bolesti i operacije mokraćne bešike

BOLESTI MOKRAĆNE BEŠIKE

Bešika je vrećast organ koji služi kao specifičan rezervoar urina i spada u deo mokraćnih puteva. Bešika menja oblik i veličinu u zavisnosti od volumena urina koji se u njoj nalazi. Dno bešike kod muškaraca se nalazi odmah iznad prostate, a kod žena iznad prednjeg zida vagine. Od bolesti ćemo izdvojiti one koje pacijente najčešće muče, a to su upala bešike, kamen u bešici i karcinom bešike, kome ćemo posvetiti posebnu pažnju.

UPALA BEŠIKE

Upala bešike je česta bolest koja nešto češće pogađa žene, a uzrok je uglavnom infekcija sluzokože bešike bakterijom ešerihijom koli. Upala bešike može da bude izazvana i drugim bakrijama ili gljivicom Candidom albikans usled preteranog korišćenja antibiotika. Upali bešike pogoduje pad imuniteta i kamen u bubregu. Kod osoba sa urođenim anomalijama urološkog sistema su upale bešike dosta češće.

Upala bešike se prepoznaje po tupom bolu u donjem delu stomaka pri mokrenju, ali i mimo mokrenja. Obolela osoba može da oseća peckanje u mokraćnom kanalu, a urin ima zamućen izgled i neprijatan miris. Nije retko ni da se pacijenti sa upalom bešike žale na pritisak u predelu bešike. U retkim slučajevima upala prolazi asimptomatski.

Dijagnostikuje se laboratorijskom analizom urina i urinokulturom sa antibiogramom. U nekim slučajevima je potrebno uraditi ultrazvuk bešike i bubrega.

Upala bešike se leči antibioticima koji su označeni na antibiogramu. Pacijent treba da pije što više tečnosti tokom lečenja. Ukoliko se ne leči pravilno upala bešike može da postane hronična, ali i da se proširi na bubrege.

KAMEN U BEŠICI

Do pojave kamena u bešici dolazi zbog njenog težeg pražnjenja usled uvećanja prostate kada dođe i do suženja mokraćne cevi ili zbog hronične upale bešike. U nekim slučajevima kamen se spusti u bešiku iz bubrega i onda se obično radi o kamenu male veličine.

Kamen u bešici nikada nije bez simptoma tako da se pacijenti uglavnom javljaju na vreme. Simptomi kamena u bešici su: krv u mokraći sa bolovima, otežano mokrenje i učestalo mokrenje praćeno bolovima. Krvarenje u mokraći praćeno bolovima je znak kamena u bešici, dok je krvarenje bez bolova znak karcinoma bešike.

Ukoliko se kamen iz bešike na izbaci sa urinom, mora da se odstrani operacijom bešike. Ako je kamen manji moguće je da se izbaci na malo bolan način spontano putem mokraće, što takođe može biti praćeno krvarenjem. U nekim slučajevima može da dođe do zaglavljivanja kamena u mokraćnoj cevi što ukazuje da je potrebna endoskopska intervencija. Ukoliko se to ne desi spontano neophodno je izvršiti operaciju, kojoj može da prethodi litopeksija ili litotripsija, postupci razbijanja kamena velike velične. Najefikasnije rešenje za ovaj problem je operacija kamena u bešici. Operaciji kamena u bešici se pristupa odmah ukoliko pacijent ima problem sa zadržavanjem urina, kako ne bi došlo do ozbiljnijih komplikacija. Kod pacijenata sa prekidom pražnjenja bešike mora vrlo brzo da se postavi urinarni kateter, ako nije moguće kroz mokraćnu cev, onda preko prednjeg trbušnog zida.

KARCINOM MORKAĆNE BEŠIKE

Karcinom bešike nastaje najčešće od tranziciocelularcnog epitela na unutrašnjem zidu bešike. Daleko ređe se javlja skavmocelularni karcinom bešike (oko 5%) koji nastaje najčešće nakon dugotrajnih hroničnih upala bešike. Vrlo retko se javljaju sarkomi koji nastaju u mišićnom sloju bešike. Ova bolest je pet puta češća kod muškaraca nego kod žena i javlja se uglavnom kod osoba starijih od 70 godina. U većini slučajeva karcinom bešike je neinvanzivan, koji se pojavljuje samo lokalno u bešici i ima dobru prognozu. Ova vrsta karcinoma se veoma često vraća nakon operativnog uklanjanja, čak kod preko polovine pacijenata. Ukoliko se ipak radi o invanzivnom (agresivnom, koji prodire duboko u tkivo) tipu karcinoma, u oko 50% slučajeva se razvijaju metastaze i pored operativnog lečenja. Prema stepenu malignosti, karcinomi bešike mogu pripadati G1, G2 i G3 tipu, pri čemu je poslednji najmaligniji. Metastaze se pojavljuju najpre na kostima i limfnim čvorovima.

