Bazocelularni karcinom: prognoza, simptomi, lokalizacije, lečenje i recidiv

Bazocelularni karcinom (bazaliom) je najčešći maligni tumor kože kod ljudi, a po nekim procenama i najčešći maligni tumor uopšte. Nastaje iz bazalnih ćelija, koje se nalaze u najdubljem sloju pokožice, i gotovo uvek na koži koja je godinama bila izložena suncu, pre svega na licu, nosu, ušima, poglavini i vratu.

Reč „karcinom“ opravdano izaziva strah, pa je važno odmah dati poštenu i celu sliku. Bazocelularni karcinom ima izuzetno dobru prognozu i vrlo visoku stopu izlečenja, jer raste sporo i praktično nikada ne daje metastaze. Istovremeno, on nije bezopasna promena koja se može ignorisati: ako se ne leči, godinama razara okolno tkivo na mestu na kome je nastao, pa na osetljivim mestima poput nosa i predela oka može napraviti ozbiljnu štetu. Cela poruka svodi se na jedno: lečen na vreme, gotovo uvek se izleči jednostavno; zanemaren godinama, postaje mnogo teži problem.

U ovom vodiču objašnjavamo šta je bazocelularni karcinom, kakva je prognoza, kako se prepoznaje na koži, koje vrste postoje, šta je specifično za nos i predeo oka, kako se dijagnostikuje i leči, zašto dolazi do recidiva i kako se prati posle lečenja.

Šta je bazocelularni karcinom

Pokožica (epiderm) građena je u slojevima. U njenom najdubljem sloju nalaze se bazalne ćelije, koje se stalno dele i stvaraju nove ćelije kože. Kada se u genima tih ćelija nagomilaju oštećenja, najčešće od ultraljubičastog zračenja, deo njih počne da se umnožava nekontrolisano i nastaje bazocelularni karcinom.

Njegovo ponašanje ima tri osobine koje ga izdvajaju od većine drugih malignih tumora:

• Raste sporo, obično mesecima i godinama, pa postoji dovoljno vremena da se otkrije i ukloni.
• Praktično ne daje metastaze. Širenje na udaljene organe je izuzetno retko, u manje od jednog promila slučajeva.
• Ali je lokalno destruktivan. Ne ostaje samo na površini: ako se ne leči, urasta u dublja tkiva i razara ih, uključujući hrskavicu i kost. Zbog te osobine je stariji naziv za zapušteni oblik bio „ulcus rodens“, odnosno rana koja izjeda.

Upravo zato bazocelularni karcinom ne treba svrstati ni u „bezopasnu promenu“, ni u bolest koja ugrožava život u uobičajenom smislu. Najtačnije ga je opisati kao tumor koji se lokalno ponaša ozbiljno, a sistemski vrlo blago.

Bazocelularni karcinom: prognoza

Prognoza je odlična, i to je najvažniji podatak za svakog pacijenta koji je upravo dobio ovu dijagnozu. Kod promena otkrivenih na vreme i lečenih odgovarajućom metodom, stopa izlečenja je vrlo visoka, a hirurško uklanjanje u većini slučajeva predstavlja i konačno lečenje. Metastaze su toliko retke da se u praksi ne očekuju.

Na prognozu, međutim, utiče nekoliko činilaca, i o njima se vredi izjasniti otvoreno:

• Veličina i dubina promene: manji i površniji tumori uklanjaju se lakše i sa boljim ishodom.
• Lokalizacija: promene u centralnom delu lica, na nosu, oko očiju i na ušima nose viši rizik od ponovne pojave i zahtevaju pažljiviji pristup.
• Histološki tip: sklerozirajući i infiltrativni oblici rastu neujednačeno i šire se pod kožom dalje nego što se vidi, pa su zahtevniji.
• Da li je promena već lečena: tumor koji se ponovio nosi veći rizik od novog ponavljanja.
• Koliko je vremena prošlo: ovo je jedini činilac na koji pacijent može direktno uticati. Godinama zanemaren tumor može zahvatiti dublje strukture, pa lečenje postaje složenije, a rekonstrukcija obimnija.

