ONKOLOGIJA

Od pojave prve sumnje na karcinom pacijenti u zaposlenima Centra za hiruršku onkologiju imaju sigurnog saveznika u borbi za blagovremeno utvrđivanje dijagnoze, lečenje i kvalitetan život. Pacijent se posmatra kao aktivan član medicinskog tima koji je uključen u lečenje, a nikako kao objekat na kome se radi! Onkološkim pacijentima se prilazi sa velikom pažnjom i razumevanjem, kao i njihovim porodicama koje takođe podnose veliki deo tereta bolesti. Posebna pažnja se usmerava na detaljno informisanje pacijenta, koji odluke o lečenju treba da donese racionalno i staloženo, a ne pod uticajem emocija ili impulsivnosti. Imajte u vidu da „glupa pitanja“ ne postoje kada se radi o lečenju karcinoma.

DIJAGNOSTIKA KARCINOMA

Kod većine karcinoma, vreme provedeno u čekanju na raznim listama, obrnuto je strazmerno verovatnoći izlečenja. Dijagnostiku karcinoma je potrebno maksimalno ubrzati i što pre započeti adekvatno lečenje. Preventivni skrining je najbolji izbor za sve osobe koje znaju da imaju faktore rizika da obole od karcinoma.

Hirurgija Dr Đoković omogućava da najčešće u jednom danu obavite sve potrebne dijagnostičke metode, u prijatnom ambijentu na Vračaru i uz pomoć ljubaznog medicinskog osoblja. Svi aparati za dijagnostiku su novi, a na rezultate se čeka minimalno. Najznačajnije dijagnostičke metode koje se obavljaju u centru su:

• Laboratorijske analize
• Specijalistički pregledi
• Ultrazvučni pregledi
• Rentgensko snimanje
• Gastroskopija
• Kolonoskopija
• Anoskopija
• Biopsija sa patohistologijom
• Laparoskopska eksploracija
• Onkološki konzilijum

*CT (kompjuterizovana tomografija) i MRI (magnetna rezonantna tomografija) se obavljaju van Hirurgije Dr Đoković.

NAJSAVREMENIJE LAPAROSKOPSKE OPERACIJE

Od svog osnivanja Hirurgija Dr Đoković teži praćenju svetskih dostignuća u oblasti onkološke hirurgije, počev od primene najsavremenije opreme koja danas uopšte postoji. Hirurgija poseduje najmoderniji laparoskopski stub sa instrumentima koji omogućava izuzetnu preciznost u radu, zahvaljujući kojoj se pacijenti operišu sa minimalnim rezovima (tri – četiri reza veličine do jednog centimetra) i traumama tkiva, uz najmanje rizike od komplikacija. Oporavak nakon ovih operacija je daleko kraći nego kod otvorenih operacija i manje je bolan. Kada god je moguće, naši hirurzi će se odlučiti za komforniju minimalno invanzivnu metodu operisanja.

Navodimo ukratko kako izgleda dijagnostika i lečenje kod najčešćih oblika karcinom u Centru za hiruršku onkologiju, a to su:

• Karcinom dojke
• Karcinom štitne žlezde
• Karcinom jednjaka
• Karcinom želuca
• Karcinom tankog creva
• Karcinom debelog creva

KARCINOM DOJKE

Karcinom dojke je najčešći oblik karcinoma kod žena u Srbiji. Manifestuje se pojavom i naglim širenjem malignih ćelija, kako u dojci, tako i na druge organe (metastazira). Pojavljuje se najčešće kod žena između 55. i 70. godine, mada može da se pojavi kod mnogo mlađih žena. Bolest je kod muškaraca vrlo retka i oni čine manje od 1% svih obolelih. Smatra se da genetika igra važnu ulogu u pojavi karcinoma dojke (oko 10% obolelih ima genetsku mutaciju na BRCA1 i BRCA2 genima). Povećana gustina žlezdanog tkiva kod mladih žena značajno povećava mogućnost da obole od raka dojke. Takođe, rana menstruacija i kasna menopauza utiču na povećanje rizika od ove bolesti.

Prof. dr Momčilo Inić radi ekskuzivno u Hirurgiji dr Djoković kao glavni onkolog i načelnik onkološke hirurgije pri hirurgiji dr Djoković.

