Bolesti i operacije želuca

Hirurgija Dr Đoković se bavi lečenjem svih bolesti želuca i primenjuje sve poznate metode operacija želuca. Dolaskom u Hirurgiju Dr Đoković pacijent može, najčešće u jednom danu, da obavi sve potrebne dijagnostičke pretrage, specijalistički pregled i da započne lečenje. Time se ostvaruje ušteda u vremenu koja je od velikog značaja za pacijenta, naročito ako postoji sumnja na karcinom želuca.

Bolesti želuca

Želudac je središnji organ gastrointestilnog trakta, smešten u gornjem levom uglu abdomena. Sa gornje strane je povezan sa jednjakom, a sa donje sa dvanaestolapačnim crevom. Želudac je mišićni organ u kome se ostvaruje varenje hrane uz pomoć enzima koji se u njemu nalaze. Na prednjem delu želuca se nalazi egzofagealni sfinkter, mišić koji onemogućava vraćanje hrane u jednjak, a na zadnjem kraju se nalazi pilorični sfinkter koji reguliše prolaz hrane dalje u creva.

Bolesti želuca su česte i ima ih dosta, a ovde ćemo navesti samo one koje najčešće muče naše pacijente: gastritis, GERB, čir na želucu, hijatus hernija i karcinom želuca.

Gastritis

Upala želudačne sluznice ili gastritis je vrlo česta bolest koja može biti akutna i hronična. Tegobe kod akutnog gastritisa su jače izražene i kraće traju, dok se kod hroničnog gastritisa tegobe često ponavljaju i mogu trajati godinama. Gastritis najčešće izaziva bakterija Helicobacter pylori, zatim nastaje kao posledica preterane upotrebe alkohola i lekova, ali i pojedinih bolesti.

Pacijenti najpre prepoznaju bolove u gornjem delu stomaka, brzu sitost, nadutost, mučninu i povraćenje. U težim slučajevima se javlja anemija, crna stolica i povraćanje krvi.

Da bi se postavila dijagnoza gastritisa potrebno je, pored laboratorijskih analiza, da se pacijent podvrgne gastroskopiji (više o gastroskopiji pročitajte OVDE). Tokom gastroskopije se uzima uzorak tkiva za patohistološku analizu (biopsija), nakon čega se utvrđuju karakteristike sluznice želuca.

U zavisnosti od uzroka razlikuje se i način lečenja. Kod pacijenata sa H. pylori primenjuje se kombinacija dva antibiotika. Često se primenjuju i lekovi za smanjenje želudačne kiseline. U svim slučajevima pacijent treba da svoju ishanu i životne navike prilagodi bolesti. Ukoliko se ne leči na vreme može da dovede do pojave čira na želucu (ulkusa), pa i karcinoma želuca.

Čir na želucu

Ulkus ili čir na želucu (ili dvanaestopalačnom crevu) je dublji ili plići nedostatak sluzokože, tj. rana na sluzokoži. Čir na želucu nastaje na mestu oštećenja sluzokože gastritisom, usled delovanja želudačne kiseline ili stresa. Među uzrocima se najčešće pominju Helicobacter pylori i pušenje. Pacijenti imaju specifične simptome pečenja u želucu koje prati nadutost, mučnina i povraćanje. Bol se pojavljuje noću kada je prazan želudac i par sati nakon jela.

Čir na želucu se dijagnostikuje testom na Helicobacter pylori (antitela, antigen i izdisajni test), RTG-om želuca sa barijumskim kontrastom i gastroskopijom sa uzimanjem biopsije.

U retkim slučajevima čir na želucu može da pukne i izazove krvarenje ili da probije celu debljinu želuca. Ukoliko čir počne da krvari tragovi krvi se mogu videti na stolici. Ukoliko se ne leči pravilno, čir na želucu može da preraste u karcinom želuca.

Lečenje čira na želucu je najčešće konzervativnim metodama tj. primenom lekova i odgovarajućim dijetalnim režimom ishrane. Komplikacije (perforacija i krvarenje) koje nastanu se rešavaju operacijom želuca ili gastroskopijom.

