Bekerova cista: uzrok, simptomi i lečenje

Bekerova cista (poplitealna cista) je kesica ispunjena zglobnom tečnošću koja se stvara u jami sa zadnje strane kolena. Najčešće se primeti kao meko ispupčenje iza kolena, koje se bolje oseti kada je noga ispružena, a ponekad je jedini znak osećaj zatezanja i punoće u kolenu.

Najvažnija stvar koju treba razumeti odmah jeste da Bekerova cista kod odraslih gotovo nikada nije samostalna bolest. U velikoj većini slučajeva ona je posledica nekog drugog problema unutar kolena, najčešće oštećenja meniskusa ili artroze. Drugim rečima, cista je znak da koleno stvara višak tečnosti, a ne uzrok tegoba. Iz toga sledi i najvažniji zaključak o lečenju: ako se ukloni samo cista, a ne i razlog zbog kojeg je nastala, ona se po pravilu vraća.

U ovom vodiču objašnjavamo kako cista nastaje, koji su simptomi, po čemu se razlikuje od drugih kvržica iza kolena, kada je hitno stanje (jer prsnuta cista može da liči na trombozu), kako se dijagnostikuje i kako se leči, sa realnim očekivanjima o tome kada se vraća.

Šta je Bekerova cista

Sa zadnje strane kolena nalazi se udubljenje koje se naziva poplitealna jama, a u njemu, između tetive polutetivnog mišića i unutrašnje glave lista, leži mala vrećica ispunjena tečnošću (burza). Ona služi da smanji trenje pri pokretu i kod velikog broja ljudi je prirodno povezana sa unutrašnjošću kolenog zgloba uskim otvorom.

Koleno je iznutra obloženo sinovijalnom opnom koja luči tečnost za podmazivanje zgloba. Kada se u kolenu javi problem, opna reaguje stvaranjem viška tečnosti. Pritisak u zglobu raste, a višak tečnosti se kroz taj uzani otvor potiskuje u burzu, koja se postepeno puni i širi. Tako nastaje Bekerova cista, nazvana po hirurgu Vilijamu Bejkeru, koji ju je opisao krajem devetnaestog veka.

Mehanizam jednosmernog ventila

Ovo je ključ za razumevanje cele bolesti. Otvor između zgloba i burze ponaša se kao jednosmerni ventil: tečnost lako ulazi u cistu, ali se teško vraća nazad u zglob. Što se cista više puni, to ona sama više pritiska taj otvor i dodatno ga zatvara.

Zbog toga cista ne prazni se sama i vremenom ume da raste, a to objašnjava i zašto obično lečenje ciste isisavanjem tečnosti donosi samo privremeno olakšanje: dok god koleno stvara višak tečnosti, ventil nastavlja da je puni.

Uzrok Bekerove ciste

Kod odraslih je cista gotovo uvek sekundarna, odnosno posledica stanja koje izaziva zapaljenje i višak tečnosti u kolenu. Najčešći uzroci su:

• Oštećenje meniskusa: najčešći pojedinačni uzrok, naročito raskid zadnjeg roga unutrašnjeg meniskusa. Zato se uz cistu često nađe i tegoba tipična za meniskus, poput bola sa unutrašnje strane kolena i osećaja preskakanja.
• Artroza kolena (gonartroza): trošenje hrskavice sa godinama, uz hronično zapaljenje i izliv.
• Reumatoidni artritis i druge zapaljenske bolesti zglobova. Kod njih je cista češće velika i sklonija pucanju.
• Oštećenje hrskavice i povrede ligamenata, uključujući povredu prednjeg ukrštenog ligamenta.
• Zapaljenje sinovijalne opne (sinovitis) bilo kog porekla, uključujući giht.

Zbog toga se u ozbiljnoj obradi nikada ne postavlja samo dijagnoza „Bekerova cista“, već se uvek traži i odgovor na pitanje zašto koleno stvara višak tečnosti.

