Torzija testisa: simptomi, hitno lečenje, oporavak i zašto se ovde broje sati

Torzija testisa je stanje u kome se semena vrpca uvrne oko svoje ose i prekine dotok krvi u testis. Nije reč o „jakom bolu koji će proći“ - reč je o hirurškoj hitnosti kod koje se ishod meri satima, a ponekad i minutima.

Brojke to pokazuju bolje od svakog upozorenja. Najveći sistematski pregled literature na ovu temu, koji je obuhvatio 30 studija i 2.116 pacijenata, pokazao je da se testis uspeva sačuvati u oko 97% slučajeva ako se operacija uradi u prvih šest sati od početka bola. Posle 19 do 24 sata taj procenat pada na oko 43%, a posle 48 sati na manje od 8%.

Problem je što veliki broj ljudi ne prepozna o čemu se radi. U jednoj britanskoj analizi, 65,7% pacijenata i 34,7% roditelja nije prepoznalo ozbiljnost stanja pre dolaska u bolnicu. Upravo zato ovaj tekst postoji: da posle njega znate šta torzija jeste, kako se razlikuje od stanja koja liče na nju, šta se dešava u operacionoj sali, koliko traje oporavak i šta realno očekivati kasnije - uključujući plodnost.

AKO UPRAVO IMATE NAGLI, JAK BOL U TESTISU - NE ČITAJTE DALJE

Pozovite Hitnu pomoć na 194 ili 112, ili odmah krenite u najbliži urgentni centar. Nemojte čekati da vidite „da li će proći“. Nemojte uzimati lek protiv bolova i ležati. Nemojte ništa jesti ni piti, jer vam može biti potrebna hitna operacija u opštoj anesteziji.

Ako bol popusti sam od sebe - i dalje idite. U nastavku teksta objašnjavamo zašto je to jedan od najopasnijih trenutaka.

Šta je torzija testisa?

Torzija testisa (lat. torsio testis, u narodu „uvrtanje testisa“) nastaje kada se semena vrpca - snop koji sadrži arteriju testisa, vene, nerve i semevod - uvrne oko svoje uzdužne ose. Uvrtanjem se krvni sudovi stežu kao creva za vodu kada ga zavrnete.

Prvo prestaje venski otok krvi, pa testis otiče i postaje bolan. Zatim se prekida i dotok arterijske krvi. Od tog trenutka tkivo testisa je bez kiseonika i počinje da propada. To je ishemija, isti mehanizam koji stoji iza infarkta srca - samo što ovde pogađa testis.

Ključna razlika u odnosu na većinu drugih uzroka bola u mošnicama je što torzija ne prolazi sama i ne odgovara na lekove. Jedino što vraća krvotok jeste odvrtanje testisa - ručno ili, mnogo pouzdanije, hirurški.

Kako izgleda testis iznutra i zašto uopšte može da se uvrne

Testis je normalno „usidren“ u mošnici. Obavija ga ovojnica koja se zove tunica vaginalis, a ona se pripaja tako da zadnja strana testisa ostaje pričvršćena za okolno tkivo. Zbog tog pripoja testis može da se pomera, ali ne može da se okreće oko sopstvene ose.

Kod dela muškaraca taj pripoj ne postoji ili je nedovoljan. Testis tada visi unutar ovojnice slobodno, kao klatno u zvonu - odatle i naziv „bell-clapper“ deformitet („zvono sa klatnom“). Takav testis može da se okrene kada se kremaster mišić naglo stegne: u snu, posle fizičkog napora, posle manje povrede ili na hladnoći.

Studija obdukcijskog materijala iz 1994. godine, u kojoj je pregledan 101 testis, našla je ovaj deformitet kod oko 12% testisa. Drugi izvori navode raspon od 5 do 16% muškaraca. Bitno je razumeti da deformitet sam po sebi nije bolest - ogromna većina muškaraca sa njim nikada neće imati torziju. On samo čini torziju mogućom.

Intravaginalna i ekstravaginalna torzija

Postoje dva različita tipa, i razlikuju se po uzrastu:

Intravaginalna torzija je klasičan oblik kod dečaka, adolescenata i odraslih. Uvrtanje se dešava unutar ovojnice testisa, na mestu gde nedostaje normalan pripoj. Ovo je oblik o kome se govori u 88% slučajeva.

Ekstravaginalna torzija javlja se kod novorođenčadi i beba. Kod njih ovojnica još nije srasla sa okolnim tkivom, pa se cela struktura - testis, ovojnica i vrpca zajedno - okreće kao jedna celina. Ovaj oblik čini oko 12% svih torzija, a od tih slučajeva oko 72% se dogodi još pre porođaja, dok se preostalih 28% javi u prvih 30 dana života. Prognoza je ovde nažalost znatno lošija, jer je torzija često već završena kada se beba rodi.

Koliko se testis uvrne i zašto je to najvažniji podatak

Ne uvrne se svaki testis podjednako. U hirurškim serijama zabeležen je raspon od 180° do čak 1.080° - dakle od pola okreta do tri puna okreta.

Stepen uvrtanja objašnjava zašto dva pacijenta sa istim trajanjem bola mogu imati potpuno različit ishod:

• Kod delimične torzije (180–360°) koja traje do 12 sati, u jednoj analizi nije zabeležena atrofija testisa.
• Kod uvrtanja preko 360°, teška atrofija je opisana već posle svega četiri sata.
• Kod uvrtanja preko 360° koje traje duže od 24 sata, testis je bio odsutan ili teško atrofičan u svim slučajevima.

U testisima koji su na kraju morali da budu uklonjeni, srednji stepen uvrtanja bio je 540°, a u onima koji su spaseni 360°. To je razlika između „stisnuto“ i „potpuno zatvoreno“.

Koliko je torzija česta i koga pogađa

Klasična procena je da će torziju doživeti jedan od 4.000 muškaraca mlađih od 25 godina. Izraženo drugačije, oko 1 od 160 muškaraca do 25. godine života.

Podaci iz američke nacionalne baze urgentnih centara daju precizniju sliku po uzrastu:

• 1–17 godina: 5,9 na 100.000 muškaraca
• 18 godina i više: 1,3 na 100.000 muškaraca

Dva vrha učestalosti: bebe i pubertet

Torzija ima bimodalnu raspodelu - javlja se u dva talasa.

Prvi je perinatalni period (pred porođaj i prvih mesec dana). Drugi, daleko veći, jeste pubertet, sa vrhom između 12. i 18. godine, a najčešće između 13. i 16. Srednji uzrast u većini serija je oko 15 godina, a 86% intravaginalnih torzija dešava se kod dečaka starijih od 10 godina.

