Keloid: ožiljak koji raste preko ivice rane, zašto se ne seče sam i kako se leči

Keloid je ožiljak koji ne zna gde da stane. Rana zaraste, ali koža nastavlja da proizvodi vezivno tkivo mesecima i godinama, pa ožiljak raste, zadebljava se i širi preko granica prvobitne povrede. Ono što je bilo ubod minđuše, bubuljica ili rez od pola centimetra, postane tvrda, sjajna, crvenkasta ili tamna izraslina koja svrbi, zateže i ponekad boli.

Dve stvari o keloidu vredi znati pre svega. Prva: nije opasan, ne prelazi u rak i ne ugrožava zdravlje, ali ume da bude neprijatan, bolan i, na vidljivom mestu, težak za nošenje. Druga, i važnija za svakoga ko razmišlja o uklanjanju: keloid koji se samo iseče najčešće se vrati, i to veći. To nije razlog da se ništa ne radi, nego razlog da se radi drugačije, kombinovanjem više postupaka, i to je ono što ovaj tekst objašnjava.

Uz to, jasna razlika između keloida i običnog zadebljalog ožiljka, jer se leče drugačije, deo o keloidu na piercingu, koji je najčešći, i deo koji svakome sa sklonošću ka keloidima treba pre bilo koje operacije.

Zašto koža ne prestane da zarasta

Kada se koža povredi, ćelije u njoj počnu da proizvode kolagen, vlakna koja ranu zatvaraju i drže. Kod urednog zarastanja proizvodnja traje nekoliko nedelja, a zatim se zaustavi i višak vlakana se razgradi, pa ožiljak vremenom omekša, spljošti se i izbledi.

Kod keloida taj signal za zaustavljanje izostane. Ćelije nastavljaju da proizvode kolagen dugo posle nego što je rana zatvorena, i to u količini koja višestruko premašuje potrebnu, a razgradnja viška ne prati proizvodnju. Vlakna se gomilaju u debele, neuređene snopove, ožiljak se izdiže iznad kože i, što ga najviše razlikuje od svega drugog, širi se u zdravu kožu oko sebe.

Zašto se to kod nekih ljudi dešava, a kod većine ne, još nije do kraja razjašnjeno, ali je jasno da sklonost leži u samom organizmu, ne u rani: ista povreda, isti hirurg i isti šav kod jedne osobe daju tanak beli ožiljak, a kod druge keloid.

Keloid ili zadebljao ožiljak: test ivice

Ovo je razlika koja odlučuje o lečenju, a najčešće se meša. Postoje dva ožiljka koji se izdižu iznad kože, crveni su i svrbe, i na prvi pogled izgledaju isto. Razlikuju se po jednoj stvari koja se može proveriti kod kuće: da li ožiljak ostaje u granicama rane ili ih prelazi.

Hipertrofični ožiljak

• Ostaje unutar granica rane. Zadebljao je i izdignut, ali ne prelazi liniju gde je koža bila povređena.
• Javlja se rano, u prvim nedeljama posle povrede.
• Vremenom se povlači sam, u toku jedne do dve godine, spljošti se i izbledi.
• Nastaje najčešće na mestima koja se zatežu: preko zglobova, na grudima, posle opekotina.

Keloid

• Prelazi granice rane i širi se u zdravu kožu oko nje, ponekad višestruko premašujući veličinu povrede.
• Javlja se kasno, često tek mesecima posle povrede, ponekad i godinu-dve, kada je rana odavno zaboravljena.
• Ne povlači se sam. Godinama ostaje isti ili raste.
• Nastaje i posle sitnih povreda koje inače ne ostavljaju ožiljak: uboda, ogrebotine, bubuljice, pa i bez vidljive povrede.

Razlika nije samo akademska. Hipertrofični ožiljak se može pratiti, jer se većinom sam popravi, i dobro reaguje na jednostavne mere. Keloid se ne popravlja sam i traži kombinovano lečenje, a hirurško uklanjanje bez pratećih mera ga skoro uvek vrati.

Gde nastaju i kod koga

Keloid ne nastaje bilo gde i bilo kome. Postoje mesta na telu i osobine kože koje ga čine znatno verovatnijim.

