vodiču objašnjavamo kako izgleda uvećana štitna žlezda, koji su simptomi, zašto nastaje, u čemu je razlika kod žena, muškaraca i dece, kako se postavlja dijagnoza i koje su mogućnosti lečenja, od praćenja i lekova do operacije.

Šta je uvećana štitna žlezda

Štitna žlezda je organ u obliku leptira, smešten sa prednje strane vrata, ispred dušnika i sa obe strane grkljana. Luči hormone T3 i T4, za čije je stvaranje neophodan jod, a njima reguliše metabolizam, telesnu temperaturu, rad srca, nervnog sistema i mnoge druge procese. Rad žlezde nadzire hormon hipofize, TSH.

Uvećanje najčešće nastaje po jednostavnom principu. Kada žlezda iz bilo kog razloga ne uspeva da proizvede dovoljno hormona, hipofiza to primeti i pojača lučenje TSH, da bi je podstakla na rad. Taj stalni podsticaj tera tkivo žlezde da raste. Uvećanje je, dakle, najčešće pokušaj prilagođavanja, a ne bolest sama po sebi. Zato je i logično što uvećana žlezda može raditi normalno, usporeno ili ubrzano, u zavisnosti od toga šta je uvećanje izazvalo.

Difuzna i nodozna struma

• Difuzna struma: žlezda je ravnomerno uvećana, bez pojedinačnih čvorova.
• Nodozna struma: u uvećanoj žlezdi postoji jedan čvor (nodus).
• Polinodozna struma: više čvorova u uvećanoj žlezdi, što je čest nalaz kod starijih osoba.

Prema funkciji, struma može biti eutireoidna (žlezda radi normalno, što je najčešće), hipotireoidna (radi usporeno) ili hipertireoidna, odnosno toksična (radi ubrzano). Ako u uvećanoj žlezdi postoje čvorovi, oni se procenjuju posebno; o tome detaljnije pišemo u tekstu o čvoru na štitnoj žlezdi.

Uvećana štitna žlezda: simptomi

Simptomi zavise od dve stvari koje treba razdvojiti: od veličine žlezde (koliko pritiska okolinu) i od funkcije (koliko hormona luči). Zato dve osobe sa jednako uvećanom žlezdom mogu imati sasvim različite tegobe.

Kada simptoma nema

Ovo je najčešći slučaj. Manje strume obično ne daju nikakve tegobe i otkrivaju se slučajno ili na sistematskom pregledu. Odsustvo simptoma zato ne znači da uvećanje ne treba ispitati, jer se uzrok i funkcija ne mogu proceniti po tome kako se osećate.

Znaci pritiska na okolinu

Kada žlezda naraste, počinje da pritiska dušnik i jednjak, koji se nalaze odmah iza nje:

• Vidljivo ili opipljivo uvećanje u prednjem delu vrata, koje se pomera pri gutanju.
• Osećaj knedle ili pritiska u grlu, nelagoda pri nošenju kragne ili ogrlice.
• Otežano gutanje, naročito čvrste hrane.
• Otežano disanje ili osećaj nedostatka vazduha, često izraženiji u ležećem položaju.
• Kašalj bez jasnog razloga i osećaj stezanja.
• Promuklost koja duže traje.

Simptomi poremećene funkcije

Kada uvećanje prati i poremećaj lučenja hormona, javljaju se sasvim drugačije tegobe.

Usporen rad (hipotireoza)

Umor i pospanost, malaksalost, dobijanje na težini, zimljivost, suva koža, opadanje kose, zatvor, usporen rad srca, potištenost i poremećaj menstrualnog ciklusa.

Ubrzan rad (hipertireoza)

Nervoza i razdražljivost, mršavljenje uz pojačan apetit, ubrzan rad srca i lupanje srca, pojačano znojenje, drhtanje ruku, nesanica, česte stolice i poremećaj ciklusa.

Ove tegobe su nespecifične i lako se pripišu stresu, godinama ili premoru, pa se poremećaj rada štitne žlezde često otkrije tek posle dužeg vremena. Upravo zato se uz svako uvećanje žlezde obavezno proverava i TSH.

