Kamen u bubregu: veličina, simptomi, uzrok i lečenje

Kamen u bubregu (nefrolitijaza) nastaje kada se materije rastvorene u mokraći iskristališu i slepe u čvrstu tvorevinu. Dok stoji u bubregu, kamen često ne daje nikakve tegobe. Problem nastaje kada krene niz mokraćovod i tamo zapne, jer je taj kanal uzan svega nekoliko milimetara. Tada nastaje bubrežna kolika, bol koji pacijenti redovno opisuju kao jedan od najjačih koje su doživeli.

Ceo pristup ovoj bolesti počiva na jednom podatku: veličini kamena. Ona, uz mesto na kome se kamen nalazi, određuje da li postoji realna šansa da izađe sam ili je potrebna intervencija. Zato je najkorisniji deo ovog teksta tabela koja povezuje milimetre iz vašeg nalaza sa verovatnoćom spontanog izlaska.

Odmah i jedno upozorenje koje spasava bubrege: prestanak bola ne znači da je kamen izašao. Kamen koji je potpuno zapušio mokraćovod ponekad prestane da boli, a bubreg u tišini trpi. Zato se posle kolike uvek radi kontrola, čak i ako se osećate dobro.

Šta je kamen u bubregu

Bubrezi filtriraju krv i izlučuju višak vode i otpadnih materija. Kada je mokraća previše koncentrovana, odnosno kada je ima premalo za količinu materija koje treba izbaciti, te materije se više ne mogu održati rastvorene. Tada se stvaraju sitni kristali, koji se vremenom spajaju i rastu u kamen.

Kamen može ostati u bubregu godinama, tih i bezopasan. Kada se pokrene i uđe u mokraćovod, cev debljine slamke koja vodi od bubrega do bešike, situacija se menja. Mokraćovod se grči pokušavajući da ga protera, mokraća se zadržava iznad prepreke, a bubreg se rasteže. Upravo to rastezanje, a ne sam kamen, izaziva bol.

Postoje tri mesta na kojima je mokraćovod prirodno najuži i na kojima se kamen najčešće zaglavi: na izlazu iz bubrega, tamo gde prelazi preko krvnih sudova karlice, i na ulasku u bešiku. To objašnjava i zašto bol menja mesto kako kamen putuje.

Veličina kamena u bubregu: da li će izaći sam

Ovo je pitanje sa kojim pacijenti dolaze sa nalazom u ruci. Odgovor je statistički, ne apsolutan, ali su brojevi dovoljno jasni da usmere odluku. Okvirne verovatnoće spontanog izlaska su:

• Do 4 mm: izlazi sam u približno 80 do 90 odsto slučajeva. Ovo je zona posmatranja.
• 4 do 6 mm: otprilike polovina izađe sama, uz nešto duže vreme i uz pomoć terapije.
• 6 do 7 mm: verovatnoća pada na okvirno četvrtinu do trećine. Ovo je zona odluke, u kojoj se pažljivo prati.
• 8 do 10 mm: spontani izlazak je neizvestan i najčešće se planira intervencija.
• Preko 10 mm (11 mm, 12 mm i više): verovatnoća je manja od pet odsto. Čekanje ovde nema smisla, jer se ne dobija ništa, a rizikuje se oštećenje bubrega. Rešenje je intervencija.

Vremenski okvir je takođe važan. Kamenčići koji izlaze sami to najčešće urade u roku od četiri nedelje, a smernice postavljaju granicu posmatranja na četiri do šest nedelja. Posle toga se, i kada bola više nema, preporučuje intervencija, jer dugotrajna prepreka trajno oštećuje bubreg.

Zašto veličina nije jedini podatak

Uz milimetre, na ishod utiču još dve stvari:

• Mesto: mokraćovod je najširi pri ulasku u bešiku, pa kamen od 7 mm u donjem delu ima osetno bolje izglede od istog takvog kamena odmah ispod bubrega.
• Oblik i sastav: gladak i zaobljen kamen putuje lakše od nepravilnog i bodljikavog, a tvrdi sastavi teže se razbijaju udarnim talasima.