Mesta

• Ušna resa i hrskavica uha, posle piercinga, ubedljivo najčešće mesto.
• Sredina grudi, iznad grudne kosti, gde se često javljaju i bez ikakve povrede, iz sitnih bubuljica.
• Ramena, gornji deo leđa i nadlaktice, posle akni, vakcina i ogrebotina.
• Linija vilice i vrat, posle upaljenih bubuljica ili brijanja.
• Predeo pubične kosti i stomak, posle carskog reza i drugih operacija.

Zajedničko tim mestima je napetost kože: to su predeli u kojima se koža stalno zateže pri pokretu, a napetost je jedan od najjačih podsticaja za proizvodnju kolagena. Na dlanovima, tabanima i kapcima keloid se praktično ne javlja.

Ko je skloniji

• Ljudi tamnije kože, kod kojih je keloid i do petnaest puta češći, ali se javlja i kod sasvim svetle kože.
• Oni koji ga imaju u porodici, jer se sklonost nasleđuje; ako roditelj ima keloid, verovatnoća je osetno veća.
• Mlađi od trideset godina, sa vrhuncem između desete i tridesete, kada je proizvodnja kolagena najjača. Posle pedesete se novi keloidi retko javljaju.
• Trudnice i adolescenti, kod kojih hormonske promene pojačavaju sklonost.
• Oni koji su već imali jedan keloid: to je najpouzdaniji znak da će se javiti i posle sledeće povrede.

Šta ga pokrene

Bilo koja povreda kože, ma koliko sitna, kod sklone osobe može biti okidač. Po učestalosti:

• Piercing, posebno ušne rese i hrskavice uha, ali i nosa, obrve i pupka.
• Akne i upaljene bubuljice na grudima, ramenima i leđima, gde se keloid javi na mestu svake dublje upale.
• Operacije i šavovi, uključujući carski rez, uklanjanje mladeža i ateroma, operacije kile i štitne žlezde.
• Opekotine, koje daju i najveće i najteže keloide.
• Tetovaže, naročito na grudima i ramenima.
• Vakcinacija, na mestu uboda na nadlaktici.
• Ogrebotine, ujedi insekata, brijanje, sve što ošteti kožu do dubljeg sloja.

Kod dela ljudi keloid nastane i bez ikakve povrede koje se sećaju, najčešće na sredini grudi, i tada ih je obično više, raspoređenih po grudima i ramenima. Taj oblik je najviše nasledan i najteži za lečenje.

Kako se oseća i kako izgleda

Keloid nije samo estetski problem, iako se tako često doživljava. Tegobe koje ga prate su:

• Svrab, često uporan, koji se pojačava na toploti, pri znojenju i noću; kod dela ljudi je to glavna tegoba.
• Bol i osetljivost na dodir, naročito kod keloida koji rastu, i pri trenju o odeću.
• Zatezanje i ograničen pokret, kada keloid stoji preko zgloba ili na vratu.
• Sjajna, zategnuta površina bez dlaka i bez pora, ružičasta ili crvena dok raste, a kasnije tamnija od okolne kože.
• Rast koji traje mesecima i godinama, pa se keloid koji je u početku bio veličine zrna graška proširi na nekoliko centimetara.

Keloid ne prelazi u rak, i to je pitanje koje se često postavi jer izgleda kao izraslina. Jedini razlog da se keloid pošalje na analizu tkiva je kada izgleda netipično, kada naglo raste bez povrede ili kada lekar želi da isključi retku promenu kože koja može ličiti na njega.

Keloid na piercingu

Najčešći keloid uopšte, i onaj kod kojeg je lečenje najzahvalnije. Nastaje na ušnoj resi ili hrskavici uha, najčešće mesecima posle bušenja, kao tvrda kuglica koja raste iza ili oko rupe i vremenom obuhvati celu resu.

Nekoliko stvari koje treba znati:

• Kuglica koja se pojavi u prvim nedeljama posle bušenja najčešće nije keloid nego reakcija na nadražaj ili infekcija; smiri se uklanjanjem minđuše i negom. Keloid se javlja kasnije i ne smiruje se.
• Minđuša se ne vraća u keloid i rupa se ne buši ponovo kroz njega, jer svaki novi nadražaj podstiče rast.
• Na hrskavici uha keloid je teži za lečenje nego na resi, pa se piercing hrskavice kod sklonih osoba izričito ne preporučuje.
• Lečenje na resi daje najbolje rezultate od svih keloida: uklanjanje uz injekcije i, što je ključno, nošenje posebne minđuše sa pritiskom mesecima posle, koja sprečava ponovni rast. Kod tog pristupa se keloid na resi vrati kod manjine, dok se bez pritiska vrati kod većine.