GERB

Gastroezofagusna refluksna bolest ili GERB predstavlja vraćanje želudačnog sadržaja usled slabosti mišića koji zatvara želudac. Bolest se prepoznaje po izraženoj gorušici, bolu u gornjem delu stomaka, problemima u varenju i gorkom ukusu u ustima. Mogu da se jave još i mučnina, povraćanje, zatvor i osećaj težine u želucu. GERB nastaje usled postojanja želudačne kile (hijatus hernije), loše ishrane sa puno rafinisanih namirnica, prisustva Helicobacter pylori i u trudnoći.

GERB se dijagnostikuje laboratorijskim analizama, ultrazvukom abdomena, testovima na Helicobacter pylori i gastroskopijom sa biopsijom.

Leči se najpre lekovima blokatorima protonske pumpe, antacidima i H2 blokatorima, zatim promenom načina ishrane i na kraju operacijom želuca.

Hijatus hernija

Želudačna kila ili hijatus hernija predstavlja prolazak jednog dela želuca iz trbušne duplje u plućnu duplju. Kila se nalazi na proširenom otvoru dijafragme za jednjak. Uzork želudačne kile je slabljenje mišićnih i vezivnih struktura koje drže dijafragmu i mišića dijafragme, uz istovremeno proširivanje prirodnog otvora za jednjak. Smatra se da je ovo slabljenje mišićnih i vezivnih tkiva uslovljeno starenjem.

Pacijenti prepoznaju hijatus herniju po osećaju pritiska ispod grudne kosti, gorušici, vraćanju hrane, bolu u gornjem delu stomaka koji se širi prema ramenima i leđima i ubrzanom radu srca. Često se pacijenti prvo jave zbog srčanih smetnji kardiologu, da bi se naknadno otkrilo prisustvo hijatus hernije.

Hijatus hernija se dijagnostikuje kliničkim pregledom, gastroskopijom i RTG snimanjem sa barijumom.

Lečenje hijatus hernije podrazumeva konzervativno lečenje lekovima koji smanjuju količinu želudačne kiseline. Kod slučajeva kada se poboljšanje ne može postići lekovima obavlja se operacija hijatus hernije. Operacija hijatus hernije se primenjuje i kod pojave komplikacija u vidu krvarenja i GERB-a.

Karcinom želuca

Imajući u vidu težinu i složenost bolesti  za pacijenta i njegovu porodicu ekspertski tim Hirurgije Dr Đoković daje sve od sebe da se sva dijagnostika uradi u najkraćem roku, na najmanje stresan i najmanje neprijatan način. Prilikom lečenja se teži upotrebi hirurških metoda koje su najefikasnije i pritom najkomfornije za pacijenta. Tokom boravka u bolnici ljubazno medicinsko osoblje daje svesrdnu podršku i razumevanje pacijentu i njegovim bližnjima.

Karcinom želuca se najčešće pojavljuje na gornjem i srednjem delu želuca, kod osoba koje imaju uglavnom preko 60 godina. U poslednje vreme se učestalo karcinom gornjih delova želuca javlja kod osoba u 40-tim godinama. Bolest zauzima drugo mesto po učestalosti u oboljevanju od karcinoma. Najčešće se javljaju adenokarcinomi (žlezdano tkivo), zatim limfomi, MALT, gastrointestilni stroma tumor i karcinoid. Prema morfologiji mogu biti ulcerozni, nodularni, oni koji se šire samo po površini (superficial spreading) i oni koji prave difuzno zadebljanje šireći se u sve slojeve želuca (linitis plastica). Karcinom želuca uglavnom ima jak potencijal ka stvaranju udaljenih metastaza. Jedan od glavnih problema sa ovom vrstom karcinoma je što u ranom stadijumu kada je lečenje uspešnije ne daje simptome, već se eventualno otkriva slučajno.  

Među faktorima za nastanak karcinoma želuca se ističu ishrana sa dosta konzervirane rane, dimljenim mesom, mnogo soli i drugih začina. Pokazalo se da je se karcinom često pojavljuje kod osoba koje hranu dugo drže na sobnoj temperaturi umesto da je čuvaju u frižideru. Upotreba alkohola i pušenje se takođe negativno odražava na pojavu ovog karcinoma. Utvrđena je i korelacija između pojave karcinoma želuca i izlaganja azbestu i niklu iz okruženja. Infekcija bakterijom Helicobacter pylori je takođe jedan od faktora koji povećavaju šanse za pojavu karcinoma želuca. Karcinomu želuca može da prethodi atrofični gastritis, adenomatozni polipi, perniciozna anemija i intestinalna metaplazija. Kao i kod većine karcinoma i ovde genetika igra važnu ulogu, tako da osobe koje su imale slučaj karcinoma želuca u svojoj porodici treba da odlaze na redovne preglede.

