Bartolinijeva žlezda: cista, upala i lečenje

Bartolinijeve žlezde su dve sitne žlezde smeštene sa obe strane ulaza u rodnicu. Njihov zadatak je da luče sekret koji vlaži i štiti sluzokožu. Kada rade normalno, žena za njih uopšte ne zna i ne mogu se napipati.

Problem nastaje kada se začepi njihov izvodni kanal. Sekret tada nema kuda da izađe, nakuplja se i stvara cistu. Ako se u toj cisti razvije infekcija, nastaje apsces, koji je izuzetno bolan i koji je jedan od najčešćih razloga za hitan ginekološki pregled.

Dve stvari vredi reći odmah. Prva: ovo je česta i dobroćudna promena koja se uspešno rešava. Druga, i praktično najvažnija: cistu i apsces nikada ne treba pokušavati istisnuti ili probušiti. To je najčešća greška i razlog zbog kojeg se od jednostavnog problema napravi ozbiljan.

Šta je Bartolinijeva žlezda

Reč je o dve žlezde veličine zrna graška, smeštene duboko u tkivu, sa obe strane ulaza u rodnicu, u donjoj trećini velikih usana. Svaka ima uzan izvodni kanal dug oko dva do dva i po centimetra, kojim sekret dolazi do površine.

Njihova uloga je vlaženje sluzokože, naročito pri seksualnom uzbuđenju. Zdrave žlezde se ne vide i ne opipavaju, pa se najčešće prvi put i saznaje za njih tek kada se pojavi tegoba.

Kako nastaje cista, a kako apsces

Redosled je gotovo uvek isti i vredi ga razumeti, jer objašnjava i lečenje:

• Kanal se začepi, najčešće zbog zapaljenja, sitne povrede ili ožiljka.
• Sekret se nakuplja iza prepreke i žlezda se postepeno širi. Nastaje cista, koja je najčešće bezbolna.
• Ako u nakupljeni sekret dospeju bakterije, razvija se gnojna upala i nastaje apsces. Tada se sve menja: bol postaje jak i pulsirajući, a oteklina crvena i topla.

Ključno je da problem nije u samoj tečnosti, već u začepljenom kanalu. Zato ispuštanje sadržaja donosi olakšanje, ali dok god kanal ostaje zatvoren, žlezda se ponovo puni. To je razlog zbog kojeg savremeno lečenje ne teži samo pražnjenju, već stvaranju novog, trajnog otvora.

Bartolinijeva cista: simptomi

Cista je nakupljeni sekret bez infekcije. Tipične osobine:

• Bezbolna ili blago neprijatna oteklina sa jedne strane, u donjem delu velike usne.
• Mekana i pokretna na dodir, jasno ograničena.
• Koža iznad nje je normalne boje, bez crvenila i bez toplote.
• Veličina je promenljiva: od zrna graška do oraha, a kod dela žena i veća.
• Gotovo uvek jednostrana. Obostrana pojava je retka i traži pažljiviju procenu.

Male ciste često se otkriju slučajno, na redovnom ginekološkom pregledu, i ne moraju se lečiti. Veće mogu praviti osećaj pritiska i nelagodu pri sedenju, hodu, vožnji bicikla i pri odnosima.

Upala Bartolinijeve žlezde i apsces (bartolinitis)

Kada se u cistu useli infekcija, slika se menja naglo i dramatično, često u roku od jednog do dva dana. Upravo ta brzina razlikuje apsces od ciste.

Znaci apscesa:

• Jak, pulsirajući bol koji se pojačava pri sedenju, hodu i odnosima, a često onemogućava i najobičnije radnje.
• Brzo rastuća, napeta oteklina, koja može dostići veličinu jajeta.
• Crvenilo i toplota kože iznad otekline.
• Izrazita osetljivost i na najmanji dodir, pa i na odeću.
• Povišena temperatura i osećaj slabosti, kod izraženijih slučajeva.
• Uvećani limfni čvorovi u preponi sa iste strane.
• Otežano mokrenje zbog otoka i bola.

Ako apsces spontano pukne, izlazi gnojav sadržaj i bol naglo popusti. To olakšanje je stvarno, ali nije izlečenje, o čemu detaljnije u nastavku.

Uzročnik je najčešće mešavina bakterija sa same kože i iz creva. Kod dela žena u pitanju su i polno prenosive infekcije, pa lekar ponekad uzme bris i na njih.

Kako da pukne Bartolinijeva cista: šta treba znati

Ovo je jedno od najtraženijih pitanja na internetu i razumljivo je zašto: bol je jak, a olakšanje se traži odmah. Odgovor, međutim, mora biti jasan, jer je upravo ovde najveći rizik od štete.