Kada je potrebno hitno javiti se lekaru

Većina struma nije hitno stanje i ispituje se planirano. Ipak, bez odlaganja se javite ako se pojavi:

• Izraženo otežano disanje, osećaj gušenja ili zviždanje pri udisaju.
• Naglo uvećanje žlezde ili čvora tokom nekoliko dana, naročito uz bol.
• Otežano gutanje koje sprečava normalan unos hrane.
• Dugotrajna promuklost uz tvrd čvor koji se ne pomera.
• Tvrde, uvećane limfne žlezde na vratu.

Za ovakva stanja dostupne su i hitne hirurške intervencije.

Uzroci uvećane štitne žlezde

Nedostatak joda

Najčešći uzrok strume u svetu. Jod je neophodan za stvaranje hormona, pa kada ga nema dovoljno, žlezda ne može da ispuni zadatak, hipofiza pojačava TSH i tkivo raste. U zemljama u kojima se so obogaćuje jodom, uključujući i Srbiju, ovaj uzrok je znatno ređi nego ranije, ali nije potpuno iščezao, naročito kod osoba koje izbegavaju so ili imaju veoma jednoličnu ishranu.

Hašimoto tireoiditis

Autoimuna bolest u kojoj imuni sistem postepeno oštećuje tkivo štitne žlezde. Ona je najčešći uzrok strume i usporenog rada žlezde u sredinama sa dovoljnim unosom joda. Utvrđuje se laboratorijski, uz povišena antitela (anti-TPO i anti-Tg). Kod Hašimota se u žlezdi vremenom mogu javiti i čvorovi, koji se dodatno ispituju.

Grejvs-Bazedovljeva bolest

Takođe autoimuna bolest, ali sa suprotnim dejstvom: antitela podstiču žlezdu da radi prekomerno. Rezultat je ravnomerno uvećana žlezda uz hipertireozu. Uz uobičajene simptome ubrzanog rada, kod dela pacijenata javljaju se i očni znaci, poput isturenih očiju i osećaja pritiska.

Čvorovi i polinodozna struma

Kod mnogih ljudi žlezda se uvećava zato što u njoj vremenom nastaju čvorovi, koji rastu nezavisno jedan od drugog. Ako neki od njih počne samostalno da luči hormone, nastaje toksična nodozna struma sa ubrzanim radom žlezde.

Ostali uzroci

• Trudnoća: hormonske promene i povećane potrebe za jodom mogu prolazno uvećati žlezdu.
• Upale štitne žlezde (tireoiditisi): neke prolaze same, ali mogu prolazno uvećati žlezdu i poremetiti njen rad.
• Lekovi: pre svega litijum i amjodaron, a kod nekih ljudi i preterano uzimanje preparata joda, koje takođe može naškoditi.
• Nasledna sklonost: bolesti štitne žlezde često se javljaju u okviru porodice.
• Tumori štitne žlezde: dobroćudni i, ređe, maligni. Zato se svako uvećanje procenjuje i sa tog stanovišta, o čemu više u tekstu o raku štitne žlezde.

Vredi napomenuti i da preparate joda ne treba uzimati na svoju ruku. Oni pomažu samo kada je uzrok zaista nedostatak joda, a kod autoimunih bolesti i kod ubrzanog rada žlezde mogu pogoršati stanje.

Razlike po polu i uzrastu

Uvećana štitna žlezda kod žena

Bolesti štitne žlezde su znatno češće kod žena, po nekim procenama i do pet puta. Razlog je pre svega sklonost ka autoimunim bolestima, kao što su Hašimoto i Grejvsova bolest, ali i to što žene prolaze kroz životne periode u kojima se hormonska ravnoteža bitno menja.

Tri perioda su posebno značajna:

• Pubertet: povećane potrebe organizma mogu prolazno uvećati žlezdu.
• Trudnoća i period posle porođaja: potrebe za jodom rastu, a posle porođaja se kod dela žena javlja i postporođajni tireoiditis. Rad štitne žlezde u trudnoći je posebno važan, jer utiče na razvoj bebe, pa se kontroliše po preporuci lekara.
• Menopauza: tegobe usporenog rada žlezde, poput umora, dobijanja na težini i promena raspoloženja, lako se pripišu samoj menopauzi, pa poremećaj ostane neprepoznat.

Praktičan zaključak: kod žena se tegobe štitne žlezde često pripišu nečem drugom, pa je provera TSH jednostavan način da se to razjasni.

