Kondilomi: kako nastaju, kako izgledaju i kako se leče kod muškaraca i žena
Kondilomi, poznati i kao polne bradavice, spadaju u najčešće polno prenosive infekcije uopšte – prema podacima objavljenim u stručnoj literaturi, i do 60% seksualno aktivnih odraslih osoba u nekom trenutku života dođe u kontakt sa virusom koji ih izaziva. Upravo zbog te rasprostranjenosti, a i zbog nelagode koju ova tema često izaziva, najčešća pitanja glase: kako kondilomi izgledaju, kako nastaju, po čemu se razlikuju kod muškaraca i žena i kako se uspešno leče?
Ovaj tekst, zasnovan na smernicama američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) za lečenje polno prenosivih infekcija i iskustvu domaćih hirurga i dermatologa, ima za cilj da vam pruži jasnu, činjeničnu i celovitu sliku o kondilomima – bez nepotrebne uznemirenosti, jer je reč o izuzetno čestoj i, u velikoj većini slučajeva, potpuno izlečivoj promeni.
Napomena: ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i mišljenje lekara. Ukoliko primetite bilo kakvu promenu na koži ili sluzokoži genitalnog predela, najbolji sledeći korak je pregled kod dermatologa, urologa ili ginekologa, a ne samodijagnostikovanje na osnovu fotografija sa interneta.
Šta su kondilomi i kako nastaju
Kondilomi su benigne (dobroćudne) izrasline na koži ili sluzokoži genitalnog i analnog predela, izazvane humanim papiloma virusom (HPV). Reč je o izuzetno velikoj porodici virusa – poznato je preko 100 različitih tipova – od kojih se samo određeni broj vezuje za nastanak kondiloma.
HPV virus – niskorizični i visokorizični tipovi
Za razumevanje kondiloma ključno je razlikovati dve grupe HPV tipova. Niskorizični tipovi, pre svega HPV 6 i HPV 11, odgovorni su za više od 90% svih kondiloma i gotovo nikada ne dovode do maligne promene. Visokorizični tipovi, poput HPV 16 i HPV 18, retko izazivaju vidljive kondilome, ali nose povezanost sa nastankom promena na grliću materice i, ređe, drugim oblicima karcinoma – što je razlog zbog kojeg su redovni ginekološki pregledi i skrining grlića materice toliko važni, nezavisno od toga da li je osoba ikada imala vidljive kondilome.
Kako se prenose
Kondilomi se prenose direktnim kontaktom kože ili sluzokože sa zaraženom kožom ili sluzokožom, najčešće tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksualnog kontakta. Važno je znati da za prenos virusa nije neophodan prodoran (penetrativni) odnos – dovoljan je i bliski kontakt kože genitalnog predela. Od trenutka zaraze do pojave vidljivih promena može proći od tri nedelje do čak devet meseci, što znači da osoba može preneti virus a da toga uopšte nije svesna, jer kod nje samo još nisu nastale vidljive promene, ili se virus kod nje nikada neće ni ispoljiti u vidljivom obliku.
Kako izgledaju kondilomi
Kondilomi se najčešće ispoljavaju kao meke, telesne do crvenkasto-mrke izrasline, nepravilne, kvrgave površine, koja pri većem broju zajedno izraslih kondiloma podseća na cvet karfiola. Mogu biti pljosnati i jedva primetni, ili izraženo ispupčeni, ponekad i na tankoj peteljci. Javljaju se pojedinačno ili u manjim i većim grupama, veličine od svega jednog milimetra do, kod zapuštenih i dugotrajnih slučajeva, nekoliko centimetara. Za razliku od nekih drugih kožnih promena, kondilomi su obično bezbolni, mekani na dodir i retko krvare, osim ako se mehanički povrede.
Kondilomi kod muškaraca
Kod muškaraca se kondilomi najčešće javljaju na glansu (glavić) i telu penisa, kao i na unutrašnjoj strani kožice (prepucijuma) kod neobrezanih muškaraca, gde vlažna, topla sredina pogoduje njihovom razvoju i širenju. Ređe se javljaju na skrotumu (mošnicama), u predelu prepone i oko čmara. Kada se infekcija raširi po unutrašnjoj strani kožice i redovno se vraća i pored lečenja, cirkumcizija se, prema iskustvu domaćih hirurga, pokazala kao pouzdano rešenje koje sprečava dalje širenje i ponovno pojavljivanje kondiloma na tom mestu.
