Miom na materici: simptomi, uzrok, lokacije i lečenje

Miom je dobroćudna izraslina koja nastaje od mišićnih ćelija zida materice. U medicini se naziva i leiomiom ili fibromiom, a reč je o najčešćem tumoru ženskog reproduktivnog sistema: prema procenama, do pedesete godine života prisutan je kod oko sedamdeset odsto žena.

Uz taj podatak ide i drugi, jednako važan: veliki broj žena nikada ne oseti nijedan simptom i za miom sazna slučajno, na redovnom pregledu. Miom je, dakle, toliko čest da se pre može smatrati čestom pojavom nego bolešću, a lečenje je potrebno samo kada pravi tegobe.

Ono što određuje da li ćete uopšte imati tegoba nije toliko veličina, koliko gde se miom tačno nalazi. Zato ovaj vodič najveću pažnju posvećuje upravo lokaciji: šta znači miom na prednjem, a šta na zadnjem zidu, šta je intramuralni miom, šta subserozni i šta miom na grliću materice.

Šta je miom u materici

Materica je šupalj mišićni organ. Njen zid čini debeo sloj glatkih mišićnih ćelija, a iznutra je obložena sluznicom koja se svakog meseca obnavlja i odlazi kao menstruacija.

Miom nastaje kada se jedna jedina mišićna ćelija počne umnožavati brže nego što bi trebalo. Od nje vremenom nastane gusto, čvrsto klupko mišićnih i vezivnih vlakana, jasno odvojeno od okolnog tkiva. Zato je miom na dodir tvrd i ograničen, i zato se na ultrazvuku lako prepoznaje.

Miomi su zavisni od hormona, pre svega od estrogena i progesterona. Ta jedna činjenica objašnjava gotovo ceo tok bolesti: rastu u reproduktivnom dobu, mogu naglo porasti u trudnoći, a posle menopauze se kod velikog broja žena sami smanjuju, jer nestane hormonska podloga koja ih hrani.

Miomi mogu biti pojedinačni ili ih može biti više, od sitnih promena od nekoliko milimetara do velikih tvorevina koje menjaju oblik cele materice.

Uzrok mioma na materici

Tačan uzrok nije poznat i to treba reći otvoreno. Zna se da u osnovi leži promena u genima jedne mišićne ćelije, ali zašto se ona dešava, još nije razjašnjeno. Poznati su, međutim, činioci koji povećavaju verovatnoću:

• Hormoni: estrogen i progesteron podstiču rast, pa su miomi bolest reproduktivnog doba.
• Nasledna sklonost: ako je majka ili sestra imala miome, rizik je osetno veći.
• Uzrast: učestalost raste od tridesetih godina do menopauze.
• Rani početak menstruacije.
• Prekomerna telesna težina, jer se u masnom tkivu stvara dodatni estrogen.
• Izostanak porođaja: žene koje su rađale imaju nešto niži rizik.
• Ishrana: mnogo crvenog mesa, a malo voća i povrća, povezuje se sa nešto višim rizikom.

Vredi razjasniti i jednu čestu brigu: miomi nisu posledica ničega što je žena uradila ili propustila. Nisu povezani sa kontracepcijom u smislu da je ona uzrok, niti sa seksualnim životom, niti sa stresom. Ne mogu se sprečiti, ali se, kada postoje, mogu dobro voditi.

Vrste mioma prema lokaciji

Ovo je najvažnija podela u celoj temi. Isti miom od pet centimetara može biti potpuno nem ako sedi na spoljašnjoj strani materice, dok miom od svega dva centimetra može izazvati obilna krvarenja ako raste ka unutrašnjosti. Lokacija određuje simptome, a time i lečenje.

Submukozni miom: raste ka šupljini materice

Raste ka unutrašnjosti, ispod same sluznice, i ispupčuje se u šupljinu materice. Iako je najređi, klinički je najznačajniji, jer direktno remeti sluznicu i njenu prokrvljenost.

Zbog toga daje najizraženija krvarenja i najčešće se povezuje sa slabokrvnošću i sa problemima u začeću, čak i kada je vrlo mali. Kod ovog tipa veličina je gotovo sporedna.

