Aterom (lojna cista): uzroci, simptomi, lokalizacije, upala i lečenje

Aterom je dobroćudna cista na koži, jedna od najčešćih promena zbog kojih se ljudi javljaju hirurgu. Javlja se kao mekana ili čvršća kvržica ispod kože, sa karakterističnom sitnom tačkicom (porom) na površini, najčešće na kosmatom delu glave, iza uha, na licu, vratu, leđima i grudima. Iako reč „tumor“ ovde ne stoji, aterom nije rak i nije opasan, ali ume da bude uporan, da raste, a naročito da se upali, kada postane crven, otečen i bolan.

U ovom vodiču objašnjavamo šta je aterom, zašto nastaje, kako se prepoznaje i po čemu se razlikuje od lipoma, šta znači aterom na pojedinim delovima tela (glava, lice, obraz, nos, iza uha, vrat, leđa, grudi, kapak, prepone, zadnjica i genitalna regija), kako izgleda upaljeni aterom, zašto ga nikako ne treba istiskivati i kako se trajno rešava.

Šta je aterom

Aterom, stručno epidermalna (lojna) cista, nastaje kada se začepi izvodni kanal lojne žlezde ili dlačnog folikula. Lojna žlezda inače kroz taj kanal luči masni sekret (sebum) koji podmazuje kožu. Kada se kanal zapuši, sekret nema kuda da izađe, pa se nakuplja ispod kože i s vremenom formira vrećicu (cistu) ispunjenu gustim, sirastim sadržajem. Taj sadržaj je mešavina keratina i masti, a ako cista pukne, širi karakterističan neprijatan miris.

Ključna osobina ateroma je kapsula (opna) koja obavija cistu. Upravo ona objašnjava dve najvažnije stvari kod ateroma: zašto se posle običnog istiskivanja uvek ponovo napuni (jer kapsula ostaje i nastavlja da proizvodi sadržaj) i zašto se trajno rešava jedino kada se kompletna kapsula ukloni.

Da li je aterom opasan

Aterom je dobroćudna promena i ne prelazi u rak. Njegov značaj nije u malignom potencijalu, već u sklonosti da raste, da se upali i inficira, i da, ako se ne ukloni kapsula, uporno recidivira (vraća se). Zbog toga se aterom ne smatra hitnim stanjem, ali se preporučuje njegovo uklanjanje dok je miran, pre nego što dođe do upale.

Uzroci i faktori rizika

Aterom nastaje začepljenjem kanala lojne žlezde, a na to da li će i kod koga nastati utiče više činilaca:

• Pol i hormoni: nešto je češći kod muškaraca i tipično se javlja tokom i posle puberteta, pa se povezuje sa uticajem testosterona na rad lojnih žlezda.
• Masna koža i akne: osobe sklone masnoj koži i one koje su imale akne češće dobijaju aterome.
• Povreda ili iritacija kože: ogrebotina, ranije zapaljenje ili oštećenje folikula mogu pokrenuti nastanak ciste.
• Nasledna sklonost: kod nekih ljudi ateromi se javljaju u više primeraka i u okviru porodice.
• Prekomerno sunčanje i solarijum.

Vredi razjasniti čestu zabludu: aterom nije posledica loše higijene. Nastaje zbog začepljenja kanala žlezde, a ne zbog nečistoće, i pojavljuje se i kod ljudi koji vode uzornu brigu o koži.

Kako se aterom prepoznaje

Tipičan, miran aterom ima prepoznatljive osobine:

• Okrugla, glatka kvržica ispod kože, jasno ograničena.
• Sitna tačkica (pora) na vrhu: najprepoznatljiviji znak, mesto začepljenog kanala. Kroz nju ponekad izađe malo gustog, sirastog sadržaja neprijatnog mirisa.
• Pomera se zajedno sa kožom: za razliku od lipoma, aterom je vezan za kožu, pa se koža iznad njega ne može zasebno pomerati.
• Sporo raste: od veličine zrna graška do veličine oraha, a ponekad i većeg.
• Najčešće bezbolan, dok se ne upali.