Razlog za pubertetski vrh je najverovatnije brz rast testisa u tom periodu: testis se uvećava, masa raste, a ako pripoj nije adekvatan, poluga za okretanje postaje veća.

Da li je torzija češća na levoj strani?

Ovo je tvrdnja koja se ponavlja u udžbenicima, ali je velike hirurške serije ne potvrđuju ubedljivo. Jedna serija od 200 uzastopnih slučajeva našla je levo 52%, desno 48% - praktično bez razlike. Druga velika revizija dala je suprotan rezultat: 55,1% desno, 43,9% levo.

Realan zaključak: razlika, ako postoji, je mala i klinički nebitna. Torzija se dešava na obe strane i nijedna strana nije „sigurna“.

Zašto se češće javlja zimi

Ovo, za razliku od prethodnog, ima solidnu potporu. Škotska studija koja je pratila 25 godina i 7.882 epizode torzije našla je jasnu obrnutu korelaciju sa spoljnom temperaturom (r = −0,88; p = 0,0004): značajno više torzija u periodu novembar–april nego maj–oktobar. Važno je što ista studija nije našla sezonsku raspodelu kod epididimitisa, što isključuje mogućnost da je reč samo o sezonskom navikama javljanja lekaru.

Izraelska serija je izmerila efekat: na temperaturama ispod 15 °C rizik je bio 3,3 puta veći kod dece i 3,77 puta veći kod odraslih.

Pretpostavljeni mehanizam je pojačana kontrakcija kremaster mišića na hladnoći. Treba naglasiti da su ovo posmatračke studije - pokazuju povezanost, ne i dokazan uzrok.

Obostrana torzija

Retka je: manje od 2% svih slučajeva. Izuzetak su novorođenčad, gde obostrana torzija čini 11–21% perinatalnih slučajeva, i to najčešće istovremeno.

Simptomi torzije testisa

Ovo je deo koji bi trebalo da zna svaki dečak u pubertetu, svaki roditelj i svaki odrastao muškarac.

Glavni simptomi

Nagli, jak bol u jednom testisu. Ovo je vodeći simptom. Bol je iznenadan - pacijenti ga često opisuju kao „prosto je krenulo“ - i obično toliko jak da se ne može ignorisati. Kod dečaka vrlo često počinje noću ili ih probudi iz sna, ili se javi rano ujutru.

Mučnina i povraćanje. Ovo je važan razlikovni znak. Vagalna reakcija (mučnina, povraćanje, bledilo, znojenje) tipična je za torziju i retka kod epididimitisa. Ako uz bol u testisu postoji i povraćanje, sumnja na torziju značajno raste.

Otok i crvenilo mošnice. Javlja se brzo, u roku od nekoliko sati.

Testis je podignut i drugačije postavljen. Uvrtanjem se vrpca skraćuje, pa zahvaćeni testis stoji više nego drugi i često poprečno (horizontalno) umesto normalno vertikalno.

Bol u donjem delu stomaka ili u preponi. Bol se često širi naviše, duž putanje semene vrpce.

Bez temperature, bez pečenja pri mokrenju. Na početku torzija obično ne daje povišenu temperaturu niti simptome infekcije mokraćnih puteva. Prisustvo temperature i pečenja pri mokrenju više govori u prilog epididimitisa - ali ih ne isključuje kod torzije.

Simptomi koji vas mogu zavarati

Ovo je deo zbog koga se testisi gube.

Samo bol u stomaku, bez bola u testisu. U jednoj analizi odraslih pacijenata sa torzijom, 7 od 92 (6,44%) došlo je isključivo zbog bola u stomaku. Od tih sedam, četvorica su izgubila testis zbog odloženog postavljanja dijagnoze - uključujući jednog kod koga je ultrazvučni nalaz pogrešno protumačen kao epididimitis. Zato svaki muškarac sa naglim bolom u donjem delu stomaka mora da ima i pregled testisa. Ako vas zanima šira slika uzroka naglog bola u trbuhu, detaljnije smo je obradili u tekstu o oštrom bolu u stomaku.

Bol koji popusti sam od sebe. Najopasniji scenario. Testis se ponekad delimično ili potpuno odvrne sam, bol naglo prestane i pacijent zaključi da je sve u redu. Nije. O tome detaljno u posebnom poglavlju ispod.

Uredan nalaz „na dodir“. Ne postoji test koji možete uraditi kod kuće i kojim biste isključili torziju.

Mlad, zdrav, bez povrede. Torzija u ogromnoj većini slučajeva nastaje bez ikakvog povoda. Povreda prethodi samo 4–8% slučajeva.

Šta lekar traži pri pregledu

Pregled traje minut-dva, ali je najvažniji deo dijagnostike. Lekar procenjuje:

Položaj testisa - podignut i/ili horizontalan. Ovaj znak je vrlo specifičan: kada postoji, gotovo sigurno je reč o torziji (specifičnost ~99%), ali je prisutan kod manje od polovine pacijenata (osetljivost ~46%). Drugim rečima - ako ga ima, to mnogo znači; ako ga nema, ne znači ništa.

Kremaster refleks - normalno, kada se lagano prevuče po unutrašnjoj strani butine, testis sa te strane se podigne. Kod torzije je taj refleks obično odsutan.

Vrlo važno upozorenje o kremaster refleksu: stariji izvori navode osetljivost od 100%, što je u praksi netačno. Refleks je očuvan kod 8–30% hirurški potvrđenih torzija, a odsutan kod do 30% potpuno zdravih muškaraca. Kod beba je praktično neupotrebljiv - odsutan je kod 52% novorođenčadi. Prisutan kremaster refleks NE isključuje torziju.

Prenov znak (Prehn) - podizanjem mošnice bol kod epididimitisa popušta, a kod torzije ne. Ovaj znak se i dalje pominje, ali se smatra nepouzdanim i ne sme da bude osnova odluke.

Konzistencija i osetljivost - kod torzije je testis tvrd i bolan celom površinom, dok je kod torzije apendiksa bolna samo jedna tačka na gornjem polu.

TWIST skor - kako lekari brojčano procenjuju rizik

TWIST (Testicular Workup for Ischemia and Suspected Torsion) je bodovni sistem koji pretvara nalaz pregleda u broj:

• Otok testisa: 2
• Tvrd testis na palpaciju: 2
• Visoko postavljen testis: 1
• Odsutan kremaster refleks: 1
• Mučnina ili povraćanje: 1
• Maksimum: 7

Tumačenje:

• 0–2 boda - nizak rizik. U validacionim studijama nijedan pacijent sa skorom 0–2 nije imao torziju (negativna prediktivna vrednost 100%).
• 3–4 boda - srednji rizik. Indikovan je kolor dopler ultrazvuk.
• 5–7 bodova - visok rizik. Ide se direktno na operaciju. Kod odraslih je skor ≥5 imao pozitivnu prediktivnu vrednost 90%, a skor ≥6 čak 100%.