Kod male grupe pacijenata sa dugom istorijom nelečenog tumora ili ponovljenih recidiva govori se o lokalno uznapredovalom bazocelularnom karcinomu, koji zahteva složenije lečenje. To je, treba naglasiti, posledica odlaganja, a ne pravilo ove bolesti.

Uzroci i faktori rizika

Glavni uzrok je kumulativno izlaganje ultraljubičastom zračenju tokom celog života. Koža pamti svako opekotinsko izlaganje suncu, pa se posledice javljaju decenijama kasnije. Najvažniji faktori rizika su:

• Dugogodišnje izlaganje suncu i opekotine od sunca, naročito u detinjstvu i mladosti; posebno su izloženi ljudi koji rade na otvorenom.
• Svetla koža, svetle oči i kosa, sklonost pečenju a ne tamnjenju, jer manje melanina znači i manju zaštitu.
• Starije životno doba: najčešće se javlja posle pedesete godine, ali se sve češće viđa i kod mlađih.
• Solarijum.
• Oslabljen imunitet: naročito kod osoba posle transplantacije organa i na imunosupresivnoj terapiji.
• Prethodni karcinom kože: ranija dijagnoza znatno povećava verovatnoću novog tumora.
• Jonizujuće zračenje i izlaganje arsenu, katranu i sličnim materijama.
• Nasledni sindromi, pre svega Gorlinov sindrom, kod koga se veliki broj bazocelularnih karcinoma javlja u mlađem dobu i zahteva poseban nadzor.

Vredi znati i da se bazocelularni karcinom, iako je sunce glavni uzrok, ponekad javi i na predelima koji su retko izloženi suncu. Zato izostanak sunčanja ne isključuje ovu dijagnozu.

Bazocelularni karcinom kože: kako izgleda

Nema jednog izgleda i to je glavna zamka. Ipak, postoji jedan znak koji se ponavlja kod većine pacijenata i koji je najvredniji za rano prepoznavanje: ranica ili promena koja ne zarasta. Tipično se stvori krasta, koja otpadne, mesto malo zakrvari, pa se krasta ponovo napravi, i tako u krug nedeljama i mesecima. Sve što na koži prolazi kroz taj ciklus duže od nekoliko nedelja treba da pregleda lekar.

Tipični znaci

• Sjajan, biserast ili providan čvorić boje kože ili ružičast, često sa sitnim vidljivim krvnim sudovima na površini.
• Uvijena, blago uzdignuta ivica sa udubljenjem ili ranicom u sredini.
• Ranica koja krvari na najmanju povredu (pri brijanju, pranju lica, češljanju) i uporno se vraća.
• Crvenkasta, ljuspasta mrlja koja podseća na ekcem ili psorijazu, ali ne reaguje na kreme i ne prolazi.
• Bledo, zategnuto polje koje izgleda kao ožiljak, bez jasnih granica, na mestu gde nikakve povrede nije bilo.
• Tamna ili pigmentovana promena, koja se lako zameni sa mladežom.

Bol obično nije prisutan, naročito na početku, pa odsustvo bola nikako nije znak da je promena bezopasna.

Zašto pravilo ABCDE ovde ne pomaže

Mnogi pacijenti znaju pravilo ABCDE za procenu mladeža i pokušaju da ga primene na svaku promenu. Važno je znati da je to pravilo napravljeno za melanom, a ne za bazocelularni karcinom. Bazaliom najčešće nije pigmentovan i ne mora imati nijednu od tih osobina, pa ga se lako „propusti“ ako se traži samo asimetričan tamni mladež. Kod bazocelularnog karcinoma vodeći znak nije boja, već promena koja ne zarasta. Više o proceni mladeža po pravilu ABCDE pročitajte na strani uklanjanje mladeža.

Vrste bazocelularnog karcinoma

Tip se konačno određuje pod mikroskopom, posle uklanjanja ili biopsije, a on bitno utiče na izbor metode lečenja i na rizik od ponovne pojave.

