Higrom (ganglion): šta je, simptomi i lečenje

Higrom i ganglion su dva naziva za istu stvar: kesicu ispunjenu gustom, bistrom tečnošću, koja izraste uz zglob ili tetivu. Najčešće se javlja na zglobu ruke, kao okrugla, glatka kvržica koja se pojavi naizgled bez razloga. To je najčešća izraslina mekih tkiva šake i ručnog zgloba.

Dobra vest je jednostavna: higrom je dobroćudna promena. Nije rak, ne prelazi u malignu bolest, ne širi se na druge organe i kod velikog broja ljudi povuče se sam od sebe. Zbog toga se često i ne mora lečiti, a odluka o zahvatu zavisi pre svega od toga koliko vam smeta.

Odmah da razrešimo i jednu čestu zabunu. Reč „higrom“ koristi se i za subduralni higrom, nakupljanje tečnosti oko mozga, što je sasvim drugo stanje, bez ikakve veze sa kvržicom na zglobu. O njemu pišemo u posebnom odeljku, jer se traži pod istim imenom, a razlikuje se u svemu.

Šta je higrom

Higrom nastaje kada iz zgloba ili tetivne ovojnice, kroz slabo mesto u čauri, počne da izlazi zglobna tečnost. Ona se nakuplja u okolnom tkivu i vremenom se oko nje formira zid od vezivnog tkiva. Nastaje kesica koja je sa zglobom povezana tankom peteljkom.

Sadržaj nije gnoj niti krv, već gusta, bistra i želatinasta tečnost, slična onoj koja podmazuje zglob. Zbog toga je higrom na dodir napet i gladak, a pri osvetljavanju sa strane često propušta svetlost, što je koristan znak da je reč o tečnosti, a ne o punoj masi tkiva.

Mehanizam jednosmernog ventila

Peteljka se ponaša kao jednosmerni ventil: tečnost lako ulazi u kesicu, ali se teško vraća nazad u zglob. To objašnjava dve stvari koje pacijenti često primete. Prva je da higrom menja veličinu, pa se poveća posle opterećenja šake, a smanji posle odmora. Druga je zašto obično isisavanje tečnosti iglom donosi samo privremeno rešenje: dok god peteljka postoji, kesica se ponovo puni.

Simptomi higroma

Kod većine ljudi jedini znak je sama kvržica. Tipične osobine su:

• Okrugla, glatka i jasno ograničena kvržica uz zglob ili tetivu, veličine od zrna graška do oraha.
• Napeta i elastična na dodir, ne tvrda kao kost, ali ni mekana kao mast.
• Menja veličinu: raste posle opterećenja i rada rukom, a smanjuje se posle odmora. Ponekad i sasvim nestane, pa se posle nekog vremena vrati.
• Najčešće bezbolna, naročito kada je mala.
• Koža iznad nje je normalne boje i pomera se preko kvržice.

Kada daje tegobe, one nastaju zbog položaja i pritiska:

• Tup bol ili osećaj zatezanja pri savijanju zgloba do kraja, oslanjanju na šaku ili nošenju tereta.
• Slabiji stisak šake i osećaj nesigurnosti pri hvatanju.
• Trnjenje, peckanje ili slabost, kada kvržica pritisne nerv. To je ređe, ali je jedan od jasnih razloga za uklanjanje.
• Smetnja pri obuvanju ili hodu, kada je higrom na stopalu ili skočnom zglobu.

Zanimljiv je i podatak da veličina kvržice ne govori o njenoj ozbiljnosti. Sasvim mala kvržica koja leži uz nerv može smetati više od velike koja stoji na mestu gde nikoga ne dodiruje.

Uzroci i faktori rizika

Tačan uzrok nije u potpunosti poznat i to je pošteno reći. Kod većine ljudi higrom se javi bez ikakvog povoda, što pacijente često zbunjuje. Poznato je, međutim, sledeće:

• Ponavljano opterećenje zgloba: sitne, ponavljane mikropovrede čaure zgloba ili tetivne ovojnice smatraju se najverovatnijim mehanizmom.
• Pol i uzrast: znatno češći je kod žena, a najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba, otprilike između dvadesete i četrdesete godine.
• Labavost zglobova (hiperlaksitet): osobe sa izraženo gipkim zglobovima sklonije su nastanku higroma.
• Ranija povreda zgloba ili tetive.
• Artroza zgloba: naročito važna kod higroma na prstu, o čemu detaljnije u nastavku.