Šta nikako ne treba raditi

• Ne istiskujte i ne pritiskajte otekline. Pritiskom se gnoj ne izbacuje napolje, već se probija u okolno tkivo, pa se infekcija širi umesto da se rešava. Umesto jednog ograničenog žarišta može nastati opsežno zapaljenje.
• Ne probadajte iglom, špenadlom ni bilo čim drugim. Time se unosi nova infekcija u već upaljeno tkivo, a otvor je premali da bi se gust sadržaj zaista ispraznio.
• Ne stavljajte obloge od masti, luka i sličnih narodnih sredstava, jer zadržavaju vlagu i prljavštinu na osetljivoj sluzokoži.
• Ne uzimajte antibiotik koji vam je ostao od ranije. Delimično lečen apsces može se prividno smiriti, a zapravo se zatvoriti i nastaviti da raste u dubinu.

Šta jeste bezbedno

Postoji jedna mera koja je i preporučena i delotvorna: sedeće kupke u mlakoj vodi, nekoliko puta dnevno po petnaest do dvadeset minuta. Toplota opušta tkivo i kod dela žena zaista podstakne da se cista sama isprazni, i to na prirodan način, kroz sam kanal. Uz to pomažu i uobičajeni lekovi protiv bolova i komotno pamučno donje rublje.

Ako pukne sama, da li je gotovo

Nije, i ovo je važno razumeti pre nego što se olakšanje protumači kao izlečenje. Kada cista ili apsces spontano pukne, izlazi sadržaj i bol popušta, ali začepljen kanal ostaje začepljen. Otvor kroz koji je sadržaj izašao brzo se zatvori, žlezda se ponovo puni i problem se u velikom broju slučajeva vraća, često i nekoliko puta.

Zato se i posle spontanog pucanja preporučuje pregled: da se proveri da li je šupljina zaista ispražnjena i da se, ako se problem ponavlja, uradi zahvat kojim se stvara trajan otvor.

Bartolinijeva žlezda: uzrok problema

Osnovni uzrok je uvek začepljenje izvodnog kanala. Ono što do njega dovodi:

• Ranije upale u tom predelu, koje ostave ožiljak i suze kanal.
• Bakterijska infekcija, najčešće mešovita, sa kože i iz creva, a kod dela žena i polno prenosiva.
• Sitne povrede i iritacija: trenje od uske odeće, epilacija, dugotrajna vožnja bicikla.
• Porođaj i epiziotomija, odnosno ožiljci nastali u tom predelu.
• Zadebljanje sluzokože na otvoru kanala.

Vredi znati i da se kod velikog broja žena jasan uzrok uopšte ne pronađe. Isto tako, ovo stanje nije znak loše higijene niti nečega što je žena uradila pogrešno, i nije zarazno. Najčešće se javlja u reproduktivnom dobu, otprilike između dvadesete i tridesete godine.

Bartolinijeva žlezda u trudnoći

Cista i apsces mogu se javiti i u trudnoći. Osnovni pristup se ne razlikuje bitno, ali postoji nekoliko posebnosti:

• Bezbolna cista koja ne smeta najčešće se samo prati, a definitivno rešavanje odlaže se za period posle porođaja.
• Apsces se leči i u trudnoći, jer neizlečena gnojna upala nosi veći rizik nego sam zahvat. Ispuštanje sadržaja izvodi se u lokalnoj anesteziji i bezbedno je.
• Ponovna pojava je nešto češća nego van trudnoće, pa se prati pažljivije.
• Lekove ne uzimajte na svoju ruku: i lekovi protiv bolova i antibiotici se u trudnoći biraju posebno, pa svaku terapiju dogovorite sa lekarom koji vodi trudnoću.

Sama cista ili apsces po pravilu ne ometaju porođaj, osim kod velike promene neposredno pred termin, o čemu odlučuje ginekolog.

Bartolinijeva žlezda u menopauzi i pitanje karcinoma

Ovo je deo koji se često izostavi, a klinički je najvažniji. Ciste Bartolinijeve žlezde su bolest reproduktivnog doba. Posle menopauze žlezde se povlače i njihova aktivnost opada, pa je nova cista u tom periodu neuobičajena.

Zbog toga postoji jasno pravilo koje vredi znati: kod žena starijih od četrdeset godina, a naročito posle menopauze, novootkrivena oteklina u tom predelu ne pretpostavlja se da je obična cista, već se procenjuje pažljivije, uz razmatranje uzimanja uzorka tkiva.

