Keratoza: vrste, uzroci, simptomi, lokalizacije i lečenje

Keratoza je zajednički naziv za promene na koži koje nastaju zadebljanjem rožnatog sloja, odnosno prekomernim stvaranjem keratina, belančevine od koje je građen površinski sloj kože. Rezultat je hrapava, ljuspasta ili izdignuta promena, koja može biti sitna i jedva primetna ili velika i uočljiva.

Najvažnije je odmah razjasniti jednu stvar: keratoza nije jedna bolest. Pod tim nazivom krije se više različitih stanja, od potpuno bezopasnih do onih koja se smatraju pretkancerozama. Zato je ključno pitanje kod svake keratoze o kojoj se vrsti radi, jer od toga zavisi da li je dovoljno posmatranje ili je potrebno lečenje.

U ovom vodiču objašnjavamo šta je keratoza, koje vrste postoje, po čemu se razlikuju seboroična i aktinična keratoza (dve najčešće), kada keratoza može biti opasna, šta znači keratoza na pojedinim delovima tela (lice, nos, glava, dojka, stopalo, nokat), zašto neke keratoze svrbe, i koje su mogućnosti lečenja.

Šta je keratoza

Površinski sloj kože (epiderm) neprekidno se obnavlja: nove ćelije nastaju u dubini, putuju ka površini, ispunjavaju se keratinom i na kraju se ljušte. Kada je taj proces poremećen, bilo zato što se keratina stvara previše, bilo zato što se ćelije ne ljušte kako treba, keratin se nagomilava i nastaje hiperkeratoza, zadebljanje rožnatog sloja. Keratoza je vidljiv oblik tog nagomilavanja.

Zbog toga keratoze najčešće izgledaju hrapavo, suvo ili ljuspasto, a na dodir se često osete pre nego što se jasno vide. Neke su ravne, druge izdignute i bradavičaste, a treće izgledaju kao da su „nalepljene“ na kožu.

Vrste keratoza

Iako se sve svrstavaju pod isti naziv, vrste keratoza razlikuju se po uzroku, izgledu i, što je najvažnije, po tome da li nose rizik. Najčešće su seboroična i aktinična keratoza.

Seboroična keratoza

Najčešća dobroćudna promena na koži kod odraslih. Javlja se posle četrdesete godine i sa godinama ih je sve više, pa je mnogi nazivaju i „staračkom bradavicom“, iako sa pravim bradavicama nema veze i nije zarazna.

Prepoznaje se po tome što je:

• Jasno ograničena i izgleda „nalepljeno“ na kožu, kao da bi se mogla skinuti noktom (što nikako ne treba raditi).
• Voštane, masne ili grudvičaste površine, ponekad ispucale i bradavičaste.
• Boje od svetlobraon do tamnobraon i skoro crne.
• Izdignuta iznad nivoa kože i najčešće bezbolna.

Tačan uzrok nije poznat, ali su najvažniji nasledna sklonost i starenje; sunce ovde nije glavni krivac. Seboroična keratoza je dobroćudna i ne prelazi u rak. Uklanja se iz estetskih razloga ili kada smeta i iritira se.

Aktinična (solarna) keratoza

Za razliku od seboroične, aktinična keratoza nastaje zbog dugogodišnjeg izlaganja suncu i predstavlja pretkancerozu. Reč je o promeni u kojoj su ćelije već oštećene ultraljubičastim zračenjem i koja, ako se ne leči, kod jednog dela pacijenata može preći u karcinom pločastih ćelija (skvamozni karcinom).

Prepoznaje se po tome što je:

• Hrapava kao šmirgla, pa se često pre napipa nego što se vidi.
• Ravna ili tek blago izdignuta, sa suvom, ljuspastom korom koja se ljušti pa se ponovo stvara.
• Ružičasta, crvenkasta ili boje kože, obično slabije pigmentovana od seboroične.
• Smeštena isključivo na mestima izloženim suncu: lice, nos, uši, čelo, ćelavi deo glave, vrat, nadlanice i podlaktice.