SIMPTOMI KARCINOMA DOJKE

Karcinom dojke uglavnom ne daje simptome u ranom stadijumu. Rak dojke može da se prepozna po pojavi čvorića koji se može napipati, pri čemu dojka nekada promeni oblik i/ili veličinu. U nekim slučajevima se javlja curenje iz bradavice ili naglašena osetljivost bradavice uz uvlačenje u okolno tkivo. Koža dojke može postati namreškana, naborana. Pojavljuju se izražene vene na oboleloj dojci, otok i crvenilo. U retkim slučajevima na dojci se mogu pojaviti rane na kojim je prisutna krv i uglavnom imaju neprijatan miris. Dojke se bitno razlikuju u izgledu i asimetrične su.

DIJAGNOSTIKA

Od velike važnosti za rano utvrđivanje raka dojke je da žene svakog meseca obavljaju manuelni samopregled dojki i tkiva pod pazuhom. Najčešće se javljaju lekaru žene koje su same napipale čvorić ili su se pojavili neki drugi simptomi koji ukazuju na rak dojke. Dijagnostika ove bolesti podrazumeva:

• Bimanuelni pregled grudi
• Specijalistički onkološki pregled
• Laboratorijske analize urina i krvi, uključujući i tumor markere CA15-3
• Ultrazvuk grudi
• Mamografski pregled
• Pregled magnetnom rezonancom
• Biopsija tkiva (uzimanje uzorka tkiva radi patohistološke analize)

LEČENJE

U Hirurgiji Dr Đoković lečenje karcinoma dojke se sprovodi u skladu sa procenom lekarskog tima, a može da uključuje: operativno uklanjanje karcinoma, hemioterapiju, radioterapiju, ciljanu biološku terapiju (HER2), hormonsku terapiju i terapiju bisfosfonatima. Najčešći oblik lečenja i svakako prvi je operacija karcinoma dojke, a tip i obim operacije zavise od lokacije i proširenosti karcinoma. Sve operacije raka dojke se obavljaju u opštoj anesteziji i traju po nekoliko sati.

Operacijom može biti uklonjen karcinom dojke i deo okolnog zdravog tkiva zbog mogućeg prisustva malignih ćelija, a ponekad i limfni čvorovi upredelu pazuha (lumpektomija).

Ukoliko se radi o manje invanzivnom tipu karcinoma može da se ukloni cela dojka, ali ne i okolno zdravo tkivo (mastektomija). U okviru ove procedure nakada može da ostane nedirnuta bradavica sa areolom.

Kada je bolest uznapredovala radi se radikalna mastektomija koja uklanja celu dojku i limfne čvorove u predelu pazuha. Osobe koje imaju karcinom dojke moraju do kraja života da idu na kontrolne preglede jer bolest može da se vrati.

KARCINOM ŠTITASTE ŽLEZDE

Tumori štitne žlezde se pojavljuje u vidu čvora u tkivu štitne žlezde ili u tkivu strume (uvećanje). Tumori štitne žlezde mogu da budu benigni i maligni. Karcinomi štitne žlezde uglavnom rastu veoma sporo i dugo ne daju nikakve simptome. Benigni tumori (adenomi) se ponekad mogu primetiti jer nisu fiksirani za tkivo već su pomični, glatki i elastični. Karcinomi su čvrsto vezani za tkivo, nisu pomični i tvrdi su, a mogu biti folikularni i papilarni (dobro diferentovani), medularni i anaplastični (nediferentovani). Anaplastični karcinom je agresivan na lokalnom nivou i ima lošiju prognozu jer uglavnom ne može da se operiše, ostali karcinomi štitne žlezde se operišu. Tri četvrtine karcinoma štitne žlezde su papilarni karcinomi koji se operativnim putem odstranjuju i imaju dobru prognozu.

LEČENJE

Lečenje karcinoma štitne žlezde podrazumeva hirurško uklanjanje najčešće žlezde u celosti (tireoidektomija). Operacija karcinoma štitne žlezde se obavlja u opštoj anesteziji i nema zahtevan period oporavka. Nakon operacije se primenjuje terapija radioaktivnim jodom, hemioterapija, a pacijent do kraja života mora da nadomešćuje hormone štitne žlezde putem lekova.