Meta-analiza iz 2022. godine (5 pedijatrijskih studija, 1.060 pacijenata) dala je površinu ispod ROC krive od 0,924, što je vrlo dobra diskriminativna sposobnost. Skor je validiran i kod odraslih (68 pacijenata, AUC 0,95).

Evropska asocijacija urologa ipak naglašava da se na TWIST ne treba oslanjati samostalno - on pomaže odluci, ali je ne zamenjuje.

Simptomi kod beba i novorođenčadi

Beba ne može da kaže gde je boli, pa se torzija kod novorođenčeta prepoznaje po:

• tvrdoj, uvećanoj mošnici, često tamnocrvene ili plavkaste boje,
• nemiru, neutešnom plaču, odbijanju obroka,
• palpabilnoj tvrdoj masi u mošnici koja ne prosijava.

Kod novorođenčadi je kremaster refleks neupotrebljiv, a ultrazvuk često nejasan - do 40% normalnih testisa novorođenčeta ne pokazuje vidljiv protok na kolor dopleru.

Intermitentna torzija - bol koji dolazi i prolazi

Postoji i hroničan oblik: sindrom torzije–detorzije. Testis se povremeno uvrne i sam odvrne, pa pacijent ima ponavljane epizode naglog bola koje same prestanu za nekoliko minuta do sat vremena.

Brojke pokazuju koliko se dugo ovo previdi:

• Kod dece: prosečno 4,3 epizode pre nego što se pacijent uopšte operiše (raspon 1 do 30 epizoda). Oko 25% je imalo i mučninu. Posle obostrane fiksacije, 37 od 38 dečaka je bilo potpuno bez tegoba na kontroli.
• Kod odraslih: u seriji od 63 pacijenta srednjeg uzrasta 28 godina, svi su imali abnormalan položaj testisa i „bell-clapper“ deformitet na operaciji. Kod operisanih, bol se povukao ili smanjio kod 18 od 19 (94,7%); kod onih lečenih konzervativno, samo kod 21 od 44 (47,7%).

Ako imate ponavljane epizode naglog bola u testisu koje same prolaze, to nije nešto sa čime treba živeti - to je indikacija za urološki pregled i ozbiljno razmatranje planirane obostrane fiksacije.

Vreme je organ: zašto se ovde broje sati, a ne dani

Ako iz celog teksta zapamtite samo jedno poglavlje, neka bude ovo.

Šta se dešava u testisu iz sata u sat

Ishemija ne pogađa sve ćelije testisa istovremeno:

• Prva 4 sata - ako je uvrtanje veće od 360°, već u ovom periodu može doći do teškog oštećenja.
• Posle 6 sati - počinje propadanje ćelija koje proizvode spermatozoide (spermatogene ćelije) i Sertolijevih ćelija.
• Posle 10 sati - stradaju i Lajdigove ćelije, koje proizvode testosteron. Kod uvrtanja preko 360°, većina pacijenata će posle ovog perioda imati atrofiju testisa.
• Posle 24 sata uz uvrtanje preko 360° - testis je po pravilu izgubljen.

Stope spasavanja testisa po satima

Ovo su brojke iz najvećeg sistematskog pregleda (30 studija, 2.116 pacijenata):

• 0–6 sati: 97,2%
• 7–12 sati: 79,3%
• 13–18 sati: 61,3%
• 19–24 sata: 42,5%
• 25–48 sati: 24,4%
• preko 48 sati: 7,4%

Da bi se osetilo koliko je brzo klizanje: procenjuje se da svakih 10 minuta odlaganja povećava rizik da testis ne preživi za oko 5%. Britanski protokoli navode da gubitak testisa može početi već 4 sata od početka bola, a da su najbolji ishodi kada se operiše u roku od sat vremena od dolaska u bolnicu.

Treba biti pošten i reći da se izvori ne slažu u potpunosti. Stariji priručnici navode da je spasavanje posle 12 sati „blizu nule“, dok sistematski pregled nalazi skoro 80% u intervalu 7–12 sati. Razlika verovatno leži u stepenu uvrtanja koji se u starijim radovima nije beležio. Praktična poruka je ista iz oba ugla: što ranije, to bolje, i nijedan sat nije beznačajan.

Zašto se i posle 24 sata ide na operaciju

Zato što „mala šansa“ nije „nikakva šansa“. Autori sistematskog pregleda zaključili su izričito da nijedan pacijent ne treba da bude isključen iz pokušaja spasavanja testisa, bez obzira na to koliko je vremena prošlo. U literaturi postoji i opisan slučaj testisa koji je bio vitalan posle 72 sata.

Osim toga, operacija ima i drugu svrhu i kada je testis izgubljen: potvrđuje dijagnozu, uklanja mrtvo tkivo i - što je najvažnije - omogućava fiksaciju drugog, zdravog testisa, koji ima istu anatomsku predispoziciju.

Ako bol popusti sam od sebe - da li je opasnost prošla?

Ne. Ovo je najvažnija rečenica u celom tekstu posle one o hitnosti.

Testis se ponekad delimično odvrne, protok se delom uspostavi i bol naglo popusti. Pacijent odahne i ostane kod kuće. Podaci pokazuju koliko je to varljivo:

• U jednoj seriji, 32% pacijenata je i dalje imalo uvrnut testis iako je ručna detorzija delovala uspešno.
• U evropskim smernicama navodi se da je od 53 pacijenta, 17 imalo rezidualnu torziju na operaciji - uključujući 11 koji su prijavili da im je bol prestao posle ručne detorzije.

Prestanak bola dakle ne dokazuje da je testis odvrnut. A i kada jeste, situacija koja se jednom desila ponoviće se - jer anatomski uzrok i dalje postoji. Zato se i posle spontanog prestanka bola ide na pregled i, po pravilu, na planiranu fiksaciju oba testisa.

Dijagnostika torzije testisa

Klinički pregled je prvi i najvažniji

Sve velike smernice ovde govore istim jezikom. Evropska asocijacija urologa daje snažnu preporuku: dijagnozu zasnivati na kliničkom pregledu, a dopler ultrazvuk je koristan ali ne sme da odloži intervenciju.