Rizik od prelaska pojedinačne promene u karcinom je mali, ali nije zanemarljiv, a raste sa brojem promena i godinama izloženosti suncu. Zato se aktinična keratoza, za razliku od seboroične, po pravilu leči, a ne samo posmatra.

Keratosis pilaris (folikularna keratoza)

Vrlo česta i potpuno bezopasna promena, poznata i kao „kokošja koža“. Nastaje kada čepići keratina zapuše otvore dlačnih folikula, pa koža postane hrapava, sa sitnim kvržicama veličine zrna. Najčešće se javlja na spoljašnjoj strani nadlaktica, butinama, zadnjici i ponekad obrazima, često od detinjstva, i nasledna je. Zimi je izraženija, a leti se povlači. Ne nosi nikakav rizik, a leči se negom kože i blagim keratolitičkim preparatima.

Palmoplantarna keratoza (dlanovi i tabani)

Zadebljanje kože na dlanovima i tabanima. Najčešće je posledica pritiska i trenja (kalusi i kurje oči kod neodgovarajuće obuće ili deformiteta stopala), a ređe je nasledna ili prati druge kožne bolesti. Detaljnije je opisana u odeljku o stopalu.

Subungvalna hiperkeratoza (keratoza nokta)

Nakupljanje keratina ispod nokatne ploče, koje nokat podiže i zadeblja. Najčešće je posledica gljivične infekcije ili psorijaze, a ne zaseban tip keratoze. Opisana je u posebnom odeljku.

Da li je keratoza maligna

Ovo je najčešće pitanje pacijenata i odgovor zavisi isključivo od vrste. Sažeto:

• Seboroična keratoza: dobroćudna. Ne prelazi u rak i ne smatra se pretkancerozom.
• Aktinična keratoza: pretkanceroza. Deo promena, ako se ne leči, može tokom godina preći u karcinom pločastih ćelija.
• Keratosis pilaris i kalusi: bez rizika od maligniteta.

Postoji, međutim, i druga strana problema, koja je razlog zašto se svaka keratoza bar jednom pregleda. Neke maligne promene kože, pre svega bazocelularni i skvamozni karcinom, a ponekad i melanom, mogu ličiti na običnu keratozu. Uz to, kod osoba koje imaju veliki broj seboroičnih keratoza lako se previdi jedna promena koja je zaista sumnjiva, jer se izgubi među ostalima. Zato dijagnoza „to je samo keratoza“ treba da dođe od lekara, a ne iz pretrage na internetu.

Kada iznenadna pojava mnogo keratoza traži proveru

Postoji redak i posebno važan scenario: naglo izbijanje velikog broja seboroičnih keratoza tokom nekoliko nedelja ili meseci, često uz izražen svrab. To se u medicini naziva znak Leser-Trélat i može biti kožni signal neke unutrašnje bolesti, najčešće tumora organa za varenje. Vredi naglasiti dve stvari: ovaj scenario je redak i njegov značaj se u stručnim krugovima još raspravlja, a ogromna većina ljudi sa seboroičnim keratozama nema nikakvu skrivenu bolest. Ipak, ako se veliki broj promena pojavi naglo, naročito uz gubitak težine, zamor ili promene u varenju, to je razlog za pregled i širu proveru.

Znaci upozorenja kod bilo koje promene na koži

Bez odlaganja se javite lekaru ako promena:

• Brzo raste ili se menja tokom nekoliko nedelja.
• Ima nepravilne, nazubljene ili razlivene ivice i nejednaku boju.
• Krvari, stvara ranicu ili krastu koja se stalno vraća i ne zarasta.
• Otvrdne, zadeblja ili postane bolna.
• Izgleda drugačije od svih ostalih promena na vašoj koži.

Ovi znaci ne znače automatski malignu bolest, ali su razlog da se pregled ne odlaže. Kada je potrebno, na raspolaganju je i tim onkologije.

Keratoza po lokalizacijama

Mesto na kome se keratoza javila često nagoveštava i o kojoj se vrsti radi, jer se pojedine vrste javljaju na tipičnim mestima.