Ono što higrom ne izaziva: nije posledica loše ishrane, nedostatka vitamina, taloženja soli ni bilo čega što je pacijent propustio da uradi. Isto tako, higrom nije zarazan i ne prenosi se.

Higrom po lokalizacijama

Higrom može nastati uz bilo koji zglob ili tetivu, ali su pojedine lokalizacije daleko češće, a neke traže poseban pristup.

Higrom na zglobu ruke

Ubedljivo najčešća lokalizacija. Oko dve trećine do tri četvrtine svih higroma nalazi se upravo tu, i to najčešće na gornjoj (dorzalnoj) strani ručnog zgloba, tik iznad sredine zgloba. Tipično se bolje vidi kada šaku savijete nadole, jer se tada kvržica istakne.

Nešto ređe javlja se na donjoj (volarnoj) strani, sa strane palca. Ova lokalizacija zaslužuje poseban oprez, jer se tu u neposrednoj blizini nalazi arterija, pa se procena i eventualni zahvat rade pažljivije. To je i razlog zbog kojeg se kvržica na toj strani nikada ne probada samostalno.

Higrom na prstu i uz nokat

Higrom na poslednjem zglobu prsta, tik uz koren nokta, poseban je oblik koji se naziva mukozna cista. Za razliku od higroma na ručnom zglobu, ovaj gotovo uvek nastaje na podlozi artroze tog malog zgloba, odnosno koštanih izraslina koje izazivaju stalnu iritaciju čaure. Zato je češći kod osoba starijih od pedeset godina.

Dve stvari su ovde važne:

• Može izazvati promenu nokta: pritiskom na koren nokta stvara uzdužni žleb ili udubljenje. Ako pritisak dugo traje, promena nokta može ostati i posle uklanjanja ciste.
• Nikada se ne probada i ne isteže kod kuće. Koža iznad nje je tanka, a ispod se nalazi sam zglob. Probadanjem se stvara put kojim bakterije sa kože mogu ući direktno u zglob i izazvati gnojno zapaljenje zgloba, što je ozbiljno stanje. Ako cista sama procuri, javite se lekaru.

Zbog povezanosti sa artrozom, kod ovog oblika se pri operaciji uklanja i koštana izraslina koja ga hrani, jer se u suprotnom cista vraća.

Higrom na šaci i uz tetive

Uz tetive savijača prstiju, u predelu dlana i osnove prsta, javljaju se sitni higromi veličine zrna pirinča. Tvrdi su i bolni pri stiskanju predmeta, na primer pri držanju volana, torbe ili alata, pa smetaju nesrazmerno svojoj veličini.

Higrom na laktu

Na laktu se higrom javlja ređe, pa kvržicu na vrhu lakta treba razlikovati od zapaljenja burze (burzitisa), koje je na tom mestu znatno češće. Razlika je uočljiva: burzitis daje mekan, često crven i topao otok koji nastaje relativno brzo, obično posle oslanjanja na lakat ili udarca, dok je higrom napeta, jasno ograničena kvržica koja se javlja postepeno i nije upaljena. Ako je otok na laktu crven, topao i bolan, uz povišenu temperaturu, potreban je hitan pregled, jer može biti reč o infekciji.

Ganglion cista u kolenu

Uz koleno se javljaju ganglioni koji potiču od zglobne čaure ili od meniskusa (parameniskalna cista). Ovi drugi su značajni jer su često znak oštećenja meniskusa, pa se ne posmatraju izolovano, već se procenjuje stanje celog kolena, najčešće magnetnom rezonancom.

Vredi razlikovati i dva pojma koja se mešaju. Kvržica sa zadnje strane kolena najčešće nije ganglion, već Bejkerova cista, koja nastaje na drugačiji način i o kojoj pišemo u zasebnom tekstu. Kada se ispostavi da je uzrok oštećenje meniskusa, rešenje je opisano na strani operacija meniskusa kolena.

Ganglion cista na nozi i stopalu

Na stopalu i skočnom zglobu higrom se najčešće javlja na gornjoj strani stopala i sa spoljašnje strane skočnog zgloba. Ovde je obuća glavni problem: čak i mala kvržica na mestu gde pritiska cipela postaje bolna i otežava hod. Zato se higromi na stopalu češće uklanjaju iz praktičnih razloga nego oni na ruci.

