BOLESTI I OPERACIJE ŠTITNE ŽLEZDE

BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE

Štitna žlezda se nalazi u vratu sa prednje i obe bočne strane grkljana i dušnika. Ima oblik koji podseća na leptira i pokreće se prilikom gutanja. Radi se o žlezdi sa endokrinim lučenjem hormona T3 i T4, za čiju sintezu je neophodno unošenje joda. Disbalans ovih hormona utiče na psihički i fizički razvoj jer omogućava funkcionisanje svih sistema organa. Oboljenja štitne žlezde su vrlo česta, prema statistici svaka dvadeseta osoba ima neku od bolesti štitne žlezde. Bolesti štitne žlezde su pet puta češće kod žena nego kod muškaraca. Bolesna štitna žlezda luči premalo ili previše hormona, ili pak ima u svom tkivu strukturne promene i uvećanja. Pažnju ćemo posvetiti hipotireozi, hipertireozi, karciomu štitne žlezde i njegovom operativnom lečenju.

HIPOTIREOZA

Hipotireoza je česta bolest štitne žlezde koja predstavlja smanjenu funkciju štitne žlezde. Hipotireoza se utvrđuje putem laboratorijskih analiza hormona TSH, T3 i T4 iz krvi. Ukoliko je povišen nivo antitela TPOAt i TgAt onda se radi o Hašimoto tireoiditisu, autoimunoj bolesti koja je ujedno i najčešći uzrok hipotireoze.

Simptomi hipotireoze su:

• Pospanost
• Malaksalost
• Depresija
• Hronični umor
• Povećanje telesne težine
• Opadanje kose
• Porast masnoća u krvi
• Usporen rad srca
• Poremećaj menstrualnog ciklusa

Hipotireoza se leči supstitucionom terapijom, dodavanjem hormona u vidu lekova. Kao komplikacija kod Hašimoto tireoiditisa mogu da se pojave čvorovi (nodusi) koji se detaljno ispituju. Ukoliko se radi o malignoj promeni neophodno je izvršiti operaciju.

HIPERTIREOZA

Nasuprot hipotireozi, hipertireoza predstavlja povećanu funkciju štitne žlezde, koja se očituje kroz povećan nivo hormona u krvi. Laboratorijski nalazi pokazuje visok nivo hormona T3 i T4, a vrlo nizak TSH. Razlozi pojave hipertireoze su Graves – Bazedovljeva bolest kao najčešće, zatim pojava toksičnog adenoma, upale štitne žlezde (tiroiditis), neadekvatna doza lekova i toksična struma sa više čvorova.

Hipertireoza se može prepoznati po sledećim simptomima:

• Izražena nervoza
• Pojačano znojenje
• Pojačan apetit uz mršavljenje
• Poremećaj menstrualnog ciklusa
• Drhtanje ruku (tremor)
• Ubrzan rad srca
• Problemi sa snom, nesanica
• Česte stolice

Ukoliko se radi o autoimunoj Graves – Bazedovljevoj bolesti lečenje je uglavnom lekovima koji smanjuju lučenje hormona, a ukoliko se pokaže kao nedovoljno, pristupa se operaciji štitne žlezde. Operacija se izvodi i ukoliko je žlezda značajno uvećana i ukoliko postoji sumnja na karcinom.

STRUMA

Uvećanje štitne žlezde se naziva struma i može biti difuzno ili nodozno (nekada i polinodozno). Često se pojava strume naziva gušavost. Strume uglavnom nemaju simptome, ali nekada mogu da izazivaju probleme sa gutanjem i disanjem ili promuklost. Dijagnoza strume se utvrđuje kliničkim pregledom i ultrazvukom. Ukoliko postoji sumnja da se radi o malignoj promeni, biopsijom sa patohistološkom analizom se utvrđuje tip promene. Ukoliko je strume velika, sa više nodusa ili sa potencijalnim malignitetom, uklanja se operacijom.