Keratoza na licu

Lice je najvažnija lokalizacija, jer se tu javljaju obe glavne vrste, a razlika među njima je bitna. Na licu se sreću i seboroične keratoze (izdignute, tamnije, „nalepljene“) i aktinične keratoze (ravne, hrapave, ružičaste), a upravo je lice najizloženije suncu tokom celog života. Zbog toga hrapavu, ljuspastu promenu na licu koja se ljušti pa se vraća ne treba pripisivati suvoj koži, već je proveriti. Uz to, na licu se javljaju i drugi oblici karcinoma kože, pa se promene ovde procenjuju pažljivije nego drugde. Pošto je regija vidljiva, uklanjanje se planira tako da ožiljak bude što neprimetniji.

Keratoza na nosu

Nos je jedno od najizloženijih mesta na telu, jer je istaknut i prima najviše sunca, pa su aktinične keratoze tu česte. Promena na nosu koja se ljušti, povremeno zakrvari ili stvara krastu koja se stalno vraća zaslužuje pregled, jer je nos i jedno od tipičnih mesta za bazocelularni karcinom kože. Zbog osetljivosti i vidljivosti regije, promene na nosu se ne pokušavaju rešavati preparatima na svoju ruku.

Keratoza na glavi (poglavina i ćelavi deo)

Kod muškaraca sa proređenom kosom ili ćelavošću, temeni deo glave je izuzetno izložen suncu, pa su aktinične keratoze tu vrlo česte i lako se previde jer ih pacijent ne vidi. Često ih prvi primeti frizer ili član porodice, ili se osete kao hrapava mesta pri pranju kose. Na kosmatom delu glave javljaju se i seboroične keratoze, koje se iritiraju pri češljanju. Svaka promena na glavi koja stalno stvara krastu i krvari pri češljanju treba da bude pregledana.

Keratoza na koži tela (leđa, grudi, trup)

Na trupu, leđima i grudima najčešće su seboroične keratoze, često u većem broju, ponekad raspoređene u karakterističnom obrascu duž leđa. Tu su najčešće samo estetski problem, ali se lako iritiraju odećom i pojasom, pa zasvrbe ili zakrvare. Kod velikog broja promena važno je periodično pregledati kožu, da se među njima ne previdi neka drugačija promena.

Keratoza na dojci i ispod dojke

Predeo ispod dojke i pod grudnjakom je mesto stalnog trenja, toplote i vlage, pa se seboroične keratoze tu često iritiraju: pocrvene, zasvrbe, zabole i mogu da zakrvare. Zato se u ovoj regiji često uklanjaju iz praktičnih, a ne samo estetskih razloga.

Važno je razgraničiti dve stvari koje se lako mešaju. Keratoza je promena na koži dojke i može se videti i opipati na površini. To nije isto što i kvržica u tkivu dojke, koja se opipava dublje i koja se nikada ne procenjuje po izgledu kože, već zahteva ultrazvuk i pregled specijaliste. Ako uz promenu na koži dojke postoji uvučena bradavica, iscedak, udubljenje kože ili izgled „narandžine kore“, pregled ne treba odlagati. Više o dostupnim metodama na strani dijagnostičke metode.

Keratoza na stopalu

Na tabanima keratoza gotovo uvek znači zadebljanje kože od pritiska, odnosno kalus ili kurje oko. Nastaje na mestima najvećeg opterećenja (jastučići stopala, peta, ivica palca), najčešće zbog neodgovarajuće obuće, deformiteta stopala ili dugog stajanja. Za razliku od drugih keratoza, ova boli pri hodu i to je njen glavni simptom.

Dve stvari su ovde važne:

• Kalus se često meša sa plantarnom bradavicom, koju izaziva virus. Bradavica češće boli na bočni pritisak (stiskanje sa strane), a kalus na direktan pritisak odozgo. Razliku pouzdano utvrđuje lekar, a lečenje se razlikuje.
• Kod osoba sa šećernom bolešću zadebljanja i naslage na stopalu ne treba skidati samostalno, oštrim predmetima ili jakim preparatima. Kod smanjenog osećaja u stopalima i lošije cirkulacije i mala ranica može da preraste u ozbiljan problem, pa negu stopala treba prepustiti stručnom licu.