Higrom na mozgu je sasvim drugo stanje

Pošto se pod istim imenom traže dve potpuno različite stvari, ovo treba jasno razdvojiti. Subduralni higrom je nakupljanje moždane tečnosti u prostoru između mozga i njegovih ovojnica. Sa kvržicom na zglobu nema nikakve veze: drugačije nastaje, drugačije se ispoljava i leči se u drugoj grani medicine, neurohirurgiji.

Osnovno što treba znati:

• Najčešće nastaje posle povrede glave, ponekad i posle naizgled lakšeg udarca, a moguć je i posle operacija na mozgu. Češći je kod starijih osoba.
• Manji higromi često ne daju tegobe i povuku se sami, uz praćenje snimcima.
• Veći mogu da pritisnu mozak i tada daju glavobolju, pospanost, zbunjenost, poremećaj ravnoteže ili slabost jedne strane tela.
• Dijagnoza se postavlja skenerom ili magnetnom rezonancom, a lečenje zavisi od veličine i tegoba.

Zbog toga važi jednostavno pravilo: ako se posle udarca u glavu, čak i nedeljama kasnije, jave uporna glavobolja, neuobičajena pospanost, zbunjenost, povraćanje, poremećaj govora ili slabost ruke i noge, potrebna je hitna lekarska procena. Za hitna stanja na raspolaganju su hitne hirurške intervencije.

Šta još može biti kvržica uz zglob

Higrom je najčešći, ali nije jedini uzrok, pa se dijagnoza ne postavlja po opipu ni sa fotografije:

• Lipom: mekan, testast i pokretan, građen od masnog tkiva; ne menja veličinu sa opterećenjem. Više na strani operacija masnog tkiva.
• Aterom: cista koja potiče iz same kože, često sa sitnom centralnom tačkicom, sklona zapaljenju. Više na strani uklanjanje ateroma.
• Tumor tetivne ovojnice: dobroćudna, ali čvrsta izraslina uz tetivu, koja ne propušta svetlost i ne menja veličinu.
• Koštane izrasline i promene zgloba kod artroze, koje su tvrde i nepokretne.
• Proširenje krvnog suda: retko, ali važno; ključna razlika je da pulsira pod prstima.
• Tumori mekih tkiva: retki, ali su razlog zbog kojeg se svaka tvrda, nepokretna promena koja stalno raste snima i proverava.

Dijagnostika

Kod tipičnog higroma pregled je najčešće dovoljan. Lekar procenjuje veličinu, čvrstinu, pokretljivost i vezu sa zglobom ili tetivom, kao i obim pokreta. Koristan je i jednostavan test osvetljavanja: kesica sa bistrom tečnošću propušta svetlost, dok puna masa tkiva to ne čini.

Kada nalaz nije tipičan, koriste se:

• Ultrazvuk: prvi izbor. Bezbolan je, ne zrači i pouzdano potvrđuje da je promena ispunjena tečnošću, pokazuje njenu veličinu, dubinu i vezu sa zglobom, i razlikuje je od pune mase.
• Rendgen: koristan kod higroma na prstu, jer prikazuje artrozu i koštane izrasline koje ga hrane.
• Magnetna rezonanca: kod dubljih promena, kod ganglina uz koleno i kada nalaz nije jasan.

Uklonjena promena se po pravilu šalje na patohistološku analizu, čime se potvrđuje dijagnoza. Dijagnostika je dostupna u okviru dijagnostičkih metoda.

Higrom: lečenje

Posmatranje: često najbolji izbor

Ovo je najvažnija poruka o lečenju, jer se retko čuje: higrom ne mora da se leči ako ne smeta. Kod otprilike polovine pacijenata kesica se vremenom povuče sama, ponekad posle nekoliko meseci, ponekad posle više godina.

Posmatranje je razuman izbor kada je kvržica mala, bezbolna, ne raste i ne ograničava pokret. Preporuka je da se javite ako počne da raste, boli, menja osobine ili izaziva trnjenje.

Rasterećenje i imobilizacija

Privremeno smanjenje opterećenja zgloba i, po potrebi, nošenje mirujuće udlage mogu smanjiti tegobe i veličinu kvržice, jer manje pokreta znači i manje potiskivanja tečnosti kroz peteljku. Dugotrajna imobilizacija se, međutim, ne preporučuje, jer slabi mišiće i ukočava zglob.