• Nodularni: najčešći oblik, oko polovine slučajeva. Sjajan čvorić sa vidljivim krvnim sudovima, često na licu i nosu, sklon stvaranju ranice u sredini.
• Površinski (superficijalni): ružičasta, blago ljuspasta mrlja, najčešće na trupu, ramenima i grudima. Lako se zameni sa ekcemom ili psorijazom, pa se često leči kremama mesecima bez rezultata.
• Sklerozirajući i infiltrativni: ravno, tvrdo, bledo polje nalik ožiljku, sa nejasnim granicama. Spada u visokorizične tipove, jer se pod kožom širi dalje nego što se golim okom vidi, pa je rizik od nepotpunog uklanjanja i recidiva veći.
• Pigmentovani: nodularni ili površinski oblik koji sadrži pigment, pa izgleda tamno i podseća na mladež ili melanom.
• Mikronodularni i bazoskvamozni: ređi oblici koji se ponašaju agresivnije od klasičnog nodularnog i zahtevaju šire uklanjanje.

Lokalizacije

Oko osamdeset odsto bazocelularnih karcinoma javlja se na glavi i vratu, odnosno na koži koja je tokom života bila najizloženija suncu. Mesto na kome je nastao bitno utiče na način lečenja.

Lice i takozvana H-zona

Lice je najčešća lokalizacija. U dermatološkoj hirurgiji se izdvaja takozvana H-zona lica: predeo oko očiju, nos, usne, brada, uši i predeo ispred i iza uha. Ove regije se smatraju visokorizičnim, i to iz dva razloga. Prvo, tumor se tu širi duž anatomskih struktura i lako zađe dublje nego što izgleda. Drugo, tkiva je malo, blizu su važne strukture, pa i malo uklanjanje ostavlja defekt koji treba pažljivo rekonstruisati. Zato se promene u H-zoni ne rešavaju metodama „na slepo“, već se uklanjaju hirurški, uz kontrolu ivica i planiranu rekonstrukciju.

Bazocelularni karcinom nosa

Nos je najčešća pojedinačna lokalizacija, jer je najistaknutiji deo lica i celog života prima najviše sunca. Zato promenu na nosu koja se ljušti, stvara krastu, povremeno zakrvari ili uporno ne zarasta treba proveriti, a ne pripisivati suvoći kože ili naočarima.

Nos je istovremeno i zahtevna lokalizacija, iz nekoliko razloga:

• Koža je tanka i priljubljena uz hrskavicu, pa tumor relativno brzo dođe do dubljih struktura.
• Nema rezerve tkiva, pa se defekt posle uklanjanja najčešće ne može samo ušiti, već zahteva rekonstrukciju lokalnim režnjem ili kožnim graftom.
• Estetski i funkcionalni značaj je visok, jer treba sačuvati i izgled i prohodnost nosa, naročito kod promena na vrhu i na krilu nosa.

Praktičan zaključak je jednostavan: promena na nosu uklonjena dok je mala rešava se malim zahvatom i neprimetnim tragom, dok ista promena posle nekoliko godina može zahtevati složenu rekonstruktivnu operaciju. Za takve slučajeve na raspolaganju je tim plastične i rekonstruktivne hirurgije.

Bazocelularni karcinom oka i očnog kapka

Predeo oka zaslužuje najviše pažnje u celom tekstu. Bazocelularni karcinom je najčešći maligni tumor očnog kapka i čini veliku većinu svih tumora te regije. Najčešće se javlja na donjem kapku i u unutrašnjem uglu oka, pored korena nosa.

Znaci na koje treba obratiti pažnju u ovoj regiji:

• Čvorić ili zadebljanje na ivici kapka koje ne prolazi.
• Ranica ili krasta na kapku koja se stalno vraća.
• Ispadanje trepavica na jednom ograničenom mestu.
• Uvrnuta ivica kapka ili promena njegovog oblika.
• Uporno suzenje kada je zahvaćen unutrašnji ugao oka i suzni putevi.

Poseban oprez traži unutrašnji ugao oka. To je regija u kojoj tumor lako zađe u dubinu, prema suznim putevima i očnoj duplji, a upravo u njoj se najčešće javljaju i sklerozirajući, infiltrativni oblici. Zbog toga promene na tom mestu imaju najviši rizik od nepotpunog uklanjanja i ponovne pojave, pa zahtevaju uklanjanje sa kontrolom ivica i pažljivo planiranu rekonstrukciju kapka.