Uz uklanjanje zadebljanja, trajno rešenje traži i uklanjanje uzroka: promenu obuće, uložak ili korekciju deformiteta stopala.

Keratoza nokta (zadebljanje ispod nokta)

Kada se ispod nokatne ploče nagomila keratin, nokat se podiže, zadeblja, promeni boju i postane krt. To se stručno naziva subungvalna hiperkeratoza i nije zasebna vrsta keratoze, već znak da nešto drugo utiče na nokat. Najčešći uzroci su gljivična infekcija nokta i psorijaza, a ređe povreda ili hronični pritisak obuće.

Zbog toga se ovde ne leči „keratoza“, već osnovni uzrok. Bitno je da se pre lečenja utvrdi da li je zaista reč o gljivicama, jer se psorijaza nokta i posledice povrede leče sasvim drugačije, a dugotrajna terapija bez potvrđene dijagnoze nema smisla.

Keratoza koja svrbi

Svrab kod keratoze najčešće znači jedno: promena je iritirana. To se dešava kada se seboroična keratoza stalno očešava o odeću, pojas, grudnjak ili nakit, ili kada je zahvati zapaljenje. Iritirana keratoza pocrveni, otekne, zasvrbi, može da zaboli i da stvori krastu, a oko nje se ponekad javi i ekcem.

Nekoliko praktičnih napomena:

• Svrab sam po sebi ne znači malignitet, ali jeste razlog da se promena pregleda, jer je i kod nekih drugih promena kože svrab jedan od znakova.
• Ne grebite i ne skidajte keratozu noktom. Time se izaziva krvarenje, zapaljenje i moguća infekcija, a promena ostaje i vraća se.
• Promena koja se stalno iritira dobar je kandidat za uklanjanje, jer se time problem rešava trajno.

Poseban slučaj je već pomenuti nagli izlazak velikog broja keratoza koje svrbe, koji zahteva širu proveru kod lekara.

Dijagnostika

Kod tipične keratoze iskusnom lekaru je klinički pregled najčešće dovoljan. Karakterističan izgled, raspored promena i podatak o tome koliko dugo traju obično jasno govore o čemu je reč.

Kada nalaz nije tipičan, koriste se:

• Dermoskopija: pregled promene posebnim uređajem sa uvećanjem i osvetljenjem, koji otkriva strukture nevidljive golim okom. Ključna je za razlikovanje dobroćudne keratoze od sumnjive promene.
• Biopsija i patohistološka analiza: pregled tkiva pod mikroskopom, koji daje konačnu dijagnozu. Radi se kada nalaz nije jasan, kada promena ne reaguje na lečenje ili kada postoji sumnja.

Pregled u našoj ustanovi obavljaju specijalisti opšte hirurgije, doc. dr Aleksandar Đoković i dr Miljan Milanović, u okviru dermatohirurgije. Uklonjena promena po pravilu se šalje na patohistološku analizu.

Lečenje keratoze

Pristup zavisi od vrste. Seboroična keratoza ne mora da se leči i uklanja se kada smeta estetski ili se stalno iritira. Aktinična keratoza se, nasuprot tome, leči, upravo zato da bi se sprečio njen mogući prelazak u karcinom. Kod keratosis pilaris dovoljna je nega kože, a kod kalusa na stopalu uklanja se zadebljanje i, što je važnije, uzrok pritiska.

Radiotalasna metoda

Bezbolna, beskrvna i precizna metoda uklanjanja promena na koži. Koristi se anestetik u obliku kreme, a zbog preciznosti je pogodna i za osetljive predele, uključujući okolinu očiju. Pacijenti je najčešće doživljavaju kao vrlo blagu intervenciju.

Laser

Brza i jednostavna metoda, koja se radi u lokalnoj anesteziji, a kod sasvim malih promena i bez nje. Na tretiranom mestu ostaje krasta koja brzo otpadne, pa ožiljaka najčešće nema.