Razlog je karcinom Bartolinijeve žlezde. On je veoma redak, čini manje od jednog odsto ginekoloških malignih bolesti, i najčešće se javlja oko pedesete i šezdesete godine. Njegova osobina je, međutim, da se lako zameni sa običnom cistom, pa se dijagnoza zna postaviti kasno.

Znaci koji traže dodatnu proveru, u bilo kom uzrastu:

• Tvrda promena koja se ne pomera i deluje srasla sa podlogom.
• Oteklina koja uporno raste i ne povlači se posle lečenja.
• Promena koja se stalno vraća na istom mestu.
• Ranica na koži iznad promene koja ne zarasta, ili krvarenje.
• Uvećani, tvrdi limfni čvorovi u preponi.

Vredi ponoviti odnos: na svaki karcinom dolazi ogroman broj sasvim dobroćudnih cista. Cilj ovog pravila nije da uplaši, već da se ta retka mogućnost brzo i pouzdano isključi, umesto da se meseci potroše na ponovljena ispuštanja. Kada je potrebno, na raspolaganju je i tim onkologije.

Dijagnostika

Dijagnoza se u najvećem broju slučajeva postavlja ginekološkim pregledom. Položaj, izgled i osobine otekline obično su dovoljno karakteristični. Lekar procenjuje da li je promena bolna, topla i crvena, koliko je pokretna i da li se opipava kao tečnost ili kao puna masa.

Po potrebi se rade i:

• Bris radi utvrđivanja uzročnika i provere na polno prenosive infekcije, što usmerava izbor antibiotika.
• Ultrazvuk: kada nalaz nije jasan, jer razlikuje šupljinu ispunjenu tečnošću od pune mase i pokazuje koliko je promena duboka. Kod procene okolnih struktura koristi se i transvaginalni ultrazvuk.
• Uzimanje uzorka tkiva kod žena preko četrdeset godina, kod netipičnog nalaza i kod promena koje se stalno vraćaju. Uklonjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu.

Šta još može ličiti na cistu Bartolinijeve žlezde: obična cista lojne žlezde, odnosno aterom, uvećan limfni čvor, zapaljenje dlačnog folikula, kila u toj regiji i, retko, dobroćudni tumori mekih tkiva. Sve navedeno dostupno je u okviru dijagnostičkih metoda.

Bartolinijeva žlezda: lečenje

Pristup zavisi od toga da li je u pitanju cista ili apsces, od veličine, tegoba i od toga da li se problem ponavlja.

Mala cista bez tegoba: praćenje

Ako je cista mala, bezbolna i ne smeta, lečenje nije potrebno. Prati se na redovnim kontrolama, uz preporuku da se javite ako poraste, zaboli ili pocrveni.

Sedeće kupke

Prva mera kod blažih tegoba i kod ciste koja tek počinje da smeta. Mlaka voda nekoliko puta dnevno opušta tkivo i kod dela žena podstiče spontano pražnjenje kroz sam kanal.

Incizija i drenaža sa postavljanjem katetera

Osnovni postupak kod apscesa. U lokalnoj anesteziji pravi se mali rez, sadržaj se ispusti i, što je ključno, u otvor se postavi tanak kateter sa balončićem koji rez drži otvorenim. Kateter ostaje nekoliko nedelja, tokom kojih se oko njega formira novi, trajan kanal, pa se žlezda ubuduće prazni sama.

Ovaj korak je razlog zbog kojeg savremeni pristup daje bolje rezultate od pukog ispuštanja. Kada se uradi samo rez i drenaža bez katetera, šupljina se zatvori pre nego što se stvori novi kanal, pa se problem vraća kod otprilike svake treće pacijentkinje. Olakšanje bola je, treba reći, gotovo trenutno čim pritisak popusti.

Marsupijalizacija

Zahvat kojim se ivice reza prišiju za okolnu sluzokožu, čime se trajno formira novi otvor veličine oko pola centimetra. Primenjuje se kod ciste koja se ponavlja i kod većih promena, a izvodi se u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji.

Prednost u odnosu na kateter je što se otvor formira odmah i što ne treba nositi kateter nedeljama. Poređenja pokazuju sličnu učestalost ponovne pojave kod obe metode, pa se izbor pravi prema nalazu i dogovoru sa pacijentkinjom.

Uklanjanje cele žlezde

Poslednja mera, koja se primenjuje retko: kod promena koje se uporno vraćaju uprkos prethodnim zahvatima i kod sumnje na maligne promene. Zahvat je obimniji, radi se u bolničkim uslovima i nosi veći rizik od krvarenja i ožiljka.