Uvećana štitna žlezda kod muškaraca

Kod muškaraca su bolesti štitne žlezde ređe, ali to donosi i dve praktične nepovoljnosti. Prva je da se na štitnu žlezdu ređe pomisli, pa se tegobe češće pripišu stresu, poslu ili godinama, a dijagnoza postavi kasnije. Druga je da se uvećanje na muškom vratu, koji je masivniji i sa izraženijom Adamovom jabučicom, kasnije primeti, pa strume budu veće u trenutku otkrivanja.

Postoji i jedan medicinski važan podatak: iako muškarci ređe imaju čvorove na štitnoj žlezdi, kada se čvor kod muškarca otkrije, verovatnoća da je reč o malignoj promeni je nešto veća nego kod žena. To nije razlog za strah, jer je i kod muškaraca velika većina čvorova dobroćudna, ali jeste razlog da se nalaz kod muškarca ispita temeljno, a ne olako otpiše.

Uvećana štitna žlezda kod dece

Kod dece se struma uvek shvata ozbiljno, jer hormoni štitne žlezde utiču na rast, razvoj mozga i školski uspeh. Uvećanje najčešće primete roditelji, kao ispupčenje u prednjem delu vrata, ili se otkrije na sistematskom pregledu.

Najčešći uzroci kod dece i adolescenata su:

• Hašimoto tireoiditis: najčešći uzrok u razvijenim sredinama, češći kod devojčica i češće posle puberteta. Uz uvećanje vrata, roditelji često primete umor i opadanje kose.
• Prolazno uvećanje u pubertetu: žlezda može privremeno porasti zbog povećanih potreba organizma.
• Nedostatak joda i, ređe, urođeni poremećaji stvaranja hormona, koji se otkrivaju u najranijem uzrastu.
• Grejvsova bolest, ređe nego kod odraslih.

Na šta roditelji treba da obrate pažnju:

• Vidljivo ispupčenje na vratu, koje se pomera pri gutanju.
• Zaostajanje u rastu ili nagla promena telesne težine.
• Neuobičajen umor, pad koncentracije i slabiji uspeh u školi.
• Kod devojčica, izostanak ili poremećaj ciklusa.
• Nervoza, lupanje srca i nesanica, kod ubrzanog rada žlezde.

Kod dece obradu vodi pedijatar i dečji endokrinolog. Većina slučajeva rešava se praćenjem i lekovima, a operacija se kod dece razmatra znatno ređe i samo uz jasan razlog.

Dijagnostika

Obrada uvećane štitne žlezde ide uvek u tri koraka, koji odgovaraju na tri pitanja: koliko je velika, kako radi i kakva je građa tkiva.

Pregled endokrinologa

Pregled endokrinologa počinje razgovorom i pregledom vrata, tokom kojeg lekar opipavanjem procenjuje veličinu, čvrstinu i pokretljivost žlezde, prisustvo čvorova i stanje limfnih čvorova. Već se pregledom procenjuje i stepen uvećanja: od žlezde koja se samo opipa, preko one vidljive pri zabačenoj glavi, do strume koja je jasno vidljiva u normalnom položaju vrata.

Laboratorijske analize

Iz krvi se određuju:

• TSH: osnovni i prvi test, koji pokazuje da li žlezda radi normalno, usporeno ili ubrzano.
• Slobodni hormoni FT4 i po potrebi FT3.
• Antitela anti-TPO i anti-Tg: kod sumnje na Hašimoto ili drugu autoimunu bolest.
• Kalcitonin: kod posebnih indikacija i sumnje na medularni karcinom.

Ultrazvuk štitne žlezde

Osnovna slikovna metoda i najvažniji pojedinačni pregled: bezbolna je, ne zrači i može se ponavljati. Ultrazvukom se tačno meri veličina žlezde, utvrđuje da li je uvećanje difuzno ili nodozno, opisuju osobine svakog čvora i procenjuju limfni čvorovi vrata. Ultrazvuk štitne žlezde je i vodič pri punkciji. Ovaj i ostali pregledi dostupni su u okviru dijagnostičkih metoda.

Scintigrafija

Radi se kada je TSH snižen, da bi se utvrdilo da li u žlezdi postoji čvor koji samostalno luči hormone (topli čvor) ili je pojačano aktivna cela žlezda, kao kod Grejvsove bolesti. Taj podatak bitno menja plan lečenja.