Kondilomi kod žena
Kod žena se kondilomi najčešće javljaju na stidnicama (vulvi), oko ulaska u vaginu, na zidovima same vagine, kao i na grliću materice, gde promene često nisu vidljive golim okom i otkrivaju se tek prilikom ginekološkog pregleda ili pregleda grlića materice. Kondilomi se mogu javiti i u predelu čmara i međice, nezavisno od toga da li je osoba ikada imala analni seksualni odnos, jer se virus širi i preko okolne kože. Tokom trudnoće, usled hormonalnih promena i pojačane prokrvljenosti tkiva, postojeći kondilomi mogu značajno porasti u veličini, dok se nakon porođaja obično smanjuju; u izuzetno retkim slučajevima, kada su kondilomi veoma veliki, mogu privremeno otežati prirodan porođaj, o čemu ginekolog blagovremeno vodi računa.
Kondilomi na anusu
Kondilomi u predelu čmara (anusa) mogu se javiti kod muškaraca i žena, nezavisno od toga da li je osoba ikada imala receptivni analni odnos, jer virus može da se proširi i sa susedne, već zaražene kože genitalnog predela. Ovi kondilomi su ponekad manje uočljivi samom pacijentu, jer se nalaze na mestu koje je teško direktno videti, pa se često prvi put primete tek prilikom kupanja, brisanja ili slučajno, prilikom pregleda kod lekara zbog nekog drugog razloga. Mogu izazvati blag svrab, osećaj vlage ili nelagodnost prilikom pražnjenja creva.
Kondilomi u ustima i na jeziku
Kondilomi se mogu javiti i u usnoj duplji – na jeziku, nepcu, unutrašnjoj strani obraza ili u ždrelu – kao posledica oralnog seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. U ustima se ispoljavaju kao male, mekane, ružičaste do bledoružičaste izrasline, hrapave površine, koje se ponekad mogu zameniti sa drugim, bezazlenijim promenama sluzokože usta. Kada se jave u ždrelu ili grlu, mogu izazvati uporan osećaj grebanja u grlu, promuklost ili, veoma retko, blagu otežanost gutanja, dok su manje, izolovane promene na jeziku ili nepcu često potpuno bezbolne i primete se tek slučajno.
Kondilomi – simptomi
Najčešće bez simptoma
Kod velikog broja osoba, kondilomi ne izazivaju nikakve tegobe osim same vidljive ili opipljive promene na koži, a otkrivaju se slučajno, samopregledom ili tokom rutinskog pregleda kod lekara.
Kada se jave simptomi
Kod dela pacijenata, kondilomi mogu izazvati blag svrab, pečenje ili crvenilo okolne kože, pojačanu vlažnost genitalnog predela, neuobičajen vaginalni sekret kod žena, kao i osećaj nelagodnosti ili neprijatnosti tokom seksualnog odnosa. Kada su kondilomi u ždrelu, mogu se javiti uporan bol u grlu, hronični kašalj, promuklost ili, ređe, otežano gutanje. Nezavisno od fizičkih simptoma, dijagnoza kondiloma kod dela pacijenata izaziva i emotivnu nelagodnost ili zabrinutost – što je sasvim razumljivo, ali vredi znati da je reč o izuzetno čestoj i uspešno izlečivoj infekciji, sa kojom se u nekom trenutku života susretne velika većina seksualno aktivnih ljudi.
Kako se dijagnostikuju kondilomi
Dijagnoza kondiloma se u velikoj većini slučajeva postavlja jednostavnim kliničkim pregledom, na osnovu karakterističnog izgleda promene. Kod nejasnih slučajeva, ili kada promena izgleda atipično, lekar može uraditi biopsiju (uzimanje malog uzorka tkiva) radi patohistološke potvrde i isključivanja drugih stanja koja mogu ličiti na kondilome, poput obične kožne bradavice (mladeža), sitnih žlezda lojnica ili, mnogo ređe, promena povezanih sa sifilisom. Kod žena je, nezavisno od prisustva vidljivih kondiloma, važan i redovan ginekološki pregled uz pregled grlića materice, jer se time na vreme otkrivaju promene izazvane visokorizičnim tipovima HPV-a, koje same po sebi ne moraju biti vidljive niti povezane sa prisustvom kondiloma.
Lečenje kondiloma
Važno je razumeti da lečenje kondiloma uklanja vidljive izrasline, ali ne uklanja nužno i sam virus iz organizma – zbog toga se kod dela pacijenata kondilomi, i posle uspešnog lečenja, mogu ponovo javiti. Ipak, kod velike većine ljudi imunski sistem sâm, tokom meseci do nekoliko godina, potpuno savlada virus.