Ko zna da je sklon keloidima, a razmišlja o piercingu, ima jednostavan odgovor: ne, i to naročito ne na hrskavici. Ista preporuka važi za tetovaže na grudima i ramenima.

Zašto se keloid ne seče samo tako

Ovo je najvažnija rečenica u tekstu za svakoga ko planira uklanjanje. Keloid koji se hirurški iseče, a posle toga se ne uradi ništa drugo, vrati se kod polovine do gotovo svih pacijenata, i to najčešće veći nego što je bio.

Razlog je logičan kada se razume mehanizam: operacija je nova rana, i to veća od prvobitne, na koži koja je već pokazala da na rane odgovara prekomernom proizvodnjom kolagena. Ako se toj koži ne pošalje signal da se zaustavi, ona će uraditi isto što i prošli put, samo na većoj površini.

Zato se hirurško uklanjanje keloida nikada ne planira samo, nego uvek uz bar jednu, a najčešće dve prateće mere koje počinju odmah po zahvatu i traju mesecima. Sa takvim pristupom se povratak spušta na desetak do dvadesetak odsto, što keloid pretvara iz stanja koje se ne može lečiti u stanje koje se može držati pod kontrolom.

Lečenje: slojevi koji se kombinuju

Ne postoji jedno lečenje koje keloid trajno uklanja. Postoji nekoliko postupaka koji, slojevito i uporno primenjeni, keloid spljošte, smire svrab i bol, izblede ga i spreče ponovni rast. Koji se kombinuju zavisi od veličine, mesta, trajanja i toga da li je već lečen.

Injekcije kortikosteroida u keloid

Prvi i najvažniji postupak, i temelj svih ostalih. Lek se ubrizgava direktno u tkivo keloida tankom iglom, čime se zaustavlja proizvodnja kolagena i podstiče razgradnja viška. Ponavlja se na četiri do šest nedelja, najčešće tri do šest puta. Keloid se postepeno spljošti i omekša, svrab i bol se smire, a crvenilo bledi.

Kod manjih i svežijih keloida injekcije su često dovoljne same. Kod većih se kombinuju sa ostalim. Mogući neželjeni efekti su stanjenje kože i posvetljenje na mestu uboda, koji se izbegavaju pravilnim doziranjem.

Silikonski gel i folije

Silikon koji se nosi preko keloida dvanaest i više sati dnevno, mesecima smanjuje proizvodnju kolagena održavanjem vlage i blagog pritiska. Sam ne uklanja postojeći keloid, ali usporava rast, smiruje svrab i, što je najvažnije, spada u osnovne mere posle operacije i kod svakog svežeg ožiljka kod sklone osobe.

Pritisak

Stalan pritisak na keloid smanjuje dotok krvi u njega i koči rast. Kod ušne rese to su posebne minđuše sa oprugom koje se nose mesecima posle uklanjanja; kod većih površina elastični zavoji i odeća sa pritiskom. Kod keloida na resi ova mera najviše menja ishod.

Zamrzavanje

Tečnim azotom, spolja ili iglom iznutra, kod manjih keloida i u kombinaciji sa injekcijama, kojima zamrzavanje olakšava prodor u tkivo. Kod tamnije kože se koristi opreznije, jer može ostaviti svetlu mrlju.

Hirurško uklanjanje uz prateće mere

Za veće keloide, keloide na ušnoj resi i one koji ne reaguju na injekcije. Keloid se iseče u celini, rana se zatvori bez zatezanja, često sa rezom unutar samog keloida da se ne pravi nova rana u zdravoj koži, a zatim odmah počinje ono što odlučuje: injekcije od prve nedelje, silikon i pritisak mesecima. Kod većih i ponavljanih keloida se posle uklanjanja primenjuje i zračenje male doze u prvim danima, koje najsigurnije sprečava povratak i koristi se u saradnji sa radiološkom ustanovom.

