BOLESTI I OPERACIJE KUKA

BOLESTI KUKA

Kuk je najveći i najstabilniji zglob u telu koji omogućava veliki broj pokreta tela. Kuk se nalazi između karlične kosti i gornjeg dela butne kosti. Da bi zadržao svoju složenu funkciju kuk treba da ima očuvan dobar anatomski odnos svih zglobnih površina. Bol u kuku se najčešće javlja zbog upale zgloba kuka, artroze kuka, preloma kuka, ali i iz drugih razloga kao što su upala pripoja srednjeg glutealnog mišića, trohanteričnog burzitisa, ishioglutealne burze, zbog preponke kile ili uvećanih preponskih limfnih žlezda. Posebnu pažnju ćemo posvetiti artrozi kuka, prelomu kuka, kao i savremenom operativnom lečenju.

ARTROZA KUKA

Koksartroza ili artroza kuka je nepovratna degenarativna bolest koja se odlikuje razaranjem zglobne hrskavice i hipertrofijom kosti. Primarna koksartroza nastaje na nepromenjenom zglobu kuka, dok se sekundarna pojavljuje kod poremećene biomehanike izazvane povredom. Bolest se najčešće javlja oko pedesete godine, najpre kod žena, a kasnije kod oba pola. Prema statistici čak 70% osoba starijih od 70 godina ima koksarstrozu koja im smanjuje kvalitet života.

Među faktorima rizika su povrede kuka, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i dugotrajno sedenje. Najpre se javlja mehaničko oštećenje tkiva kuka, a zatim i upala koja se širi do hrskavice. Dolazi do oticanja zglobne hrskavice, zbog povećanja sadržaja vode u njoj i poremećaja kolagena. Tada započinje lučenje pojedinih enzima koji uništavaju hrskavicu stvarajući u njoj pukotine. Uništena hrskavica veoma loše utiče na kosti koje postaju sklerotične. U poslednjoj fazi bolesti dolazi do oštećenja glave butne kosti, a ukočenje kuka je sve češće, bolnije i duže traje.

SIMPTOMI ARTROZE KUKA

Artroza kuka se prepoznaje po izraženom tupom bolu u predelu kuka i cele noge, kao i bolu u predelu prepona. Pacijenti imaju problema pri dužem stajanju ili dugom hodu, naročito po neravnom terenu i uz stepenice. Hod na kraju postaje nepravilan čak i kada se ide po ravnoj površini zbog narušene statike. Kuk vremenom postaje ukočen nakon dužeg perioda mirovanja i sve je više dominantna ograničenost pokreta. Povremeno osoba može imati osećaj krckanja, preskakanja, a kasnije i struganja u kuku. Veliki broj pacijenata sa jednostranom ili obostranom artrozom kuka ima degenerativne promene i na lumbalnom delu kičme. Bol može da se proširi na koleno i područje oko kolena. Pacijenti sa koksartrozom imaju izražene bolove pri ustajanju iz kreveta i pri saginjanju. Sve tegobe se povećavaju pri izlaganju hladnoći i tokom vremenskih promena.

Koksartroza se utvrđuje rendgenskim snimanjem ili ultrazvukom kukova na kojem se uočavaju promene na hrskavici i kostima, kao i pojava osteofita. U nekim slučajevima je potrebno uraditi snimanje magnetnom rezonancom da bi se utvrdila raširenost bolesti.

Lečenje artroze kuka je najpre konzervativno, lekovima i dodacima glukozamin – sulfata. Pojedini lekovi se daju direktno u kuk intraartikularno. U ranoj fazi razvoja artroze kuka mogu da se postignu izvesna poboljšanja aplikovanjem hijaluronske kiseline u hrskavicu ili PRP metoda (vlastita plazma obogaćena trombocitima sa faktorima rasta). Fizikalna terapija ima za cilj da poboljša stanje okolnih mišića, smanji njihov spazam i poveća pokretljivost zgloba. Ukoliko konzervativna metoda ne daje dovoljno dobre rezultate primenjuje se operacija kuka (artroskopija kuka i otvorena operacija). U najtežim slučajevima se primenjuje operacija zamene kuka veštačkim.

