BOLESTI I OPERACIJE PROSTATE

BOLESTI PROSTATE

Produžen životni vek čoveka i savremene metode lečenje bitni su razlozi da se pitanjima zdravlja reproduktivnih organa muškarci bave vrlo ozbiljno i nakon pedesete godine života. Prostata je žlezda koja pripada muškim polnim organima, a se nalazi iza mokraćne bešike u karlici. Čini je žlezdano, mišićno i vezivno tkivo kroz koje prolazi uretra. Njena uloga nije do kraja otkrivena, ali se zna da prostata proizvodi deo semene tečnosti. Ono što se zna pouzdano je da prostata “ne voli” dugo sedenje i nedovoljan unos vode.

Oboljenja prostate su generalno česta i ima ih većina muškaraca. Najčešća oboljenja su benigno uvećanje prostate, upala prostate i karcinom prostate, kome ćemo posvetiti posebnu pažnju.

BENIGNO UVEĆANE PROSTATE

Pojava benignog uvećanja prostate (benigna prostatična hiperplazija) se najčešće dešava između 50. i 80. godine života i smatra se da su godine najvažniji faktor rizika. Uvećanje prostate prati lagani pad nivoa testosterona u organizmu koji počinje već u četrdesetim godinama, a najizraženije je u šezdesetim (andropauza). Uvećana prostata pritiska uretru pa pacijenti imaju različite smetnje pri mokrenju: otežano i učestalo mokrenje, nepotpuno pražnjenje bešike i isprekidan mlaz tokom mokrenja. Oboleli su često primorani da ustaju noću radi mokrenja, što im je posebno neprijatno.

Benigno uvećanje prostate se utvrđuje kliničkim pregledom, laboratorijskim analizama krvi i ultrazvukom prostate sa transrektalnom sondom.

Uvećana prostata ometa neretko potenciju muškaraca. Predugo zadržavanje mokraće u mokraćnoj bešici može da dovede do urinarnih infekcija. Zadržavanje mokraće uzrokovane uvećanjem prostate može da dovede i do urgentnih stanja u vidu zaustavljanja rada i oštećenja bubrega ili do pucanje bešike. Da se to ne bi desilo preporučuje sa da se sa lečenjem benignog uvećanja prostate ne čeka. Nije ustanovljena veza između benignog uvećanja prostate i karcinoma prostate, ali pojava jedne bolesti ne isključuje drugu.

Lečenje benignog uvećanja prostate je najpre lekovima, a ukoliko se na taj način ne postiže zadovoljavajuće olakšanje, nastavlja se operacijom prostate. Operacija benignog uvećanja prostate se obavlja u Hirurgiji Dr Đoković savremenim minimalno invanzivnim metodama koje omogućavaju brz i lagan oporavak.

UPALA PROSTATE

Upala prostate ili prostatitis nastaje kod muškaraca svih godina. Bolest se manifestuje pojavom bola u predelu karlice i čmara, povišenom telesnom temperaturom (oko 38 stepeni), učestalim i bolnim mokrenjem. U ređim slučajevima može da se pojavi krv u spermi ili iscedak u vidu gnoja. U nekim slučajevima prostatis nastaje prilično naglo i simptomi su veoma izraženi, tada govorimo o akutnom prostatitisu (akutnoj upali prostate). Među faktorima rizika se pominju su gojaznost, dijabetes, pušenje i alkoholizam. Ukoliko se bolest ne leči na pravi način i ako se ponavlja češće u nešto blažoj formi, radi se o hroničnoj upali prostate.

Upala prostate se dijagnostikuje urološkim pregledom, ultrazvukom abdomena i prostate, zatim brisom uretre i laboratorijskim analizama krvi i urina (urinokultura). Na pregledu se može uočiti uvećana, smanjena ili tvrda prostata.

Može da bude izazvana bakterijama koje uglavnom dolaze preko mokraćne cevi i creva, kao što su ešerihija koli, enterokok, pseudomonas i drugim, što zahteva lečenje antibioticima. Pacijent treba da miruje i unosi dovoljno tečnosti dok traje upala. Ukoliko je upala izazvana autoimunom bolešću, bolestima metabolizma ili povredom tkiva, zahteva specifičnije lečenje. Ako se upala zapusti može da dođe do brojnih komplikacija među kojima su hronične urinarne infekcije i sterilitet.

KARCINOM PROSTATE

Karcinom prostate je drugi po učestalosti karcinom u Srbiji, posle karcinoma pluća. Jedini do sada poznati faktori rizika su starosno doba (preko 60 godina) i genetska predispozicija. U Nordijskim zemljama je najveća incidenca karcinoma prostate pa se sumnja da premalo izlaganje sunčevoj svetlosti i nedovoljno vitamina D može imati uticaja na razvoj ove bolesti. Najčešći je adenokarcinom koji nastaje od železdanih ćelija, a može da se javi u obliku sarkoma i karcinoma skvamoznih ćelija.

Karcinomu prostate prethodi stanje (prekarcinoza) intraepitelna neoplazija prostate (INP), što predstavlja idealan period za otkrivanje bolesti u nastanku. Tada su nagomilane ćelije još uvek pasivne i ne napadaju zdravo tkivo prostate. Karcinom prostate se u početku manje razlikuje od zdravog tkiva, ali vremenom može da postane agresivniji. Uzimanjem uzorka tkiva sa istaknutih mesta karcinoma na analizu (biopsija) se utvrđuje Glisonovom metodom stepen agresivnosti karcinoma, koji se naziva de-diferencijacija. Glisonov skor ide od 2 do 10, pri čemi su veći brojevi najagresivniji i manje diferencirani (manje liče na normalno tkivo). Bolest se sporo razvija unutar prostate dok ne dođe do metastaza i uglavnom je u obliku adenokarcinoma. TNM klasifikacija se koristi za određivanje stadijuma bolesti i podrazumeva veličinu karcinoma, tačan broj obolelih limfnih čvorova i broj metastaza.