Aterom ili lipom: kako ih razlikovati

Aterom i lipom se najčešće mešaju, jer oba daju kvržicu ispod kože. Razlika je, međutim, jasna i važna, jer određuje i kako se svaki uklanja.

• Poreklo: aterom je cista iz lojne žlezde, ispunjena sirastim sadržajem; lipom je izraslina od masnog tkiva.
• Dubina i veza sa kožom: aterom je vezan za kožu i pomera se zajedno sa njom; lipom leži dublje i koža iznad njega klizi slobodno.
• Pora: aterom često ima vidljivu centralnu tačkicu; lipom je nema.
• Upala: aterom se lako upali, pocrveni i zaboli, i može da procuri; lipom se praktično nikada ne upali.
• Konzistencija: lipom je tipično mekan i testast; aterom može biti čvršći i napet.

Pouzdanu razliku daje pregled, a po potrebi i ultrazvuk ili dermoskopija. Više o samom lipomu možete pročitati u zasebnom tekstu, a ovde je važno zapamtiti da se aterom uklanja zajedno sa kapsulom, dok se lipom vadi kao celina od masnog tkiva. Više o dostupnim metodama na strani dijagnostičke metode.

Upaljeni aterom: kako izgleda i šta tada raditi

Najčešći razlog zbog kojeg aterom počne da smeta jeste upala. Do nje dolazi kada se cista iritira, povredi ili kada u nju uđe bakterija, često upravo posle pokušaja istiskivanja. Upaljeni aterom se prepoznaje po tome što:

• Naglo otekne i poveća se.
• Postane crven, topao na dodir i bolan.
• Koža nad njim zategne i postane napeta i sjajna.
• Može da procuri gust, gnojav sadržaj neprijatnog mirisa.
• Ponekad ga prati i povišena temperatura.

Kada je aterom upaljen i pun gnoja, reč je zapravo o apscesu, koji zahteva hirurško zbrinjavanje, a ne čekanje. U tom slučaju se prvo reši upala, najčešće otvaranjem i drenažom (pražnjenjem) i, po potrebi, antibiotikom, a kapsula se uklanja tek kada se upala potpuno smiri, obično nekoliko nedelja kasnije. Time se osigurava uredno zarastanje i sprečava ponovna pojava.

Zašto aterom nikada ne treba istiskivati

Ovo je najvažniji praktičan savet u celom tekstu. Istiskivanje ateroma kod kuće ne rešava problem, već ga po pravilu pogoršava. Kapsula ostaje na mestu i cista se ponovo napuni, a pritisak može da probije sadržaj u okolno tkivo i izazove jaku upalu, infekciju i širenje zapaljenja (flegmonu). Uz to, upaljena i ranije istiskivana cista teže se uklanja i ostavlja veći ožiljak. Zato aterom treba ostaviti na miru i javiti se lekaru.

Aterom po lokalizacijama

Aterom nastaje tamo gde ima najviše lojnih žlezda, pa su neke regije tipične. Mesto na kome se javio menja i to šta još dolazi u obzir kao objašnjenje kvržice, pa je lokalizacija važan deo procene.

Aterom na glavi (kosmati deo)

Poglavina je jedno od najčešćih mesta. Ateromi su tu često okrugli, glatki i čvrsti, a nekada ih ima više. Na kosmatom delu glave posebno se javlja srodna vrsta ciste (trihilemalna, „pilarna“ cista), koja potiče iz korena dlake, obično nema vidljivu poru i sklona je da se javi u više primeraka i porodično. Za pacijenta je razlika manje bitna, jer je pristup isti: uklanjanje cele kapsule. Prednost poglavine je što se ožiljak sakrije u kosi.