Vredi znati i obrnutu stranu: veličina ne određuje jačinu bola. Sitan kamen od 3 mm koji je potpuno zapušio mokraćovod izaziva nesnosan bol, dok veliki kamen koji mirno stoji u bubregu može godinama ne boleti.

Vrste kamena u bubregu

Utvrđivanje sastava nije akademsko pitanje, jer od njega zavisi kako se sprečava ponovna pojava. Zato se izašli ili izvađeni kamen šalje na analizu kad god je to moguće.

• Kalcijumski (oksalatni i fosfatni): ubedljivo najčešći, oko 80 odsto svih kamenova. Nastaju kada je u mokraći previše kalcijuma ili oksalata, a premalo zaštitnog citrata.
• Kamen mokraćne kiseline: okvirno desetina slučajeva. Nastaje u previše kiseloj mokraći, češći je kod gihta, gojaznosti, šećerne bolesti i ishrane bogate mesom. Posebnost mu je da se ne vidi na običnom rendgenu, ali se dobro vidi na skeneru, a jedini je tip koji se kod dela pacijenata može rastvoriti lekovima.
• Struvitni (infektivni) kamen: nastaje uz ponavljane infekcije mokraćnih puteva određenim bakterijama. Raste brzo i ume da popuni ceo sabirni sistem bubrega, pa se naziva i koraliformni. Češći je kod žena i po pravilu zahteva uklanjanje, jer se infekcija ne može izlečiti dok kamen postoji.
• Cistinski kamen: redak, nasledan, javlja se već u detinjstvu i mladosti i sklon je ponavljanju.

Kamen u bubregu: simptomi

Bubrežna kolika

Tipičan napad ima prepoznatljiv obrazac:

• Nagli početak, često noću ili u ranim jutarnjim satima, bez povoda.
• Bol u slabini, ispod rebara sa jedne strane, koji se širi nadole prema preponi, a kod muškaraca u testis, kod žena u stidne usne.
• Bol koji dolazi u talasima, traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, popusti pa se vrati.
• Nemir: pacijent ne može da nađe položaj koji olakšava i stalno se premešta. Ovo je koristan znak, jer se kod bolova iz trbuha čovek najčešće smiruje i ne pomera.
• Mučnina i povraćanje, koji prate jak bol.

Ostali simptomi

• Krv u mokraći: vidljiva ili otkrivena tek analizom.
• Često i hitno mokrenje uz pečenje, naročito kada je kamen blizu bešike, pa tegobe liče na infekciju.
• Mutna mokraća neprijatnog mirisa.
• Tup, stalan bol u leđima kod kamena koji miruje u bubregu ili kod postepenog zastoja.
• Bez simptoma: veliki broj kamenova otkrije se slučajno, na ultrazvuku rađenom iz drugog razloga.

Kamen u bubregu i bol u leđima

Bol u leđima je čest razlog pretrage, pa vredi razgraničiti. Bol od kamena je sa strane, u slabini ispod rebara, širi se nadole prema preponi, dolazi u talasima i ne menja se sa položajem tela ni sa pokretom.

Nasuprot tome, bol iz kičme i mišića obično je u sredini leđa ili niže, pojačava se pri određenim pokretima i savijanju, a popušta pri mirovanju u odgovarajućem položaju. Ako vam bol u leđima prati mučnina, krv u mokraći ili nemogućnost da nađete položaj koji olakšava, verovatnije je da potiče iz mokraćnih puteva nego iz kičme.

Zašto prestanak bola ne znači da je gotovo

Ovo je najvažnije bezbednosno upozorenje u tekstu. Bol prestaje u dva sasvim različita slučaja: kada kamen izađe, ali i kada potpuno zapuši mokraćovod i mokraćovod prestane da se grči. U drugom slučaju bubreg i dalje trpi zastoj, tiho i bez bola, a trajno oštećenje može nastati u roku od nekoliko nedelja.