Intramuralni miom: u samom zidu materice

Najčešći tip. Smešten je unutar mišićnog zida, ne dodirujući ni sluznicu ni spoljašnju površinu. Dok je manji, obično ne daje tegobe.

Kada poraste, počinje da izobličuje oblik materice i pritiska šupljinu, pa se javljaju obilnije menstruacije, grčevi i osećaj težine. Veliki intramuralni miomi mogu uvećati matericu toliko da se stomak vidno poveća.

Subserozni miom: na spoljnom zidu materice

Raste ka spoljašnjoj strani, ka trbušnoj duplji. Pošto ne dodiruje šupljinu materice, po pravilu ne izaziva jaka krvarenja. To je razlog zbog kojeg ume dugo da raste neopaženo.

Njegove tegobe su mehaničke: pritisak na susedne organe, osećaj težine i uvećanje stomaka. Ponekad raste na peteljci, i tada postoji redak, ali ozbiljan rizik da se uvrne oko svoje ose, što izaziva nagli jak bol.

Miom na grliću materice

Redak, ali poseban. Grlić je uzan i nalazi se blizu bešike, mokraćovoda i debelog creva, pa i manji miom na tom mestu može davati nesrazmerne tegobe: pritisak, otežano mokrenje, bol pri odnosima i, kod većih promena, ometanje oticanja mokraće.

Zbog položaja je i hirurški zahtevniji, pa se pristup planira posebno. Miom na grliću treba razlikovati od promena na samoj sluznici grlića, koje se procenjuju drugačije; zato je pregled grlića materice redovan deo obrade.

Miom na prednjem i na zadnjem zidu materice

Uz tip mioma, u nalazu obično piše i na kom se zidu nalazi. Mnoge žene se pitaju da li je jedno gore od drugog. Odgovor je da nijedna strana nije opasnija, ali se tegobe razlikuju, jer se ispred i iza materice nalaze različiti organi.

Miom na prednjem zidu

Ispred materice leži mokraćna bešika. Zato miom na prednjem zidu, kada poraste, najčešće daje:

• Češće mokrenje i osećaj da bešika stalno mora da se prazni.
• Osećaj nepotpunog pražnjenja bešike.
• Noćno ustajanje radi mokrenja.
• Kod velikih mioma, u retkim slučajevima, i otežano mokrenje.

Miom na zadnjem zidu

Iza materice se nalaze debelo crevo i krsni deo kičme. Zato miom na zadnjem zidu tipično daje drugačiju sliku:

• Bol i pritisak u krstima, koji se pripiše kičmi.
• Zatvor i osećaj pritiska pri pražnjenju creva.
• Bol pri dubljem prodoru tokom odnosa.
• Osećaj punoće u donjem delu trbuha.

Praktična korist od ovog podatka je u tome što objašnjava tegobe koje inače deluju nepovezano. Žena koja godinama leči „bol u krstima“ kod fizijatra, a ima veći miom na zadnjem zidu, dobija sasvim drugo objašnjenje. Korisna razlika: bol od mioma ne zavisi od pokreta i položaja tela, dok se bol iz kičme pojačava pri savijanju i naprezanju, a popušta u odgovarajućem položaju.

Miom na materici: simptomi

Kod većine žena miom ne daje nikakve simptome. Kada tegobe postoje, svrstavaju se u tri grupe.

Krvarenje

• Obilne menstruacije: uložak ili tampon se menja svakih sat do dva, javljaju se veći ugrušci, a krv se probija na odeću i posteljinu.
• Produžene menstruacije, duže od sedam dana.
• Krvarenje između ciklusa.
• Slabokrvnost kao posledica: umor koji ne prolazi, bledilo, vrtoglavica, nedostatak vazduha pri naporu i lupanje srca. Ovo je čest razlog zbog kojeg žena i ode lekaru, ne sluteći da je uzrok u materici.

Pritisak i bol

• Osećaj težine i punoće u donjem delu trbuha.
• Uvećanje stomaka, koje se ponekad pripiše dobijanju na težini.
• Grčevi tokom menstruacije, izraženiji nego ranije.
• Bol pri odnosima.
• Tegobe sa mokrenjem ili pražnjenjem creva, u zavisnosti od zida na kome se miom nalazi.