Aterom na licu i obrazu

Na licu i obrazu ateromi su česti, a pošto je regija vidljiva, pacijenti se najčešće javljaju iz estetskih razloga. Ovde je uklanjanje cele kapsule kroz mali, pažljivo planiran rez posebno važno, jer se time postiže najmanji mogući ožiljak. Na licu se ateromi uklanjaju dok su mali i mirni, pre nego što porastu ili se upale, upravo zbog boljeg estetskog rezultata. Konci na licu se skidaju ranije, obično već sedmog dana, da bi trag bio što neprimetniji.

Aterom na nosu

Koža nosa je bogata lojnim žlezdama, pa je i ovo tipično mesto. Ateromi na nosu su često sitni ali uporni, i skloni upali zbog masne kože i čestog diranja. Zbog osetljivosti i vidljivosti regije, uklanjanje na nosu traži posebnu preciznost i najbolje ga je uraditi dok je promena mala.

Aterom iza uha

Predeo iza uha je klasična lokalizacija ateroma, jer je koža tu prirodno masnija. Ateromi iza uha se lako previde jer ih pacijent ne vidi, pa se često primete tek kada narastu ili se upale. U ovoj regiji treba razlikovati aterom od uvećanog limfnog čvora, koji je čvršći i često se javi uz infekciju grla ili uha.

Aterom na vratu

Na vratu su ateromi česti i obično bezbolni dok se ne upale. Pošto vrat sadrži i mnoštvo drugih struktura, kvržicu na vratu treba proceniti i isključiti uvećan limfni čvor i promenu na štitnoj žlezdi (koja se pomera pri gutanju). Ako uz kvržicu na vratu postoji promuklost ili otežano gutanje, pregled ne treba odlagati.

Aterom na leđima

Leđa su veoma česta lokalizacija, i ateromi su tu često veći, jednostavno zato što ih pacijent dugo ne vidi i primeti ih tek kada narastu ili počnu da smetaju pri leganju i naslanjanju. Koža na leđima je deblja, pa se konci ostavljaju nešto duže, do dvanaestog dana, radi jače potpore rani pri zarastanju.

Aterom na grudima

Na grudnom košu i u predelu grudne kosti ateromi su česti, a regija je sklona i stvaranju izraženijih ožiljaka (keloida) kod osoba koje su tome sklone. Zato se rez planira pažljivo. Kod žena svaku kvržicu u samom tkivu dojke, za razliku od kože grudnog koša, treba proveriti ultrazvukom i pregledom, jer se promene u dojci ne procenjuju po opipu.

Aterom na oku (kapku)

Kvržica na kapku traži poseban oprez, jer je regija osetljiva i blizu oka. Ovde je halacion daleko češći od pravog ateroma — to je bezbolna, spororastuća oteklina nastala začepljenjem žlezde u samom kapku, koja podseća na cistu. Zbog blizine oka, promene na kapku ne treba dirati niti istiskivati, već ih proceniti i zbrinuti stručno. Uporne ili promene koje se vraćaju na istom mestu uvek pregleda specijalista, da bi se isključila ozbiljnija promena.

Aterom na preponi i zadnjici

Prepone i zadnjica (uključujući predeo sedenja) spadaju u regije bogate lojnim žlezdama i sklone iritaciji od trenja i sedenja, pa su ateromi tu česti i skloniji upali. U ovim regijama je važno razlikovati aterom od drugih stanja: u preponi od uvećanog limfnog čvora i kile, a u predelu zadnjice i međuseđa od pilonidalne ciste (sinusa) i perianalnog apscesa, koji daje bolno, crveno otvrdnuće koje brzo raste i zahteva hitan pregled. Zbog svega toga se kvržica u ovim regijama ne procenjuje samostalno.