Simptomi Bekerove ciste

Veliki broj cista je potpuno nem i otkrije se slučajno, tokom ultrazvuka ili magnetne rezonance rađene zbog drugog problema. Kada daje tegobe, one su tipične:

• Meko ispupčenje iza kolena, veličine od zrna graška do teniske loptice. Najbolje se vidi i opipa kada je noga ispružena, a smanjuje se ili nestaje pri savijanju kolena.
• Osećaj punoće, zatezanja ili pritiska u zadnjem delu kolena, koji mnogi opisuju kao osećaj da je nešto u kolenu.
• Tup bol iza kolena, koji se pojačava pri dugom stajanju, hodanju, čučanju i klečanju.
• Ograničeno savijanje kolena, naročito do kraja, i osećaj ukočenosti posle mirovanja.
• Otok cele potkolenice kod većih cista, jer pritiskaju vene.
• Trnjenje ili slabost kada velika cista pritisne nerv, što je ređe.

Karakteristično je i da tegobe kolebaju: cista se poveća kada je koleno više opterećeno ili upaljeno, a smanji kada se koleno smiri. To je logično, jer njena veličina prati količinu tečnosti u zglobu.

Kada je Bekerova cista hitno stanje

Bekerova cista sama po sebi nije opasna, ali može prsnuti. Kada se to desi, zglobna tečnost se izlije u mišiće lista i izazove nagli, jak bol, otok, crvenilo i toplotu potkolenice, često uz osećaj da je nešto puklo iza kolena.

Ovde je ključna činjenica, i ona je razlog zbog kojeg se ovo stanje nikada ne procenjuje kod kuće: simptomi prsnute ciste gotovo su nerazlučivi od simptoma duboke venske tromboze. Toliko su slični da u medicini postoji poseban naziv za tu sliku, pseudotromboflebitis.

Razlika je, međutim, presudna. Prsnuta cista je neprijatna, ali se najčešće povuče uz mirovanje i lečenje osnovnog problema. Duboka venska tromboza je stanje koje može ugroziti život, jer ugrušak može otputovati u pluća. Zbog toga se kod naglog bola i otoka potkolenice uvek prvo isključuje tromboza, i to kolor doplerom, a ne procenom na osnovu toga što pacijent zna da ima cistu.

Odmah potražite lekarsku pomoć ako se javi

• Nagli jak bol i otok potkolenice, uz crvenilo i toplotu.
• Osećaj da je nešto puklo iza kolena, praćen naglim bolom u listu.
• Otok cele noge sa bolom pri hodu.
• Otežano disanje ili bol u grudima uz otok noge, što zahteva hitnu pomoć bez odlaganja.
• Bledilo, hladnoća ili utrnulost stopala, odnosno znaci da je pritisak u listu ugrozio cirkulaciju.

Za ovakva stanja dostupne su hitne hirurške intervencije, a kolor dopler i ostala ispitivanja u okviru dijagnostičkih metoda.

Bekerova cista kod dece

Kod dece se cista ponaša bitno drugačije i to je važno znati, jer roditelji obično strahuju kada napipaju kvržicu iza kolena.

• Najčešće je primarna, odnosno nastaje sama za sebe, bez oštećenja u kolenu. Kod dece ne stoji pravilo da iza ciste mora postojati problem meniskusa ili artroza.
• Obično je bezbolna i otkrije se slučajno, kao meko ispupčenje iza kolena.
• U velikoj većini slučajeva se povuče sama, mada za to ponekad treba više meseci, pa i godina.

Zbog toga je kod dece osnovni pristup posmatranje uz kontrole, a operacija bekerove ciste se razmatra retko i samo kada cista pravi stvarne tegobe. Ipak, svaka kvržica kod deteta treba da bude pregledana i potvrđena ultrazvukom, da bi se isključila druga stanja.

Šta još može biti kvržica iza kolena

Bekerova cista je najčešći uzrok, ali nije jedini, pa se dijagnoza ne postavlja po opipu:

• Duboka venska tromboza: najvažnije stanje koje treba isključiti kod otoka i bola potkolenice.
• Aneurizma poplitealne arterije: proširenje arterije iza kolena. Ključna razlika je da pulsira pod prstima, i zahteva posebnu obradu.
• Ganglionska cista vezana za tetivu ili zglobnu čauru, koja je čvršća.
• Lipom i druge dobroćudne izrasline mekih tkiva.
• Uvećani limfni čvorovi u poplitealnoj jami.
• Tumori mekih tkiva: retki, ali su razlog zbog kojeg se svaka tvrda, nepokretna promena koja raste snima.