Uticaj na plodnost

Većina mioma ne ometa začeće. Značaj imaju pre svega oni koji remete oblik šupljine materice, dakle submukozni i pojedini intramuralni, jer otežavaju usađivanje embriona i povećavaju rizik od ponovljenih pobačaja. Kod žena koje planiraju trudnoću ili postupak vantelesne oplodnje, takvi miomi se često uklanjaju i kada su manji nego što bi to inače nalagalo.

Miom na materici: koliko je opasan

Ovo je pitanje sa kojim žene najčešće dolaze i zaslužuje jasan odgovor: miom je dobroćudna promena. Nije rak, ne daje metastaze i ne ugrožava život.

Postoji redak zloćudni tumor mišićnog tkiva materice, leiomiosarkom, ali on nije miom koji je postao maligni, već od početka druga bolest. Verovatnoća da se iza mioma krije upravo on je vrlo mala, po procenama znatno ispod jednog promila.

Ipak, postoji jedna situacija koja traži pažnju, i vredi je zapamtiti:

• Miom koji raste posle menopauze. Posle menopauze miomi se, po pravilu, smanjuju, jer nestane hormonska podloga. Ako umesto toga raste, to je odstupanje od očekivanog toka i zahteva dodatnu obradu, a po pravilu i uklanjanje radi analize tkiva.

Ono što jeste stvarno kod mioma nije rizik od maligne bolesti, već posledice koje se zanemare:

• Slabokrvnost, ponekad izražena, zbog dugogodišnjih obilnih krvarenja.
• Trajno narušen kvalitet života: planiranje obaveza oko menstruacije, izbegavanje putovanja i aktivnosti.
• Pritisak na mokraćovode kod velikih mioma, što u retkim slučajevima može dovesti do zastoja mokraće i opterećenja bubrega.
• Problemi sa začećem i ponovljeni pobačaji, kod mioma koji remete šupljinu.

Drugim rečima, miom nije opasan po život, ali ume da bude opasan po svakodnevicu, i upravo je to razlog zbog kojeg se leči.

Miom materice i trudnoća

Ovo je pitanje koje najviše brine mlađe žene, pa odmah ohrabrujuć podatak: velika većina žena sa miomima zatrudni prirodno i iznese trudnoću bez komplikacija.

Da li miom ometa začeće

Uglavnom ne. Presudno je da li miom remeti oblik šupljine materice. Submukozni miomi i oni intramuralni koji ulaze u šupljinu mogu otežati usađivanje embriona i povećati rizik od pobačaja, pa se kod žena koje planiraju trudnoću često uklanjaju. Subserozni miomi, koji rastu ka spolja, po pravilu na plodnost ne utiču.

Šta se dešava sa miomom tokom trudnoće

Pošto su miomi hormonski zavisni, a u trudnoći su hormoni visoki, često se očekuje da će naglo porasti. U stvarnosti je slika neujednačena: deo mioma poraste, naročito u prvom tromesečju, deo ostane isti, a deo se čak i smanji. Zato se u trudnoći ne meri i ne prati svaki miom obavezno, već samo kada za to postoji razlog.

Crvena degeneracija

Najčešća komplikacija mioma u trudnoći. Kada miom brzo poraste, može prerasti sopstveno krvno snabdevanje, pa deo njegovog tkiva odumre. To izaziva jak, oštar bol na jednom mestu, ponekad uz blago povišenu temperaturu i mučninu, najčešće u drugom tromesečju.

Uprkos tome što je bol izražen, stanje nije opasno po trudnoću i leči se konzervativno, odmorom i lekovima protiv bolova koji su bezbedni u trudnoći. Ipak, svaki jak bol u trudnoći mora proceniti lekar, jer se moraju isključiti druga stanja.

Uticaj na porođaj

Kod većine žena miom ne menja plan porođaja. Carski rez se češće razmatra kada veliki miom leži u donjem delu materice i mehanički zaklanja put bebi, ili kada je beba zbog mioma u nepovoljnom položaju. O tome odlučuje ginekolog pred kraj trudnoće.

Važna napomena: miomi se po pravilu ne uklanjaju tokom carskog reza, jer je materica tada izrazito prokrvljena i rizik od krvarenja je znatno veći. Izuzeci postoje, ali su retki i o njima odlučuje hirurg.