Vredi razjasniti i jednu čestu zabunu. Većina kvržica na kapku nije karcinom: daleko su češći halacion (bezbolna oteklina od začepljene žlezde kapka), čmičak i obične ciste. Razlika je u ponašanju. Halacion se javi relativno brzo i vremenom se smanjuje ili prolazi, dok bazaliom raste mesecima, ne prolazi i često stvara ranicu. Zato promenu na kapku koja traje duže od nekoliko nedelja, raste ili se vraća na isto mesto, treba pregledati, a ne dalje lečiti oblozima.

Uho, poglavina i vrat

Uši su izložene i često zaboravljene pri nanošenju zaštitnog faktora, a koža je tu tanka i uz hrskavicu, pa se promene na uhu smatraju visokorizičnim. Na poglavini, naročito kod muškaraca sa proređenom kosom, promene se lako previde jer ih pacijent ne vidi; nekada ih prvi primeti frizer ili se otkriju kao mesto koje stalno krvari pri češljanju.

Trup, ramena i grudi

Na trupu se češće javlja površinski oblik, u vidu ružičaste ljuspaste mrlje. Ovde je najveća zamka pogrešno prepoznavanje: promena godinama može biti lečena kao ekcem ili psorijaza. Pravilo je da ograničena mrlja koja mesecima ne reaguje na terapiju i ostaje uvek na istom mestu zaslužuje biopsiju.

Dijagnostika

Pregled i dermoskopija

Obrada počinje pregledom, uz podatke o tome koliko promena traje i kako se menjala. Sledi dermoskopija, pregled uređajem sa uvećanjem i osvetljenjem, koji prikazuje strukture nevidljive golim okom, pre svega karakterističan raspored sitnih krvnih sudova. Dermoskopija znatno povećava tačnost procene i pomaže da se razgraniči bazaliom od dobroćudnih promena i od drugih vrsta karcinoma kože.

Biopsija i patohistološka analiza

Konačna dijagnoza postavlja se isključivo analizom tkiva pod mikroskopom. Ona ne govori samo da li je promena maligna, već i o kom je tipu reč, koliko je duboko urasla i, posle uklanjanja, da li su ivice uklonjenog tkiva čiste. Taj nalaz je osnov za odluku da li je lečenje završeno ili je potrebno još nešto uraditi. Zato se svaka uklonjena promena šalje na patohistološku analizu, bez izuzetka.

Snimanja

Kod velikih, dugo zanemarenih promena, kod onih koje se ponavljaju i kod sumnje da je tumor zašao u dublja tkiva, radi se i snimanje (skener ili magnetna rezonanca), da bi se utvrdio pravi obim pre operacije. Više o dostupnim metodama na strani dijagnostičke metode.

Lečenje

Izbor metode zavisi od tipa tumora, veličine, dubine, lokalizacije i toga da li je promena prva ili ponovljena. U ogromnoj većini slučajeva hirurško uklanjanje je metoda izbora, jer jedino ono daje i uklanjanje tumora i tkivo za analizu, kojom se potvrđuje da je uklonjen u celini.

Hirurška ekscizija sa sigurnosnom ivicom

Zlatni standard. Tumor se uklanja zajedno sa pojasom okolnog zdravog tkiva (sigurnosnom ivicom), jer se ćelije mogu širiti nešto dalje nego što se vidi. Za jasno ograničene promene niskog rizika ta ivica je obično nekoliko milimetara, a kod visokorizičnih tipova i lokalizacija je šira. Uklonjeno tkivo ide na patohistološku analizu, koja potvrđuje da su ivice čiste. Zahvat se najčešće radi u lokalnoj anesteziji, ambulantno, a kod većih promena uz sedaciju.

Ako patohistološki nalaz pokaže da ivica nije čista, to nije neuspeh lečenja, već očekivan deo procesa kod pojedinih tipova tumora. U tom slučaju se planira dodatno uklanjanje, čime se rizik od recidiva bitno smanjuje.

Mikrografska (Mohs) hirurgija

Operacija bazocelularnog karcinoma u kojoj se tumor uklanja sloj po sloj, a svaki sloj se odmah pregleda pod mikroskopom, dok se ne dobiju čiste ivice. Ima najniže stope ponovne pojave i istovremeno čuva najviše zdravog tkiva, pa je posebno vredna u H-zoni, na nosu i oko očiju, kao i kod ponovljenih tumora. Nije svuda dostupna, pa se u praksi često primenjuje klasična ekscizija sa kontrolom ivica i, po potrebi, dopunskim uklanjanjem.