Zato važi jednostavno pravilo: posle kolike se radi kontrolni pregled, da se potvrdi da je kamen zaista izašao. Ako je moguće, mokraću treba procediti kroz gustu gazu ili sitno cediljku i sačuvati kamen za analizu.

Razlike kod žena i muškaraca

Simptomi kod žena

Simptomi su u osnovi isti, ali se kod žena bol širi prema stidnim usnama, a ne prema testisu. Praktična razlika je u tome što se tegobe lakše pripišu drugom uzroku, pa dijagnoza ume da kasni.

Kod žena se u obzir uzimaju i:

• Infekcija mokraćnih puteva, koja je kod žena znatno češća i daje slične tegobe pri mokrenju.
• Ginekološki uzroci: cista na jajniku, naročito kada pukne ili se uvrne, i vanmaterična trudnoća, koji daju jak bol u donjem delu trbuha. Više o jednom od njih na strani operacija ciste na jajniku.
• Struvitni kamen, koji je kod žena češći zbog češćih infekcija.

Simptomi kod muškaraca

Kamen u bubregu je kod muškaraca dva do tri puta češći nego kod žena. Bol se tipično širi u testis, pa se ponekad pomisli na problem sa samim testisom.

Kod starijih muškaraca u obzir dolazi i uvećana prostata, koja otežava pražnjenje bešike i time pogoduje stvaranju kamena u bešici, a i sama daje tegobe pri mokrenju. Više na strani bolesti i operacije prostate, odnosno bolesti i operacije mokraćne bešike kada je kamen smešten u bešici.

Šta još može da liči na koliku

Nagao bol u trbuhu i slabini nije uvek kamen, pa se u hitnoj proceni razmatraju i:

• Zapaljenje slepog creva, kod bola sa desne strane; više na strani upala slepog creva.
• Napad žučne kese, kod bola pod desnim rebarnim lukom; više na strani akutna upala žučne kese.
• Upala bubrega, koja uz bol daje visoku temperaturu i drhtavicu.
• Bolesti krvnih sudova trbuha, retke, ali ozbiljne, naročito kod starijih osoba.

Kamen u bubregu i visok pritisak

Veza postoji, ali ide u oba smera, pa je vredi razdvojiti na tri različite situacije.

• Povišen pritisak kao faktor rizika: osobe sa povišenim krvnim pritiskom češće stvaraju kamen. Razlog je delom u tome što se pritisak, gojaznost, šećerna bolest i povišene masti u krvi javljaju zajedno, kao deo istog metaboličkog obrasca koji menja sastav mokraće.
• Prolazan skok pritiska tokom kolike: jak bol sam po sebi podiže pritisak, ponekad izrazito. To je očekivana reakcija na bol i vrednosti se vraćaju u normalu kada bol prođe, pa se na osnovu merenja u koliki ne postavlja dijagnoza hipertenzije.
• Kamen koji doprinosi povišenom pritisku: dugotrajan zastoj mokraće, ponavljane infekcije i posledično oštećenje bubrežnog tkiva mogu vremenom doprineti trajno povišenom pritisku. Ovo je još jedan razlog zbog kojeg se prepreka ne ostavlja da traje.

Praktičan zaključak: ako imate i kamen i povišen pritisak, oba treba voditi zajedno, a bubrežnu funkciju povremeno proveriti analizama.

Kamen u bubregu kod dece

Kod dece je kamen znatno ređi nego kod odraslih, ali se poslednjih decenija sve češće viđa. Važna razlika je u tome što deca retko daju tipičnu sliku kolike, naročito mlađa.

Na šta roditelji treba da obrate pažnju:

• Nejasan, uporan bol u trbuhu, često bez jasne lokalizacije.
• Nemir, plakanje i povlačenje nogu kod male dece.
• Krv u mokraći, vidljiva ili otkrivena analizom.
• Ponavljane infekcije mokraćnih puteva.
• Povraćanje bez druge jasne bolesti.