Aterom na genitalijama

Na koži genitalne regije (na primer na koži mošnica) epidermalne ciste zaista se javljaju i tada su najčešće bezbolne i bezopasne. Ipak, ovo je regija u kojoj dijagnozu nikako ne treba postavljati samostalno, jer kvržice tu mogu imati i druge uzroke, a rizik od infekcije pri diranju je visok. Procenu treba da uradi lekar, a za muškarce je to najčešće urolog, u okviru uroloških pregleda i operacija. Ništa u ovoj regiji ne treba istiskivati ni probadati.

Znaci upozorenja: kada kvržica nije običan aterom

Aterom je dobroćudan, ali svaka kvržica na koži zaslužuje pregled bar jednom, jer neke druge promene mogu ličiti na cistu. Bez odlaganja se javite lekaru ako:

• Kvržica brzo raste ili menja oblik i boju.
• Postane tvrda i srasla sa podlogom, tako da se ne pomera.
• Na koži se pojavi ranica koja ne zarasta, krvarenje ili čir.
• Kvržica se stalno vraća na istom mestu uprkos ranijem uklanjanju.
• Prisutni su znaci upale: jak bol, crvenilo, otok, gnoj i povišena temperatura.

Konačnu potvrdu da je reč o dobroćudnoj cisti daje pregled uklonjenog tkiva pod mikroskopom (patohistologija), koji je standardni deo postupka.

Dijagnostika

Kod tipičnog ateroma iskusnom lekaru je klinički pregled najčešće dovoljan. Karakterističan izgled, veza sa kožom i vidljiva pora obično jasno govore o čemu je reč. Kada nalaz nije tipičan, koriste se dermoskopija (pregled kože uz uvećanje) i ultrazvuk mekih tkiva, koji razlikuje cistu ispunjenu sadržajem od pune mase kakva je lipom i pokazuje dubinu i granice promene. Pregled u našoj ustanovi obavljaju specijalisti opšte hirurgije, doc. dr Aleksandar Đoković i dr Miljan Milanović. Uklonjena promena po pravilu se šalje na patohistološku analizu.

Lečenje: uklanjanje ateroma

Mali, miran aterom koji ne smeta može se i samo pratiti. Ipak, pošto se ateromi vremenom uvećavaju i skloni su upali, preporučuje se uklanjanje dok su mali i mirni, jer je tada zahvat najjednostavniji, a ožiljak najmanji. Uklanjanje je jedini način da se aterom trajno reši; ne postoje kreme ni lekovi koji ga uklanjaju.

Uklanjanje se svakako preporučuje kada aterom:

• Raste ili je već dostigao znatnu veličinu.
• Ponavlja upale ili je već bio inficiran.
• Curi i stvara neprijatan miris.
• Smeta pri odevanju, sedenju, češljanju ili estetski.

Klasična hirurška ekscizija

Najčešća metoda i „zlatni standard“. Kroz mali, precizan rez cista se izvadi u celini, zajedno sa kapsulom, poput vađenja malog balona iz tkiva. Uklanjanje cele kapsule je presudno, jer je to jedini način da se aterom ne vrati. Rana se potom zatvara finim šavovima, uz najmanji mogući ožiljak.

Minimalno invazivna tehnika

Kod pogodnih ateroma cista se uklanja kroz otvor od svega dva do tri milimetra, kroz koji se kapsula pažljivo izvuče. Ožiljak posle ove metode je gotovo nevidljiv, pa je pogodna za vidljive regije.

Incizija i drenaža (kod upaljenog ateroma)

Kada je aterom upaljen i pun gnoja, prvo se pravi mali otvor, isprazni se sadržaj i po potrebi postavi tanak dren. Time se rešava akutna upala. Kapsula se uklanja kasnije, kada se zapaljenje potpuno smiri, jer bi pokušaj da se upaljena cista odmah izvadi u celini nosio veći rizik od nepotpunog uklanjanja i ponovne pojave.

