bolesti i operacije vena

BOLESTI VENA

Bolesti vena su čak tri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Zbog savremenog stila života sa obavljanjem poslova koji podrazumevaju statičku opterećenost nogu, čak polovina ljudi se susreće sa bolestima vena.

Za bolesti vena važi da je genetski faktor najdominantniji, budući da čak 80% posto pacijenata sa bolestima vena ima genetsku predispoziciju. Među faktorima rizika ističu se još gojaznost, nedovoljno kretanja, povišen krvni pritisak, obavljanje posla koji podrazumeva dugo sedenje ili dugo stajanje i dijabetes.

Uloga vena je odvođenje iz tkiva krvi siromašne kiseonikom prema srcu, suprotno sili gravitacije. Da bi to bilo moguće u venama postoje venski zalisci koji potiskuju krv u pravcu srca uz pomoć venske mišićne pumpe. Venski zalisci nisu jednako raspoređeni već ih ima više na mestima gde je veće opterećenje. Zdravi zalisci onemogućavaju vraćanje krvi, ali kada se oštete ili kada se vena proširi, krv se vraća i duže zadržava u venama a ta pojava se naziva refluks. Tada kažemo da se javlja slabost vena (insuficijencija). Slabost vena se javlja i prilikom obstrukcije nezavisno od uzroka (pritiska okolnih organa, tromboze, promena u zidu vene). Ako slabost vena duže traje, najčešće zbog posla koji se obavlja, javlja se hronična venska insuficijencija. Pored hronične venske insuficijencije, javlja se niz akutnih bolesti kao što su tromboza i venski ulkusi, koji zahtevaju hitno lečenje.

Pažnju ćemo posvetiti najčešćim bolestima vena kod pacijenata koji se javljaju Hirurgiji Dr Đoković na lečenje, a to su proširene vene, tromboza dubokih vena i venski ulkusi.

Dijagnoza bolesti vena se uspostavlja najpre kliničkim pregledom, zatim ultrazvukom vena sa kolor doplerom, laboratorijskim analizama krvi i brisom rane. Kod ređih slučajeva je potrebna dodatna invanzivna dijagnstika u vidu angiografije (ascendentna venografija sa kontrastom), magnetne rezonance, perfuzione scintiografije i subtrakcione flebografije.

PROŠIRENE VENE

Proširene vene ili varikozne vene su izražene i uvećane vene pri površini kože koje mogu biti veoma bolne i uzrokovati niz problema sa kožom nogu. Zadržavanje krvi koje se dešava u proširenim venama može da uslovi pojavu tromboze. Proširene vene prate ispucali kapilari koji prekrivaju veći deo kože nogu. Koža nogu menja svoj kvalitet i izgled, sa vremenom postaje podložna povredama, a rane teško zarastaju. U zavisnosti od stadijuma bolesti proširene vene prati bol, napetost u nogama, propadanje masnog tkiva u nogama, hiperpigmentacija kože, istanjivanje ili zadebljanje kože, kao i pojava rana na koži.

Među faktorima rizika od pojave proširenih vena izdvaja se genetska predispozicija, budući da čak trećina pacijenata ima u porodici slučaj ove bolesti. Zatim, tu su još gojaznost, obavljanje poslova vezanih za dugo sedenje i stajanje, nedovoljno kretanja, preterano izlaganje suncu i toploti, trudnoća i povrede vena. Proširene vene su izuzetno raširena bolest budući da od nje boluje oko 30% žena i oko 20% muškaraca.

Proširene vene u prvom stadijumu razvoja su više estetski problem, budući da one obavljaju normalo svoju ulogu. Tada proširene vene imaju izgled končastih proširenja i istaknute su na koži nogu.

U drugom stadijumu proširene vene daju prve simptome u vidu otoka i osećaja težine u nogama, proširene vene su postale jasno vidljive na koži.

U trećem stadijumu razvoja bolesti se može uočiti oštećenje venskih zalistaka koji se nalaze na ušću površinskih i dubokih vena. Pored oštećenja vena dolazi i do narušavanja mikrocirkulacije i oštećenja limfnog sistema. Pacijent oseća bolove, slabost i grčeve u nogama sve intenzivnije.

U četvrtom stadijumu razvoja proširenih vena pacijent ima brojna oštećenja na koži nogu i u potkožnom tkivu kao posledicu loše cirkulacije. Tamne mrlje na koži nastaju od crvenih krvnih zrnaca koji dospevaju u kožu. Koža nogu postaje istanjena ili zadebljala sa pojavom edema i ljuspanja.