Kod dece se dijagnostika oslanja na ultrazvuk bubrega, da bi se izbeglo zračenje. Uz to se, za razliku od odraslih, gotovo uvek radi i šira metabolička obrada, jer se iza kamena kod deteta češće krije neki nasledni ili metabolički poremećaj koji zahteva lečenje. Obradu vodi pedijatar sa dečjim urologom ili nefrologom.

Kamen u bubregu u trudnoći

Kolika u trudnoći je jedan od najčešćih razloga za prijem u bolnicu iz neopstetričkih razloga, najčešće u drugom i trećem tromesečju. Trudnoća sama po sebi menja mokraćne puteve: pod dejstvom hormona i pritiskom materice mokraćovodi se prošire i protok uspori, pa se i inače prisutan kamen lakše pokrene.

Šta je specifično:

• Dijagnostika ide ultrazvukom, jer se zračenje izbegava. Otežavajuća okolnost je što je prošireni sistem u trudnoći delom normalna pojava, pa nalaz traži iskusnog lekara.
• Većina slučajeva rešava se konzervativno: mirovanjem, dobrim unosom tečnosti i lekovima protiv bolova koji su bezbedni u trudnoći. Znatan deo kamenova izađe sam.
• Lekove ne uzimajte na svoju ruku: uobičajeni protivupalni lekovi protiv bolova u trudnoći se izbegavaju, naročito u trećem tromesečju.
• Kada konzervativno lečenje ne uspe, ili kada se pridruži infekcija, postavlja se privremena cevčica koja rasterećuje bubreg, a konačno rešavanje kamena odlaže se za period posle porođaja.
• Temperatura uz koliku u trudnoći je razlog za hitno javljanje, bez odlaganja.

Kada je hitno

Većina kolika, iako izuzetno bolna, nije životno opasna i rešava se lekovima. Postoje, međutim, situacije u kojima se ide odmah u bolnicu:

• Povišena temperatura i drhtavica uz bol: ovo je najvažniji znak. Kombinacija zapušenog mokraćovoda i infekcije iznad prepreke je urgentno stanje, jer infekcija u zatvorenom prostoru brzo prelazi u sepsu. Zahteva hitno rasterećenje bubrega, a ne čekanje da antibiotik deluje.
• Potpuni prestanak mokrenja.
• Uporno povraćanje zbog kojeg ne možete uzeti ni tečnost ni lekove.
• Bol koji ne popušta uprkos uzetim lekovima.
• Kolika kod osobe sa jednim bubregom ili sa presađenim bubregom.
• Kolika u trudnoći ili kod male dece.

Za ovakva stanja dostupne su hitne hirurške intervencije, svakog dana i noću.

Šta stvara kamen u bubregu

Osnovni mehanizam je uvek isti: premalo mokraće za količinu materija koje treba izlučiti. Zato je nedovoljan unos tečnosti najvažniji pojedinačni uzrok i, srećom, onaj na koji se najlakše utiče.

Ostali faktori rizika:

• Ishrana bogata solju: so povećava izlučivanje kalcijuma mokraćom i time direktno podiže rizik.
• Mnogo životinjskih belančevina (meso, iznutrice), što zakiseljava mokraću.
• Malo voća i povrća, pa i malo citrata, koji prirodno sprečava stvaranje kristala.
• Gojaznost, šećerna bolest, povišen pritisak i giht.
• Nasledna sklonost: kamen u porodici osetno povećava rizik.
• Ponavljane infekcije mokraćnih puteva i zastoj mokraće bilo kog uzroka.
• Povišena funkcija paraštitnih žlezda, koja podiže kalcijum u krvi i mokraći.
• Pojedini lekovi i suplementi, uključujući veće doze vitamina D i kalcijuma uzete bez potrebe, kao i visoke doze vitamina C.
• Rad na visokim temperaturama i intenzivno znojenje bez nadoknade tečnosti.