Dijagnostika

Pregled ortopeda

Pregled počinje razgovorom i procenom kolena: veličine i položaja promene, obima pokreta, prisustva izliva u zglobu i testova za meniskus i ligamente. Karakteristično je da se cista bolje opipa pri ispruženoj nozi, a omekša pri savijenom kolenu. Ortopedske preglede i lečenje u našoj ustanovi sprovode specijalisti ortopedije sa traumatologijom, dr Zoran Ganić i dr sc. med. Ivica Medenica, u okviru ortopedskih operacija.

Ultrazvuk

Prva i najkorisnija metoda. Bezbolan je, ne zrači i pouzdano potvrđuje da je reč o kesici ispunjenoj tečnošću, a ne o punoj masi. Ultrazvukom se meri veličina ciste, prati njena promena tokom vremena i, što je posebno važno, istovremeno se isključuje tromboza. Ultrazvuk se koristi i kao vodič pri punkciji.

Magnetna rezonanca

Radi se kada treba utvrditi uzrok, a ne samo potvrditi cistu. Ona prikazuje meniskuse, hrskavicu, ligamente i sinovijalnu opnu, pa daje odgovor na pitanje zbog čega koleno stvara višak tečnosti. Upravo taj nalaz određuje plan lečenja. Snimanjem se isključuju i retki tumori mekih tkiva.

Bekerova cista: lečenje

Sve što je do sada rečeno vodi ka jednom pravilu: leči se uzrok, a ne samo cista. Kada se problem u kolenu reši i zglob prestane da stvara višak tečnosti, cista se kod većine pacijenata povuče sama. Kada se, nasuprot tome, ukloni samo cista, a uzrok ostane, stope ponovne pojave su visoke.

Kada se cista samo prati

Ako cista ne daje tegobe, ne mora se lečiti. Prati se ultrazvukom, uz preporuku da se javite ako počne da raste, boli ili ograničava pokret. Kod dece je posmatranje osnovni pristup.

Konzervativno lečenje

Prvi korak kod tegoba, usmeren na smirivanje zapaljenja u kolenu:

• Rasterećenje kolena: privremeno izbegavanje čučnjeva, klečanja, dugog stajanja, trčanja po tvrdoj podlozi i stepenica.
• Hladne obloge i podizanje noge u fazi pojačanih tegoba.
• Lekovi protiv bolova i zapaljenja, prema preporuci lekara.
• Fizikalna terapija i vežbe: jačanje mišića natkolenice, pre svega četvoroglavog mišića, i vežbe obima pokreta. Ovo je često najkorisniji, a najviše zanemaren deo lečenja, jer jači mišići rasterećuju zglob i smanjuju zapaljenje.

Punkcija i injekcija kortikosteroida

Pod kontrolom ultrazvuka iglom se izvuče tečnost iz ciste, a često se u koleno da i injekcija kortikosteroida da bi se smirilo zapaljenje. Olakšanje je brzo i osetno, pa je ovo koristan postupak kada tegobe treba brzo ublažiti.

Treba, međutim, imati realna očekivanja: pošto jednosmerni ventil i uzrok ostaju, cista se kod znatnog dela pacijenata ponovo napuni. Zato se punkcija najčešće posmatra kao mera za olakšanje i deo lečenja, a ne kao trajno rešenje.

Artroskopija

Kod cista koje uporno prave tegobe, savremeni pristup je artroskopija kolena, minimalno invazivna operacija kroz dva mala reza, uz kameru i instrumente. Njena prednost je što rešava oba dela problema odjednom:

• Uzrok u zglobu: sanira se oštećenje meniskusa, hrskavice ili upaljena sinovijalna opna. Kada je u pitanju meniskus, primenjuju se postupci opisani na strani operacija meniskusa kolena.
• Sam ventil: otvor između zgloba i ciste se proširi, čime se ukida jednosmerni mehanizam, pa tečnost može slobodno da se vraća u zglob i cista se prazni.

Zbog toga artroskopski pristup ima znatno niže stope ponovne pojave nego uklanjanje same ciste, uz kraći oporavak i manje ožiljke.