Hirurška ekscizija

Uklanjanje promene u lokalnoj anesteziji, pri čemu dubina i širina zahvata zavise od veličine i tipa promene. Prednost hirurške metode je što se uklonjeno tkivo može poslati na patohistološku analizu, pa je metoda izbora kada dijagnoza nije potpuno jasna ili postoji sumnja. Pošto su ove promene obično male, ožiljci su praktično neprimetni.

Krioterapija i lokalna terapija (kod aktiničnih keratoza)

Kod aktiničnih keratoza često se primenjuje krioterapija (zamrzavanje tečnim azotom), a kada su promene brojne i razasute na većoj površini, i lokalna terapija kremama koje uništavaju oštećene ćelije, ili fotodinamska terapija. Ove terapije propisuje i prati lekar; nijedan preparat ne treba uvoditi na svoju ruku, jer izazivaju izraženu reakciju kože i traže pravilnu primenu.

Koja je metoda prava za vas, procenjuje se na pregledu. Više o metodama nalazi se na strani dermatohirurgija, u okviru opšte hirurgije.

Oporavak posle uklanjanja

Uklanjanje keratoze je mala intervencija sa brzim oporavkom. Ono što možete očekivati:

• Odlazak kući odmah: zahvat se radi ambulantno, bez zadržavanja u bolnici.
• Krasta na tretiranom mestu: posle lasera i radiotalasa stvara se tanka krasta koja otpadne za nekoliko dana. Ne treba je skidati, jer se time kvari zarastanje i povećava rizik od ožiljka.
• Nega rane: prema uputstvu lekara, uz nežno održavanje čistoće i izbegavanje trljanja.
• Privremena razlika u boji: mesto može ostati svetlije ili tamnije od okolne kože nekoliko meseci, što se najčešće samo izjednači.
• Zaštita od sunca: presudna u prvim mesecima, jer sunce na svežem ožiljku ostavlja trajnu pigmentaciju.

Ako je uklonjena aktinična keratoza, važan deo lečenja su i kontrolni pregledi, jer koža koja je već pokazala oštećenje od sunca sklona je stvaranju novih promena na drugim mestima.

Prevencija

Seboroične keratoze i keratosis pilaris zavise pre svega od nasleđa i godina, pa se ne mogu sprečiti. Nasuprot tome, aktinična keratoza se u velikoj meri može sprečiti, jer je njen uzrok poznat i na njega se može uticati:

• Zaštitni faktor svakodnevno: SPF 30 ili viši, širokog spektra, i po oblačnom vremenu, na lice, uši, vrat i nadlanice.
• Izbegavanje sunca u sredini dana i traženje hlada.
• Šešir sa obodom i odeća sa dugim rukavima, naročito kod proređene kose, jer temeni deo glave inače ostaje nezaštićen.
• Bez solarijuma.
• Redovan samopregled kože i pregled kod lekara jednom godišnje, naročito posle pedesete i kod osoba sa svetlom kožom ili većim brojem promena.

Kod kalusa na stopalu prevencija znači odgovarajuću obuću i uloške, a kod keratosis pilaris redovno vlaženje kože.

Najčešće zablude o keratozi

„Keratoza je uvek bezopasna.“

Zavisi od vrste. Seboroična jeste dobroćudna, ali aktinična je pretkanceroza i leči se upravo zato da se spreči njen mogući prelazak u karcinom.

„To je samo suva koža, proći će uz kremu.“

Hrapava, ljuspasta mrlja na licu, nosu ili ćelavom delu glave koja se ljušti pa se uvek vrati na isto mesto najčešće nije obična suvoća i zaslužuje pregled.

„Mogu je skinuti noktom ili turpijom.“

Ne treba. Skidanjem se izaziva krvarenje i zapaljenje, promena se vraća, a gubi se i mogućnost da se tkivo analizira ako se ispostavi da nije bilo reč o običnoj keratozi.

„Keratoza je zarazna ili znak loše higijene.“

Nije ni jedno ni drugo. Seboroična keratoza nije bradavica i ne prenosi se dodirom, a nastaje zbog nasleđa i starenja.