Kako otkriti kamen u bubregu

• Ultrazvuk: prva metoda, bezbolna i bez zračenja. Pouzdano prikazuje kamen u bubregu i, što je posebno važno, zastoj mokraće iznad prepreke. Slabija strana mu je što sitne kamenčiće u srednjem delu mokraćovoda često ne vidi. Metoda izbora kod dece i trudnica.
• Skener bez kontrasta: najpouzdanija metoda. Prikazuje praktično svaki kamen, njegovu tačnu veličinu, mesto i gustinu, a te podatke traži i planiranje lečenja. Danas se koriste protokoli sa smanjenom dozom zračenja.
• Rendgen bubrega: koristan za praćenje već poznatog kamena koji se na njemu vidi, ali ne prikazuje kamen mokraćne kiseline.
• Analiza mokraće: otkriva krv, kristale i znake infekcije; urinokultura kada se sumnja na infekciju.
• Analize krvi: bubrežna funkcija, kalcijum, mokraćna kiselina i pokazatelji zapaljenja.
• Analiza sastava kamena i, kod ponavljanih kamenova, sakupljanje mokraće tokom 24 sata, čime se traži uzrok i cilja prevencija.

Pregled bubrega obavljaju specijalista urologije dr Perica Jockić i specijalista radiologije dr Predrag Ćirković.

Kamen u bubregu: lečenje

Konzervativno lečenje

Primenjuje se kod manjih kamenova sa realnom šansom da izađu sami, uz uslov da nema infekcije, izraženog zastoja niti nepodnošljivog bola:

• Lekovi protiv bolova: protivupalni lekovi su kod kolike po pravilu delotvorniji od običnih analgetika, ali ih propisuje lekar, jer se kod oslabljene bubrežne funkcije i u trudnoći izbegavaju.
• Dobar unos tečnosti, ali ne prekomerno forsiranje tokom samog napada bola.
• Lekovi koji olakšavaju izlazak: preparati koji opuštaju mišić mokraćovoda povećavaju izglede kod kamenova u donjem delu, prema proceni lekara.
• Kretanje umesto ležanja, kada bol to dozvoljava.
• Kontrola kroz nekoliko nedelja, obavezno, radi provere da li je kamen zaista izašao.

Napomena o narodnim receptima: dobar unos tečnosti zaista pomaže, ali čajevi i preparati ne mogu rastvoriti kalcijumski kamen, koji je najčešći. Jedini tip koji se kod dela pacijenata može rastvoriti lekovima je kamen mokraćne kiseline, i to uz lekarski nadzor i praćenje kiselosti mokraće.

Razbijanje kamena udarnim talasima (litotripsija)

Kamen se razbija spolja usmerenim udarnim talasima, a sitni delovi se potom izmokre. Metoda ne zahteva rez i pogodna je za kamenove srednje veličine u bubregu i gornjem delu mokraćovoda. Ograničenja postoje: vrlo tvrdi kamenovi i oni u donjem delu bubrega slabije reaguju, a ponekad je potrebno više seansi.

Endoskopsko uklanjanje sa laserom

Tankim instrumentom prolazi se prirodnim putem, kroz mokraćnu cev i bešiku do kamena, koji se laserom razbija i uklanja. Nema reza na koži, a prednost je što se kamen uklanja u istom aktu, sa vrlo visokom uspešnošću. Posle zahvata se često privremeno postavlja tanka cevčica koja drži mokraćovod prohodnim, a ona može davati osećaj pritiska i češću potrebu za mokrenjem dok stoji.

Perkutano uklanjanje

Za velike kamenove, uključujući one koji ispunjavaju sabirni sistem bubrega. Kroz mali otvor na koži, širine nekoliko milimetara, pristupa se direktno bubregu i kamen se usitni i izvadi. Uprkos utisku koji naziv ostavlja, reč je o minimalno invazivnoj metodi, a ne o klasičnoj otvorenoj operaciji, koja se danas radi vrlo retko.

Koja je metoda prava zavisi od veličine, mesta, sastava kamena i stanja bubrega. Detaljnije o dostupnim metodama na strani bolesti i operacije bubrega, u okviru uroloških operacija. Kada zastoj mokraće već postoji, rešava se i sam zastoj, o čemu više na strani hidronefroza.