Američka urološka asocijacija to formuliše još direktnije: snimanje treba da dopuni, a ne da zameni kliničku procenu, i eksplicitno prihvata da je određeni procenat „negativnih“ operacija prihvatljiva cena za to da se nijedan testis ne izgubi zbog čekanja na nalaz.

Praktično to znači: ako klinička sumnja na torziju postoji i ne može se isključiti, ide se u operacionu salu - i ako se ispostavi da je testis uredan, to nije greška, nego ispravno postupanje.

Kolor dopler ultrazvuk testisa

Ultrazvuk testisa sa kolor doplerom je metoda izbora kada postoji vreme i kada dijagnoza nije jasna. Bezbolan je, bez zračenja i traje nekoliko minuta.

Šta se traži:

• Odsustvo ili izrazito smanjenje protoka u zahvaćenom testisu u poređenju sa zdravim.
• Znak vrtloga (whirlpool sign) - direktan prikaz spiralno uvrnute semene vrpce. Meta-analiza na 723 ispitanika dala je osetljivost 0,73 i specifičnost 0,99; kada se isključe novorođenčad, osetljivost raste na 0,92. Drugim rečima: kada se vidi, dijagnoza je gotovo sigurna.
• Direktan prikaz uvrnute vrpce visokorezolutnim ultrazvukom ima osetljivost 97,3% i specifičnost 99%.

Objavljena osetljivost kolor doplera kreće se u širokom rasponu od 63,6% do 100%, uz specifičnost 97–100%.

Lažno negativan ultrazvuk - zamka koju treba znati

Ovo je razlog zbog koga uredan ultrazvuk ne sme da zaustavi lekara koji klinički sumnja na torziju.

U evropskim smernicama navodi se da je 24% pacijenata sa dokazanom torzijom imalo normalnu ili čak pojačanu vaskularizaciju testisa na ultrazvuku. Objašnjenja su delimična torzija (gde protok nije potpuno prekinut), reaktivna hiperemija posle spontanog odvrtanja i ograničenja aparata ili iskustva pregledača.

Uredan nalaz ultrazvuka ne isključuje torziju.

Analiza urina i laboratorija

Kod torzije je analiza urina tipično uredna i nema povišenih leukocita na početku. Kod epididimitisa se često nalazi piurija (leukociti u urinu), povišena temperatura i tegobe pri mokrenju.

Ovo pomaže - ali samo kao dodatna informacija. Uredan urin ne dokazuje torziju, a leukociti u urinu je ne isključuju.

Šta se ne radi

Scintigrafija, CT i magnetna rezonanca nemaju mesto u akutnom zbrinjavanju torzije. Iako imaju pristojne objavljene tačnosti, svaka od njih troši vreme koje testis nema. Isto važi i za transport pacijenta u drugu ustanovu radi snimanja - kod aktivne sumnje na torziju to je kontraindikovano.

Šire o dijagnostičkim procedurama koje koristimo možete pročitati na stranici dijagnostičke metode.

Lečenje torzije testisa

Ručna detorzija - privremena mera, ne rešenje

U urgentnim uslovima lekar ponekad pokuša da testis odvrne rukom. Tehnika se naziva „otvaranje knjige“ - testis se rotira spolja ka unutra, kao kada se otvaraju korice knjige gledano sa noge kreveta.

Tri stvari treba znati o ovome:

Prvo, smer nije uvek isti. Klasično učenje kaže da se testis uvrće ka unutra. Serija od 162 slučaja pokazala je da je to tačno samo u 67% - u trećini slučajeva rotacija je bila u suprotnom smeru, podjednako levo i desno. Zato lekar prekida manevar ako bol poraste ili naiđe na otpor, i pokušava u drugom smeru.

Drugo, uspešnost je ograničena - navodi se raspon od 30 do 70%.

Treće i najvažnije: uspešna ručna detorzija ne zamenjuje operaciju. Kao što je navedeno ranije, 32% pacijenata je imalo rezidualno uvrtanje uprkos prividnom uspehu manevra. Prosečno uvrtanje ide i do dva puna okreta, pa je jedan okret rukom često nedovoljan.

Ručna detorzija je dakle most do operacione sale, ne alternativa njoj.

Nikada ne pokušavajte ovo sami ili na svom detetu. Pogrešan smer može da pogorša uvrtanje i ubrza gubitak testisa.

Hitna hirurška eksploracija skrotuma

Ovo je definitivno lečenje. Operacija se radi u opštoj anesteziji (kod odraslih ponekad i u spinalnoj) i po pravilu traje između 30 i 60 minuta.

Tok operacije:

1. Pristup - rez kroz kožu mošnice, najčešće u sredini po šavu ili poprečno.
2. Prikaz testisa - testis se izvodi iz mošnice, ovojnica se otvara.
3. Detorzija - vrpca se odvrne u ispravnom smeru.
4. Procena vitalnosti - testis se umota u toplu vlažnu gazu i posmatra da li se boja vraća. Koristi se i procena po stepenu krvarenja iz malog reza na ovojnici testisa: ako krvarenja nema ni posle 10 minuta, testis se smatra nevitalnim.
5. Odluka - fiksacija ako je vitalan, uklanjanje ako nije.
6. Fiksacija drugog testisa - uvek, u istom aktu.

Orhidopeksija - fiksacija testisa

Cilj je da se testis trajno usidri tako da više ne može da se okreće.

Tehnički standard je fiksacija u tri tačke neresorptivnim koncem - na unutrašnjoj, spoljašnjoj i donjoj površini testisa. Ključan je izbor konca: resorptivni konci se ne koriste, jer stvaraju samo tanke priraslice koje popuštaju kada se konac razgradi, pa predisponiraju ponovnu torziju.

Takođe je bitno da fiksacija bude i u uzdužnoj i u poprečnoj osi - fiksacija samo po dužini ne sprečava okretanje oko vertikalne ose vrpce.

Zašto se uvek fiksira i drugi, zdrav testis

Zato što anatomski deformitet koji je omogućio torziju nije jednostran. Izveštaji o tome koliko je često obostran variraju - od oko 40% do čak 80% u različitim serijama - ali hirurška praksa polazi od pretpostavke da jeste, jer je cena greške gubitak drugog testisa.

Evropske smernice daju snažnu preporuku da se fiksacija druge strane uradi odmah, u istoj operaciji, a ne kao planirana intervencija kasnije. Torzija drugog testisa godinama posle prve je dobro dokumentovana pojava.

Orhiektomija - kada se testis mora ukloniti

Ako se posle odvrtanja i zagrevanja testis ne oporavi - ostane taman, bez krvarenja, očigledno nekrotičan - mora biti uklonjen. Ostavljanje mrtvog tkiva nosi rizik od infekcije i apscesa.