Kada se karcinom prostate proširi na okolna tkiva kažemo da karcinom lokalno napreduje kroz fibroznu kapsulu u kojoj je smeštena prostata. Karcinom prostate može da se proširi na udaljene organe (metastazira) putem krvi u kosti, jetru i pluća, i putem limfe u limfne čvorove.

SIMPTOMI KARCINOMA PROSTATE

Kod ranih stadijuma, dok karcinom zahvata samo prostatu, nema simptoma, pa se bolest može otkriti samo putem redovnih preventivnih pregleda. Zato se preporučuje da se preventivni urološki pregled i ultrazvuk prostate obavljaju na svake dve godine kod muškaraca starijih od pedeset godina.

Simptomi na koje se žale pacijenti sa karcinomom prostate su:

• Bol u maloj karlici
• Bol prilikom mokrenja
• Osećaj težine u donjem stomaku
• Česte potrebe za hitnim mokrenjem uz slab mlaz mokraće
• Često noćno mokrenje
• Lažni nagoni za mokrenjem
• Problem sa zadržavanjem mokraće
• Bolovi u kostima
• Krv u mokraći

DIJAGNOSTIKA

U Hirurgiji Dr Đoković mogu da se obave sve potrebne dijagnostičke procedure kada se javi sumnja na karcinom pankreasa.

• Digitorektalni pregled
• Laboratorijske analize urina i krvi koji uključuju tumor marker PSA i PSA3
• Ultrazvuk prostate
• Biopsija prostate vođena ultrazvukom (transrektalno), sa patohistološkom analizom tkiva

Analiza PSA tumor markera (prostata specifični antigen) je od važnosti za procenu rizika od pojave karcinoma, ali i pokazatelj uspešnosti lečenja. PSA3 je genetski test koji se radi na uzorku urina i daje preciznije rezultate. Kod uzapredovalih slučajeva karcinoma prostate proverava se raširenost metastaza u organizmu rendgenskim snimanjem pluća, pregledom magnetnom rezonancom i scintigrafijom skeleta.

LEČENJE

Hirurgija Dr Đoković primenjuje savremene hirurške metode lečenja pacijenata sa karcinomom prostate. Pacijenti sa sumnjom na karcinom pankreasa ne čekaju na dijagnostiku, a operaciju je moguće izvršiti veoma brzo, već nakon par dana. Lečenje karcinoma pankreasa sprovodi ljubazno medicinsko osoblje, u vrlo prijatnim uslovima, bez stresa za pacijenta i njegovu porodicu.

Lečenje najčešće podrazumeva uklanjanje karcinoma prostate operacijom. U ranim fazama bolesti se nakon operacije primenjuje radioterapija (zračenje) kojom se postiže ciljano oštećivanje malignih ćelija i zaustavljanje njihovog rasta. Ako se bolest otkrije u kasnijim stadijumima nakon operacije se primenjuje hemoterapija za uništavanje raširenih malignih ćelija po organizmu. Hormonska terapija se koristi za zaustavljanje širenja bolesti putem blokiranja pozitivnog dejstva testosterona na ćelije prostate kod pojedinih vrsta karcinoma koji reaguju na hormone. Hormonska terapija je često palijativna mera koja ima za cilj što duže držanje karcinoma pod kontrolom.

OPERACIJA PROSTATE

Operacija karcinoma prostate (prostatektomija) podrazumeva uklanjanje cele prostate ukoliko je se karcinom proširio na ceo organ ili jednog dela ako je u početnom stadijumu razvoja. Za uklanjanje manjeg dela prostate u ranom stadijumu karcinoma se uspešno koristi laparoskopska hirurgija. Laparoskopska operacija karcinoma prostate se obavlja kroz nekoliko vrlo malih rezova. Radi se o savremenoj minimalno invanzivnoj hirurgiji koja omogućava lagan i brz postoperativni oporavak.

Ipak, većina pacijenata mora biti podvrgnuta operaciji sa nešto većim rezom. Pri tome se pored prostate uklanjaju semene kesice i pripadajuće limfne žlezde u koje se maligne ćelije najpre šire.

Kod kasnijih stadijuma razvoja karcinoma prostate se primenjuje i radikalna prostatektomija kojom se uklanja prostata sa kapsulom koja je okružuje, semene kesice, okolne limfne žlezde i deo uretre. Ova operacija omogućava uklanjanje kanceroznih ćelija iz svih okolnih tkiva koje ova bolest obično zahvata. Iako je ova intervencija izuzetno važna za preživljavanje kod uznapredovalih stadijuma bolesti, ima i svoju lošu stranu. To su komplikacije koje se ponekad dešavaju nakon operacije u vidu problema sa zadržavanjem mokraće, suženje uretre ili bešike. Ovi problemi su uglavnom prolazni ali mogu da traju više meseci.

Kod pacijenata sa teškoćama sa mokrenjem kod benignog uvaćanja prostate primenjuje se minimalno invanzivna transuretralna resekcija prostate (TURP). Ovom operacijom se sprečavaju komplikacije koje može da izazove zadržavanje mokraće. Ova operacija se primenjuje kada konzervativno lečenje benignog uvećanja prostate ne daje dovoljno dobar efekat.

Sve pomenute operacije se obavljaju u opštoj anesteziji i mogu da traju i po nekoliko sati. Naravno, najkraće traje laparoskopska operacija uklanjanja dela prostate u ranom stadijumu bolesti. U tom slučaju pacijent se u bolnici zadržava jedan dan, dok se kod većih operacija zadržava do sedam dana.

OPORAVAK