KARCINOM ŠTITNE ŽLEZDE

Promene koje ukazuju na karcinom štitne žlezde su tvrde i srasle su sa okolnim tkivom. U većini slučajeva pacijenti se sami jave lekari kada napipaju promenu na vratu, a javljaju se uglavnom kod osoba mlađih od 30 godina i starijih od 60 godina. Karcinomi se uglavnom šire prema najbližim limfnim žlezdama.

Karcinomi štitne žlezde su najčešće papilarni (preko 70%) i folikularni, a vrlo retko medularni, anaplastični i limfomi. Smatra se da izlaganje zračenju štitne žlezde najviše utiče na pojavu karcinoma. Najčešće metastaziraju u limfne čvorove, pluća i kosti.

SIMPTOMI KARCINOMA ŠTITNE ŽLEZDE

Najčešći simptomi sa kojima se javljaju pacijenti sa karcinomom štitne žlezde su:

• Problemi pri gutanju hrane
• Bol u grlu
• Promuklost koja dugo traje
• Izražene limfne žlezde u vratu
• Bolovi u vratu koji gravitiraju prema uhu
• Pojava primetne izrasline na vratu

DIJAGNOSTIKA

U dijagnostici karcinoma štitne žlezde koriste se sledeće metode:

• Laboratorijske analize krvi (TSH, T3, T4, anti TPO i antitireoglobulinska antitela, )
• Ultrazvuk štitne žlezde
• Scintigrafija sa radioaktivo obeleženim jodom
• Biopsija štitne žlezde sa patohistološkom analizom
• Pregled CT-om
• Pregled magnetnom rezonancom (u slučaju baš velike strume)

Nakon ultrazvučnog pregleda endokrinolog procenjuje da li u štitnoj žlezdi ima nodusa, tj. čvorova. Biopsijom, tj. uzimanjem uzorka tkiva iz nodusa dobijamo preciznu informaciju o tipu promene na tkivu. Ako je promena maligna, pacijent se upućuje na preglede CT-om i magnetnom rezonancom kako bi se utvrdila eventualna proširenost bolesti.

LEČENJE

Ekspertski tim Hirurgije Dr Đoković okupljen u Centru za onkološku hirurgiju određuje individualan plan lečenja pacijenta u zavisnosti od tipa karcinoma, stadijuma razvoja opšteg stanja pacijenta i godina života.

U zavisnosti od stadijuma razvoja, karcinom štitne žlezde se, pored obavezne operacije (tiroidoktomije), leči radioaktivnim jodom i tiroidosupresionom terapijom. Radioaktivni jod se primenjuje kod papilarnih i folikularnih karcinoma nakon operacije, ukoliko je karcinom proširen na okolno tkivo i limfne žlezde. Radioaktivni jod se ne primenjuje kod anaplastičnih i medularnih karcinoma. Radioaktivan jod se koristi za uništavanje malignih ćelija u malom dometu tako da nema negativan uticaj na druge organe i dobro se podnosi.

Lečenje karcinoma štitne žlezde može da bude vrlo efikasno izvodljivo operacijom ukoliko se pacijent javi u ranom stadijumu razvoja. Tada se primenjuje tiroidektomija koja podrazumeva uklanjanje cele žlezde. Ukoliko se do same operacije ne zna da li je promena benigna ili maligna, tokom operacije se vrši pregled odstranjenog čvora (nodusa) i na osnovu toga se donosi odluka o uklanjanju većeg dela žlezde. Operacija karcinoma štitne žlezde u nekim slučajevima podrazumeva uklanjanje i pripadajućih limfnih žlezda. Ukoliko je kod pacijenta operacijom uklonjen karcinom i nakon toga prošao terapiju zračenja, procenat recidiva je oko 2%.