Prevencija: kako sprečiti novi kamen

Ovo je deo koji se najčešće preskoči, a najviše vredi. Ko je jednom imao kamen, ima visok rizik da dobije novi, po literaturi otprilike polovina pacijenata u roku od pet do deset godina. Pravilnom prevencijom taj se rizik osetno smanjuje.

• Tečnost je najvažnija: cilj je oko dva i po litra mokraće dnevno, što za većinu znači oko tri litra unosa. Praktičan pokazatelj je boja mokraće, koja treba da bude svetla, gotovo bezbojna. Pijte i uveče, jer se kristali najlakše stvaraju noću.
• Smanjite so, i to je često korisnije od smanjenja kalcijuma.
• Ne izbacujte kalcijum iz ishrane. Ovo je najčešća greška. Kalcijum iz hrane u crevima vezuje oksalate i smanjuje rizik od kamena, dok njegovo izbacivanje rizik povećava. Suplemente kalcijuma, nasuprot tome, uzimajte samo po preporuci lekara.
• Umerite namirnice bogate oksalatima (spanać, cvekla, orašasti plodovi, čokolada, crni čaj), ali ih ne izbacujte potpuno; najbolje ih je jesti uz obrok koji sadrži kalcijum.
• Limun i citrusi: citrat prirodno koči stvaranje kristala, pa limunov sok u vodi ima smisla kao svakodnevna navika.
• Manje mesa i iznutrica, naročito kod kamena mokraćne kiseline.
• Održavajte zdravu telesnu težinu i regulišite šećer i pritisak.
• Sačuvajte izašli kamen i odnesite ga na analizu; bez znanja o sastavu prevencija je nagađanje.

Najčešće zablude

„Bol je prestao, znači kamen je izašao.“

Ne nužno. Bol prestaje i kada kamen potpuno zapuši mokraćovod, a bubreg tada trpi u tišini. Posle svake kolike radi se kontrola, čak i ako se osećate dobro.

„Veći kamen boli jače.“

Suprotno je često tačno. Sitan kamen koji potpuno zapuši mokraćovod izaziva nesnosan bol, dok veliki kamen koji mirno stoji u bubregu može godinama biti bezbolan.

„Treba izbaciti kalcijum iz ishrane.“

Najraširenija greška. Kalcijum iz hrane vezuje oksalate u crevima i smanjuje rizik. Ono što zaista treba smanjiti jeste so.

„Čaj će mi rastvoriti kamen.“

Dobar unos tečnosti pomaže da sitan kamen lakše izađe, ali se kalcijumski kamen, koji je najčešći, ne može rastvoriti. Jedini tip koji se kod dela pacijenata rastvara lekovima je kamen mokraćne kiseline, uz nadzor lekara.

„Kamen od 11 mm može da izađe ako popijem dosta vode.“

Verovatnoća je manja od pet odsto. Čekanjem se ne dobija ništa, a rizikuje se dugotrajan zastoj i oštećenje bubrega, pa se kod te veličine planira intervencija.

„Jednom rešen kamen znači da je stvar gotova.“

Nažalost ne. Bez prevencije otprilike polovina pacijenata dobije novi kamen u roku od pet do deset godina. Zato su analiza sastava i promena navika deo lečenja, a ne dodatak.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Ste imali koliku, a niste uradili kontrolu koja potvrđuje da je kamen izašao.
• Vam je na ultrazvuku slučajno pronađen kamen, čak i ako nemate tegobe.
• Imate uporan tup bol u slabini ili ponavljane infekcije mokraćnih puteva.
• Primetite krv u mokraći.
• Ste već imali kamen, jer je rizik od novog visok, a prevencija se planira prema sastavu.

Potražite pomoć hitno ako uz bol imate povišenu temperaturu i drhtavicu, ako ne možete da mokrite, ako uporno povraćate, ako bol ne popušta na lekove, ili ako imate samo jedan bubreg, a javila se kolika. Isto važi za koliku u trudnoći i kod male dece.