Koliko često se to dešava? Objavljene stope uklanjanja testisa kreću se između 20 i 42%, sa oko 33,6% u američkom nacionalnom uzorku. Raspodela po uzrastu je poučna i ima oblik slova U:

• 1–11 godina: 46,0%
• adolescenti: najniža
• preko 50 godina: 69,7%

Često se navodi da mrtav testis stvara antitela na spermatozoide koja ugrožavaju i drugi testis. Ova tvrdnja je sporna. Antitela jesu nađena kod oko 20% pacijenata posle torzije, a eksperimenti na životinjama podržavaju mehanizam - ali kod ljudi veza nije dokazana, a svega 0,5% neplodnih muškaraca ima torziju u anamnezi. Uklanjanje se radi zbog nekroze, ne zbog straha od antitela.

Proteza testisa

Ako je testis uklonjen, proteza je opcija. Kod hitne operacije se po pravilu ne ugrađuje odmah, jer razgovor o njoj nije obavljen unapred - ugrađuje se u zasebnoj, planiranoj operaciji kasnije.

Podaci o bezbednosti su ohrabrujući: u studiji sa 149 pacijenata, stopa ekstruzije bila je 2%, migracije 0,7%, reoperacije 2%, bez zabeleženih bolesti vezivnog tkiva. U studiji sa gel-protezama, 93% pacijenata je izjavilo da im je drago što su se odlučili za ugradnju.

Treba biti realan: podaci pokazuju da proteza poboljšava doživljaj sopstvenog tela, ali ne smanjuje značajno anksioznost vezanu za gubitak testisa.

Više o hirurškim zahvatima na testisima kod odraslih možete pročitati na stranici operacija testisa kod odraslih.

Torzija apendiksa testisa (hidatida Morganjija)

Ovo stanje zvuči slično, često izgleda slično i izaziva sličnu paniku - ali je suštinski drugačije. Zato zaslužuje posebno poglavlje.

Šta je apendiks testisa

Apendiks testisa (hidatida Morganjija, appendix testis) je zaostatak Milerovog kanala iz embrionalnog razvoja - sićušan privezak veličine nekoliko milimetara na gornjem polu testisa. Nema nikakvu funkciju.

Prisutan je kod 76–83% testisa. Postoji i apendiks epididimisa, prisutan kod 22–28%. Kada se govori o torziji priveska, u 90–95% slučajeva reč je upravo o apendiksu testisa.

Koga pogađa i koliko je česta

Ovo je pretežno dečje stanje: vrh učestalosti je između 7. i 12. godine, najčešće oko desete.

I sada podatak koji iznenađuje: kod dečaka pre puberteta sa akutnim bolom u mošnicama, torzija priveska je najčešći uzrok - preko 50% slučajeva, dok epididimitis čini oko 35%, a prava torzija testisa oko 16%.

To ne znači da treba biti opušten. Znači da je verovatnoća na strani benignog stanja - ali da se ta razlika ne može pouzdano utvrditi kod kuće.

„Znak plave tačke“ i ostale razlike

Kada se privezak uvrne i nekrotiše, kroz tanku kožu mošnice ponekad prosijava kao mala tamnoplava ili crna tačka na gornjem polu testisa. To je čuveni blue dot sign.

Znak je vrlo specifičan kada postoji - ali je prisutan kod svega oko 21% slučajeva (objavljeni raspon 0–52%; evropske smernice navode 10–23%). Dakle: ako ga vidite, to mnogo govori. Ako ga nema, ne znači ništa.

Praktične razlike:

• Početak bola: Torzija apendiksa: postepen, kroz više sati · Torzija testisa: nagli, često u snu
• Jačina bola: Torzija apendiksa: umerena, podnošljiva · Torzija testisa: jaka do nepodnošljiva
• Mučnina i povraćanje: Torzija apendiksa: retko · Torzija testisa: često
• Kremaster refleks: Torzija apendiksa: očuvan · Torzija testisa: obično odsutan
• Mesto bola: Torzija apendiksa: tačkasto, gornji pol · Torzija testisa: ceo testis
• Položaj testisa: Torzija apendiksa: normalan · Torzija testisa: podignut, poprečan
• Protok na dopleru: Torzija apendiksa: očuvan · Torzija testisa: odsutan ili smanjen
• Lečenje: Torzija apendiksa: mirovanje i lek · Torzija testisa: hitna operacija

Lečenje torzije apendiksa

Lečenje je konzervativno i to je snažna preporuka evropskih smernica:

• nesteroidni antiinflamatorni lek (kod dece ibuprofen po telesnoj masi, 10 mg/kg na 6 sati),
• mirovanje,
• podizanje i podupiranje mošnice (pripijen donji veš ili suspenzorijum),
• hladne obloge.

Očekivani tok: bol značajno popušta u roku od nedelju dana, a potpuni oporavak nastupa za 10 do 14 dana. Privezak se sam resorbuje. Na kontroli posle šest nedelja u jednoj studiji nije zabeležena nijedna atrofija testisa kod konzervativno lečenih.

Kada ipak treba operisati

Otprilike 15–25% pacijenata ne odgovori na konzervativno lečenje. Operacija (jednostavno uklanjanje priveska) indikovana je kada:

• bol traje i pogoršava se preko 48 sati uprkos terapiji,
• dijagnoza nije sigurna i torzija testisa se ne može isključiti,
• privezak je velik i nekrotičan (preko 10 mm),
• porodica ili pacijent ne mogu da podnesu neizvesnost.

Važno: kod torzije priveska fiksacija testisa nije potrebna, jer je anatomija testisa normalna.

Oporavak posle operacije torzije testisa

Dobra vest: sama operacija je relativno mala i oporavak je brz. Ono što traje duže je praćenje sudbine samog testisa.

Prvi dan i boravak u bolnici

Većina pacijenata odlazi kući istog ili narednog dana. Posle buđenja iz anestezije prisutni su umeren bol, osećaj težine u mošnici i otok. Mošnica se podupire, hoda se rano.

Bol, otok i modrice - šta je normalno

Bol u mošnici i preponi traje obično 7 do 10 dana i dobro se kontroliše paracetamolom i ibuprofenom. Prvih nekoliko dana lekovi se uzimaju redovno po satnici, a ne „po potrebi“ - tako se bol drži pod kontrolom umesto da se sustiže.

Otok i modrice su očekivani. Mošnica može da pomodri i dobije ljubičasto-žućkastu boju koja se povlači tokom druge i treće nedelje. Nošenje pripijenog donjeg veša ili suspenzorijuma prvih 7 dana značajno smanjuje otok i nelagodnost.