Postoji preporuka za pacijente koji trenutno nemaju karcinom štitne žlezde, a znaju da poseduju genetsku sklonost usled prisustva PET okto – onkogena da se podvrgnu preventivnoj tiroidektomiji (totalnom uklanjanju štitne žlezde).

OPERACIJA ŠTITNE ŽLEZDE

Operacija štitne žlezde se obavlja u opštoj anesteziji i traje do dva sata. Omogućava da se na efikasan način reši poremećaj funkcije i strukture štitne žlezde, kao i da se ukloni karcinom. Štitna žlezda se u potpunosti uklanja u slučaju pojave karcinoma, inače se uklanja njen manji ili veći deo (do 90%). Poremećaj strukture se vidi kroz pojavu strume – uvećanja štitne žlezde. Operacije štitne žlezde, naročito kada se izvode minimalno invanzivnom metodom, su vrlo bezbedne, sa minimalnim rizikom od pojave komplikacija.

Indikacije za operacije štitne žlezde su:

• Karcinomi štitne žlezde
• Benigni tumori
• Urođene malforacije
• Velike strume
• Polinodozne strume sa hipertroidizmom
• Upale štitne žlezde (tireoiditis)
• Dugotrajni poremećaji funkcije kada konzervativna terapija ne daje dobre rezultate (hipertireoza i hipotireoza)

PRIPREMA ZA OPERACIJU

Priprema za operaciju štitne žlezde podrazumeva prethodno uspostavljanje kontrole nad bolešću štitne žlezde, kao i pratećim oboljenjima. To nekada znači da je potrebno prethodno prilagoditi terapiju. Pre operacije je potrebno da se izvrše laboratorijske analize krvi i urina, internistički pregled sa EKG-om i pregled anesteziologa. Kod muškaraca treba da se izvrši brijanje vratnog dela kože na kom će se vršiti operacija.

Minimalno invanzivna operacija štitne žlezde (tireidektomija) se obavlja kroz rez minimalne veličine, od oko dva – tri centimetra. Samim tim trauma okolnog tkiva je manja, a oporavak traje kraće. Umesto previjanja, na mesto rane se stavlja hirurški flaster. Nakon minimalno invanzivne operacije štitne žlezde nema vađenja konaca. Minimalno invanzivna metoda se primenjuje kod čvorića manjih od četiri centimetra, kod bolesti paraštitastih žlezda i kod struma srednje veličine. Praktično ova metoda se primenjuje kad god je to moguće jer je vrlo višestruko pogodna za pacijente. Pacijenti često ne moraju da ostaju u bolnici nakon operacije već nakon nekoliko sati se otpuštaju na kućno lečenje. Pacijent se može vratiti svojim uobičajenim aktivnostima već sutradan.

Totalna tireidektomija (klasična) podrazumeva kompletno uklanjanje štitne žlezde i sprovodi se kod karcinoma štitne žlezde, hipertireoze i degenerativnih netoksičnih struma. Nakon potpunog odstranjivanja štitne žlezde pacijent doživotno koristi hormonsku terapiju.

Bilateralna subtotalna lobektomija podrazumeva uklanjanje manjih delova žlezde na oba režnja (sa obe strane). Ova operacija zahteva veće rezove i retko se primenjuje zbog mogućnosti vraćanja bolesti.

Lobektomija je uklanjanje jednog režnja štitne žlezde kod malih papilarnih karcinoma koji nose niske rizike. Nakon lobektomije se uglavnom primenjuje tiroidna supresiona terapija kako bi se smanjilo lučenje TSH.

Hemitiroidektomija je jednostrana procedura kojom se odstranjuje u celosti jedan režanj sa paratiroidnim žlezdama (jedna strana). Ova procedura podrazumeva da sa neoperisane strane ostaju sačuvane minimum dve paraštitaste žlezde. Ukupno se odstranjuje više od pola štitne žlezde. Ostatak štitne žlezde nastavlja da vrši svoju ulogu lučenja hormona.

OPORAVAK