KARCINOM JEDNJAKA

Karcinomu jednjaka prethodi atrofija sluznice jednjaka, ezofagitis i displazija epitela. Pacijenti koji znaju da imaju neko od ovih oboljenja treba da idu na redovne kontrole kako bi karcinom bio uočen u ranom stadijumu. Karcinom jednjaka se povezuje sa lošom ishranom, pušenjem i alkoholizmom. Najčešće se pojavljuju skvamocelularni i adenokarcinomi, a karcinom može da zahvata mukozu, submukozu, mišićni sloj i druge organe. Metastaze se najčešće pojavljuju u plućima i jetri.

SIMPTOMI KARCINOMA JEDNJAKA

• Loše varenje
• Osećaj nelagode u želucu
• Bol u želucu
• Osećaj punoće u stomaku nakon jela
• Brzo zasićenje tokom obroka
• Slab apetit
• Mršavljenje
• Povraćanje krvi

DIJAGNOSTIKA

• Laboratorijske analize
• RTG pregled sa barijumskim kontrastom
• RTG pluća i medijastinuma
• Ultrazvuk abdomena
• Gastroskopija
• Endoskopski ultrazvuk jednjaka
• Pozitronska emisiona tomografija
• CT pregled

LEČENJE

Kod lečenja karcinoma u prva dva stadijuma razvoja podrazumeva se operacija karcinoma jednjaka. Kod pacijenata u drugom i trećem stadijumu bolesti pre operacije se primenjuje radioterapija i hemioterapija kako bi se tumor smanjio. Kod bolesnika u četvrtom stadijumu razvoja uglavnom ne može da se izvrši operacija, već se primenjuje palijativna terapija.

KARCINOM ŽELUCA

Karcinom želuca se pojavljuje duplo češće kod muškaraca nego kod žena i to uglavnom nakon 55. godine. Karcinom se uglavnom pojavljuje na donjoj trećini želuca. Najčešće se javlja adenokarcinom, zatim limfom, MALT, gastrointestinalni stroma tumor i karcinoid. Faktori rizika za karcinom želuca su ishrana konzerviranom i dimljenom hranom, pušenje, alkohol, atrofični gastritis, perniciozna anemija, adenomatozni polipi i prisustvo bakterije Helicobacter Pylori u želucu.

SIMPTOMI KARCINOMA ŽELUCA

• Pojava crne stolice
• Anemija
• Krv u stolici
• Promuklost
• Otežano disanje
• Mršavljenje
• Otežano gutanje hrane
• Uvećane limfne žlezde u vratu

DIJAGNOSTIKA

• Laboratorijske analize krvi sa tumor markerima CEA, CA19-9 i CA 72-4
• Rentgensko snimanje uz pomoć dvostrukog kontrasta
• Gastroskopija sa biopsijom tkiva
• Pregled magnetnom rezonancom

LEČENJE

Lečenje karcinoma želuca zavisi od njegove lokacije, dubine proširenja u tkivo želuca i okolna tkiva, kao i od pojave metastaza. Lekarski tim će odlučiti da li se operacijom karcinoma uklanja deo želuca ili ceo želudac (gastrektomija) sa lokalnim limfnim žlezdama. Operacija karcinoma želuca je zahtevna i ume da traje nekoliko časova. Ukoliko postoje metastaze na drugim organima primenjuje se radioterapija i hemioterapija. U nekim slučajevima se pre operacije karcinoma želuca primenjuje hemioterapija kako bi se tumor smanjio i operacija olakšala.

KARCINOM TANKOG CREVA

U tankom crevu se javljaju benigni i maligni tumori, s tim da su benigni daleko češći. Metastaze u tankom crevu su češća pojava od primarnih karcinoma. Benigni tumori su pretežno u ileumu, na peteljci, dok maligni tumori, adenokarcinomi nastaju od adenoma u duodenumu, a od glutenske enteropatije (celijakija) u jejunumu. Među faktorima rizika od pojave karcinoma tankog creva, pored genetske sklonosti, izdvajaju se loša ishrana sa dimljenim crvenim mesom, pušenje, alkoholizam, celijakija i Kronova bolest. Karcinom tankog creva se uglavnom dijagnostikuje kada je već u odmaklom stadijumu razvoja, kada je lečenje teže.