Dijagnostika i lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu kamen u bubregu obrađuje se na jednom mestu i bez čekanja: urološki pregled, analize krvi i mokraće, ultrazvuk i snimanje u okviru dijagnostičkih metoda. Cilj obrade je da se utvrde tačna veličina i mesto kamena i da li postoji zastoj mokraće, jer upravo ti podaci određuju da li se čeka ili se interveniše.

U lečenju primenjujemo razbijanje kamena udarnim talasima i minimalno invazivne endoskopske metode, a kod velikih kamenova i perkutani pristup. Više na strani bolesti i operacije bubrega, u okviru uroloških operacija. Za bubrežnu koliku dostupne su i hitne hirurške intervencije, svakog dana i noću.

Pogledajte sve preglede, upoznajte naše doktore, proverite cenovnik ili nas kontaktirajte. Radno vreme je svakog dana, 0-24h.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Da li kamen od 6 mm može sam da izađe?

Može, ali izgledi su otprilike polovični i zavise od mesta. Kamen od 6 mm u donjem delu mokraćovoda, blizu bešike, ima osetno bolje šanse od istog takvog kamena odmah ispod bubrega. Uz terapiju koja opušta mokraćovod izgledi se popravljaju, a granica posmatranja je četiri do šest nedelja.

Šta sa kamenom od 8 mm?

Kod te veličine spontani izlazak je neizvestan i najčešće se planira intervencija, naročito ako postoji zastoj mokraće ili bol koji se ponavlja. Odluku donosi urolog na osnovu tačne veličine, mesta i stanja bubrega.

Da li kamen od 11 mm ili 12 mm može da izađe sam?

Praktično ne, verovatnoća je manja od pet odsto. Čekanjem se ništa ne dobija, a rizikuje se dugotrajan zastoj i trajno oštećenje bubrega, pa se kod ove veličine planira razbijanje ili uklanjanje kamena.

Kako da znam da je kamen izašao?

Pouzdano samo kontrolom kod lekara, odnosno snimkom. Prestanak bola nije dokaz, jer bol prestaje i kada kamen potpuno zapuši mokraćovod. Ako je moguće, mokraću procedite kroz gustu gazu i sačuvajte kamen za analizu sastava.

Kako se razlikuje bol od kamena i bol iz kičme?

Bol od kamena je sa strane, u slabini ispod rebara, širi se nadole prema preponi, dolazi u talasima i ne menja se sa položajem tela. Bol iz kičme i mišića pojačava se pri pokretu i savijanju, a popušta u odgovarajućem položaju. Mučnina i krv u mokraći govore u prilog kamenu.

Da li kamen u bubregu podiže krvni pritisak?

Tokom kolike jak bol prolazno podiže pritisak i to je očekivano. Nezavisno od toga, povišen pritisak je i faktor rizika za stvaranje kamena, a dugotrajan zastoj i ponavljane infekcije mogu vremenom doprineti trajno povišenom pritisku. Zato se oba stanja vode zajedno.

Šta stvara kamen u bubregu?

Osnovni uzrok je premalo mokraće za količinu materija koje treba izlučiti, dakle nedovoljan unos tečnosti. Doprinose i mnogo soli i životinjskih belančevina u ishrani, malo voća i povrća, gojaznost, šećerna bolest, giht, ponavljane infekcije, nasledna sklonost i pojedini lekovi i suplementi.

Da li treba da izbacim kalcijum iz ishrane?

Ne. To je česta i štetna greška. Kalcijum iz hrane u crevima vezuje oksalate i time smanjuje rizik od kamena, dok njegovo izbacivanje rizik povećava. Umesto toga smanjite so, pijte više vode i suplemente kalcijuma uzimajte samo po preporuci lekara.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Navedene verovatnoće spontanog izlaska su okvirne i ne odnose se na pojedinačan slučaj, koji procenjuje lekar na osnovu snimka. Lekove protiv bolova ne uzimajte na svoju ruku, naročito u trudnoći i kod oslabljene bubrežne funkcije. Kod bola sa povišenom temperaturom potražite hitnu pomoć.

‍