Utrnulost ili preosetljivost kože mošnice može potrajati nekoliko nedelja.

Nega rane

• Konci su po pravilu resorptivni i rastvaraju se u roku od tri nedelje. Ne vade se.
• Tuširanje je dozvoljeno posle 48 sati. Ranu nežno osušiti tapkanjem, bez trljanja.
• Bez kade, bazena, mora i sauna 10 do 14 dana, odnosno dok se rana potpuno ne zatvori.
• Nema potrebe za posebnim mastima ako lekar nije drugačije rekao.

Povratak aktivnostima

• Tuširanje: posle 48 sati
• Kancelarijski posao / škola: oko 7 dana
• Fizički zahtevan posao: 2–3 nedelje, uz dogovor sa lekarom
• Vožnja automobila: kada možete naglo da zakočite bez bola, obično 3–7 dana
• Seksualna aktivnost: obično posle 2 nedelje, kada je udobno
• Sport, teretana, dizanje tereta: 4 do 6 nedelja
• Kupanje u bazenu ili moru: posle 10–14 dana i potpunog zatvaranja rane

Za povratak sportu izvori se razlikuju - neki navode već oko 2 nedelje, britanske bolničke preporuke 4 do 6 nedelja. Bezbednije je pridržavati se dužeg roka, jer je cilj da se fiksacija dobro „primi“.

Kada se hitno javiti lekaru posle operacije

Javite se odmah ako se pojavi:

• ponovni nagli jak bol u operisanom ili u drugom testisu,
• temperatura preko 38 °C,
• crvenilo koje se širi, topla i zategnuta mošnica,
• iscedak iz rane, naročito gnojav ili neprijatnog mirisa,
• naglo, brzo uvećanje mošnice (moguća hematom kolekcija),
• otežano mokrenje.

Objavljene stope komplikacija posle ove operacije: opipljivi konci do 10%, hematom do 10%, infekcija rane do 10%, produžena nelagodnost do 10%, dok su smanjenje testisa (ispod 2%) i smanjena plodnost (ispod 2%) retki.

Kontrolni pregledi

Kontrola se obično zakazuje posle nekoliko nedelja, a zatim i kasnije - jer se atrofija razvija tokom meseci, ne dana. Na kontroli se radi pregled testisa, a po potrebi i ultrazvuk kojim se meri zapremina testisa i poredi sa drugom stranom.

Posledice torzije testisa

Atrofija testisa

Ovo je najčešća dugoročna posledica i treba je otvoreno objasniti: činjenica da je testis sačuvan na operaciji ne garantuje da će ostati normalne veličine i funkcije.

Objavljeni podaci variraju, ali su ozbiljni:

• Evropske smernice navode da do polovine pacijenata razvije atrofiju, čak i kada je testis tokom operacije procenjen kao vitalan.
• Pojedine serije navode 25–27%.
• Neki izvori navode kasnu atrofiju kod 46–60%.

Odlučujući faktor je kombinacija trajanja i stepena uvrtanja - isti odnos opisan ranije.

Plodnost posle torzije

Ovde postoji velika razlika između onoga što se vidi u laboratoriji i onoga što se dešava u životu, i treba reći oba.

Šta pokazuju nalazi spermograma: evropske smernice navode subfertilnost kod 36–39% pacijenata posle torzije, i da je spermogram potpuno uredan kod samo 5–50% pacijenata na dugoročnom praćenju.

Šta pokazuje stvarno začeće: ista smernica citira studiju u kojoj je stopa trudnoća posle jednostrane torzije bila normalna, bez razlike između pacijenata kojima je testis sačuvan i onih kojima je uklonjen. Uz to, svega 0,5% neplodnih muškaraca ima torziju u anamnezi - da je uticaj masivan, taj procenat bi bio mnogo veći. Britanske bolničke brošure navode rizik od smanjene ili odsutne plodnosti ispod 2%.

Kako to pomiriti, pošteno: posle jednostrane torzije kvalitet sperme je merljivo lošiji kod značajnog dela muškaraca, ali velika većina ipak može da ima decu na prirodan način. Ako se planira potomstvo, spermogram je jednostavan i jeftin način da se stanje proveri, a ne da se nagađa.

Najveći uticaj na plodnost ima vreme do operacije - rano odvrtanje (u proseku ispod 13 sati) čuva spermatogenezu.

Testosteron i hormoni

Jedan zdrav testis po pravilu održava nivo testosterona u granicama normale. Evropske smernice navode da su FSH, LH i testosteron posle torzije nešto viši nego kod kontrolne grupe, ali ostaju u referentnom opsegu.

Zamena hormona posle gubitka jednog testisa po pravilu nije potrebna. Ako se jave simptomi niskog testosterona (pad libida, umor, promene raspoloženja), to se proverava analizom krvi, a ne pretpostavkom.

Može li se torzija ponoviti posle fiksacije?

Retko, ali može. Evropske smernice navode stopu od 4,5%, uz napomenu da se može javiti i godinama kasnije. U literaturi su opisani recidivi i 8 meseci i 25 godina posle fiksacije.

Najčešći razlozi su nedovoljna fiksacija u sve tri tačke ili upotreba resorptivnog konca. Poruka za pacijenta: fiksiran testis nije apsolutno imun - ako se ikada ponovo javi nagli jak bol, važi isto pravilo kao i prvi put.

Psihološke posledice - retko se pominju, a važne su

Ovo je deo koji se u medicinskim tekstovima obično preskoči. Studija koja je pratila 54 muškarca oko deset godina posle operacije pokazala je:

• Muškarci kojima je testis uklonjen imali su značajno viši nivo anksioznosti i stresa u odnosu na one kojima je sačuvan (p < 0,001). Razlike u depresiji nije bilo.
• 89% (24 od 27) izrazilo je nezadovoljstvo izgledom sopstvenog tela, i svi su to pripisali gubitku testisa.
• Najčešća briga nije bila izgled, nego strah od budućeg neplodnosti.
• Razlike u seksualnoj funkciji nije bilo.
• Proteza je poboljšala doživljaj tela, ali nije značajno smanjila anksioznost.

Autori preporučuju da posle torzije, naročito posle uklanjanja testisa, pacijent dobije i razgovor o plodnosti i psihološku podršku. Kod adolescenata je to naročito važno - često nemaju kome da kažu.

Torzija testisa kod odraslih

Ovo poglavlje postoji zato što odrasli muškarci prolaze značajno lošije od adolescenata, i razlozi su poznati.