Posle porođaja miomi se kod velikog broja žena smanje, kako se materica vraća u normalnu veličinu i hormoni se spuste.

Dijagnostika: kako se miom otkriva

Miom se najčešće otkrije slučajno, na redovnom pregledu, i to je najbolji scenario. Obrada ide u nekoliko koraka.

• Ginekološki pregled: lekar opipom procenjuje veličinu, oblik i pokretljivost materice. Uvećana ili nepravilna materica prvi je znak koji usmerava na miome. Pregled možete zakazati na strani ginekološki pregled.
• Ginekološki ultrazvuk: osnovna metoda, kojom se potvrđuje dijagnoza i utvrđuje broj, veličina i položaj mioma. Radi se na strani ginekološki ultrazvuk.
• Transvaginalni ultrazvuk: daje najpreciziniju sliku, jer je sonda blizu materice. Njime se najpouzdanije utvrđuje tačan tip mioma, što je presudno za izbor lečenja. Više na strani transvaginalni ultrazvuk.
• Ciljani ultrazvuk materice: kada treba detaljno sagledati oblik same šupljine i utvrditi koliko miom u nju zadire. Više na strani ultrazvuk materice.
• Analize krvi: krvna slika i gvožđe, jer se slabokrvnost kod obilnih krvarenja često previdi.
• Magnetna rezonanca: kod brojnih ili vrlo velikih mioma, radi tačne mape pre operacije, i kada nalaz nije tipičan.

Vredi znati i da se obilno krvarenje nikada ne pripisuje miomu automatski. U obzir dolaze i polipi, promene na sluznici materice, hormonski poremećaji i endometrioza, odnosno adenomioza, koja daje vrlo sličnu sliku obilnih i bolnih menstruacija, ali se leči drugačije.

Miom u materici: lečenje

Osnovno pravilo glasi: ne leči se nalaz, već tegobe. Miom koji ne pravi smetnje najčešće ne treba dirati.

Praćenje

Kod manjih mioma bez tegoba ovo je ravnopravna opcija, a ne zanemarivanje. Radi se kontrolni ultrazvuk, obično na šest do dvanaest meseci, da se prati da li miom raste. Kod žena blizu menopauze praćenje ima dodatnog smisla, jer se miomi posle nje po pravilu sami smanjuju.

Lekovi

Lekovi ne uklanjaju miom, ali mogu bitno olakšati život i kupiti vreme:

• Terapija usmerena na krvarenje: hormonska terapija ili uložak sa hormonom smanjuju obilnost menstruacija, što je kod mnogih žena i glavni problem.
• Nadoknada gvožđa: neizostavna kod potvrđene slabokrvnosti.
• Lekovi koji privremeno smanjuju miom: koriste se ograničeno, najčešće pre operacije, radi smanjenja veličine i krvarenja. Po prestanku terapije miom se obično vrati na pređašnju veličinu.

Svaku terapiju propisuje i prati lekar, a izbor zavisi i od toga da li planirate trudnoću.

Operacija: uklanjanje mioma ili materice

Operacija se razmatra kada miom izaziva obilna krvarenja i slabokrvnost, kada pritiska okolne organe, kada uporno raste, kada ometa začeće ili kada raste posle menopauze.

Postoje tri hirurška pristupa uklanjanju mioma uz očuvanje materice:

• Histeroskopska miomektomija: bez ijednog reza na stomaku, instrumentom kroz grlić materice. Metoda izbora za submukozne miome.
• Laparoskopska miomektomija: kroz nekoliko malih otvora, uz kameru. Manje bola, brži oporavak i manji ožiljci; pogodna za intramuralne i subserozne miome.
• Klasična miomektomija: kroz rez na stomaku, kod vrlo velikih ili brojnih mioma.

Kod žena koje ne planiraju dalje rađanje, a imaju brojne ili vrlo velike miome koji ozbiljno narušavaju život, kao opcija se razmatra i uklanjanje materice. To je jedino rešenje posle kojeg se miomi ne mogu vratiti, ali je i odluka koja se donosi bez žurbe, posle razgovora o svim alternativama. Više o svim tehnikama, cenama i oporavku nalazi se na strani operacija mioma, odnosno operacija materice, a zahvati se izvode u okviru vaginalne hirurgije sa uroginekologijom.

