BOLESTI I OPERACIJE BUBREGA

BOLESTI BUBREGA

Bubrezi su zaduženi za niz važnih funkcija u organizmu i spadaju u vitalne organe. Bubrezi uklanjaju višak vode i otpadne materije iz organizma, a pritom regulišu stanje elektrolita u organizmu i luče važne hormone. Bolesti bubrega ima dosta, ali ćemo izdvojiti one koje pacijente najviše nagone da nam se javljaju, a to su upala bubrega, kamen u bubregu i karcinom bubrega, kome ćemo posvetiti posebnu pažnju.

UPALA BUBREGA

Upala bubrega ili pijelonefritis se javlja nakon što se proširi infekcija bešike i mokraćnih kanala na bubrege. U većini slučajeva se radi o infekciji bakterijom ešerihija koli koja se širi usled promene kiselosti u urinarnom traktu. Infekcija najpre zahvata crevnu oblast i karlicu bubrega. Upala bubrega može da bude akutna (akutni pijelonefritis) ukoliko se simptomi jave naglo, hronična (hronični pijelonefritis) ako traju duže, obično u blažoj formi i refluksna nefropatija. Akutna upala bubrega može da nastane i zbog infekcije šarlahom, zatim usled upale limfocitnih žlezda, kao i kod angine.

SIMPTOMI UPALE BUBREGA

Kod hronične upale bubrega simptomi mogu biti blagi i trajati godinama tako da se pacijent jednostavno navikne. Pacijenti sa upalom bubrega najčešće pominju sledeće simptome:

• Bolovi u leđima
• Mučnina
• Dijareja
• Povišena temperatura
• Drhtavica i umor
• Krv u mokraći
• Mutan izgled urina
• Učestalo mokrenje
• Bolovi prilikom mokrenja
• Noćno mokrenje
• Neprijatan miris urina
• Konfuzija i dezorjentisanost

Dijagnoza upale bubrega se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analize krvi i urina sa antibiogramom, ultrazvuka bubrega, cistouretrografije, CT pregledom i u ređim slučajevima biopsijom bubrega.

Lečenje upale bubrega u nekim slučajevima zahteva hospitalizaciju, naročito kod muškaraca jer je potrebno ispitivanje bubrežne bolesti. Pacijent u bolnici provodi između tri i sedam dana. Ukoliko je upala izazvana bakterijama u lečenje se uključuju odgovarajući antibiotici, zatim antipiretici i kortikosteroidi. Pacijenti treba da unose veću količinu vode i da se pridržavaju određenog dijetetskog režima. Nelečene ili nedovoljno dugo lečene upale bubrega mogu da dovedu do slabljenja funkcije bubrega i drugih komplikacija.

KAMEN U BUBREGU

Nefrolitijaza ili kamen u bubregu je pojava čvrstih struktura od kalcijuma koje liče na kamenčiće. Kamenčići u bubregu nastaju usled manje zapremine mokraće određenih supstanci, a ponajviše kalcijuma u tkivu bubrega. Bolest se obično javlja zbog nedovoljnog unosa tečnosti u dugom periodu. Među faktore rizika se ubrajaju: dijabetes, povišen krvni pritisak, giht, hiperparatireoidizam, gojaznost, upotreba određenih lekova i suplemenata (vitamin D) i nepravilna ishrana.

SIMPTOMI KAMENA U BUBREGU

Neretko pojava kamena u bubregu bude dugo bez simptoma i tada kažemo da se radi o pritajenom kamenu. Takav kamen se obično uočava slučajno na ultrazvučnom pregledu koji se radi zbog druge bolesti ili drugog organa. Kada se bol javi, obično je toliko jak da ga pacijenti opisuju kao neizdrživ, nesnosan i odmah traže lekarsku pomoć.

• Jaki bolovi u predelu bubrega na leđima
• Bolovi u maloj karlici i testisima
• Mučnina
• Povraćanje
• Krv u urinu
• Povišena telesna temperatura
• Otežano mokrenje
• Učestalo mokrenje

Kamen u bubregu se dijagnostikuje ultrazvučnim pregledom bubrega, RTG-om bubrega, laboratorijskim analizama krvi i urina i intravenskom pijelografijom.

Lečenje kamena u bubregu može da se izvede litotripsijom koja podrazumeva razbijanje kamena udarnim talasima visoke energije i izbacivanje putem mokraće. Drugi način lečenja ovog oboljenja je operacija kamena u bubregu koja podrazumeva hirurško odstranjivanje kamenca. Operacija kamena u bubregu se najčešće sprovodi minimalno invanzivnim metodama (laparoskopska lititomija, endoskopska litotripsija), a ređe otvorenom metodom (perkutana nefrolitotomija).

KARCINOM BUBREGA

Karcinom bubrega je podmukla bolest koja zahteva brzu dijagnostiku i kompleksno lečenje, kao i aktivno suočavanje pacijenta i njegove okoline sa bolešću. Lekarski tim Centra za hiruršku onkologiju Hirurgije Dr Đoković pruža pacijentu i njegovoj porodici sverdnu pomoć u svim aspektima suočavanja sa karcinomom bubrega.