Rekonstrukcija

Kod manjih promena rana se jednostavno ušije. Kada je defekt veći ili se nalazi na mestu bez rezerve tkiva, kao što su nos, kapak ili uho, potrebna je rekonstrukcija lokalnim režnjem ili kožnim graftom. Cilj je da se, pored potpunog uklanjanja tumora, sačuvaju i funkcija i prihvatljiv izgled. Kod promena u predelu kapka rekonstrukcija se planira posebno pažljivo, jer kapak mora i da se zatvara i da štiti oko.

Ostale metode

• Kiretaža sa elektrokoagulacijom: za male, površinske promene niskog rizika na telu.
• Krioterapija: zamrzavanje tečnim azotom, kod odabranih površinskih promena.
• Lokalna terapija kremama i fotodinamska terapija: kod površinskog tipa, naročito kada je promena velika ili ih je više. Ove terapije propisuje i prati lekar.
• Radioterapija: kada operacija nije moguća ili je pacijent ne može podneti, i ponekad kao dopunsko lečenje.
• Ciljana terapija (inhibitori hedgehog signalnog puta): za retke, lokalno uznapredovale slučajeve kod kojih ni operacija ni zračenje nisu opcija.

Važna napomena o metodama koje ne daju tkivo za analizu, kao što su krioterapija i kreme: one imaju svoje mesto, ali ne omogućavaju potvrdu da je tumor uklonjen u celini. Zato se ne primenjuju kod visokorizičnih tipova, u H-zoni i kod promena koje su se već ponavljale.

Bazocelularni karcinom: recidiv

Recidiv znači ponovnu pojavu tumora na istom mestu posle lečenja. Dolazi do njega kada u tkivu ostane deo tumorskih ćelija, najčešće zato što se tumor pod kožom pružao dalje nego što se golim okom videlo. Kod promena uklonjenih u celini, sa potvrđeno čistim ivicama, recidiv je neuobičajen, a stope ponovne pojave su najniže kod mikrografske hirurgije.

Recidiv i novi tumor nisu isto

Ovo razlikovanje je važno i često izvor nepotrebnog straha. Recidiv je vraćanje istog tumora na istom mestu. Novi bazocelularni karcinom je sasvim druga promena, na drugom delu kože, koja nastaje zato što je celokupna koža izložena istom oštećenju od sunca. Ovo drugo je očekivano i relativno često: značajan deo pacijenata, po literaturi oko četrdeset odsto, dobije novi tumor kože u roku od pet godina od prvog. To ne znači da prvo lečenje nije uspelo, već da je potreban nadzor cele kože.

Šta povećava rizik od recidiva

• Sklerozirajući, infiltrativni, mikronodularni i bazoskvamozni tip.
• Lokalizacija u H-zoni: nos, predeo oka i naročito unutrašnji ugao oka, uši.
• Veća promena i dublje urastanje u tkivo.
• Ivice koje nisu bile čiste posle uklanjanja.
• Širenje duž nerava (perineuralna invazija), utvrđeno patohistološki.
• Tumor koji se već jednom ponovio: rizik raste sa svakim ponavljanjem, pa svaka naredna operacija na istom mestu nosi veći rizik od sledećeg recidiva.
• Metode bez provere tkiva, primenjene na promenama kojima ne odgovaraju.

Ovaj spisak nije razlog za zabrinutost, već objašnjenje zašto lekar kod pojedinih promena predlaže šire uklanjanje ili zahtevniju tehniku, čak i kada promena „izgleda mala“. Cilj je da se problem reši prvi put i u celini, jer je to najbolja zaštita od recidiva.

Kako se prepoznaje recidiv

Recidiv se često javi kao promena u samom ožiljku ili tik uz njega: novi čvorić, zadebljanje, ranica koja se stvara i ne zarasta, ili ožiljak koji odjednom počne da raste, menja boju ili krvari. Svaka takva promena na mestu ranije operacije razlog je za pregled, bez čekanja na zakazanu kontrolu.