Laser i ostalo

Laser smanjuje crvenilo i izravnava površinu, pa se koristi za završnu obradu, a ne za uklanjanje. Kod keloida koji ne reaguju na kortikosteroide u injekcije se dodaju drugi lekovi koji koče deobu ćelija. Svi ovi postupci su dopuna, ne zamena za osnovne.

Uklanjanje keloida i kombinovano lečenje izvode se u okviru dermatohirurgije i plastične i rekonstruktivne hirurgije, a injekcije i laserski tretmani u okviru estetske dermatologije.

Šta se realno može očekivati

Pošteno postavljena očekivanja su kod keloida deo lečenja, jer razočaranje najčešće potiče od toga što se očekivalo nešto što nijedno lečenje ne daje.

• Keloid se spljošti i omekša, svrab i bol se smire, a boja se približi okolnoj koži. To je realan i kod većine dostižan cilj.
• Ožiljak ne nestaje. Na mestu keloida ostaje ravan, blediji ožiljak, koji se šminkom lako prekrije, ali koža ne postaje kakva je bila pre povrede.
• Lečenje traje mesecima, a kod većih keloida i godinu-dve, sa injekcijama na više nedelja i silikonom svakog dana. Ko to zna unapred, istraje; ko očekuje rešenje u jednom dolasku, odustane na pola.
• Povratak je moguć i posle najbolje vođenog lečenja, kod desetak do dvadesetak odsto, i tada se lečenje ponavlja. To nije neuspeh, nego osobina stanja.
• Kontrole godinama, jer se keloid koji se vraća uhvati na vreme dok je mali, kada su injekcije dovoljne.

Ako ste skloni keloidima: pre svake operacije

Sklonost ka keloidima je podatak koji menja plan svake buduće operacije, od uklanjanja mladeža do carskog reza, pa ga treba reći svakom hirurgu pre zahvata. Sa tim podatkom se:

• Bira mesto i pravac reza tako da bude u pravcu prirodnih linija kože i sa što manje zatezanja.
• Šije bez zatezanja, u više slojeva, tankim koncem, i konci se skidaju na vreme.
• Odmah po zarastanju kreće silikon i pritisak, a kod pacijenata sa istorijom keloida i preventivne injekcije u sam ožiljak u prvim nedeljama.
• Izbegava sve što nije neophodno: piercing, tetovaže, uklanjanje bezazlenih promena iz estetskih razloga. Kod tih osoba se i aterom ili mladež uklanjaju samo kada za to postoji medicinski razlog, uz plan zaštite ožiljka; o tim promenama pišemo u tekstovima aterom i promene na mladežu.
• Akne se leče rano i dosledno, jer je svaka dublja bubuljica na grudima i leđima kod sklone osobe potencijalni keloid.

Kod planiranih zahvata sa dužim rezovima, kakvi su opisani u tekstu višak kože nakon mršavljenja, sklonost ka keloidima se procenjuje pre odluke, jer kod izražene sklonosti menja odnos koristi i rizika.

Kada je pravi trenutak za pregled

Ako imate ožiljak koji je prešao granice rane, koji raste mesecima posle povrede, svrbi ili boli, ili ako se kuglica na mestu piercinga ne smiruje nedeljama posle uklanjanja minđuše, pregled traje desetak minuta i odmah razdvaja keloid od zadebljalog ožiljka, a to određuje ceo dalji plan. Ranije javljanje je bolje: keloid koji je mali i svež najčešće se reši samim injekcijama, dok veliki i stari traži kombinaciju sa uklanjanjem.

U Hirurgiji dr Đoković se keloid leči kombinovano na jednom mestu: injekcije, silikon i pritisak kod manjih, a kod većih i ušnih hirurško uklanjanje uz prateće mere koje počinju od prve nedelje, sa kontrolama koje se planiraju mesecima unapred. Pregled se zakazuje preko kontakt strane, cene su navedene u cenovniku, a tim možete videti među lekarima. Ponesite podatak o tome kada je i posle čega keloid nastao i šta je do sada rađeno, jer se od toga kreće.

Pitanja koja se postavljaju o keloidu

Šta je keloid?

