Onkologija

Centar za hiruršku onkologiju Hirurgije Dr Đoković integriše znanje, veštine i modernu medicinsku tehniku sa ciljem da omogući pacijentima obolelim od karcinoma da u najkraćem vremenskom periodu dođu do prave dijagnoze i započnu lečenje. Centar okuplja vrhunske hirurge, onkologe, radiologe, gastroenternologe, imunologe, endokrinologe i lekare ostalih specijalnosti, koji su svoje znanje i iskustvo stekli u renomiranim medicinskim ustanovama u Srbiji i inostranstvu. Kontinuirana edukacija, naučni rad i predanost su osobine svih lekara uključenih u rad centra. Centar omogućava, pored kompletne dijagnostike, i sve operacije karcinoma, izuzev na mozgu.

Od pojave prve sumnje na karcinom pacijenti u zaposlenima Centra za hiruršku onkologiju imaju sigurnog saveznika u borbi za blagovremeno utvrđivanje dijagnoze, lečenje i kvalitetan život. Pacijent se posmatra kao aktivan član medicinskog tima koji je uključen u lečenje, a nikako kao objekat na kome se radi! Onkološkim pacijentima se prilazi sa velikom pažnjom i razumevanjem, kao i njihovim porodicama koje takođe podnose veliki deo tereta bolesti. Posebna pažnja se usmerava na detaljno informisanje pacijenta, koji odluke o lečenju treba da donese racionalno i staloženo, a ne pod uticajem emocija ili impulsivnosti. Imajte u vidu da „glupa pitanja“ ne postoje kada se radi o lečenju karcinoma.

Dijagnostika karcinoma

Kod većine karcinoma, vreme provedeno u čekanju na raznim listama, obrnuto je strazmerno verovatnoći izlečenja. Dijagnostiku karcinoma je potrebno maksimalno ubrzati i što pre započeti adekvatno lečenje. Preventivni skrining je najbolji izbor za sve osobe koje znaju da imaju faktore rizika da obole od karcinoma.

Hirurgija Dr Đoković omogućava da najčešće u jednom danu obavite sve potrebne dijagnostičke metode, u prijatnom ambijentu na Vračaru i uz pomoć ljubaznog medicinskog osoblja. Svi aparati za dijagnostiku su novi, a na rezultate se čeka minimalno. Najznačajnije dijagnostičke metode koje se obavljaju u centru su:

  • Laboratorijske analize
  • Specijalistički pregledi
  • Ultrazvučni pregledi
  • Rentgensko snimanje
  • Gastroskopija
  • Kolonoskopija
  • Anoskopija
  • Biopsija sa patohistologijom
  • Laparoskopska eksploracija
  • Onkološki konzilijum

*CT (kompjuterizovana tomografija) i MRI (magnetna rezonantna tomografija) se obavljaju van Hirurgije Dr Đoković.

Najsavremenije laparoskopske operacije

Od svog osnivanja Hirurgija Dr Đoković teži praćenju svetskih dostignuća u oblasti onkološke hirurgije, počev od primene najsavremenije opreme koja danas uopšte postoji. Hirurgija poseduje najmoderniji laparoskopski stub sa instrumentima koji omogućava izuzetnu preciznost u radu, zahvaljujući kojoj se pacijenti operišu sa minimalnim rezovima (tri – četiri reza veličine do jednog centimetra) i traumama tkiva, uz najmanje rizike od komplikacija. Oporavak nakon ovih operacija je daleko kraći nego kod otvorenih operacija i manje je bolan. Kada god je moguće, naši hirurzi će se odlučiti za komforniju minimalno invanzivnu metodu operisanja.

Navodimo ukratko kako izgleda dijagnostika i lečenje kod najčešćih oblika karcinom u Centru za hiruršku onkologiju, a to su:

  • Karcinom dojke
  • Karcinom štitne žlezde
  • Karcinom jednjaka
  • Karcinom želuca
  • Karcinom tankog creva
  • Karcinom debelog creva

Karcinom dojke

Karcinom dojke je najčešći oblik karcinoma kod žena u Srbiji. Manifestuje se pojavom i naglim širenjem malignih ćelija, kako u dojci, tako i na druge organe (metastazira). Pojavljuje se najčešće kod žena između 55. i 70. godine, mada može da se pojavi kod mnogo mlađih žena. Bolest je kod muškaraca vrlo retka i oni čine manje od 1% svih obolelih. Smatra se da genetika igra važnu ulogu u pojavi karcinoma dojke (oko 10% obolelih ima genetsku mutaciju na BRCA1 i BRCA2 genima). Povećana gustina žlezdanog tkiva kod mladih žena značajno povećava mogućnost da obole od raka dojke. Takođe, rana menstruacija i kasna menopauza utiču na povećanje rizika od ove bolesti.

