Pupčana kila: kako izgleda, simptomi kod beba, odraslih i posle trudnoće
Pupčana kila je jedna od onih tema o kojoj postoje najrazličitija iskustva – kod jedne bebe se povuče sama od sebe do druge godine života, kod druge odrasle osobe zahteva operaciju, a kod porodilje se prvi put javi tek nekoliko meseci nakon porođaja. Upravo zbog toga se najčešće postavljaju pitanja: kako izgleda pupčana kila, koji su njeni simptomi kod odraslih, po čemu se razlikuje kod beba i zašto se toliko često javlja posle trudnoće?
Ovaj tekst, zasnovan na zajedničkim smernicama Evropskog i Američkog udruženja za hernije (European Hernia Society i Americas Hernia Society) i iskustvu domaćih hirurga koji redovno izvode operaciju pupčane kile, ima za cilj da vam pruži jasnu, strukturisanu i celovitu sliku o tome kako pupčana kila izgleda i nastaje, kako se razlikuje kod beba, odraslih i porodilja, i koje su opcije lečenja dostupne za svaku od ovih grupa.
Napomena: ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i mišljenje lekara. Konačnu odluku o praćenju ili operaciji uvek donosi pedijatar ili hirurg, u zavisnosti od uzrasta pacijenta.
Šta je pupčana kila i zašto nastaje
Pupčani prsten je otvor na trbušnom zidu kroz koji, tokom razvoja bebe u stomaku majke, prolazi pupčana vrpca koja povezuje bebu sa placentom. Nakon rođenja, ovaj otvor bi trebalo postepeno da se zatvori i ojača vezivnim tkivom. Pupčana kila nastaje kada taj otvor ostane delimično otvoren ili se, kod odraslih, naknadno oslabi i proširi, usled čega deo masnog tkiva ili creva prolazi kroz njega i formira karakteristično ispupčenje na samom pupku ili neposredno oko njega.
Urođena i stečena pupčana kila
Urođena pupčana kila je prisutna već od rođenja ili se ispolji u prvim mesecima života, kao posledica nepotpunog zatvaranja pupčanog prstena. Stečena pupčana kila nastaje kasnije u životu, kod osoba koje su rođene bez ove promene, usled dugotrajno povećanog pritiska u trbušnoj duplji koji vremenom oslabi i rastegne tkivo oko pupka.
Kako izgleda pupčana kila
Pupčana kila se ispoljava kao mekano, okruglo ili ovalno ispupčenje neposredno na mestu pupka ili tik pored njega. Njena veličina varira od svega jednog do dva centimetra, pa do, kod zapuštenih slučajeva, nekoliko centimetara u prečniku. Kod manjih kila, pupak često samo blago strši, dok kod izraženijih slučajeva pupak koji je ranije bio uvučen (“innie”) postaje ispupčen (“outie”) i ostaje takav i u opuštenom, ležećem položaju.
Ispupčenje se tipično pojačava i postaje uočljivije prilikom naprezanja – kod beba pri plakanju ili naprezanju tokom pražnjenja creva, a kod odraslih pri podizanju tereta, kašljanju ili naglom ustajanju – dok se u mirnom, ležećem položaju obično smanjuje ili u potpunosti povlači. Koža iznad kile je najčešće normalne boje, bez crvenila ili otoka, sve dok ne dođe do komplikacije, o čemu će biti reči u nastavku teksta.
Pupčana kila kod beba
Zašto je toliko česta kod odojčadi
Pupčana kila je kod novorođenčadi i male dece izuzetno čest nalaz, posebno kod prevremeno rođenih beba, kod kojih se javlja i kod svake druge bebe. Razlog je jednostavan – pupčani prsten se kod dece nekada zatvori tek u prvim godinama života, pa sve do tog trenutka predstavlja prirodno, privremeno slabo mesto na trbušnom zidu.
Kada se sama zatvara, a kada je potrebna operacija
Kod velike većine bebe, pupčana kila se sama, postepeno zatvara do druge, a najkasnije do pete godine života, bez ikakve intervencije. Manji otvori, ispod jednog i po centimetra, imaju znatno veću šansu da se zatvore sami, dok veći otvori to ređe učine spontano. Zbog toga je kod dece uobičajen pristup strpljivo praćenje, a ne žurba sa operacijom. Operacija se kod deteta razmatra jedino ukoliko se kila ne zatvori do pete ili šeste godine života, ukoliko je otvor od samog početka veoma velik, ili, mnogo ređe, ukoliko dođe do komplikacije poput uklještenja, koje se kod beba, srećom, veoma redovno javlja.