Klasična operacija uklanjanja ciste

Otvoreno uklanjanje ciste kroz rez iza kolena danas se primenjuje retko i u odabranim slučajevima, na primer kod veoma velikih cista ili kada artroskopski pristup nije moguć. Razlog je jednostavan: ako se ukloni samo kesica, a uzrok u kolenu ostane, cista se često vrati. Zato se i kod otvorene operacije po pravilu istovremeno rešava i stanje unutar zgloba.

Oporavak

Oporavak zavisi od toga šta je urađeno, pa je korisno znati okvire:

• Posle punkcije: odlazak kući odmah i povratak uobičajenim aktivnostima istog ili narednog dana, uz kratkotrajno rasterećenje kolena.
• Posle artroskopije: zahvat je jednodnevni, a kod većine pacijenata odmah je moguć oslonac na nogu. Preporučuju se hladne obloge, podizanje noge i rana fizikalna terapija.
• Povratak svakodnevnim aktivnostima obično za nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od toga da li je rađeno nešto na meniskusu i šta tačno.
• Sport i veći napori planiraju se pojedinačno; kod ušivanja meniskusa oporavak je bitno duži nego kod uklanjanja oštećenog dela.
• Vežbe su deo lečenja, a ne dodatak. Jačanje natkolenice smanjuje verovatnoću da se izliv i cista vrate.

Da li se Bekerova cista vraća

Odgovor zavisi isključivo od toga da li je rešen uzrok:

• Ako je uzrok rešen, cista se najčešće povuče i ne vraća.
• Ako je izvučena samo tečnost, a koleno i dalje stvara izliv, ponovno punjenje je očekivano.
• Kod uznapredovale artroze koja se ne može u potpunosti ispraviti, cista može biti sklona ponavljanju, pa je cilj lečenja kontrola tegoba, a ne obavezno potpuno nestajanje ciste.

To nije neuspeh lečenja, već posledica prirode osnovne bolesti, i o tome je najbolje razgovarati sa lekarom pre zahvata, da očekivanja budu realna.

Šta možete sami

• Jačajte mišiće natkolenice, pre svega četvoroglavi mišić, po programu koji dobijete od fizioterapeuta.
• Birajte aktivnosti koje štede koleno: plivanje, bicikl i hodanje po ravnom, umesto trčanja po tvrdoj podlozi i čučnjeva sa opterećenjem.
• Održavajte zdravu telesnu težinu, jer svaki kilogram višak višestruko opterećuje koleno pri hodu.
• Izbegavajte dugo klečanje i čučanje i duboko savijanje kolena u fazi tegoba.
• Ne masirajte i ne pokušavajte da istisnete cistu. Time se ne prazni, a može se izazvati pucanje i jake tegobe.
• Ne zanemarujte tegobe kolena, jer je cista najčešće samo vidljiv znak problema koji je bolje rešiti ranije.

Najčešće zablude

„Bekerova cista je tumor.“

Nije. Reč je o kesici ispunjenoj zglobnom tečnošću, dakle o dobroćudnoj promeni koja ne prelazi u malignu bolest.

„Dovoljno je da se izvuče tečnost i gotovo je.“

Punkcija donosi brzo olakšanje, ali dok koleno stvara višak tečnosti, a ventil postoji, cista se kod znatnog dela pacijenata ponovo napuni. Trajno rešenje traži lečenje uzroka.

„Nagli bol i otok lista sigurno su prsnuta cista.“

To je najopasnija pretpostavka u celom tekstu. Isti znaci daje i duboka venska tromboza, koja može ugroziti život. Razliku utvrđuje kolor dopler, a ne pretpostavka.

„Cista će sama proći ako je ne diram.“

Kod dece najčešće hoće. Kod odraslih to zavisi od uzroka: ako se problem u kolenu smiri, cista se povlači, a ako ne, ostaje i može rasti.