Razlog za uzdržanost je jasan: uklanjanjem žlezde gubi se i njena funkcija, pa se kod dela žena javi osećaj suvoće i nelagoda pri odnosima. Zbog toga se prednost uvek daje metodama koje čuvaju žlezdu. Zahvati se izvode u okviru vaginalne hirurgije sa uroginekologijom.

Antibiotici

Suprotno očekivanjima, antibiotik nije osnovno lečenje apscesa. Kada je gnoj već formiran, on je odvojen od krvotoka, pa lek do njega ne dopire u dovoljnoj koncentraciji. Osnovno lečenje je ispuštanje sadržaja, a antibiotik se dodaje kod povišene temperature, kod crvenila koje se širi, kod ponavljanih apscesa, kod potvrđene polno prenosive infekcije i kod žena sa oslabljenim imunitetom ili šećernom bolešću. Isti princip važi i za apscese uopšte, o čemu više na strani operacija apscesa.

Oporavak i nega

• Odlazak kući istog dana kod svih ambulantnih zahvata.
• Olakšanje bola je brzo, najčešće odmah po ispuštanju sadržaja.
• Sedeće kupke nastavljaju se i posle zahvata, jer pomažu čišćenju i zarastanju.
• Komotno pamučno rublje i izbegavanje uske odeće u prvim nedeljama.
• Ako je postavljen kateter, nosi se nekoliko nedelja. Može se osećati, ali ne bi trebalo da izaziva jak bol. Ako ispadne ranije, javite se, jer se otvor tada brzo zatvori.
• Odnosi se odlažu do zarastanja, prema preporuci lekara.
• Povratak uobičajenim obavezama najčešće za nekoliko dana.

Ponovo se javite ako se bol pojača posle početnog olakšanja, ako se vrati temperatura, ako crvenilo počne da se širi ili ako iz rane ponovo obilno curi sadržaj.

Zašto se problem ponekad vraća

Ponavljanje gotovo uvek ima objašnjenje:

• Nije stvoren novi otvor: urađeno je samo ispuštanje, pa se kanal ponovo zatvorio.
• Kateter je ispao prerano pre nego što se formirao trajan kanal.
• Šupljina nije ispražnjena do kraja.
• Postoji ožiljno tkivo iz ranijih upala koje kanal drži uskim.
• Nije rešena prateća infekcija ili nije regulisana šećerna bolest.

Ne postoji pouzdan način da se pojava ciste spreči, ali pomažu izbegavanje uske odeće i dugotrajnog trenja, nežna higijena bez agresivnih sredstava i zaštita pri odnosima. I, naravno, rano javljanje lekaru umesto samostalnih pokušaja.

Najčešće zablude

„Treba je istisnuti da izađe.“

Najopasnija zabluda. Pritiskom se sadržaj probija u okolno tkivo i infekcija se širi, umesto da izlazi napolje. Bezbedna mera su sedeće kupke, a ne pritisak.

„Pukla je sama, znači gotovo je.“

Bol popušta, ali začepljen kanal ostaje. Otvor se brzo zatvori i problem se često vraća. Zato se i posle spontanog pucanja preporučuje pregled.

„To je znak loše higijene.“

Nije. Nastaje začepljenjem izvodnog kanala i javlja se i kod žena koje vode uzornu brigu o higijeni. Nije ni zarazno.

„Dovoljan je antibiotik.“

Kod već formiranog gnoja antibiotik ne dopire do sadržaja. On je dopuna, a osnovno lečenje je ispuštanje i stvaranje novog otvora.

„Uvek se mora ukloniti cela žlezda.“

Naprotiv, to je poslednja mera. Prednost se daje metodama koje čuvaju žlezdu, jer njeno uklanjanje može ostaviti osećaj suvoće i nelagodu pri odnosima.

„Ako je bezbolno, nema potrebe za pregledom.“

Kod mladih žena bezbolna mala cista se često samo prati. Ali posle četrdesete, a naročito u menopauzi, bezbolna oteklina u tom predelu upravo je razlog za pažljiviju procenu.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Napipate otekninu sa jedne strane ulaza u rodnicu, bez obzira na to da li boli.
• Oteklina raste, smeta pri sedenju, hodu ili odnosima.
• Problem se ponavlja, makar i posle ranijeg spontanog pražnjenja.
• Imate više od četrdeset godina ili ste u menopauzi, a pojavila se nova promena u tom predelu.
• Promena je tvrda, nepokretna ili se ne povlači posle lečenja.