Pupčana kila kod odraslih
Uzroci kod odraslih
Kod odraslih, pupčana kila je najčešće stečena i pogađa, prema podacima Evropskog udruženja za hernije, otprilike 2% odrasle populacije, uz nešto veću zastupljenost kod žena. Glavni faktori rizika su gojaznost, hronično povećan pritisak u stomaku usled nagomilane tečnosti (ascites) kod nekih oboljenja jetre, hroničan kašalj ili zatvor, dugotrajno podizanje teških tereta, kao i, kao što ćemo detaljnije opisati u narednom poglavlju, trudnoća i porođaj.
Simptomi kod odraslih
Kod odraslih, pupčana kila se ispoljava istim obrascem opisanim ranije – ispupčenje na pupku koje se pojačava pri naprezanju. Zanimljiv i pacijentima često nepoznat podatak jeste da su, prema iskustvu domaćih hirurga, manje pupčane kile često opasnije od velikih – kod manjeg otvora, tkivo koje je zapalo u kilu biva čvršće stegnuto, što povećava rizik od bolne komplikacije, dok velike, dugogodišnje kile, iako više estetski upadljive, u tom pogledu nose nešto manji rizik. Ovo je jedan od razloga zbog kojih se operacija kile ne treba odlagati unedogled, bez obzira na to koliko izraslina trenutno izgleda bezazleno.
Pupčana kila posle trudnoće
Zašto trudnoća povećava rizik
Tokom trudnoće, rastuća materica postepeno povećava pritisak unutar trbušne duplje, dok hormon relaksin dodatno omekšava vezivno tkivo trbušnog zida, pripremajući ga za porođaj. Ova kombinacija povećanog pritiska i omekšalog tkiva čini upravo predeo pupka, koji je već po svojoj građi slabija tačka trbušnog zida, posebno osetljivim na nastanak kile – bilo prvi put, bilo kao pogoršanje kile koja je ranije postojala u blažem, neprimetnom obliku.
Veza sa dijastazom trbušnih mišića
Uz pupčanu kilu, kod velikog broja porodilja se javlja i dijastaza – razdvajanje pravih trbušnih mišića duž središnje linije stomaka, koje nastaje usled istog rastezanja tokom trudnoće. Dijastaza sama po sebi nije kila i ne nosi rizik od uklještenja, ali dodatno slabi trbušni zid i značajno povećava rizik od ponovne pojave pupčane kile nakon operacije, ukoliko se ne reši istovremeno. Zbog toga se kod porodilja sa oba problema često preporučuje da se pupčana kila i dijastaza trbušnih mišića reše u istom hirurškom aktu.
Kada je najbolje vreme za operaciju posle porođaja
Prema stručnoj literaturi, ukoliko je pupčana kila mala i bez izraženih simptoma, operacija se po pravilu odlaže do nakon porođaja. Elektivna, planirana operacija je moguća već od osme nedelje posle porođaja, ali se kao idealan period navodi period od otprilike godinu dana nakon porođaja, kada se telo u potpunosti hormonalno stabilizuje i vrati bliže svojoj uobičajenoj težini, što doprinosi lakšem oporavku i manjem riziku od ponovne pojave kile. Ukoliko žena planira još jednu trudnoću u bliskoj budućnosti, operacija se, ako simptomi to dozvoljavaju, može odložiti i za period nakon te trudnoće, kako bi se izbeglo nepotrebno opterećenje tek zarasle mrežice novim rastezanjem trbušnog zida.
Simptomi koji zahtevaju hitnu pažnju – uklještenje
Bez obzira na uzrast, uklještenje pupčane kile je hitno stanje koje zahteva bez odlaganja lekarsku pomoć. Prepoznaje se po sledećim znacima:
- Ispupčenje koje se, za razliku od ranije, više ne može vratiti pritiskom prstiju niti povlačenjem u ležećem položaju.
- Iznenadan, jak i uporan bol u predelu pupka, koji se ne smiruje.
- Crvenilo, otok ili promena boje kože iznad ispupčenja (na primer, tamnoljubičasta ili modra nijansa).
- Mučnina, povraćanje i nadutost stomaka.
- Kod beba, dodatno – neutešan plač, odbijanje hranjenja i izrazita razdražljivost.
Ovi znaci, prema iskustvu domaćih hirurga, znače da pacijent ima samo nekoliko časova da stigne do hirurga, jer produženo uklještenje može dovesti do odumiranja zahvaćenog dela creva ili masnog tkiva. Detaljnije o ovim znacima možete pročitati i u tekstu o simptomima kile.