Kontrole posle lečenja

Kontrolni pregledi su sastavni deo lečenja, a ne formalnost. Imaju dva cilja: da se na vreme otkrije eventualni recidiv na mestu operacije i da se pregleda cela koža, zbog povišene verovatnoće pojave nove promene na drugom mestu.

U praksi to znači:

• Redovni pregledi kod lekara, po ritmu koji odredi lekar prema tipu tumora i lokalizaciji; kod visokorizičnih promena su češći, naročito u prvim godinama.
• Samopregled kože jednom mesečno, uz pomoć ogledala ili člana porodice za predele koje ne vidite, pre svega poglavinu, uši i leđa.
• Redovna zaštita od sunca do kraja života, jer se rizik ne uklanja operacijom.
• Javljanje bez čekanja ako se pojavi promena u ožiljku ili nova promena koja ne zarasta.

Prevencija

Bazocelularni karcinom je jedan od tumora kod kojih prevencija zaista deluje, jer je glavni uzrok poznat i može se izbeći.

• Zaštitni faktor svakodnevno: SPF 30 ili viši, širokog spektra, i po oblačnom vremenu, na lice, nos, uši, vrat i nadlanice, uz ponovno nanošenje na svakih dva do tri sata na suncu.
• Izbegavanje sunca u sredini dana i traženje hlada.
• Šešir sa obodom (štiti i uši i temeni deo glave, koji zaštitni faktor često preskoči) i naočare za sunce sa zaštitom od ultraljubičastog zračenja, koje čuvaju i kapke.
• Bez solarijuma.
• Zaštita dece: opekotine u detinjstvu podižu rizik decenijama kasnije.
• Redovan pregled kože, naročito posle pedesete godine, kod svetle kože, kod osoba koje rade na otvorenom i kod svih koji su već imali karcinom kože.

Najčešće zablude

„Karcinom kože znači da mi je život u opasnosti.“

Kod bazocelularnog karcinoma to gotovo nikada nije slučaj. On praktično ne daje metastaze i ima izuzetno dobru prognozu kada se leči na vreme. Njegova opasnost je lokalna, na mestu na kome je nastao.

„Ako ne boli, nije ozbiljno.“

Bazaliom najčešće ne boli, pogotovo u početku. Odsustvo bola nije nikakav znak bezopasnosti; vodeći znak je promena koja ne zarasta.

„To je samo ranica od brijanja ili naočara.“

Ranica od povrede zaraste za nekoliko dana. Ranica koja se stvara, otpada i vraća nedeljama, uvek na istom mestu, nije obična povreda i traži pregled.

„Mala je, pa mogu da sačekam.“

Mala promena je najbolji trenutak za lečenje: zahvat je manji, trag neprimetniji, a izlečenje najverovatnije. Čekanje ne menja dijagnozu, samo povećava obim potrebne operacije.

„Uklonjen je, pa je stvar završena.“

Uklanjanje najčešće jeste konačno lečenje te promene, ali sklonost ostaje, jer je celokupna koža izložena istom oštećenju. Zato su kontrole i zaštita od sunca deo dugoročne brige.

„Postoji krema ili preparat kojim se to rešava kod kuće.“

Ne. Lokalna terapija postoji, ali je propisuje i prati lekar, i primenjuje se samo kod odabranih površinskih promena. Samostalno lečenje odlaže dijagnozu i dopušta tumoru da raste u dubinu.

Kada se javiti lekaru

Zakažite pregled bez odlaganja ako:

• Imate ranicu ili krastu koja ne zarasta duže od nekoliko nedelja, naročito na licu, nosu, uhu ili poglavini.
• Promena krvari na najmanji dodir i uporno se vraća na isto mesto.
• Postoji sjajan čvorić sa sitnim krvnim sudovima, ili mrlja koja mesecima ne reaguje na kreme.
• Na koži se pojavilo bledo, tvrdo polje nalik ožiljku, a povrede nije bilo.
• Na kapku postoji čvorić koji traje duže od nekoliko nedelja, ispadaju trepavice na jednom mestu ili se javilo uporno suzenje.
• U ožiljku posle ranije operacije javila se nova promena.
• Već ste imali karcinom kože, a niste bili na kontroli.