PRELOM KUKA

Prelomi kuka se najčešće dešavaju kod pacijenata starijih od 60 godina, pri čemu je prelom obično izazvan padom. U posebnom riziku od preloma kuka su starije osobe sa osteoporozom i slabim mišićima, kao i osobe koje godinama koriste kortikosteroide. Povećan rizik od pada imaju osobe sa artritisom i Parkinsonovom bolešću. Prelomi kuka se dešavaju i tokom sportskih aktivnosti kod mlađih osoba ili usled saobraćajnih nesreća. Osim što je izvor bola i oganičenja kretanja, prelom kuka može da ima i vrlo ozbiljne komplikacije u vidu povreda unutrašnjih organa. Prelom se obično dešava na vratu butne kosti ili spoju sa karličnom kosti. Nekada se radi o naprsnuću, a nekada o potpunom prelomu kuka gde su ivice kosti razdvojene.

Osoba sa slomljenim kukom ne može da se osloni na nogu ili ne može uopšte da stoji. Prisutan je jak bol u kuku koji ne prolazi, a u predelu kuka je obično otok i veća modrica. Noga sa strane polomljenog kuka može biti neprirodno izvrnuta.

Dijagnoza preloma kuka se postavlja nakon kliničkog pregleda kod ortopeda, rendgenskog snimanja ili CT snimanja.

Lečenje preloma kuka je uvek operativno. Operacijom preloma kuka se na poseban način zašrafljuju obe strane kosti i one tako srastaju. Nekada se dve strane kosti zašrafljuju na umetnutu metalnu ploču i tako ostaju fiksirane. U nekim slučajevima je potrebno zameniti polomljeni deo kosti veštačkim (implantatom) koji ostaje trajno u telu i omogućava nesmetani rad kuka. Nakon operacije kuka pacijent se obično prvih meseci kreće uz pomagala.

OPERACIJA KUKA

Operacija kuka se izvodi kod preloma kuka, uznapredovalog stadijuma artririsa kuka koje smo pomenuli, ali kod reumatizma, lupusa i određenih metaboličkih poremećaja. Operacija kuka je vrlo složena i zahteva rad veštih i iskusnih hirurga. Obavljaju se uglavnom u opštoj anesteziji, sem kod manjih intervencija gde je moguće koristiti spinalnu ili blok anesteziju. Ove operacije najčešće traju po nekoliko sati. Hirurgija Dr Đoković omogućava svim pacijentima da ne čekaju na operaciju kuka, budući da se čekanjem stvara mogućnost pojave komplikacija.

Pre operacije pacijent treba da obavi pripremu u vidu laboratorijskih analiza, internističkog pregleda sa EKG-om i anesteziološki pregled. Šest do osam sati pre operacije ne treba da se unosi hrana i voda.

Artroplastika ili operacija ugradnje veštačkog kuka je izuzetno efikasna operacija koja drastično popravlja kvalitet života. Implantati nove generacije traju oko dvadeset godina i ne izazivaju alergijske reakcije organizma. Pacijenti nakon ugradnje veštačkog kuka mogu čak i da se bave sportom, budući da je funkcionisanje novog kuka skoro isto kao kod prirodnog kuka. Ova operacija se obavlja kod artroze kuka i kod posledica urođenog lošeg formiranja kuka u ranom periodu života. Implantat koji se ugrađuje može biti cementni, koji se ređe koristi i bescementni koji se ugrađuje u kost, pri čemu kost prorasta kroz nju. Takođe, postoje i implanti kod kojih se jedan deo ugrađuje bez koštanog cementa, a drugi sa. Keramički implantati se ugrađuju samo mladim pacijentima kada je to neophodo nakon trauma. Izbor implantata zavisi od starosti pacijenta.

Operacija se obavlja minimalno invanzivnom metodom sa kratkim rezom kad god je to moguće. U Hirurgiji Dr Đoković se pored operacije ugradnje veštačkog kuka obavlja i revizija, tj. zamena veštačkog kuka kada za to dođe vreme. Savremene operativne tehnike omogućavaju da se pacijenti podižu iz kreveta već jedan dan nakon operacije, a bolnicu napuštaju maksimalno nakon nedelju dana.

ARTROSKOPIJA KUKA