„Ako me ne boli, ne moram ništa da radim.“

Bezbolna cista se zaista ne mora lečiti, ali vredi bar jednom utvrditi zbog čega je nastala, jer je ona znak da se u kolenu nešto dešava.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Napipate ispupčenje iza kolena, bez obzira na to da li boli.
• Osećate zatezanje, punoću ili tup bol iza kolena koji ne prolazi.
• Koleno se teže savija ili se javlja ukočenost posle mirovanja.
• Cista raste ili se tegobe pojačavaju.
• Uz cistu postoje i tegobe tipične za meniskus, poput bola sa unutrašnje strane kolena, preskakanja ili blokade.
• Kod deteta primetite kvržicu iza kolena, radi potvrde ultrazvukom.

Potražite pomoć hitno kod naglog jakog bola i otoka potkolenice sa crvenilom i toplotom, osećaja da je nešto puklo iza kolena, otoka cele noge, ili ako se uz otok noge jave otežano disanje i bol u grudima.

Dijagnostika i lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu Bekerovoj cisti pristupamo tako što prvo utvrdimo zbog čega je nastala. Ortopedski pregled, ultrazvučna dijagnostika i, po potrebi, magnetna rezonanca u okviru dijagnostičkih metoda pokazuju stanje meniskusa, hrskavice i sinovijalne opne, a kolor doplerom se pouzdano isključuje tromboza kada za to postoji sumnja.

Na raspolaganju su punkcija i lokalna terapija, kao i artroskopija kolena, kojom se u istom aktu rešava i uzrok u zglobu i sam mehanizam ventila, uključujući i operaciju meniskusa kada je potrebna. Više o ovoj oblasti nalazi se na strani ortopedske operacije.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je Bekerova cista?

To je kesica ispunjena zglobnom tečnošću koja se stvara u jami sa zadnje strane kolena. Nastaje kada koleno iz nekog razloga stvara višak tečnosti, pa se ona kroz uzani otvor potiskuje u burzu iza kolena. Nije tumor i ne prelazi u malignu bolest.

Koji je uzrok Bekerove ciste?

Kod odraslih je gotovo uvek posledica drugog problema u kolenu, najčešće oštećenja meniskusa ili artroze, a moguće su i zapaljenske bolesti zglobova i povrede hrskavice i ligamenata. Kod dece je najčešće primarna i nastaje bez oštećenja u kolenu.

Koji su simptomi?

Mnoge ciste ne daju tegobe. Kada ih ima, to su meko ispupčenje iza kolena koje se bolje vidi pri ispruženoj nozi, osećaj punoće i zatezanja, tup bol iza kolena i otežano savijanje. Kod većih cista javlja se i otok potkolenice.

Da li Bekerova cista može sama da prođe?

Kod dece najčešće prolazi sama, mada za to ponekad treba više meseci. Kod odraslih zavisi od uzroka: ako se problem u kolenu smiri ili izleči, cista se povlači, a ako uzrok ostane, ona ostaje i može rasti.

Da li je opasna?

Sama po sebi nije, ali može prsnuti i izazvati nagli bol i otok potkolenice. Ti znaci gotovo su nerazlučivi od duboke venske tromboze, koja može ugroziti život, pa se u toj situaciji uvek hitno javlja lekaru radi kolor doplera.

Da li je dovoljno samo izvući tečnost iz ciste?

Punkcija donosi brzo olakšanje i korisna je kada tegobe treba ublažiti, ali najčešće nije trajno rešenje. Pošto uzrok i mehanizam jednosmernog ventila ostaju, cista se kod znatnog dela pacijenata ponovo napuni.

Kada je potrebna operacija?

Kada cista uporno pravi tegobe, ograničava pokret ili se stalno vraća uprkos konzervativnom lečenju. Danas se najčešće radi artroskopski, jer se tim putem u istom aktu rešava i uzrok u zglobu i sam otvor koji se ponaša kao ventil, što daje najniže stope ponovne pojave.

Kako izgleda oporavak posle artroskopije?

Zahvat je jednodnevni, a kod većine pacijenata oslonac na nogu moguć je odmah. Svakodnevnim aktivnostima većina se vraća za nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od toga šta je urađeno u kolenu, uz obaveznu fizikalnu terapiju i vežbe jačanja natkolenice.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Promena iza kolena ne može se pouzdano proceniti bez pregleda i ultrazvuka. Kod naglog bola i otoka potkolenice hitno se javite lekaru, jer se ti znaci moraju razlikovati od duboke venske tromboze.

‍