Simptomi karcinoma dojke

Karcinom dojke uglavnom ne daje simptome u ranom stadijumu. Rak dojke može da se prepozna po pojavi čvorića koji se može napipati, pri čemu dojka nekada promeni oblik i/ili veličinu. U nekim slučajevima se javlja curenje iz bradavice ili naglašena osetljivost bradavice uz uvlačenje u okolno tkivo. Koža dojke može postati namreškana, naborana. Pojavljuju se izražene vene na oboleloj dojci, otok i crvenilo. U retkim slučajevima na dojci se mogu pojaviti rane na kojim je prisutna krv i uglavnom imaju neprijatan miris. Dojke se bitno razlikuju u izgledu i asimetrične su.

Dijagnostika

Od velike važnosti za rano utvrđivanje raka dojke je da žene svakog meseca obavljaju manuelni samopregled dojki i tkiva pod pazuhom. Najčešće se javljaju lekaru žene koje su same napipale čvorić ili su se pojavili neki drugi simptomi koji ukazuju na rak dojke. Dijagnostika ove bolesti podrazumeva:

  • Bimanuelni pregled grudi
  • Specijalistički onkološki pregled
  • Laboratorijske analize urina i krvi, uključujući i tumor markere CA15-3
  • Ultrazvuk grudi
  • Mamografski pregled
  • Pregled magnetnom rezonancom
  • Biopsija tkiva (uzimanje uzorka tkiva radi patohistološke analize)

Lečenje

U Hirurgiji Dr Đoković lečenje karcinoma dojke se sprovodi u skladu sa procenom lekarskog tima, a može da uključuje: operativno uklanjanje karcinoma, hemioterapiju, radioterapiju, ciljanu biološku terapiju (HER2), hormonsku terapiju i terapiju bisfosfonatima. Najčešći oblik lečenja i svakako prvi je operacija karcinoma dojke, a tip i obim operacije zavise od lokacije i proširenosti karcinoma. Sve operacije raka dojke se obavljaju u opštoj anesteziji i traju po nekoliko sati.

Operacijom može biti uklonjen karcinom dojke i deo okolnog zdravog tkiva zbog mogućeg prisustva malignih ćelija, a ponekad i limfni čvorovi upredelu pazuha (lumpektomija).

Ukoliko se radi o manje invanzivnom tipu karcinoma može da se ukloni cela dojka, ali ne i okolno zdravo tkivo (mastektomija). U okviru ove procedure nakada može da ostane nedirnuta bradavica sa areolom.

Kada je bolest uznapredovala radi se radikalna mastektomija koja uklanja celu dojku i limfne čvorove u predelu pazuha. Osobe koje imaju karcinom dojke moraju do kraja života da idu na kontrolne preglede jer bolest može da se vrati.

Karcinom štitaste žlezde

Tumori štitne žlezde se pojavljuje u vidu čvora u tkivu štitne žlezde ili u tkivu strume (uvećanje). Tumori štitne žlezde mogu da budu benigni i maligni. Karcinomi štitne žlezde uglavnom rastu veoma sporo i dugo ne daju nikakve simptome. Benigni tumori (adenomi) se ponekad mogu primetiti jer nisu fiksirani za tkivo već su pomični, glatki i elastični. Karcinomi su čvrsto vezani za tkivo, nisu pomični i tvrdi su, a mogu biti folikularni i papilarni (dobro diferentovani), medularni i anaplastični (nediferentovani). Anaplastični karcinom je agresivan na lokalnom nivou i ima lošiju prognozu jer uglavnom ne može da se operiše, ostali karcinomi štitne žlezde se operišu. Tri četvrtine karcinoma štitne žlezde su papilarni karcinomi koji se operativnim putem odstranjuju i imaju dobru prognozu.

Lečenje

Lečenje karcinoma štitne žlezde podrazumeva hirurško uklanjanje najčešće žlezde u celosti (tireoidektomija). Operacija karcinoma štitne žlezde se obavlja u opštoj anesteziji i nema zahtevan period oporavka. Nakon operacije se primenjuje terapija radioaktivnim jodom, hemioterapija, a pacijent do kraja života mora da nadomešćuje hormone štitne žlezde putem lekova.