Punkcija tankom iglom

Kada u uvećanoj žlezdi postoji čvor sa sumnjivim ultrazvučnim osobinama, radi se punkcija tankom iglom pod kontrolom ultrazvuka, kojom se uzima uzorak ćelija za analizu. Postupak je kratak i uglavnom bezbolan i najpouzdaniji je način da se priroda čvora proceni bez operacije.

Skener i magnetna rezonanca

Primenjuju se kod velikih struma, a naročito kada se sumnja da žlezda zalazi iza grudne kosti. Tada je važno tačno videti koliko je dušnik potisnut ili sužen, što je ključno i za planiranje operacije i za rad anesteziologa.

Velika struma i struma iza grudne kosti

Kada struma raste nadole, kroz uski otvor na ulazu u grudni koš, govori se o retrosternalnoj strumi, odnosno strumi iza grudne kosti. Ovo je poseban slučaj iz nekoliko razloga:

• Prostora nema. U vratu žlezda može rasti spolja, ali ispod grudne kosti je prostor zatvoren, pa svaki dalji rast pritiska dušnik i jednjak.
• Uvećanje se ne vidi. Deo žlezde je sakriven iza kosti, pa vrat može delovati skoro normalno, a tegobe pri disanju i gutanju ipak postoje.
• Tegobe zavise od položaja tela. Tipično se pojačavaju u ležećem položaju i kada se ruke podignu iznad glave, na primer pri kačenju veša ili češljanju.

Zbog svega toga se kod strume iza grudne kosti operacija razmatra i kada tegoba nema, jer takve strume vremenom rastu, a prostora za rast nema. Odluku donosi lekar, na osnovu snimka i procene stanja dušnika.

Uvećana štitna žlezda: lečenje

Ne leči se „struma“ kao takva, već njen uzrok i posledice. Zato plan lečenja izgleda potpuno različito kod dve osobe sa jednako uvećanom žlezdom. Postoje četiri osnovna puta.

Praćenje

Kod manje strume koja ne raste, ne pritiska okolinu i uz normalan nalaz hormona, najčešće se ne radi ništa osim redovnih kontrola ultrazvukom i laboratorijom. To nije zanemarivanje problema, već opravdan medicinski pristup, jer lečenje bez potrebe nosi više rizika nego koristi.

Lekovi

• Kod usporenog rada (hipotireoza): nadoknada hormona levotiroksinom, jednom dnevno, uz redovnu kontrolu TSH i prilagođavanje doze. Terapija reguliše funkciju, a kod dela pacijenata i zaustavlja dalje uvećanje.
• Kod ubrzanog rada (hipertireoza): lekovi koji smanjuju stvaranje hormona, uz praćenje krvne slike i jetrine funkcije.
• Kod dokazanog nedostatka joda: nadoknada joda, ali isključivo po preporuci lekara.

Radioaktivni jod

Primenjuje se kod ubrzanog rada žlezde, naročito kod toksične nodozne strume i kod Grejvsove bolesti, kada lekovi nisu dovoljni ili se ne podnose. Ćelije štitne žlezde upijaju jod, pa terapija ciljano smanjuje njihovu aktivnost i veličinu žlezde. Odluku donosi endokrinolog.

Operacija

Hirurško lečenje se preporučuje kada:

• Struma je velika i pritiska dušnik ili jednjak, uz otežano disanje i gutanje.
• Struma zalazi iza grudne kosti.
• Postoji sumnja na malignu promenu ili je ona potvrđena.
• Ubrzan rad žlezde se ne može zadovoljavajuće regulisati lekovima.
• Struma uporno raste uprkos praćenju.
• Postoji izražena estetska smetnja zbog vidljivog uvećanja vrata.

Operacija uvećane štitne žlezde

Operacija štitne žlezde spada u rutinske zahvate, izvodi se u opštoj anesteziji i traje do dva sata. Obim zavisi od nalaza, od uklanjanja jednog režnja do uklanjanja cele žlezde. Detaljan opis nalazi se na strani operacija štitne žlezde.