Punkcija (aspiracija)

Tankom iglom, najčešće pod kontrolom ultrazvuka, izvlači se gusti sadržaj kesice, ponekad uz injekciju kortikosteroida. Prednost je što je postupak kratak, ambulantan i donosi brzo olakšanje.

Očekivanja, međutim, treba da budu realna: pošto peteljka i slabo mesto u čauri ostaju, kesica se kod znatnog dela pacijenata ponovo napuni. Zbog toga se punkcija posmatra kao mera za olakšanje i kao razuman prvi korak kod onih koji ne žele operaciju, a ne kao pouzdano trajno rešenje.

Operativno uklanjanje

Zahvat kojim se postiže najtrajniji rezultat. Ključ nije u tome da se ukloni sama kesica, već da se ukloni i peteljka sa delom zglobne čaure iz koje potiče. Upravo taj deo posla razlikuje trajno rešenje od privremenog, jer se time zatvara mesto kroz koje tečnost izlazi.

Praktični detalji:

• Anestezija: najčešće lokalna ili regionalna, tako da pacijent ne oseća bol, ali je budan.
• Trajanje: obično od dvadeset do četrdeset pet minuta, u režimu dnevne hirurgije, sa odlaskom kući istog dana.
• Kod higroma na prstu uklanja se i koštana izraslina koja ga hrani, jer se bez toga cista vraća.
• Kod pojedinih higroma ručnog zgloba moguć je i artroskopski pristup, kroz vrlo male rezove, uz istovremen uvid u sam zglob. Više o toj tehnici na strani artroskopija.

Operacija higroma se preporučuje kada higrom boli, raste, ograničava pokret, pritiska nerv, izaziva promenu nokta ili predstavlja izraženu estetsku smetnju, kao i kada dijagnoza nije potpuno jasna.

Šta nikako ne treba raditi

Postoji stari narodni „lek“ za higrom: razbijanje udarcem, najčešće knjigom. Toliko je rasprostranjen da higrom u engleskom govornom području nosi nadimak koji na to upućuje. To se ne sme raditi, i evo zašto.

• Ne rešava problem. Kesica može prsnuti i privremeno nestati, ali peteljka i slabo mesto u čauri ostaju, pa se higrom vrlo često vrati.
• Može izazvati povredu: udarac po zglobu može oštetiti tetive, nerve i same kosti šake, a to su posledice ozbiljnije od kvržice zbog koje je udarac zadat.
• Probadanje iglom kod kuće nosi rizik od infekcije, a kod higroma na prstu i od gnojnog zapaljenja samog zgloba, jer se stvara direktan put od kože do zgloba.
• Masaže, obloge, melemi i preparati ne uklanjaju higrom, jer je reč o kesici sa tečnošću, a ne o upali ili naslagama.

Oporavak i povratak higroma

Oporavak posle uklanjanja je po pravilu brz, ali zavisi od lokalizacije:

• Odlazak kući istog dana i povratak lakšim aktivnostima gotovo odmah.
• Konci se skidaju obično posle deset do četrnaest dana.
• Kratkotrajno mirovanje zgloba prvih dana, a zatim postepeno vraćanje pokreta. Rane vežbe obima pokreta su važne, da zglob ne bi ostao ukočen.
• Puno opterećenje i sport obično posle nekoliko nedelja, prema uputstvu lekara.
• Prolazna ukočenost i osetljivost oko reza su očekivane i povlače se postepeno.

Što se povratka tiče, treba biti realan. Higrom se može vratiti i posle pravilno urađene operacije, mada su stope znatno niže nego posle punkcije. Najveća verovatnoća povratka postoji kada je uklonjena samo kesica, a peteljka ostavljena, i kod higroma na prstu kada nije rešena koštana izraslina. Kod osoba sa izraženo gipkim zglobovima sklonost jednostavno ostaje.

Najčešće zablude

„Higrom je tumor, znači imam rak.“

Reč tumor u medicini znači samo izraslinu. Higrom je dobroćudna kesica ispunjena tečnošću, ne prelazi u malignu bolest i ne daje metastaze.

„Razbiću ga knjigom, tako se to radi.“

Najpoznatija i najopasnija zabluda. Udarcem se mogu oštetiti tetive, nervi i kosti šake, a higrom se najčešće vrati, jer peteljka ostaje.

