BOLESTI I OPERACIJE PANKREASA

BOLESTI PANKREASA

Iako je pankreas teže dostupan organ, sa često nejasnim simptomima bolesti, redovnim pregledima je ipak moguće na vreme dijagnostikovati većinu bolesti. Među najčešće bolesti pankreasa koje se leče u Hirurgiji Dr Đoković spadaju hronične i akutne upale pankresa, ciste na pankreasu, ali ćemo poseban akcenat staviti na karcinom pankreasa.

UPALA PANKREASA

Upala pankreasa može da bude akutna (akutni pankreatitis) i hronična (hronični pankreatitis).

Akutni pankreatitis je iznenadna upala pankreasa koja može da se proširi na okolne organe. Kod najvećeg broja pacijenata (preko 80%) radi se o blagoj upali pankreasa koja se leči lekovima. Kod preostalih pacijenata se razvija opasnija upala koja dovodi do potpunog uništavanja tkiva pankreasa, a u retkim slučajevima takva upala prelazi na vitalne organe i može da bude životno ugrožavajuća. Akutna upala pankreasa se povezuje sa kamencima u žučnoj kesi koji pokretanjem mogu da naprave oštećenja u pankreasnom kanalu. Drugi važan faktor pojave akutnog pankreatitisa je alkoholizam, a tu su i povišene vrednosti masnoće u krvi.

Akutna upala pankresa se prepoznaje po jakom bolu u središnjem delu stomaka koji se širi prema kičmi i koji je praćen mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom. Pojavljuje se često nakon akutne upale žučne kese, nakon vrlo masnog obroka ili konzumacije veće količine alkohola.

Dijagnoza akutnog pankreatitisa se postavlja nakon kliničkog pregleda, urađenih laboratorijskih analiza, RTG-a pluća i abdomena, kao i ultrazvuka abdomena. Nakon lakše upale se pristupa laparoskopskoj operaciji žučne kese i kamenaca, ukoliko su kamenci razlog upale pankreasa. Kod težih oblika akutne upale pankreasa često je potrebno operacijom pankreasa rešiti komplikacije.

Hronični pankreatitis je vrlo opasno stanje koje uništava tkivo pankreasa. Ukoliko se ne leči hronični pankreatitis može da završi sa potpunim gubitkom funkcija pankreasa, čime se onemogućava varenje hrane i regulaciju šećera u organizmu. U najvećem broju slučajeva uzrok hronične upale pankreasa je alkoholizam. Među uzrocima se pominju još poremećaji metabolizma i urođene anatomske anomalije pankreasa. Pacijenti uglavnom osećaju stalni bol ili česte bolne epizode u predelu pankreasa koji se širi prema leđima. Kod određenog broja pacijenata su moguće i promene u stolici (dijareja i nesvarena hrana), a pacijent kontinuirano gubi na težini. Kada se bolest razvije može da dođe do pojave žutice. Dijagnoza se postavlja laboratorijskim analizama (krv i stolica), ultrazvukom abdomena i CT snimanjem, a najčešće se uočava uvećana glava pankreasa.

Lečenje hroničnog pankreatitisa podrazumeva prekid konzumiranja alkohola (ukoliko je to razlog bolesti) i primenu lekova. Nekada je potrebno uključiti u terapiju i enzime pankreasa. Kod pojave komplikacija primenjuje se operacija pankreasa, kojom se uklanja što veći deo glave pankreasa. U zavisnosti od uznapredovalosti bolesti i zahvaćenosti organa, operacijom se može ukloniti i dvanaestopalačno crevo, početni deo tankog creva, žučna kesa i deo žučnih puteva.

CISTE PANKREASA

Ciste na pankreasu mogu biti „prave“ ciste i pseudo ciste.

Prave ciste pankreasa mogu biti cistadenomi, intraduktalna papilarna mucinozna neoplazija, mucinozne ciste i solidne pseudopapilarne neoplazme. Mucinozne ciste imaju potencijal da prerastu u karcinom pankreasa.