Anestezija i tok zahvata

Ceo postupak se izvodi u lokalnoj anesteziji: umrtvi se samo koža oko ateroma, pa pacijent ne oseća bol, ali je budan i komunicira sa timom. Zahvat je kratak, obično traje između petnaest i trideset minuta, i radi se u režimu dnevne hirurgije. Detaljan opis nalazi se na strani uklanjanje ateroma, u okviru opšte hirurgije.

Oporavak posle uklanjanja ateroma

Oporavak je po pravilu brz i jednostavan. Ono što možete očekivati:

• Odlazak kući istog dana: bez zadržavanja u bolnici; zahvat je u režimu dnevne hirurgije.
• Povratak obavezama: gotovo odmah, uz izbegavanje težeg fizičkog napora prvih nekoliko dana.
• Nega rane: rana treba da bude potpuno suva prva 48 sata; posle toga je tuširanje dozvoljeno, uz nežno tapkanje, bez trljanja.
• Skidanje konaca: obično posle sedam do dvanaest dana; na licu ranije (oko sedmog dana) radi lepšeg ožiljka, na leđima nešto kasnije.
• Nega ožiljka: zaštita od sunca u prvim mesecima bitno utiče na to koliko će trag biti primetan.

Moguće komplikacije

Komplikacije su izuzetno retke, ali je dobro znati šta je moguće:

• Upala i gnojenje: najčešće posle povrede ili istiskivanja pre operacije; još jedan razlog da se aterom ne dira.
• Recidiv (ponovna pojava): nastaje ako deo kapsule ostane u tkivu, što je rizičnije kod ranije upaljenih ateroma. Zato se insistira na uklanjanju cele kapsule.
• Hematom: blago nakupljanje krvi pod kožom; obično se reši kompresijom.

Da li se aterom vraća

Kada se ukloni cela kapsula, aterom se na istom mestu po pravilu ne vraća. Recidiv je gotovo uvek posledica toga što je deo kapsule ostao, najčešće nakon običnog istiskivanja ili drenaže bez uklanjanja opne. Kod osoba sklonih ateromima mogu se, nezavisno od toga, javiti nove ciste na drugim mestima.

Cena uklanjanja ateroma

Cena zavisi od veličine i broja ateroma, od mesta na telu (osetljive regije poput lica traže više pažnje) i od toga da li je aterom miran ili upaljen, jer upaljena cista zahteva složeniji postupak. Pri poređenju ponuda proverite šta je uračunato: kod nas cena obuhvata konsultaciju i pregled, lokalnu anesteziju, sam zahvat i postoperativne kontrole sa previjanjem. Aktuelne iznose pogledajte u cenovniku i na strani uklanjanje ateroma.

Najčešće zablude o ateromu

„Dovoljno je da ga istisnem i proći će.“

Netačno i opasno. Istiskivanjem izlazi sadržaj, ali kapsula ostaje i cista se ponovo napuni. Uz to, pritisak može da probije sadržaj u okolno tkivo i izazove jaku upalu i infekciju.

„Aterom je znak loše higijene.“

Nije. Nastaje začepljenjem kanala lojne žlezde i javlja se i kod ljudi koji vode uzornu brigu o koži.

„Aterom je isto što i lipom.“

Nije. Aterom je cista iz lojne žlezde, vezana za kožu i sklona upali; lipom je izraslina od masnog tkiva koja leži dublje i praktično se ne upali.

„Postoji krema ili čaj koji ga rastapa.“

Ne postoji. Aterom se trajno rešava jedino uklanjanjem cele kapsule.

„Bolje da sačekam da se upali pa da ga onda vadim.“

Suprotno je tačno. Mirni aterom se uklanja lakše, sa manjim ožiljkom i manjim rizikom od recidiva nego onaj koji je već bio upaljen.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled ako:

• Ste primetili kvržicu ispod kože sa sitnom porom na vrhu ili bez nje.
• Aterom raste, smeta ili je na vidljivom mestu (lice, obraz, nos, vrat).
• Aterom je već bio upaljen ili se ponavlja.
• Kvržica je u osetljivoj regiji (kapak, prepone, zadnjica, genitalije), gde se dijagnoza ne postavlja po opipu.