Karcinom jednjaka

Karcinomu jednjaka prethodi atrofija sluznice jednjaka, ezofagitis i displazija epitela. Pacijenti koji znaju da imaju neko od ovih oboljenja treba da idu na redovne kontrole kako bi karcinom bio uočen u ranom stadijumu. Karcinom jednjaka se povezuje sa lošom ishranom, pušenjem i alkoholizmom. Najčešće se pojavljuju skvamocelularni i adenokarcinomi, a karcinom može da zahvata mukozu, submukozu, mišićni sloj i druge organe. Metastaze se najčešće pojavljuju u plućima i jetri.

Simptomi karcinoma jednjaka

  • Loše varenje
  • Osećaj nelagode u želucu
  • Bol u želucu
  • Osećaj punoće u stomaku nakon jela
  • Brzo zasićenje tokom obroka
  • Slab apetit
  • Mršavljenje
  • Povraćanje krvi

Dijagnostika

  • Laboratorijske analize
  • RTG pregled sa barijumskim kontrastom
  • RTG pluća i medijastinuma
  • Ultrazvuk abdomena
  • Gastroskopija
  • Endoskopski ultrazvuk jednjaka
  • Pozitronska emisiona tomografija
  • CT pregled

Lečenje

Kod lečenja karcinoma u prva dva stadijuma razvoja podrazumeva se operacija karcinoma jednjaka. Kod pacijenata u drugom i trećem stadijumu bolesti pre operacije se primenjuje radioterapija i hemioterapija kako bi se tumor smanjio. Kod bolesnika u četvrtom stadijumu razvoja uglavnom ne može da se izvrši operacija, već se primenjuje palijativna terapija.

Karcinom želuca

Karcinom želuca se pojavljuje duplo češće kod muškaraca nego kod žena i to uglavnom nakon 55. godine. Karcinom se uglavnom pojavljuje na donjoj trećini želuca. Najčešće se javlja adenokarcinom, zatim limfom, MALT, gastrointestinalni stroma tumor i karcinoid. Faktori rizika za karcinom želuca su ishrana konzerviranom i dimljenom hranom, pušenje, alkohol, atrofični gastritis, perniciozna anemija, adenomatozni polipi i prisustvo bakterije Helicobacter Pylori u želucu.

Simptomi karcinoma želuca

  • Pojava crne stolice
  • Anemija
  • Krv u stolici
  • Promuklost
  • Otežano disanje
  • Mršavljenje
  • Otežano gutanje hrane
  • Uvećane limfne žlezde u vratu

Dijagnostika

  • Laboratorijske analize krvi sa tumor markerima CEA, CA19-9 i CA 72-4
  • Rentgensko snimanje uz pomoć dvostrukog kontrasta
  • Gastroskopija sa biopsijom tkiva
  • Pregled magnetnom rezonancom

Lečenje

Lečenje karcinoma želuca zavisi od njegove lokacije, dubine proširenja u tkivo želuca i okolna tkiva, kao i od pojave metastaza. Lekarski tim će odlučiti da li se operacijom karcinoma uklanja deo želuca ili ceo želudac (gastrektomija) sa lokalnim limfnim žlezdama. Operacija karcinoma želuca je zahtevna i ume da traje nekoliko časova. Ukoliko postoje metastaze na drugim organima primenjuje se radioterapija i hemioterapija. U nekim slučajevima se pre operacije karcinoma želuca primenjuje hemioterapija kako bi se tumor smanjio i operacija olakšala.

Karcinom tankog creva

U tankom crevu se javljaju benigni i maligni tumori, s tim da su benigni daleko češći. Metastaze u tankom crevu su češća pojava od primarnih karcinoma. Benigni tumori su pretežno u ileumu, na peteljci, dok maligni tumori, adenokarcinomi nastaju od adenoma u duodenumu, a od glutenske enteropatije (celijakija) u jejunumu. Među faktorima rizika od pojave karcinoma tankog creva, pored genetske sklonosti, izdvajaju se loša ishrana sa dimljenim crvenim mesom, pušenje, alkoholizam, celijakija i Kronova bolest. Karcinom tankog creva se uglavnom dijagnostikuje kada je već u odmaklom stadijumu razvoja, kada je lečenje teže.