Detaljan pregled orijentacionih granica veličine po tipovima mioma, sa FIGO klasifikacijom i konkretnim pragovima za operaciju, obradili smo u zasebnom tekstu veličina mioma za operaciju.

Da li se miomi vraćaju

Uklonjeni miom se ne vraća, ali se kod dela žena vremenom mogu javiti novi, jer sklonost ostaje. Verovatnoća je veća kod žena koje su imale više mioma i kod mlađih pacijentkinja, jer im predstoji više godina pod dejstvom hormona. To nije neuspeh operacije, već osobina samog stanja.

Miomi i menopauza

Za mnoge žene ovo je najbolja vest u celoj temi. Pošto miomi rastu pod dejstvom estrogena, posle menopauze im nestaje podloga. Kod velikog broja žena se smanje, a tegobe, pre svega krvarenje, prestanu same od sebe.

Zato se kod žena blizu menopauze, kada su tegobe podnošljive, često bira strpljenje umesto operacije. To je razuman i medicinski opravdan pristup, a ne odugovlačenje.

Dve stvari ipak traže pažnju u tom periodu:

• Miom koji raste posle menopauze odstupa od očekivanog toka i uvek se dodatno ispituje.
• Svako krvarenje posle menopauze ne pripisuje se miomu, već se obavezno ispituje, jer u tom periodu u obzir dolaze i druge promene na sluznici materice.

Hormonska terapija u menopauzi kod žena sa miomima moguća je, ali se bira pažljivo i uz kontrole, jer može podržati rast mioma.

Najčešće zablude

„Miom je tumor, znači imam rak.“

Reč tumor znači samo izraslinu. Miom je dobroćudan, ne daje metastaze i ne prelazi u rak. Redak zloćudni tumor mišićnog tkiva materice je od početka druga bolest, a ne miom koji se promenio.

„Ako imam miom, moram na operaciju.“

Ne morate. Kod većine žena miom se samo prati. Leče se tegobe, a ne nalaz, pa mnoge žene sa miomima nikada ne budu operisane.

„Miom znači da ne mogu da imam decu.“

Ne znači. Velika većina žena sa miomima zatrudni prirodno. Značaj imaju pre svega miomi koji remete oblik šupljine materice, i takvi se, kada se planira trudnoća, uklanjaju.

„Veći miom je opasniji.“

Ne nužno. Sitan submukozni miom može izazvati obilna krvarenja i slabokrvnost, dok veliki subserozni miom može godinama biti potpuno nem. Lokacija je često važnija od centimetara.

„Postoje čajevi i preparati koji rastapaju miome.“

Ne postoje. Ono što stoji iza takvih priča najčešće je prirodno smanjenje mioma posle menopauze ili posle porođaja. Promena navika i zdrava težina korisne su za opšte zdravlje, ali ne uklanjaju miom.

„Posle uklanjanja materice žena više nije ista.“

Uklanjanje materice ne znači ulazak u menopauzu ako se jajnici sačuvaju, jer oni i dalje stvaraju hormone. Prestaju menstruacije i mogućnost rađanja, ali hormonska funkcija i seksualni život se po pravilu ne menjaju.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Menstruacije su postale obilnije ili duže nego ranije.
• Menjate uložak ili tampon svakih sat do dva, ili prolazite velike ugruške.
• Osećate umor, bledilo i vrtoglavicu, što može značiti slabokrvnost.
• Imate osećaj težine u trbuhu, uvećan stomak ili pritisak u karlici.
• Mokrite češće ili imate zatvor bez drugog objašnjenja.
• Imate bol u krstima koji ne zavisi od pokreta i položaja tela.
• Pokušavate da zatrudnite duže od godinu dana, a znate da imate miom.
• Ste u menopauzi, a javilo se krvarenje ili miom raste.

Potražite pomoć hitno kod naglog, vrlo jakog bola u trbuhu, koji može značiti uvrtanje mioma na peteljci ili degeneraciju, kao i kod obilnog krvarenja praćenog slabošću, bledilom i vrtoglavicom. Dostupne su i hitne hirurške intervencije, svakog dana i noću.