Torzija kod odraslih je češća nego što se misli

Uvreženo je mišljenje da je torzija „dečja bolest“. Podaci to opovrgavaju:

• U seriji od 44 uzastopne torzije, 17 pacijenata (38,6%) bilo je uzrasta 21 do 34 godine. Autori su zaključili da je torzija kod odraslih „češća nego što smo očekivali“.
• U izraelskoj seriji od 235 torzija, 79 (33,6%) bili su odrasli.
• Narativni pregled iz 2026. godine nosi naslov koji sve govori: „Torzija testisa kod odraslih - izuzetno retka ili izuzetno potcenjena?“ Zaključak je da je potcenjena, da se tipično pogrešno dijagnostikuje kao epididimitis i da većina slučajeva ima odloženo javljanje i posledičnu orhiektomiju.

Zašto se kod odraslih češće previdi

Tri razloga se ponavljaju:

Statistika radi protiv pacijenta. Kod odraslih je epididimitis daleko najčešći uzrok akutnog bola u mošnicama - u SAD preko 600.000 slučajeva godišnje. Kada lekar vidi odraslog muškarca sa bolnim testisom, najverovatnija dijagnoza je epididimitis, i tu misao je teško preskočiti.

Klinička slika je suptilnija. Za razliku od dramatičnih pedijatrijskih prezentacija, torzija kod odraslih može da se javi sa manje izraženim znacima.

Sam pacijent duže čeka. Odrasli muškarci odlažu javljanje lekaru - iz neprijatnosti, zbog posla, ili jer pretpostave da je „nešto se zateglo“.

Zašto odrasli češće ostanu bez testisa

Brojke su nedvosmislene. U poređenju mlađe (8–20 godina) i odrasle grupe (21–34 godine):

• Testis sačuvan: Mlađi pacijenti: 70,3% · Odrasli: 41%
• Prosečan stepen uvrtanja: Mlađi pacijenti: 431° · Odrasli: 585°
• Vreme do javljanja kod onih koji su izgubili testis: Mlađi pacijenti: 108 sati · Odrasli: 102 sata

Odrasli su izgubili testis otprilike dvostruko češće. Zanimljivo je da autori glavni razlog ne vide samo u kašnjenju, nego u tome što se testis kod odraslih uvrne jače - prosečno za skoro pola okreta više. Jače uvrtanje znači brži prekid protoka.

Torzija posle 40. i 50. godine

Postoji i dokumentovana je. Američka urološka asocijacija navodi da se javlja do 40–50. godine, a opisani su slučajevi i kod muškaraca starih 72, 78 i 79 godina.

I ovde je podatak zabrinjavajući: u američkom nacionalnom uzorku, kod muškaraca preko 50 godina stopa uklanjanja testisa bila je 69,7% - dakle, sedam od deset starijih muškaraca koji dođu sa torzijom izgubi testis.

Poruka je jednostavna: godine nisu razlog da se torzija ne uzme u obzir. Ako imate 55 godina i nagli jak bol u testisu, to nije automatski „zapaljenje“.

Za planirane, nehitne zahvate i procenu stanja testisa kod odraslih pogledajte stranicu operacija testisa kod odraslih.

Šta još može da izazove bol u mošnicama

Akutni bol u mošnicama ima širu listu uzroka nego što se misli. Neki su bezopasni, neki su hitni koliko i torzija. Ovo je pregled - ne zamena za pregled.

• Torzija testisa: nagli bol, mučnina, testis podignut i poprečan, uredan urin, bez protoka na dopleru
• Epididimitis / orhitis: postepen početak preko 24 sata, bol iza i sa strane testisa, temperatura, pečenje pri mokrenju, leukociti u urinu, pojačan protok na dopleru
• Torzija apendiksa testisa: postepen bol, tačkasta osetljivost gornjeg pola, „plava tačka“, očuvan protok
• Uklještena preponska kila: otok u preponi i mošnici, mučnina, zaustavljen pasaž creva - takođe hitno stanje
• Povreda testisa: jasan povod; ultrazvukom se traži prekid ovojnice, jer prava ruptura zahteva operaciju
• Tumor testisa: bezbolna tvrda kvržica u testisu, ali se može javiti i naglim bolom zbog krvarenja u tumor
• Furnijeova gangrena: bol nesrazmerno jak u odnosu na nalaz, širenje crvenila, tamne mrlje, opšte loše stanje - životno ugrožavajuće
• Zauške (mumps orhitis): najčešće 4–7 dana posle otoka pljuvačnih žlezda, često obostrano
• Varikokela: osećaj težine koji se pogoršava tokom dana i u stojećem stavu, „vreća crva“ na dodir
• Hidrocela: bezbolan, gladak otok koji prosijava na svetlu
• Kamen u bubregu: grčevit bol u slabini koji se širi naniže ka preponi i testisu, često sa krvlju u urinu
• Apsces mošnice: lokalno crvenilo, toplota, fluktuacija, temperatura

Ako tegobe traju duže i nisu naglo nastale, više o pojedinim stanjima možete pročitati u našim tekstovima o varikokeli, hidroceli, raku testisa, preponskoj kili, kamenu u bubregu i apscesu.

Za planirano lečenje ovih stanja pogledajte stranice operacija hidrocele i operacija preponske kile.

Faktori rizika i da li se torzija može sprečiti

Ko je u povećanom riziku

• Uzrast 12–18 godina - najjači pojedinačni faktor.
• „Bell-clapper“ deformitet - prisutan kod oko 12% muškaraca, ali se ne može otkriti bez operacije ili ciljanog ultrazvuka.
• Prethodne epizode naglog bola koji sam prođe - intermitentna torzija je ozbiljno upozorenje.
• Torzija u porodici - navodi se kao faktor rizika, iako pouzdana brojčana procena rizika ne postoji.
• Nespušten testis (kriptorhizam) - rizik je oko 10 puta veći, a ishod lošiji jer se dijagnoza kasnije postavi.
• Hladno vreme - 3 do 3,8 puta veći rizik na temperaturama ispod 15 °C.
• Povreda ili intenzivan fizički napor - prethodi kod 4–8% slučajeva.

Da li postoji preventivna operacija?

Ovo pitanje se često postavlja i zaslužuje precizan odgovor.

Ne postoji preporuka da se operiše zdrav muškarac kod koga je slučajno otkriven „bell-clapper“ deformitet, bez ikakvih simptoma. Ni evropske ni američke smernice to ne predviđaju.

Postoji jasna preporuka za fiksaciju u dva slučaja:

1. Posle preležane torzije - fiksiraju se oba testisa, odmah, u istoj operaciji.
2. Kod intermitentne torzije - kod tipične istorije ponavljanog naglog bola koji sam prolazi, planirana obostrana fiksacija se smatra opravdanom, čak i kada su pregled i ultrazvuk između epizoda uredni.