Kako se dijagnostikuje pupčana kila
Pupčana kila se u velikoj većini slučajeva prepoznaje već kliničkim pregledom – lekar pregleda pupak u stojećem položaju i pri naprezanju, kada ispupčenje postaje uočljivije. Kod nejasnih slučajeva, kod veoma gojaznih pacijenata, ili radi preciznog utvrđivanja veličine otvora i sadržaja kile pre planirane operacije, dijagnoza se dodatno potvrđuje ultrazvukom abdomena.
Lečenje pupčane kile
Kod dece – praćenje kao prvi izbor
Kod deteta sa pupčanom kilom, prvi i po pravilu jedini korak dugo vremena je redovno praćenje kod pedijatra, bez ikakve intervencije. Bitno je naglasiti da nikakvi narodni metodi – lepljenje novčića ili flastera preko pupka, posebni pojasevi ili masaže – ne ubrzavaju zatvaranje otvora niti utiču na ishod, već isključivo prirodni rast i razvoj deteta određuju kada će se pupčani prsten zatvoriti.
Kod odraslih – operacija sa mrežicom
Za razliku od dece, kod odraslih se pupčana kila sama ne povlači i, prema smernicama Evropskog i Američkog udruženja za hernije, simptomatsku pupčanu kilu treba operativno zbrinuti, po pravilu ugradnjom sintetičke mrežice, koja značajno smanjuje rizik od ponovne pojave kile u odnosu na stariju tehniku prostog šivenja otvora. Operacija pupčane kile se danas najčešće izvodi kao dnevna hirurgija ili uz jedno noćenje u bolnici, u zavisnosti od veličine kile i opšteg stanja pacijenta.
Nakon operacije – oporavak i mogući serom
Oporavak nakon operacije pupčane kile je po pravilu brz, ali zahteva izbegavanje fizičkog napora u prvim nedeljama, kao i pažnju prilikom kašljanja ili naglog ustajanja, kada se preporučuje da se rukom blago pridrži predeo operacije. Kod jednog dela pacijenata se, na mestu gde je kila bila, javlja serom – bezopasno nakupljanje bistre tečnosti, koje se najčešće samo povuče, a u ređim slučajevima jednostavno i bezbolno drenira. Osećaj blagog zatezanja oko pupka tokom prve nedelje, kao i privremen osećaj stranog tela na mestu mrežice, potpuno su normalna i prolazna pojava. Više o samom toku zahvata možete pročitati i u tekstu koliko traje operacija kile.
Praktičan vodič: da li vaša pupčana kila zahteva operaciju?
Na osnovu svega opisanog, evo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći da, zajedno sa lekarom, procenite koliko je vaša situacija ozbiljna.
- Da li je kod vašeg deteta pupčana kila prisutna i posle pete godine života?
- Da li kao odrasla osoba imate ispupčenje na pupku koje vam smeta ili boli pri naporu?
- Da li ste rodili u poslednjih godinu dana i primetili ispupčenje na pupku koje ne prolazi?
- Da li uz pupčanu kilu imate i primetno razdvajanje trbušnih mišića (dijastazu)?
- Da li se ispupčenje, koje se ranije lako vraćalo, sada uopšte ne vraća?
- Da li je ispupčenje iznenada postalo bolno, crveno, modro ili otečeno?
Ako ste na prva četiri pitanja odgovorili potvrdno, savetuje se zakazivanje pregleda i razmatranje operacije pupčane kile. Ako ste odgovorili potvrdno na poslednja dva pitanja, ne čekajte – potražite hitnu medicinsku pomoć.
Zaključak
Pupčana kila je čest problem koji izgleda gotovo isto kod bebe, odrasle osobe i porodilje, ali pristup lečenju je, u zavisnosti od uzrasta i okolnosti, veoma različit. Kod deteta je strpljivo praćenje do pete godine života gotovo uvek dovoljno, kod odrasle osobe je operacija kile sa mrežicom jedino trajno rešenje, a kod porodilje je pravo vreme za operaciju obično period između osme nedelje i godinu dana nakon porođaja, uz istovremeno razmatranje eventualne dijastaze trbušnih mišića.
Ukoliko prepoznajete simptome opisane u ovom tekstu, najbolji sledeći korak je da zakažete pregled kod hirurga i razgovarate o operaciji pupčane kile, kako biste na vreme i bezbedno rešili problem, pre nego što dođe do komplikacija.