Dijagnostika i lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu miomi se procenjuju na jednom mestu: ginekološki pregled, ginekološki ultrazvuk i transvaginalni ultrazvuk, uz ciljani ultrazvuk materice kada treba tačno utvrditi tip mioma. Cilj obrade je da se odgovori na pravo pitanje: da li vaš miom uopšte treba lečiti.

Kada je operacija potrebna, primenjujemo histeroskopsku, laparoskopsku i klasičnu tehniku, uz očuvanje materice kad god je to moguće i opravdano. Više na stranama operacija mioma i operacija materice, a o tome kada veličina mioma zaista traži zahvat pišemo u tekstu veličina mioma za operaciju.

Pogledajte sve preglede, upoznajte naše doktore, proverite cenovnik ili nas kontaktirajte. Radno vreme je svakog dana, 0-24h.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta znači miom na materici?

Miom je dobroćudna izraslina koja nastaje od mišićnih ćelija zida materice. Najčešći je tumor ženskog reproduktivnog sistema i do pedesete godine prisutan je kod oko sedamdeset odsto žena, pri čemu veliki broj njih nikada nema nijedan simptom.

Koliko je miom na materici opasan?

Miom je dobroćudan, nije rak i ne daje metastaze. Verovatnoća da se iza njega krije redak zloćudni tumor mišićnog tkiva je vrlo mala. Stvarne posledice mioma su slabokrvnost od obilnih krvarenja, pritisak na okolne organe i problemi sa začećem, a ne rizik od maligne bolesti.

Šta znači miom na prednjem, a šta na zadnjem zidu materice?

Nijedna strana nije opasnija, ali se tegobe razlikuju. Ispred materice je bešika, pa miom na prednjem zidu daje češće mokrenje. Iza su debelo crevo i krsni deo kičme, pa miom na zadnjem zidu češće daje zatvor, pritisak pri pražnjenju creva i bol u krstima.

Šta je intramuralni miom?

To je miom smešten u samom mišićnom zidu materice, bez dodira sa sluznicom i spoljašnjom površinom. Najčešći je tip. Dok je manji obično ne daje tegobe, a kada poraste izobličuje oblik materice i izaziva obilnije menstruacije, grčeve i osećaj težine.

Koji miom najviše krvari?

Submukozni, koji raste ka unutrašnjosti šupljine materice. Iako je najređi, direktno remeti sluznicu, pa daje najizraženija krvarenja i najčešće se povezuje sa slabokrvnošću i problemima u začeću, čak i kada je vrlo mali.

Da li miom utiče na trudnoću?

Velika većina žena sa miomima zatrudni prirodno i iznese trudnoću bez komplikacija. Značaj imaju pre svega miomi koji remete oblik šupljine materice. Najčešća komplikacija u trudnoći je crvena degeneracija, koja izaziva jak bol, ali nije opasna po trudnoću i leči se konzervativno.

Da li se miom mora operisati?

Ne. Leče se tegobe, a ne nalaz, pa se miom bez simptoma najčešće samo prati kontrolnim ultrazvukom na šest do dvanaest meseci. Operacija se razmatra kod obilnih krvarenja i slabokrvnosti, pritiska na okolne organe, upornog rasta, problema sa začećem i rasta posle menopauze.

Šta se dešava sa miomima u menopauzi?

Pošto rastu pod dejstvom estrogena, posle menopauze im nestaje podloga, pa se kod velikog broja žena smanje, a krvarenje prestane samo od sebe. Zato se kod žena blizu menopauze često bira praćenje. Miom koji raste posle menopauze je, međutim, odstupanje i uvek se dodatno ispituje.

Da li se miomi vraćaju posle operacije?

Uklonjeni miom se ne vraća, ali se kod dela žena vremenom mogu javiti novi, jer sklonost ostaje. Verovatnoća je veća kod žena koje su imale više mioma i kod mlađih pacijentkinja. Jedino rešenje posle kojeg se miomi ne mogu vratiti je uklanjanje materice.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Odluku o praćenju ili lečenju donosi lekar na osnovu pregleda, ultrazvučnog nalaza i vaših tegoba i životnih planova. Hormonsku terapiju ne uvodite i ne prekidajte samostalno. Kod naglog jakog bola u trbuhu ili obilnog krvarenja sa slabošću potražite hitnu pomoć.

‍