Potražite pomoć bez odlaganja ako je bol jak i pulsirajući, ako oteklina brzo raste, ako je koža crvena i topla, ako imate povišenu temperaturu i drhtavicu ili ako otežano mokrite. Za takva stanja dostupne su hitne hirurške intervencije, svakog dana i noću.

Dijagnostika i lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu problemi sa Bartolinijevom žlezdom rešavaju se brzo i, u najvećem broju slučajeva, ambulantno. Ginekološki pregled i dijagnostika prvo utvrđuju da li je reč o cisti ili apscesu i da li nalaz zahteva dodatnu proveru, a zatim se bira postupak.

Primenjujemo inciziju sa drenažom i postavljanjem katetera, marsupijalizaciju kojom se stvara trajan otvor i, kada je neophodno, uklanjanje žlezde, uvek uz nastojanje da se njena funkcija sačuva. Zahvati se izvode u okviru vaginalne hirurgije sa uroginekologijom, a uklonjeno tkivo se po potrebi šalje na patohistološku analizu.

Pogledajte sve preglede, upoznajte naše doktore, proverite cenovnik ili nas kontaktirajte. Radno vreme je svakog dana, 0-24h.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je Bartolinijeva žlezda?

To su dve sitne žlezde sa obe strane ulaza u rodnicu, koje luče sekret za vlaženje sluzokože. Kada rade normalno, ne osećaju se i ne mogu se napipati. Problem nastaje kada se začepi njihov izvodni kanal, pa se sekret nakuplja i stvara cistu, a ako se pridruži infekcija, apsces.

Kako da razlikujem cistu od apscesa?

Cista je bezbolna ili blago neprijatna, nastaje postepeno, a koža iznad nje je normalne boje. Apsces nastaje naglo, za dan ili dva, jako i pulsirajuće boli, oteklina je napeta, a koža crvena i topla, često uz povišenu temperaturu. Apsces zahteva pregled bez odlaganja.

Kako da pukne Bartolinijeva cista?

Jedina bezbedna mera su sedeće kupke u mlakoj vodi, nekoliko puta dnevno po petnaest do dvadeset minuta, koje kod dela žena podstaknu spontano pražnjenje kroz sam kanal. Cistu nikada ne treba istiskivati ni probadati, jer se pritiskom sadržaj probija u okolno tkivo i infekcija se širi.

Pukla je sama, da li je problem rešen?

Bol popušta, ali začepljen kanal ostaje začepljen. Otvor kroz koji je sadržaj izašao brzo se zatvori, žlezda se ponovo puni i problem se često vraća. Zato se i posle spontanog pucanja preporučuje pregled i, ako se ponavlja, zahvat kojim se stvara trajan otvor.

Da li je dovoljan antibiotik?

Nije, kada je gnoj već formiran. Sadržaj apscesa je odvojen od krvotoka, pa lek do njega ne dopire u dovoljnoj koncentraciji. Osnovno lečenje je ispuštanje sadržaja, a antibiotik se dodaje kod temperature, širenja crvenila, ponavljanih apscesa i kod oslabljenog imuniteta.

Zašto se cista stalno vraća?

Najčešće zato što nije stvoren novi otvor, već je urađeno samo ispuštanje, pa se kanal ponovo zatvorio. Doprinose i prerano ispadanje katetera, nepotpuno pražnjenje šupljine i ožiljno tkivo iz ranijih upala. Zato se kod ponavljanja radi marsupijalizacija.

Da li se mora ukloniti cela žlezda?

Ne, to je poslednja mera i primenjuje se retko, kod uporno ponavljanih promena i kod sumnje na malignitet. Prednost se daje metodama koje čuvaju žlezdu, jer njeno uklanjanje kod dela žena ostavlja osećaj suvoće i nelagodu pri odnosima.

Šta znači cista Bartolinijeve žlezde u menopauzi?

Ciste su bolest reproduktivnog doba, pa je nova promena posle menopauze neuobičajena. Zbog toga se kod žena starijih od četrdeset godina takva oteklina ne pretpostavlja kao obična cista, već se procenjuje pažljivije, uz razmatranje uzimanja uzorka tkiva, radi isključivanja retkog karcinoma te žlezde.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Cista i apsces se ne leče samostalno, ni istiskivanjem ni probadanjem, a antibiotike ne uvodite bez lekarskog recepta. U trudnoći nijedan lek ne uzimajte bez konsultacije sa lekarom koji vodi trudnoću. Za procenu vašeg stanja obratite se lekaru.

‍