Terapija koju pacijent sam primenjuje kod kuće
Za manje, dostupne kondilome, lekar može propisati kreme ili rastvore koje pacijent sam nanosi kod kuće, prema tačnom uputstvu – najčešće na bazi imikvimoda, koji podstiče lokalni imunski odgovor kože, ili podofilotoksina, koji direktno uništava izraslinu. Ovi preparati se ne smeju koristiti tokom trudnoće niti na sluzokoži usta ili ždrela, a njihova primena zahteva strpljenje, jer efekat nastupa postepeno, tokom nekoliko nedelja.
Terapija u ordinaciji
Lekar u ordinaciji može ukloniti kondilome krioterapijom (zamrzavanjem tečnim azotom), nanošenjem trihlorsirćetne kiseline, koja hemijski uništava tkivo izrasline, ili elektrokauterizacijom, kojom se izraslina uklanja pomoću električne struje. Ove metode se često ponavljaju u više seansi, u razmaku od jedne do dve nedelje, do potpunog uklanjanja svih vidljivih promena.
Hirurško i lasersko uklanjanje
Kod izraženijih, brojnih ili teško dostupnih kondiloma, kao i kada druge metode nisu dale zadovoljavajući rezultat, kondilomi se mogu ukloniti i hirurški ili laserom, u okviru dermatohirurgije, u lokalnoj anesteziji, uz brz oporavak i minimalne ožiljke. Laser je posebno pogodan za veće ili teže dostupne promene, jer omogućava precizno uklanjanje uz istovremenu koagulaciju sitnih krvnih sudova.
Prevencija kondiloma
Najefikasniji vid prevencije kondiloma, kao i drugih HPV-povezanih promena, jeste vakcinacija protiv HPV-a, koja štiti kako od niskorizičnih tipova koji izazivaju kondilome, tako i od visokorizičnih tipova povezanih sa karcinomom grlića materice i drugim malignim oboljenjima. Vakcina je najefikasnija ukoliko se primi pre stupanja u seksualne odnose, ali donosi korist i osobama koje su već seksualno aktivne.
- Redovna upotreba kondoma značajno smanjuje, iako ne u potpunosti eliminiše, rizik od prenosa HPV-a, jer virus može da se prenese i preko kože koja kondomom nije pokrivena.
- Ograničavanje broja seksualnih partnera i otvorena komunikacija o polnom zdravlju smanjuju rizik od izlaganja virusu.
- Redovni ginekološki pregledi i skrining grlića materice kod žena omogućavaju rano otkrivanje HPV-povezanih promena, nezavisno od prisustva vidljivih kondiloma.
- Ukoliko vam je dijagnostikovan kondilom, obavestite trenutnog seksualnog partnera, kako bi se i on ili ona po potrebi pregledali.
Praktičan vodič: šta uraditi ako primetite kondilome
Na osnovu svega opisanog, evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći da se snađete ukoliko primetite promenu koja liči na kondilom.
- Ne pokušavajte sami da uklonite izraslinu rezanjem, čupanjem ili preparatima za bradavice na drugim delovima tela – ovi proizvodi nisu namenjeni osetljivoj koži genitalnog predela i mogu izazvati opekotine i ožiljke.
- Zakažite pregled kod dermatologa, urologa ili ginekologa radi tačne dijagnoze, umesto da se oslanjate na poređenje sa fotografijama sa interneta.
- Ukoliko ste žena, iskoristite priliku da, uz pregled kondiloma, obavite i redovan ginekološki pregled i pregled grlića materice.
- Obavestite trenutnog seksualnog partnera o dijagnozi, kako bi i on ili ona po potrebi bili pregledani.
- Sledite propisanu terapiju do kraja, čak i kada vidljive izrasline nestanu, kako biste smanjili rizik od ponovne pojave.
- Razmotrite HPV vakcinaciju, ukoliko je do sada niste primili, jer i posle dijagnoze kondiloma vakcina može pružiti zaštitu od drugih tipova virusa.
Zaključak
Kondilomi su izuzetno česta, u velikoj većini slučajeva bezopasna i uspešno izlečiva infekcija, bez obzira na to da li se javljaju na penisu, vulvi, u vagini, oko čmara ili u ustima. Dijagnoza ume da izazove nelagodu, ali ne treba da bude razlog za sramotu ili paniku – reč je o stanju sa kojim se, prema dostupnim podacima, susretne velika većina seksualno aktivnih ljudi. Ključni koraci su pravovremen pregled, dosledno sprovođenje terapije i redovne kontrole, uključujući ginekološki pregled kod žena.
Ukoliko ste primetili promenu koja bi mogla biti kondilom, najbolji sledeći korak je da zakažete pregled kod dermatologa ili, u zavisnosti od lokacije i pola, urologa ili ginekologa, kako bi vam bila predložena najbolja opcija lečenja – uključujući i dermatohirurško uklanjanje, kada je to potrebno.