Karcinom bubrega se najčešće dešava nakon 70. godine života i to češće kod muškaraca nego kod žena. Karcinom bubrega može da bude svetloćelijski karcinom koji je najčešći (oko 80%), papilarni, hromofobni, karcinom sa xp11 translokacijom i karcinom sabirnih diktusa. Najčešće postaju maligne ćelije iz bubrežne kore, a zatim iz bubrežne karlice. Među faktorima koji utiču na razvoj karcinoma bubrega su genetika, visok krvni pritisak, hronična bubrežna bolest, cistična bolest bubrega, dugotrajna dijaliza zbog bubrežne slabosti, pušenje, gojaznost i zračenje.

Uglavnom metastazira u pluća i kosti, ređe u limfne čvorove, nadbubrežne žlezde i jetru. Često se metastaze pojave pre bilo kakvih simptoma, tako da kod približno četvrtine pacijenta u vreme postavaljanja dijagnoze već postoje udaljene metastaze. Metastaze imaju sklonost da urastaju u krvne sudove, te je od velikog značaja pregled magnetnom rezonancom, posebno ako su prisutne na plućima.

SIMPTOMI KARCINOMA BUBREGA

U ranim stadijumima karcinoma bubrega obično nema nikakvih simptoma, već se bolest otkriva slučajno, često kroz ispitivanje drugih organa. Nekada se tumor može napipati rukom.

• Tup bol u slabinskom delu leđa
• Neobjašnjivo mršavljenje
• Anemija
• Bolovi u mišićima
• Visoke vrednosti kalcijuma u krvi (hiperkalcemija)
• Prisustvo eritrocita u urinu
• Arterijska hipertenzija
• Povišena temperatura tela
• Povišena sedimentacija
• Disfunkcije jetre
• Varikocele

Kod pojave metastaza simptomi variraju u zavisnosti od toga koji je organ zahvaćen.

DIJAGNOSTIKA

Utvrđivanje dijagnoze karcinoma bubrega kreće od kliničkog pregleda nefrologa, zatim laboratorijski analiza krvi i urina (uključujući citologiju urina). Zatim se radi ultrazvuk abdomena, CT pregled abdomena i karlice. Ultrazvuk se koristi i za navođenje prilikom uzimanja biopsije tkiva bubrega za patohistološku analizu kojom se precizno određuje tip karcinoma. Rendgenski snimak pluća i pregled magnetnom rezonancom nam omogućavaju da odredimo stadijum razvoja, odnosno proširenost karcinoma.

LEČENJE

Lečenje karcinoma bubrega zavisi od stadijuma razvoja bolesti, da li je karcinom zahvatio krvne sudove, proširenosti na druge organe, histološkog tipa, godina i opšteg stanja pacijenta.

Stručan lekarski tim Centra za hiruršku onkologiju pažljivo razmatra stanje svakog pacijenta i pravi individualni plan lečenja. Lečenje se odvija vrlo brzo po prijemu u Hirurgiju Dr Đoković i postavljanju dijagnoze jer je vreme u lečenju karcinoma bubrega vrlo bitan faktor.

U većini slučajeva se primenjuje hirurško odstranivanje primarnog karcinoma. Nakon operacija uklanjanja primarnog karcinoma kod pacijenata sa metastazama se koristi imunološka citokina terapija i sa interferonom α ili IL-2. Kod jednog broja pacijenata se koristi anti-angiogena terapija koja ima za cilj sprečavanje rasta i širenja tumora tako što se sprečava razvoj krvnih sudova koji hrane tumor. U nekim slučajevima se koristi i hormonska terapija. Ćelije karcinoma bubrega su otporne na hemoterapiju i ona se ne koristi u lečenju.

OPERACIJA KARCINOMA BUBREGA

Radikalna nefrektomija podrazumeva uklanjanje obolelog bubrega sa fascijom. U nekim slučajevima se, pored obolelog bubrega uklanja i nadbubreg sa iste strane i pripadajuće limfne žlezde. Operacija radikalna nefrektomija se izvodi laparoskopski ili otvorenom metodom. Hirurzi uvek daju prednost minimalno invanzivnoj laparoskopskoj hirurgiji sa malim rezom, koja omogućava kraći period oporavka i manje izražene bolove. Ova operacija može da se primeni čak i kada se karcinom raširi u ranealnu venu ili donju venu kavu jer doprinosi preživljavanju.

Parcijalna nefrektomija (nefron čuvajući prisup) se primenjuje kod pacijenata kod kojih su karcinomom zahvaćena oba bubrega, ukoliko imaju samo jedan bubreg i kada je to inače moguće zbog mesta i veličine tumora (manji od četiri centimetra). Parcijalna nefrektomija omogućava da se očuva funkcija bubrega.

Nakon operacije bubrega potrebno je redovno praćenje pacijenta na lekarskim kontrolama uz primenu adekvatne terapije.

OPORAVAK