Ožiljak koji raste preko granica prvobitne rane, jer koža nastavlja da proizvodi kolagen mesecima i godinama posle zarastanja. Izdignut je, tvrd, sjajan, crvenkast ili tamniji od okolne kože, često svrbi i boli, i ne povlači se sam. Nije opasan i ne prelazi u rak.

Po čemu se razlikuje od običnog zadebljalog ožiljka?

Po ivici. Hipertrofični ožiljak ostaje unutar granica rane, javlja se rano i većinom se sam povuče za godinu-dve. Keloid prelazi granice rane u zdravu kožu, javlja se kasno, mesecima posle povrede, i ne povlači se sam. Otuda se i leče drugačije.

Kako nastaju keloidi na koži?

Bilo koja povreda kože kod sklone osobe: piercing, akne, operacija, opekotina, tetovaža, vakcina, pa i ogrebotina ili brijanje. Kod dela ljudi nastanu i bez vidljive povrede, najčešće na sredini grudi. Sklonost je nasledna, češća kod tamnije kože i najjača između desete i tridesete godine.

Gde se keloidi najčešće javljaju?

Na ušnoj resi i hrskavici uha posle piercinga, na sredini grudi, ramenima i gornjem delu leđa, na liniji vilice i vratu, i na mestu carskog reza. Zajedničko tim mestima je da se koža stalno zateže. Na dlanovima, tabanima i kapcima praktično ne nastaju.

Da li je keloid opasan?

Nije. Ne prelazi u rak i ne ugrožava zdravlje, ali svrbi, boli, zateže i, na vidljivom mestu, teško se nosi. Na analizu tkiva se šalje samo kada izgleda netipično ili naglo raste bez povrede, da se isključi retka promena kože koja može ličiti na njega.

Šta da radim sa keloidom na piercingu?

Izvadite minđušu i ne vraćajte je, i ne bušite ponovo kroz keloid. Ako se kuglica pojavila u prvim nedeljama posle bušenja, to najčešće nije keloid nego nadražaj ili infekcija. Keloid na resi se leči injekcijama, a kod većeg uklanjanjem uz injekcije i nošenje posebne minđuše sa pritiskom mesecima, što daje najbolje rezultate od svih keloida.

Može li se keloid jednostavno iseći?

Može, ali se bez pratećih mera vrati kod polovine do gotovo svih pacijenata, i to veći, jer je operacija nova i veća rana na koži koja na rane odgovara prekomernim kolagenom. Zato se uklanjanje uvek kombinuje sa injekcijama od prve nedelje, silikonom i pritiskom, a kod većih i sa zračenjem, čime povratak pada na deset do dvadeset odsto.

Kako se leči keloid?

Slojevito. Temelj su injekcije kortikosteroida u keloid na četiri do šest nedelja, koje ga spljošte i smire svrab. Uz njih silikon dvanaest sati dnevno mesecima i pritisak. Zamrzavanje i laser su dopuna. Hirurško uklanjanje se koristi kod većih, ušnih i onih koji ne reaguju, i nikada samo.

Da li keloid može da nestane potpuno?

Ne u smislu da koža postane kakva je bila. Realan cilj je da se spljošti, omekša, prestane da svrbi i boli i da se boja približi okolnoj koži; ostaje ravan, blediji ožiljak. Lečenje traje mesecima, a povratak je moguć i posle najboljeg lečenja, pa se keloid prati godinama.

Sklon sam keloidima, a treba mi operacija. Šta da radim?

Recite to hirurgu pre zahvata. Sa tim podatkom se bira pravac reza, šije se bez zatezanja, odmah po zarastanju kreće silikon i pritisak, a po potrebi i preventivne injekcije u ožiljak. Izbegavajte sve zahvate koji nisu neophodni, piercing i tetovaže, i lečite akne rano.

Napomena: Procenti, rokovi i opisi postupaka su prosečne vrednosti iz stručne literature i služe razumevanju, a ne samostalnoj proceni; da li je reč o keloidu ili hipertrofičnom ožiljku i koja kombinacija lečenja odgovara utvrđuje se pregledom. Keloid ne pokušavajte da uklonite sami, ne bušite ponovo kroz njega i ne primenjujte preparate bez saveta lekara. Ožiljak koji naglo raste bez povrede, krvari ili se otvara zahteva pregled.