Vrste zahvata

• Minimalno invazivna tireoidektomija: kroz rez od svega dva do tri centimetra. Trauma tkiva je manja, oporavak kraći, a konci se ne vade. Primenjuje se kod čvorova manjih od četiri centimetra i kod struma srednje veličine, dakle kad god je to moguće.
• Hemitiroidektomija i lobektomija: uklanjanje jednog režnja. Preostali deo žlezde često nastavlja da luči hormone, pa doživotna terapija nije uvek potrebna.
• Totalna tireoidektomija: uklanjanje cele žlezde, kod karcinoma, velikih i polinodoznih struma i teže regulisane hipertireoze. Posle ovog zahvata pacijent doživotno uzima nadoknadu hormona.

Priprema

Pre operacije se uspostavlja kontrola nad funkcijom žlezde i pratećim bolestima, što ponekad znači prilagođavanje terapije. Rade se laboratorijske analize krvi i urina, internistički pregled sa EKG-om i pregled anesteziologa. Kada se do zahvata ne zna priroda promene, tokom operacije se može uraditi pregled uklonjenog tkiva, na osnovu čega se odlučuje o daljem obimu.

Oporavak

Kod većine pacijenata oporavak protiče dobro. Mogući su prolazna osetljivost oko reza i grla, osećaj knedle i potreba za čestim gutanjem. Pomažu hladni napici i obloge, spavanje sa uzdignutim uzglavljem i izbegavanje naprezanja glasa, kašljanja i vikanja. Prvi obroci treba da budu tečni. Posle minimalno invazivne operacije mnogi pacijenti idu kući već posle nekoliko sati, a uobičajenim aktivnostima vraćaju se već sutradan; prva kontrola je posle dve nedelje. Kod klasične operacije konci se skidaju posle desetak dana. Ožiljak je slabo primetan već posle godinu dana, tim pre što se rez planira u prirodnoj bori vrata.

Hormonska terapija posle operacije

Ako je uklonjena cela žlezda, hormoni se nadoknađuju doživotnom terapijom u vidu jedne tablete dnevno, uz redovne kontrole i doziranje po nalazu. Uz pravilno vođenu terapiju pacijenti vode potpuno normalan život. Kada je uklonjen samo jedan režanj, preostali deo često sam obezbeđuje dovoljno hormona.

Ishrana i svakodnevni život

Ishrana ne može izlečiti strumu, ali može pomoći ili odmoći, u zavisnosti od uzroka.

• Jod iz uobičajene ishrane: jodirana so, riba i morski plodovi, mleko i jaja. Za većinu ljudi to je dovoljno.
• Bez samostalnog uzimanja preparata joda i algi u velikim količinama, jer višak joda može pogoršati autoimunu bolest i ubrzan rad žlezde.
• Kupus, karfiol, brokoli i soja u uobičajenim količinama nisu problem za zdravu osobu; značaj imaju samo kod izraženog nedostatka joda i u vrlo velikim količinama.
• Levotiroksin se uzima ujutru, na prazan stomak, uz razmak od preparata kalcijuma i gvožđa, koji smanjuju njegovu apsorpciju.
• Prestanak pušenja: pušenje pogoršava očne promene kod Grejvsove bolesti.

Najčešće zablude

„Uvećana štitna žlezda znači rak.“

Ne. Velika većina struma je dobroćudna. Maligne promene su moguće, ali su manjina, i upravo zato se svaka struma pregleda i, po potrebi, čvor punktira.

„Ako su mi hormoni normalni, sve je u redu.“

Uredan TSH znači da žlezda dobro funkcioniše, ali ne govori o njenoj građi. Uvećanje i čvorovi mogu postojati i uz savršeno normalne hormone, pa se procena radi ultrazvukom.

„Treba da uzimam jod, to će smanjiti žlezdu.“

Samo ako je uzrok zaista nedostatak joda. Kod Hašimota i ubrzanog rada žlezde višak joda može pogoršati stanje. Preparate joda uvodite isključivo po preporuci lekara.

„Struma se mora operisati.“

Ne mora. Većina se prati ili leči lekovima. Operacija je rešenje za velike strume, strume iza grudne kosti, sumnjive promene i hipertireozu koja se ne može regulisati.