Simptomi karcinoma tankog creva

  • Mučnina
  • Povraćanje
  • Pojava krvi u stolici
  • Anemija
  • Malaksalost
  • Lupanje srca

Dijagnostika

  • Specijalistički pregled
  • Laboratorijske analize krvi, urina i stolice na okultno krvarenje
  • Gastroskopija sa uzimanjem uzorka tkiva
  • RTG pregled sa kontrastom

Lečenje

Lečenje karcinoma tankog creva podrazumeva uklanjanje karcinoma i dela creva na kojem je bio karcinom sa okolinom (uglavnom oko pet centimetara oko lokacije). Spajaju se dve strane creva i njegova funkcija ostaje očuvana. U nekim slučajevima se uklanjaju i pripadajuće limfne žlezde. Operacija karcinoma tankog creva može da podrazumeva i uklanjanje glave pankreasa, lokalne limfne žlezde, žučne kese i početni deo duodenuma. Lečenje može da se nastavi hemioterapijom kod uznapredovalih slučajeva karcinoma.

Karcinom debelog creva

Ova podmukla bolest dugo ne daje nikakve simptome i uglavnom se otkriva u odmaklom stadijumu razvoja. Karcinomi debelog creva najčešće nastaju od polipa, benignih izraslina koje se nalaze na zidu debelog creva. Transformacija polipa u karcinom može da traje i nekoliko godina i u tom periodu je najbolje vreme za dijagnostikovanje i lečenje. Ćelije karcinoma se uvećavaju i šire najpre na okolne organe, a zatim i na udaljene jetru i pluća (metastaziraju). Karcinom može ometati apsorpciju nutrijenata iz hrane i time doprinositi slabosti organizma tako da pacijent postaje iscrpljen.

Simptomi debelog creva

  • Umor koji ne prolazi nedeljama
  • Bol u stomaku
  • Grčevi u stomaku
  • Nadimanje
  • Krv u stolici
  • Promene u pražnjenju creva
  • Promene konzistencije stolice
  • Retke i česte stolice
  • Pojava sluzi u stolici
  • Slabost i gubitak težine
  • Anemija

Dijagnostika

  • Test na okultno krvarenje (FOBT)
  • Kolonoskopija
  • Laboratorijske analize krvi i urina sa tumor markerima CEA i CA 19-9
  • Digitorektalni pregled
  • Ultrazvuk abdomena
  • Pregled magnetnom rezonancom

Lečenje

Lečenje karcinoma debelog creva podrazumeva hirurško odstranjivanje karcinoma i dela debelog creva gde se karcinom nalazi. Uz debelo crevo se uglavnom uklanjaju i pripadajuće limfne žlezde kako bi širenje karcinoma bilo zaustavljeno. Lekarski tim će o daljem lečenju odlučivati nakon dobijenih patohistoloških nalaza tkiva koje je uklonjeno operacijom. Nakon operacije se lečenje nastavlja putem hemioterapije, radioterapije, anti-angiogene terapije i ciljane biološke terapije. U pojedinim slučajevima uznapredovalog karcinoma moguće je operacijom ukloniti i metastaze ako se nalaze u jetri i ako su operabilne. Više o karcinomu debelog creva pročitajte OVDE.

Eksperti Hirurgije Dr Đoković

Hirurgija Dr Đoković okuplja eminentne stručnjake u oblasti onkologije na čiji rad smo izuzetno ponosni. To su:

Dr sc. med. opšte hirurgije Aleksandar Đoković

Prim. dr Vladimir Špica

Prof. dr Bratislav Trifunović

Prof. dr Darko Mirković

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Igor Đurišić

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Predrag Radovanović

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Miomir Kocić

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Marko Buta

Prim. doc. dr sc. med. opšte hirurgije – onkolog Boško Milev

Dr sc. med. hirurg – spec. onkolog Stevan Jokić

Simptomatska i suportivna terapija

Kod određenog broja onkoloških pacijenata koji imaju karcinom vrlo viskog gradusa nije moguće postići izlečenje, ali se nastoji da se smanji intezitet i broj neprijatnih simptoma. Stručan lekarski tim će odrediti za takve pacijente terapiju koja će im pomoći u smanjenju bola i drugih tegoba. Lekarski tim je na usluzi porodici obolelog kroz stručne savete koji treba da u izvesnoj meri olakšaju težak period.

Za sve informacije o radu Centra za hiruršku onkologiju pozovite telefone:

+381 11 285 11 25

+381 11 285 22 95

+381 11 405 98 66

Kućne posete

Medicinsko osoblje Hirurgije Dr Đoković obavljaju terenske, kućne posete onkološkim pacijentima koji nisu u mogućnosti da dođu u bolnicu radi specijalističkog pregleda i pružanja terapije. To podrazumeva davanje injekcija, menjanje katetera, davanje infuzije i transfuzije, kao i previjanje rana. Ova usluga je dostupna 24 časa svim danima.

Hirurgija Dr Đoković