Lečenje u Hirurgiji dr Đoković

U Hirurgiji dr Đoković u Beogradu promenama na koži pristupamo po onkološkim principima: prvo pregled i dijagnostika, zatim uklanjanje sa odgovarajućom sigurnosnom ivicom i obavezna patohistološka analiza, a po potrebi i rekonstrukcija. Zahvat se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji, sa odlaskom kući istog dana. Za promene na osetljivim lokalizacijama, kao što su nos, kapak i uho, na raspolaganju su i plastična i rekonstruktivna hirurgija i tim onkologije, a manje promene na koži rešavamo u okviru dermatohirurgije i opšte hirurgije.

Pregled obavljaju naši specijalisti, među kojima su doc. dr Aleksandar Đoković i dr Miljan Milanović.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Da li je bazocelularni karcinom opasan?

Ima izuzetno dobru prognozu i praktično nikada ne daje metastaze, pa ne ugrožava život na način na koji to čine druge maligne bolesti. Njegova opasnost je lokalna: ako se ne leči, godinama razara okolno tkivo na mestu na kome je nastao, što je posebno važno na nosu i u predelu oka.

Kakva je prognoza posle operacije?

Kod promena otkrivenih na vreme i uklonjenih u celini, sa potvrđeno čistim ivicama, stopa izlečenja je vrlo visoka i operacija najčešće predstavlja konačno lečenje. Prognoza je nešto zahtevnija kod velikih, dugo zanemarenih promena, kod sklerozirajućeg tipa i kod tumora u H-zoni lica.

Kako da razlikujem bazocelularni karcinom od bezopasne promene?

Najkorisniji znak je promena koja ne zarasta: stvori se krasta, otpadne, mesto zakrvari i tako u krug nedeljama. Pouzdanu razliku ne daje ni izgled ni fotografija, već pregled sa dermoskopijom, a konačnu potvrdu analiza tkiva. Pravilo ABCDE se odnosi na mladeže i melanom, ne na bazaliom.

Da li se bazocelularni karcinom može vratiti?

Može, i to se naziva recidiv, ali je kod promena uklonjenih u celini neuobičajen. Rizik je veći kod sklerozirajućeg i infiltrativnog tipa, kod promena na nosu i oko očiju, kod većih tumora, kada ivice nisu bile čiste i kod tumora koji se već ponavljao.

Zašto mi se pojavila nova promena kada je prva uklonjena u celini?

To najčešće nije recidiv, već nov tumor na drugom mestu. Cela koža je bila izložena istom oštećenju od sunca, pa je pojava novih promena očekivana; po literaturi oko četrdeset odsto pacijenata dobije novi tumor kože u roku od pet godina. Zato su kontrole cele kože važne.

Da li se lečenje radi u opštoj anesteziji i koliko traje oporavak?

Najčešće je dovoljna lokalna anestezija i zahvat se radi ambulantno, sa odlaskom kući istog dana. Konci se skidaju obično posle sedam do dvanaest dana, a na licu ranije, radi lepšeg ožiljka. Kod većih promena i rekonstrukcija oporavak je duži i planira se pojedinačno.

Šta znači da ivice nisu čiste?

Znači da je patolog na ivici uklonjenog tkiva našao tumorske ćelije, odnosno da je tumor verovatno bio širi nego što se videlo. To nije neuspeh lečenja, već očekivan nalaz kod pojedinih tipova, i tada se planira dodatno uklanjanje, čime se rizik od recidiva bitno smanjuje.

Da li promena na kapku znači karcinom?

Najčešće ne. Daleko su češći halacion, čmičak i obične ciste, koji se javljaju relativno brzo i vremenom se smanjuju. Za razliku od njih, bazaliom raste mesecima, ne prolazi i često stvara ranicu, a mogu se javiti i ispadanje trepavica na jednom mestu ili uporno suzenje. Takvu promenu treba pregledati.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu ni savet lekara. Promena na koži ne može se pouzdano proceniti na osnovu teksta ili fotografije, a konačna dijagnoza postavlja se analizom tkiva. Za procenu vašeg stanja obratite se lekaru.

‍