Javite se hitno ako aterom naglo otekne, postane crven, topao i jako bolan, ako procuri gnoj ili ako se pojavi povišena temperatura. To su znaci upale i apscesa, koji zahtevaju brzo hirurško zbrinjavanje.

Uklanjanje ateroma u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu uklanjanje ateroma je rutinski zahvat u lokalnoj anesteziji, sa odlaskom kući istog dana. U zavisnosti od stanja ateroma primenjujemo klasičnu eksciziju, minimalno invazivnu tehniku ili, kod upaljene ciste, inciziju i drenažu uz kasnije uklanjanje kapsule, uz posebnu pažnju da ožiljak bude što manje primetan. Uklonjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu. Kod naglo upaljenog ateroma dostupne su i hitne hirurške intervencije.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Šta je aterom?

Aterom je dobroćudna cista na koži, stručno epidermalna ili lojna cista. Nastaje kada se začepi kanal lojne žlezde, pa se ispod kože nakupi gust, sirasti sadržaj u vrećici obavijenoj kapsulom. Nije rak i nije opasan, ali raste i sklon je upali.

Kako da razlikujem aterom od lipoma?

Aterom je vezan za kožu, često ima vidljivu centralnu poru i sklon je upali, a nastaje iz lojne žlezde. Lipom leži dublje, koža iznad njega slobodno klizi, nema poru i praktično se nikada ne upali, a građen je od masnog tkiva. Pouzdanu razliku daje pregled.

Da li smem sam da istisnem aterom?

Ne. Istiskivanjem izlazi sadržaj, ali kapsula ostaje i cista se ponovo napuni. Pritisak može da probije sadržaj u okolno tkivo i izazove jaku upalu i infekciju, a kasnije uklanjanje postaje teže i ostavlja veći ožiljak. Aterom treba ostaviti na miru i javiti se lekaru.

Kako izgleda upaljeni aterom?

Naglo otekne, postane crven, topao i bolan, koža nad njim se zategne, a može da procuri gust gnojav sadržaj neprijatnog mirisa, ponekad uz povišenu temperaturu. To je zapravo apsces i zahteva hitno hirurško zbrinjavanje, a ne čekanje.

Da li se aterom vraća posle uklanjanja?

Kada se ukloni cela kapsula, po pravilu se ne vraća. Recidiv je gotovo uvek posledica toga što je deo kapsule ostao, najčešće posle običnog istiskivanja ili drenaže bez uklanjanja opne. Kod sklonih osoba mogu nastati nove ciste na drugim mestima.

Da li uklanjanje ateroma boli i ostaje li ožiljak?

Zahvat se radi u lokalnoj anesteziji, pa se ne oseća bol, samo dodir i pritisak. Ožiljak ostaje, ali se rez planira što manji i zatvara finim šavovima. Kod minimalno invazivne tehnike ožiljak je gotovo nevidljiv, što je posebno važno na licu.

Da li aterom može da pređe u rak?

Ne. Aterom je dobroćudna promena. Ipak, svaku kvržicu na koži vredi pregledati bar jednom, jer neke druge promene mogu ličiti na cistu, pa se uklonjeno tkivo standardno šalje na patohistološku analizu radi potvrde.

Koliko traje oporavak?

Kući se ide istog dana, a svakodnevnim obavezama vraćate se gotovo odmah, uz izbegavanje težeg napora prvih nekoliko dana. Rana treba da bude suva prva 48 sata, a konci se skidaju posle sedam do dvanaest dana.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Kvržica na koži ne može se pouzdano proceniti na osnovu teksta ili fotografije, pa se za procenu vašeg stanja obratite lekaru.

‍