„Posle operacije se ne živi normalno.“

Živi se sasvim normalno. Kada je uklonjena cela žlezda, potrebna je jedna tableta dnevno i redovne kontrole; to je nadoknada onoga što je žlezda inače proizvodila.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Primetite uvećanje ili ispupčenje u prednjem delu vrata koje se pomera pri gutanju.
• Osećate knedlu u grlu, pritisak, otežano gutanje ili disanje.
• Imate simptome usporenog rada (umor, dobijanje na težini, zimljivost) ili ubrzanog rada (nervoza, mršavljenje, lupanje srca).
• Planirate trudnoću ili ste trudni, a znate da imate promene na štitnoj žlezdi.
• Kod deteta primetite ispupčenje na vratu, zaostajanje u rastu ili neuobičajen umor.
• U porodici postoje bolesti štitne žlezde, a niste do sada proveravali TSH.

Dijagnostika i lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu uvećanu štitnu žlezdu obrađujemo celovito: pregled štitne žlezde, laboratorijske analize, ultrazvuk i, po potrebi, punkcija čvora, uz dijagnostičke metode dostupne na jednom mestu. Kada je potrebno hirurško lečenje, primenjujemo minimalno invazivnu tehniku kad god je to moguće, kao i klasične zahvate, uz obaveznu patohistološku analizu. Više na strani bolesti i operacije štitne žlezde, a kod malignih promena i uz tim onkologije.

Ovom oblašću bave se prof. dr Bojan Kovačević, dr Nikola Jeftić, dr Zoran Kozomara i dr Luka Pejnović.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Da li je uvećana štitna žlezda opasna?

Sama po sebi najčešće nije. Velika većina struma je dobroćudna, a mnoge ne daju nikakve tegobe. Značaj uvećanja je u tome što ono ukazuje da nešto utiče na žlezdu, pa treba utvrditi uzrok, proveriti funkciju i isključiti sumnjive promene u tkivu.

Koji su prvi simptomi uvećane štitne žlezde?

Kod manjih struma simptoma najčešće nema. Kada se jave, to su ili znaci pritiska (uvećanje na vratu, knedla u grlu, otežano gutanje i disanje, promuklost) ili znaci poremećene funkcije, poput umora i dobijanja na težini kod usporenog rada, odnosno nervoze, mršavljenja i lupanja srca kod ubrzanog.

Da li struma može sama da se povuče?

Ponekad može, na primer prolazno uvećanje u pubertetu, u trudnoći ili posle nekih upala žlezde. Struma nastala zbog Hašimota, čvorova ili dugotrajnog nedostatka joda po pravilu se ne povlači sama, ali se može stabilizovati odgovarajućim lečenjem.

Zašto je uvećana štitna žlezda češća kod žena?

Pre svega zbog veće sklonosti ka autoimunim bolestima, kao što su Hašimoto i Grejvsova bolest, ali i zbog perioda u kojima se hormonska ravnoteža bitno menja: puberteta, trudnoće, perioda posle porođaja i menopauze. Bolesti štitne žlezde su kod žena višestruko češće.

Šta znači uvećana štitna žlezda kod deteta?

Kod dece je najčešći uzrok Hašimoto tireoiditis, a moguće je i prolazno uvećanje u pubertetu. Pošto hormoni utiču na rast i razvoj, uvećanje se uvek ispituje. Obradu vodi pedijatar i dečji endokrinolog, a većina slučajeva rešava se praćenjem i lekovima.

Da li se struma uvek operiše?

Ne. Većina struma se prati ili leči lekovima. Operacija se preporučuje kod velikih struma koje pritiskaju dušnik ili jednjak, kod strume iza grudne kosti, kod sumnje na malignu promenu, kod hipertireoze koja se ne može regulisati i kod strume koja uporno raste.

Da li treba da uzimam jod ako mi je žlezda uvećana?

Ne na svoju ruku. Jod pomaže samo ako je uzrok zaista njegov nedostatak. Kod autoimunih bolesti štitne žlezde i kod ubrzanog rada višak joda može pogoršati stanje. Preparate joda uvodite isključivo po preporuci lekara.

Koliko traje oporavak posle operacije štitne žlezde?

Posle minimalno invazivne operacije mnogi pacijenti idu kući već posle nekoliko sati i vraćaju se uobičajenim aktivnostima već sutradan, uz prvu kontrolu posle dve nedelje. Kod klasične operacije konci se skidaju posle desetak dana, a ožiljak je slabo primetan već posle godinu dana.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Nijedan lek ni preparat, uključujući jod, ne uvodite i ne prekidajte bez konsultacije sa lekarom. Za procenu vašeg stanja obratite se lekaru.

‍