U petom i šestom stadijumu se dešavaju komplikacije u vidu tromboze i otvorenih rana. Ukoliko se ne pristupi blagovremenom i pravilnom lečenju, pacijent može da izgubi nogu.

SIMPTOMI PROŠIRENIH VENA

• Ljubičaste izbočine na koži nogu
• Izražene sklupčane vene
• Bol u nogama
• Pečenje u predelu vena
• Osećaj mravinjanja
• Osećaj težine u nogama
• Otok vena (u ranim stadijumima se povlači noću, kasnije ne)
• Grčevi u nogama koji postaju sve jači kako bolest napreduje
• Oštećenje kože oko zglobova (tamna koža koja se peruta, istanjena ili zadebljana)
• Hroničan umor
• Napetost i zatezanje u nogama
• Tamna boja kože nogu

LEČENJE PROŠIRENIH VENA

Lečenje proširenih vena je konzervativno i hirurško. Konzervtivno lečenje proširenih vena podrazumeva upotrebu lekova venolitika, anti-agregacioni lekovi, primenu elastično-kompresionih zavoja i gradiusne elastične kompresione bandaže, biljnih masti i emulzija koji prodiru kroz kožu. Elastične kompresione čarape za proširene vene pomažu da se krv ne zadržava u venama i treba da se nose bez obzira na vremenske prilike. Pacijentima se obično savetuje da smanje telesnu težinu i da noge drži podignute na jastuk kada se odmaraju ili spavaju.

Svi pacijenti koji imaju probleme sa venama treba da povedu računa o unosu dovoljne količine vode, kalcijuma i magnezijuma, kroz hranu ili suplemente.

Hirurško lečenje proširenih vena, u zavisnosti od stadijuma razvoja, može da bude putem minimalno invanzivne metode, laserske operacije (laserska ablacija, flebektomija i sklerozacija), klasične operacije stripinga vena i nešto veći klasični hirurški zahvati kod komplikacija proširenih vena.

UPALA VENA

Upala vena ili tromboflebitis nastaje kod proširenih površinskih vena usled zgrušavanja krvi koje se pojavljuje zbog zadržavanja krvi u venama duže vremena. Među faktorima rizika su poremećaj zgrušavanja krvi, povrede vene, dugotrajna upotreba intravenskih katetera, korišćenje pilula za kontracepciju, pušenje, gojaznost, dugotrajno mirovanje (na primer kada je noga u gipsu), dugotrajne vožnje ili obavljanja posla koji podrazumeva dugo sedenje. Posebnom riziku od upale vena su izloženi nepokretni pacijenti. Upala vena može da se širi duž glavnog stabla vena prema preponama. I vene na rukama su podložne upali, mada znatno ređe.

Upala dubokih vena može da bude bez simptoma. Pacijenti sa upalom vena imaju osećaj jak bola u veni, otok, toplotu i crvenilo. U ranom stadijumu upale vena pacijent može da oseća jak umor, da ima visoku temperaturu i uznemirenost.

U nekim slučajevima tromb iz površinske vene prelazi u duboku venu i tada je potrebno hitno se javiti vaskularnom hirurgu jer ako se ne leči na vreme može da izazove plućnu emboliju, pa i smrtni ishod.

TROMBOZA DUBOKIH VENA

Usled poremećaja protoka krvi kroz duboke vene na nogama nastaje tromboza, nakupljanje fibrina, eritrocita i trombocita na određenom delu vene. Faktori koagulacije se na oštećenim delovima vena (sinusi venskih zalistaka) akomuliraju i time omogućavaju stvaranje ugruška, tj, tromba. Najčešće tromboza dubokih vena nastaje u venama podkolenice, u venskim sinusima lista, zatim u butnim i ilijačnim venama. Većina pacijenata sa ovim oboljenjem nema simptome, a kod određenog broja pacijenata se javlja bol na mestu tromboze.

Starenje ima najveći uticaj na pojavu tromboze dubokih vena budući da starenjem vene gube svoju elastičnost. Tromboza dubokih vena se češće javlja kod žena, tokom trudnoće, kod gojaznih i kod osoba koje su primorane da miruju zbog imobilizacije, kod određenih malignih bolesti i kao nuspojava hemoterapije, kod kardioloških bolesti, usled povrede vene ili infekcije gram-pozitivnim bakterijama.

Tromboza dubokih vena može da dovede do gangrene vene. Ukoliko se tromboza dubokih vena ne leči u oko 10-20% slučajeva dovodi do plućne embolije, koja je izuzetno opasno urgentno stanje.