SIMPTOMI KARCINOMA TANKOG CREVA

• Mučnina
• Povraćanje
• Pojava krvi u stolici
• Anemija
• Malaksalost
• Lupanje srca

DIJAGNOSTIKA

• Specijalistički pregled
• Laboratorijske analize krvi, urina i stolice na okultno krvarenje
• Gastroskopija sa uzimanjem uzorka tkiva
• RTG pregled sa kontrastom

LEČENJE

Lečenje karcinoma tankog creva podrazumeva uklanjanje karcinoma i dela creva na kojem je bio karcinom sa okolinom (uglavnom oko pet centimetara oko lokacije). Spajaju se dve strane creva i njegova funkcija ostaje očuvana. U nekim slučajevima se uklanjaju i pripadajuće limfne žlezde. Operacija karcinoma tankog creva može da podrazumeva i uklanjanje glave pankreasa, lokalne limfne žlezde, žučne kese i početni deo duodenuma. Lečenje može da se nastavi hemioterapijom kod uznapredovalih slučajeva karcinoma.

KARCINOM DEBELOG CREVA

Ova podmukla bolest dugo ne daje nikakve simptome i uglavnom se otkriva u odmaklom stadijumu razvoja. Karcinomi debelog creva najčešće nastaju od polipa, benignih izraslina koje se nalaze na zidu debelog creva. Transformacija polipa u karcinom može da traje i nekoliko godina i u tom periodu je najbolje vreme za dijagnostikovanje i lečenje. Ćelije karcinoma se uvećavaju i šire najpre na okolne organe, a zatim i na udaljene jetru i pluća (metastaziraju). Karcinom može ometati apsorpciju nutrijenata iz hrane i time doprinositi slabosti organizma tako da pacijent postaje iscrpljen.

SIMPTOMI KARCINOMA DEBELOG CREVA

• Umor koji ne prolazi nedeljama
• Bol u stomaku
• Grčevi u stomaku
• Nadimanje
• Krv u stolici
• Promene u pražnjenju creva
• Promene konzistencije stolice
• Retke i česte stolice
• Pojava sluzi u stolici
• Slabost i gubitak težine
• Anemija

DIJAGNOSTIKA

• Test na okultno krvarenje (FOBT)
• Kolonoskopija
• Laboratorijske analize krvi i urina sa tumor markerima CEA i CA 19-9
• Digitorektalni pregled
• Ultrazvuk abdomena
• Pregled magnetnom rezonancom

LEČENJE

Lečenje karcinoma debelog creva podrazumeva hirurško odstranjivanje karcinoma i dela debelog creva gde se karcinom nalazi. Uz debelo crevo se uglavnom uklanjaju i pripadajuće limfne žlezde kako bi širenje karcinoma bilo zaustavljeno. Lekarski tim će o daljem lečenju odlučivati nakon dobijenih patohistoloških nalaza tkiva koje je uklonjeno operacijom. Nakon operacije se lečenje nastavlja putem hemioterapije, radioterapije, anti-angiogene terapije i ciljane biološke terapije. U pojedinim slučajevima uznapredovalog karcinoma moguće je operacijom ukloniti i metastaze ako se nalaze u jetri i ako su operabilne. Više o karcinomu debelog creva pročitajte OVDE.

EKSPERTI HIRURGIJE DR ĐOKOVIĆ

Hirurgija Dr Đoković okuplja eminentne stručnjake u oblasti onkologije na čiji rad smo izuzetno ponosni. To su:

Dr sc. med. opšte hirurgije Aleksandar Đoković

Prof. dr Momčilo Inić

Prim. dr Vladimir Špica

Prof. dr Bratislav Trifunović

Prof. dr Darko Mirković

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Igor Đurišić

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Predrag Radovanović

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Miomir Kocić

Spec. opšte hirurgije – onkolog dr Marko Buta

Prim. doc. dr sc. med. opšte hirurgije – onkolog Boško Milev

Dr sc. med. hirurg – spec. onkolog Stevan Jokić

SIMPTOMATSKA I SUPORTIVNA TERAPIJA

KUĆNE POSETE