Simptomi karcinoma želuca

Prvi simptomi sa kojima se pacijenti javljaju lekaru kod karcinoma želuca su:

  • Brzo zasićenje tokom obroka
  • Slab apetit
  • Mršavljenje
  • Povraćanje krvi
  • Loše varenje
  • Osećaj nelagode u želucu
  • Bol u želucu
  • Crna stolica
  • Neprijatan zadah iz usta
  • Osećaj punoće u stomaku nakon jela

Dijagnostika

  • Laboratorijske analize krvi koje uključuju tumor markere CEA, CA19-9 i CA 72-4
  • Rendgensko snimanje želuca uz pomoć dvostrukog kontrasta
  • Gastroskopija sa biopsijom tkiva
  • Pregled magnetnom rezonancom
  • CT pregled

Nakon obavljene dijagnostike lekarski tim često prepozna uvećane limfne čvorove u pazušnoj jami, palpabilan tumor u predelu želuca, nodalnu masu i tumorozno uvećane jajnike. Ti simptomi mogu da ukažu da se bolest širi putem limfnog sistema. U kasnim stadijumima bolesti javlja se nakupljanje slobodne tečnosti u stomaku (ascites), žutica i uvećanje jetre (hepatomegalija).

Lečenje karcinoma želuca

Način lečenja karcinoma želuca i prognoza bolesti zavisi od mesta pojave karcinoma u želucu i dubine prodora u tkivo. Stadijum bolesti se određuje na osnovu TMN klasifikacije i u skladu sa tim se planira lečenje. Najpoželjniji oblik lečenja je operacija karcinoma želuca (resekcija želuca), ali je uvek moguće izvesti zbog uznapredovalosti bolesti. U nekim slučajevima kod krajnjeg stadijuma bolesti se primenjuje samo palijativna hirurgija koja ima za cilj smanjivanje tegoba i poboljšanje kvaliteta života. Tada je alternativa operaciji hemoterapija (lekovi citostatici).

Kod pojedinih slučajeva je moguće primeniti i ciljanu biološku terapiju koja uz pomoć posebnih monoklonska antitela (malih molekula) omogućava uništavanje ćelija karcinoma. Na ovaj način se sprečava negativan uticaj terapije na zdrave ćelije i ciljana biološka terapija se vrlo dobro podnosi. Na ovaj način se u izvesnoj meri zaustavlja širenje i rast karcinoma želuca.

Operacija karcinoma želuca

Operacija karcinoma želuca u zavisnosti od proširenosti bolesti podrazumeva:

  • Uklanjanje dela želuca zahvaćenog karcinomom uz rekonstrukciju preostalog dela (parcijalna gastrektomija)
  • Uklanjanje celog želuca i pripadajućih limfnih železda (totalna gastrektomija i limfadenektomija) uz rekonstrukciju preostalih organa gastrointestilnog trakta

Operacije se obavljaju u opštoj anesteziji i traju obično nekoliko sati. Da bi mogla da se izvrši operacija želuca nekada se pre intervencije sprovodi hemoterapija (citostaticima) kako bi se karcinom smanjio i postao operabilan. Zbog prirode bolesti potpuna slika o proširenosti karcinoma želuca se dobija vrlo često tek pri hirurškoj intervenciji. Pacijentima se nakon operacije prepisuju komplementarene terapije radi smanjivanja neprijatnih simptoma.

Lečenja karcinoma želuca u Hirurgiji Dr Đoković se odvija u okviru Centra za hiruršku onkologiju koju čine izabrani eksperti:

Dr sc. med. Aleksandar Đoković – spec. opšte hirurgije

Prim. dr Vladimir Špica

Prof. dr Bratislav Trifunović

Prof. dr Darko Mirković

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Igor Đurišić 

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Predrag Radovanović

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Miomir Kocić

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Marko Buta

Prim. doc. dr sc. med. Boško Milev – spec. opšte hirurgije – onkolog

Dr sc. med. Stevan Jokić – spec. opšte hirurgije – onkolog

Za sve informacije o lečenju bolesti želuca i o radu Centra za hiruršku onkologiju pozovite telefone:

+381 11 285 11 25

+381 11 285 22 95

+381 11 405 98 66

Hirurgija Dr Đoković