Tromboza dubokih vena se leči konzervativnim metodama, kao što je upotreba antikoagulacionih i tromboliznih lekova uz mirovanje u bolnici. Najefikasnije je lečenje operacijom dubokih vena trombektomijom i postavljanjem filtera u donju šuplju venu.

VENSKI ULKUSI

Venski čir ili venski ulkus je rana na potkolenici, oko zgloba, koja je nastala usled lošeg funkcionisanja venskih zalistaka i slabog protoka krvi. Hronična venska insuficijencija stvara visok krvni pritisak u venama (u odnosu na arterije) što pogoduje njihovom nastanku jer dolazi do nakupljanja tečnosti u okolnom tkivu. Fibrinogen iz kapilara tada blokira protok kiseonika u tkivo i nastaje hipoksija tkiva, što doprinosi stvaranju otvorenih rana jer tkivo na taj način odumire. Venski ulkus je rana (razjedena koža) sa granulacijama koja ne može da zaraste i zahteva svakodnevno previjanje, što ne osigurava izlečenje rane. Često se rane na nogama naizmenično otvaraju i zaceljuju, a rana se nekada razvija čak do kosti. Koža oko rane je tamna, sa otocima i svrbi. Venski ulkusi mogu da nastanu usled bolesti površinskih i dubokih vena, kao i na spoju u perforantnim venama.

Lečenje venskog ulkusa započinje tačnim određivanjem njegovog uzroka putem ultrazvučnog pregleda vena sa kolor doplerom. Da bi se odredila odgovarajuća terapija neophodno je da se utvrdi i da li postoji i bolest arterija. Ukoliko se uporedo javlja i arterijska bolest, ona ima prednost pri lečenju. Primenjuju se odgovarajući lekovi, lokalna terapija enzimima, mehaničko čišćenje rane i tehnike kompresije obolele noge kako bi se smanjio otok i zacelio ulkus. Savetuje se smanjenje telesne težine i izbegavanje dužeg stajanja i sedenja. Pacijenti sa venskim ulkusom nakon previjanja treba da nose elastične kompresione čarape visokog stepena kompresije koje sprečavaju zadržavanje krvi.

Ipak, najbolji efekat se postiže operacijom venskog ulkusa budući da konzervativne metode imaju vrlo ograničene efekte. Primenjuje se klasična operacija striping velike safenske vene i minimalno invanzivna laserska operacija subfascijalno prekidanje perforatora. Operacija venskog ulkusa retko donosi recidiv bolesti.

OPERACIJA VENA

Klasična operacija vena striping metodom se nešto ređe koristi jer su je zamenile savremenije metode. Ipak, ona se i danas koristi kada je to najpogodnije za pacijenta. Najpre se u regiji prepona pravi mali rez preko koga se pristupa ušću glavne površinske vene u duboku venu i vrši se podvezivanje. Na taj način se sprečava protok krvi u površinsku venu. Zatim se pravi drugi rez u regiji članka i pristipa se preparaciji iste vene sa druge strane, potom se cela vena odstranjuje iz noge. Ulogu odstranjene vene pruzimaju ostali krvni sudovi. U nekim slučajevima je potrebno odstraniti i dodatne proširene vene koje su većoj odstranjenoj veni bile pritoke. Ne praktikuje se da se u isto vreme operišu vene na obe noge.

Pacijent ostaje u bolnici oko dva dana, a nakon puštanje nastavlja oporavak u kućnim uslovima. Konci se skidaju nakon desetak dana. Pacijentima je nakon klasične operacije vena potreban nešto duži period oporavka (oko tri nedelje) i ostaje nekoliko ožiljaka.

SEPS metoda operacije vena se primenjuje kod postojanja venskih ulkusa kako bi se otklonio uzrok njihovog postojanja. SEPS metoda podrazumeva pravljenje manjih rezova na zdravom delu kože, prilično daleko od rane, a zatim se uz pomoć mikrokamere pronalaze spojnice površinskih i dubokih vena i podvezuju se. Na taj način se smanjuje krvni pritisak u površinskim venama, što je i uzrok pojave rana i one prirodno zarastaju.

Paratibijalna fasciotomija je operativna metoda koja se primenjuje kod dugotrajnih upala površinskih vena, usled kojih dolazi do zadebljenja omotača mišića. Kao posledica ovog stanja javlja se povećan protok kroz površinske vene, što dodatno podstiče upale. Ovom metodom se kroz male rezove na zdravom delu kože preseca omotač mišića celom dužinom što smanjuje pritisak i protok u venama.

LASERSKA OPERACIJA VENA