„Ako sam je jednom uklonio, gotovo je.“

Uklonjena promena se na istom mestu obično ne vraća, ali sklonost ostaje, pa se nove mogu javiti drugde. Kod aktiničnih keratoza to je pravilo, zbog čega su kontrole deo lečenja.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Imate hrapavu, ljuspastu mrlju koja se ljušti i uvek vraća na isto mesto, naročito na licu, nosu, ušima ili glavi.
• Promena svrbi, krvari, boli ili se stalno iritira odećom.
• Promena raste, menja boju ili izgleda drugačije od ostalih na vašoj koži.
• Naglo se pojavio veći broj promena tokom nekoliko nedelja ili meseci.
• Imate zadebljanje na stopalu koje boli pri hodu, a naročito ako imate šećernu bolest.
• Nokat se zadebljao, podigao i promenio boju.

Javite se bez odlaganja ako se pojavi ranica koja ne zarasta duže od nekoliko nedelja, promena koja stalno krvari ili čvor koji brzo raste.

Uklanjanje keratoze u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu promene na koži pristupamo tako što prvo utvrdimo o čemu je reč, a tek onda predlažemo rešenje. Na raspolaganju su pregled, dijagnostika i uklanjanje keratoza radiotalasnom, laserskom ili hirurškom metodom, uz patohistološku analizu kada je potrebna i uz posebnu pažnju da trag na koži bude što neprimetniji. U istom obimu uklanjamo i druge promene na koži, kao što su mladeži i ateromi.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je keratoza?

Keratoza je zajednički naziv za promene na koži nastale zadebljanjem rožnatog sloja, odnosno prekomernim stvaranjem keratina. Nije jedna bolest: pod tim nazivom krije se više stanja, od potpuno bezopasnih (seboroična keratoza, keratosis pilaris) do pretkanceroza (aktinična keratoza).

Kako da razlikujem seboroičnu od aktinične keratoze?

Seboroična je izdignuta, voštana i tamnija, izgleda kao da je nalepljena na kožu i može biti bilo gde na telu. Aktinična je ravna, hrapava kao šmirgla, ružičasta i javlja se samo na mestima izloženim suncu. Pouzdanu razliku daje pregled, po potrebi uz dermoskopiju.

Da li keratoza može da pređe u rak?

Seboroična ne može, ona je dobroćudna. Aktinična keratoza je pretkanceroza i deo promena, ako se ne leči, može tokom godina preći u karcinom pločastih ćelija. Zato se aktinična keratoza leči, a ne samo posmatra.

Zašto keratoza svrbi?

Svrab najčešće znači da je promena iritirana, obično od trenja o odeću, pojas ili grudnjak. Iritirana keratoza pocrveni, zasvrbi i može da zakrvari. Svrab sam po sebi ne znači malignitet, ali jeste razlog za pregled, a promenu ne treba grebati ni skidati noktom.

Može li keratoza sama da prođe?

Seboroična keratoza ne prolazi sama i vremenom obično postaje deblja. Aktinična ponekad privremeno nestane pa se vrati, što ne znači da je izlečena. Keratosis pilaris se često povlači sa godinama i leti.

Da li smem sam da skinem keratozu?

Ne. Skidanje noktom, turpijom ili preparatima izaziva krvarenje, zapaljenje i moguću infekciju, promena se najčešće vraća, a gubi se i mogućnost da se tkivo analizira ako se ispostavi da nije bila reč o običnoj keratozi.

Šta znači zadebljanje ispod nokta?

To je subungvalna hiperkeratoza, nakupljanje keratina koje nokat podiže i zadeblja. Nije zasebna vrsta keratoze, već znak nečeg drugog, najčešće gljivične infekcije ili psorijaze. Zato se pre lečenja utvrđuje uzrok, jer se ta stanja leče različito.

Da li keratoza ostavlja ožiljak posle uklanjanja?

Promene su obično male, pa su tragovi praktično neprimetni. Posle lasera i radiotalasa ostaje krasta koja otpadne za nekoliko dana. Mesto može ostati svetlije ili tamnije nekoliko meseci, a zaštita od sunca u tom periodu bitno utiče na konačan izgled.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Promena na koži ne može se pouzdano proceniti na osnovu teksta ili fotografije, pa se za procenu vašeg stanja obratite lekaru.

‍