Među fakorima rizika, pored genetske sklonosti, izdvajaju se pušenje, alkoholizam i izlaganje kancerogenim materijama u industriji (hemijska, tekstilna i industrija guma), isparenjima goriva i farbi za kosu. Takođe, vezuje se za promene na 9. i 17. hromozomu. Poznato je da se karcinom bešike češće javlja kod osoba koje su sklone hroničnoj upali bešike i mokraćnih kanala i koje koriste dugo lekove protiv bolova.

SIMPTOMI

Najčešće je prvi simptom koji pacjenta sa karcinomom bešike dovede kod lekara krv u mokraći sve vreme dok traje mokrenje. Krvarenje nestaje spontano i ponovo se javlja.

Najčešći simptomi karcinoma bešike su:

• Pojava krvi u mokraći bez pratećih bolova
• Učestalo mokrenje
• Bol pri mokrenju
• Otežano mokrenje
• Tanak mlaz pri mokrenju
• Česta potreba za hitnim mokrenjem
• Inkontencija – nemogućnost zadržavanja mokraće
• Bol u predelu karlice
• Malaksalost

DIJAGNOSTIKA

Kod pojave prvih simptoma potrebno je obratiti se urologu koji će obaviti sve dalje pretrage koje uključuju:

• Klinički pregled urologa
• Ultrazvuk abdomena
• Cistoskopija
• Biopsija sa patohistološkom analizom
• Laboratorijske analize urina i krvi

Od velike važnosti u postavljanju dijagnoze karcinoma bešike je cistoskopija. To je dijagnostička procedura koja se izvodi uz pomoć aparata cistoskopa, kojim se ulazi u bešiku kroz mokraćni kanal. Preporučuje se da se cistoskopija radi u toku krvarenja jer se onda jasnije vidi odakle krvarenje dolazi (bešika, mokraćni kanali, uretra ili bubrezi). Ako se uoči promena na zidu bšike radi se biopsija, tj. uzimanje uzorka tkiva za patohistološku analizu. Kada se uzrok krvarenja ne pronađe na ovaj način, pristupa se citološkoj analizi urina. Ukoliko se ispostavi da se radi o invanzivnom tipu karcinoma bešike potrebno je uraditi dodatna ispitivanja raširenosti maligniteta putem CT urografije sa jodnim kontrastom i pregleda magnetnom rezonancom.

LEČENJE KARCINOMA BEŠIKE

Kod većine tipova karcinoma bešike lečenje započinje operacijom transuretralnom resekcijom (TUR) sa intravezikalnom hemioterapijom (BCG). Intravezikalna terapija podstiče imuni sistem da se sam izbori sa ćelijama karcinoma koje su eventualno zaostale. Kod ranog stadijuma bolesti i kod neinvanzivnog karcinoma se na ovaj način postiže izlečenje. Pacijenti se nakon izlečenja kontinuirano prate na pregledima u određenim vremenskim intervalima.

Kod pacijenata sa invanzivnim tipom karcinoma se uz radikalnu operaciju bešike i okolnih zahvaćenih organa, primenjuje i hemioterapija. Nekada je potrebno primeniti i spoljašnju radioterapiju (zračenje), a u nekim slučajevima je prati i istovremena hemioterapija. Kod udaljenih metastaza se primenjuje sistemska hemioterapija.

Kod veoma uznapredovalih karcinoma bešike može da se desi komplikacija u vidu prekida u protoku urina, što dovodi do problema sa bubrezima. Tada se hirurški odstranjuje bešika ili ako to nije moguće radi se operacija kojom se preusmerava urin iz uretre u plastičnu kesu koja se pričvrsti za telo pacijenta. Ova operacija spada u ređe palijativne mere.

OPERACIJE MOKRAĆNE BEŠIKE

Transuretralna resekcija (TUR) se primenjuje kod početnih stadijuma bolesti, najčešće kod neinvanzivnog karcinoma bešike. Operacija se izvodi kroz mokraćni kanal i ima za cilj uklanjanje karcinoma sa zida bešike. Odmah zatim se primenjuje lokalna hemioterapija.

Radikalna cistektomija je operacija otvorenog tipa koja podrazumava uklanjanje mokraćne bešike sa pripadajućim limfnim čvorovima. Nekada je potrebno odstraniti i okolne organe: deo prostate i semenih vezikula kod muškaraca, a uterus i deo vagine kod žena, kao i delove zahvaćenih vena. Mokraća se preusmerava na kesu koja je pričvršćena na kožu stomaka pacijenta ili se od tankog creva pravi nova bešika pa se urin izbacuje na ustaljeni način. Pre ove operacije se sprovodi hemioterapija kako bi se smanjila verovatnoća širenja karcinoma. Operacija je vrlo zahtevna, izvodi se u opštoj anesteziji i može da traje više sati.

OPORAVAK