„Nestao je sam, znači bio je nešto drugo.“

Nije. Spontano povlačenje je uobičajen tok kod higroma i dešava se kod otprilike polovine pacijenata. To je razlog zbog kojeg je posmatranje sasvim opravdan izbor.

„Dovoljno je da se izvuče tečnost.“

Punkcija donosi brzo olakšanje, ali dok peteljka postoji, kesica se često ponovo napuni. Trajno rešenje traži uklanjanje i peteljke sa delom čaure.

„Ako me ne boli, ne moram kod lekara.“

Bezbolan higrom se zaista ne mora lečiti, ali vredi bar jednom potvrditi da je zaista reč o higromu, jer i druge promene daju sličnu kvržicu.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Ste napipali kvržicu uz zglob ili tetivu, bez obzira na to da li boli.
• Kvržica raste, boli ili ograničava pokret zgloba.
• Osećate trnjenje, peckanje ili slabost u šaci ili prstima.
• Kvržica smeta pri radu, obuvanju ili hodu.
• Postoji promena nokta uz kvržicu na prstu.
• Kvržica je tvrda, nepokretna, pulsira ili se stalno vraća posle ranijeg lečenja.

Javite se hitno ako kvržica postane crvena, topla i jako bolna, ako iz nje procuri sadržaj, ili ako se uz to javi povišena temperatura. Isto važi i za tegobe posle povrede glave opisane u odeljku o subduralnom higromu.

Dijagnostika i lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu higrom se rešava kao planirana, jednodnevna intervencija. Pregled i ultrazvučna dijagnostika prvo potvrđuju da je reč o kesici sa tečnošću i isključuju druge promene, a tek zatim se predlaže rešenje: praćenje, punkcija ili operativno uklanjanje sa peteljkom. Zahvat se najčešće radi u lokalnoj anesteziji, a uklonjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je higrom?

Higrom, poznat i kao ganglion, jeste dobroćudna kesica ispunjena gustom, bistrom zglobnom tečnošću, koja izraste uz zglob ili tetivu i sa zglobom je povezana tankom peteljkom. Najčešće se javlja na ručnom zglobu. Nije rak i ne prelazi u malignu bolest.

Da li su higrom i ganglion isto?

Jesu, to su dva naziva za istu promenu. U svakodnevnom govoru češće se kaže higrom, a u medicinskoj literaturi ganglion ili ganglionska cista.

Da li higrom može sam da nestane?

Može, i to nije retkost. Kod otprilike polovine pacijenata kesica se vremenom povuče sama, ponekad posle nekoliko meseci, a ponekad posle više godina. Zato je posmatranje sasvim opravdan izbor kada kvržica ne smeta.

Zašto higrom menja veličinu?

Zato što se peteljka ponaša kao jednosmerni ventil: tečnost lako ulazi u kesicu, a teško se vraća u zglob. Posle opterećenja šake kesica se napuni i poveća, a posle odmora se delimično isprazni i smanji.

Da li se higrom sme razbiti udarcem?

Ne. Udarcem se mogu oštetiti tetive, nervi i kosti, a problem se najčešće ne rešava, jer peteljka i slabo mesto u zglobnoj čauri ostaju, pa se kesica ponovo puni. Isto važi i za probadanje iglom kod kuće, koje nosi rizik od infekcije.

Da li je dovoljno izvući tečnost iglom?

Punkcija je kratka, ambulantna i donosi brzo olakšanje, ali najčešće nije trajno rešenje, jer peteljka ostaje. Trajniji rezultat daje operativno uklanjanje, pri kojem se uklanja i peteljka sa delom zglobne čaure.

Da li se higrom vraća posle operacije?

Može, ali znatno ređe nego posle punkcije. Najveći rizik postoji kada je uklonjena samo kesica bez peteljke, i kod higroma na prstu kada nije uklonjena koštana izraslina koja ga hrani.

Da li je higrom na mozgu isto što i higrom na zglobu?

Nije, reč je o dva potpuno različita stanja koja dele isti naziv. Subduralni higrom je nakupljanje moždane tečnosti oko mozga, najčešće posle povrede glave, i leči se u okviru neurohirurgije. Sa kvržicom na zglobu nema nikakve veze.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Kvržica uz zglob ne može se pouzdano proceniti na osnovu teksta ili fotografije i ne leči se samostalno, ni udarcem ni probadanjem. Za procenu vašeg stanja obratite se lekaru.

‍