Pseudo ciste su posledica preležanog akutnog pankreatitisa, nakon čega je ostala mala količina tečnosti u delu pankreasa. Zid pseudo cisti čini fibrozno tkivo, a ne ćelije epitela kao što je slučaj kod „pravih“ cisti.

Postojanje i karakteristike cista se otkrivaju na ultrazvučnom pregledu i tokom dijagnostike drugih bolesti, budući da ciste uglavnom ne daju nikakve simptome. Među retke simptome spadaju akutni pankreatitis, bol u stomaku i žutica. U dijagnostici se pored ultrazvuka abdomena koristi pregled magnetnom rezonancom i endoskopska retrogradna holangiopankreatografija koja omogućava uzimanje uzorka za patohistološku analizu.

Lečenje mucinoznih cista je uvek hirurško zbog njihovog velikog malignog potencijala. Isto važi i za ciste IPMN-a i solidne pseudopapilarne neoplazije, koje imaju manji kancerogeni potencijal. Ciste koje se ne otklanjaju operacijom se prate ultrazvukom na pola godine.

KARCINOM PANKREASA

Karcinomi pankreasa su u 90% slučajeva adenokarcinomi i mogu biti locirani u glavi, telu i repu pankreasa. Maligne ćelije najpre pripadaju kanalićima unutar pankresa, a zatim se šire na druge delove pankresa, a potom i na obližnje organe. U oko 10% sučajeva se radi o karcinomima koji nastaju od endokrinih ćelija koje luče hormone (insulin, glukagon, somatostatin i pankreasni polipeptid) u krv, pankreasni sok ili su nastali od cista.

Karcinom pankresa je vrlo nezgodan za dijagnostiku jer se prvi simptomi javljaju tek kad se bolest prilično razvije. Karcinom pankreasa se uglavnom pojavljuje kod osoba koje imaju preko 60 godina, ali se sve češće beleži i kod mlađih osoba. Često karcinomu pankreasa prethodi hronična upala pankreasa ili nelečena cista na pankreasu. Poznato je da se karcinom pankreasa mnogo češće javlja kod pušača nego kod nepušača, kao i kod dijabetičara. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori povećava rizik od pojave karcinoma pankreasa, kao i mutacija gena K-ras i p-53.

Imajući u vidu težinu bolesti za pacijenta i njegovo najbliže okruženje, medicinski tim Hirurgije Dr Đoković nastoji da dijagnostiku i lečenje karcinoma pankreasa učini što humanijim i što bržim.

DIJAGNOSTIKA I SIMPTOMI KARCINOMA PANKREASA

Simptomi karcinoma pankreasa nisu uvek jasni i lako se pomešaju sa simptomima bolesti drugih organa. Pacijenti se iz tog razloga javljaju na pregled kada je bolest već uzela maha. Budući da je pankreas smešten iza želuca i blizu kičme, bol koji se javlja kod pacijenata se često ne povezuje sa pankreasom.

Najčešći simptomi zbog kojih se javljaju pacijenti sa karcinomom pankreasa su:

• Neobjašnjivo mršavljenje
• Gubitak apetita
• Difuzan bol u gornjem delu stomaka
• Jak bol u predelu želuca (kada je karcinom lociran u telu ili repu pankreasa)
• Skoro otkriven dijabetes tip II
• Pojava žutice
• Bolovi u leđima
• Dispepsija
• Mučnina

Na ultrazvuku se promene u ranom stadijumu razvoja karcinoma često ne primećuju. Najefikasnije metode dijagnostike karcinoma pankreasa su magnetna rezonanca i CT, koji se odvija prema posebnom protokolu za pankreas. Kod neuroendokrinih karcinoma se može uočiti povećanje nivoa hormona (insulin, glukagon, somatostatin) u krvi. Primenjuje se i endoskopski ultrazvučni pregled i endoskopska retrogradna holangiopanakreatografija. Tumor marker pankreasa CA 19-9 služi za praćenje toka lečenja, ali ne i za ranu dijagnostiku.

OPERACIJA KARCIONOMA PANKREASA