Samopregled testisa

Redovan samopregled neće sprečiti torziju - ona nastaje iznenada. Ali ima drugu važnu vrednost: muškarac koji zna kako mu testisi normalno izgledaju i kako se osećaju prepoznaće promenu ranije, bilo da je reč o torziji, kvržici ili otoku.

Samopregled se radi jednom mesečno, najbolje posle toplog tuša kada je koža mošnice opuštena. Svaki testis se nežno prevrti između palca i prstiju. Traži se: tvrda kvržica, promena veličine, promena konzistencije, osećaj težine.

Normalno je da jedan testis bude nešto veći i da visi niže od drugog. Nije normalno: tvrda bezbolna kvržica, naglo uvećanje ili bol koji ne prolazi.

Ako nađete nešto što vas brine - a nije akutno - zakažite urološki pregled ili ultrazvuk testisa.

Šta uraditi odmah: plan u pet koraka

Ako sumnjate na torziju - kod sebe, sina ili partnera:

1. Ne čekajte i ne procenjujte. Ne postoji „pola sata da vidimo da li prolazi“. Pola sata je oko 15% veći rizik da testis ne preživi.

2. Pozovite Hitnu pomoć (194 ili 112) ili idite u najbliži urgentni centar. Ne u ambulantu koja radi sutra ujutru. Ne kod izabranog lekara za uput. U urgentni centar sa hirurškom i urološkom službom.

3. Ništa na usta. Bez hrane, vode, kafe i cigareta. Ako bude potrebna opšta anestezija, pun stomak odlaže operaciju - a odlaganje je ovde jedini pravi neprijatelj.

4. Ne pokušavajte sami da odvrnete testis i ne stavljajte ništa na mošnicu osim, eventualno, pridržavanja rukom ili peškirom radi udobnosti tokom puta.

5. Zapamtite tačno vreme kada je bol počeo i to kažite lekaru prvom rečenicom. To je podatak koji direktno menja odluku o lečenju.

Ako bol u međuvremenu prestane - i dalje idite. Razlozi su objašnjeni gore.

Najčešća pitanja

Može li torzija testisa da prođe sama?

Bol može da prestane, i to se dešava - testis se ponekad delimično odvrne sam. Ali to nije izlečenje. U jednoj seriji, 32% pacijenata je i dalje imalo uvrnut testis uprkos prestanku bola, a u evropskim smernicama opisano je 11 pacijenata koji su prijavili potpun prestanak bola, a na operaciji je nađena rezidualna torzija. Uz to, anatomski uzrok ostaje i epizoda se gotovo sigurno ponavlja.

Koliko vremena imam?

Najbolji ishodi su u prvih 4 do 6 sati. Šansa da testis bude sačuvan je oko 97% u prvih 6 sati, oko 79% između 7 i 12 sati, oko 43% između 19 i 24 sata i oko 7% posle 48 sati. Ne postoji trenutak posle koga „više nema svrhe“ - i sa zakašnjenjem se ide na operaciju.

Da li je torzija bolna uvek?

Skoro uvek jeste, i to jako. Ali postoje prezentacije samo sa bolom u stomaku - kod odraslih u oko 6,4% slučajeva - i zato se svaki nagli bol u donjem delu stomaka kod muškarca prati i pregledom testisa.

Da li torzija izaziva rak testisa?

Ne postoje dokazi da torzija uzrokuje rak. Postoji obrnuta veza koju treba znati: tumor testisa sa krvarenjem može da se ispolji kao akutni bol i da doprinese uvrtanju. To je još jedan razlog da se svaki akutni skrotum hirurški razjasni, a ne posmatra.

Mogu li imati decu sa jednim testisom?

Po pravilu da. Studija koju citiraju evropske smernice pokazala je normalnu stopu trudnoća posle jednostrane torzije, bez razlike između pacijenata kojima je testis sačuvan i onih kojima je uklonjen. Samo 0,5% neplodnih muškaraca ima torziju u anamnezi. Uz to, treba biti iskren: nalaz spermograma je kod značajnog dela pacijenata lošiji nego kod zdravih, pa je kontrola spermograma pre planiranja potomstva razumna.

Da li mi treba nadoknada testosterona posle uklanjanja jednog testisa?

Po pravilu ne. Jedan zdrav testis održava testosteron u granicama normale. Ako se jave simptomi, radi se analiza krvi.

Može li se torzija ponoviti posle operacije?

Retko - oko 4,5% - ali može, i to i godinama kasnije. Pravilo ostaje isto: nagli jak bol u bilo kom testisu znači hitan odlazak lekaru.

Da li hladno vreme zaista izaziva torziju?

Podaci pokazuju konzistentnu povezanost: ispod 15 °C rizik je oko 3,3 puta veći kod dece i 3,8 puta kod odraslih, a škotska studija na skoro 8.000 slučajeva našla je jasnu sezonsku raspodelu. Mehanizam (pojačana kontrakcija kremaster mišića) je pretpostavka, ne dokazana činjenica.

Da li se torzija dešava samo dečacima?

Ne. Iako je vrh učestalosti u pubertetu, u pojedinim serijama je trećina do skoro 40% pacijenata bila starija od 21 godine, a slučajevi su opisani i kod muškaraca u sedmoj i osmoj deceniji života.

Šta je „plava tačka“ i da li znači da nije torzija?

To je tamnoplava tačka koja prosijava kroz kožu mošnice kod torzije apendiksa testisa. Kada postoji, vrlo je specifična za to benigno stanje - ali je prisutna kod samo oko petine slučajeva, pa njeno odsustvo ništa ne isključuje. Odluku i dalje donosi lekar, ne izgled kože.

Da li mogu prvo na ultrazvuk, pa onda da odlučim?

Ako je sumnja na torziju jaka, ne. Smernice su izričite da ultrazvuk ne sme da odloži operaciju, a čak 24% pacijenata sa dokazanom torzijom imalo je uredan ili pojačan protok na dopleru. Ultrazvuk je koristan kada dijagnoza nije jasna - ne kao uslov za lečenje.

Kada nam se javiti

Torzija testisa je hitno stanje i prvo mesto je uvek urgentni centar, a ne zakazan pregled. U tom slučaju pozovite 194 ili 112.

Ali postoji čitav niz situacija u kojima planiran pregled ima smisla, i u kojima se problemi rešavaju pre nego što postanu hitni:

• ponavljane epizode naglog bola u testisu koje same prolaze,
• hroničan osećaj težine ili tupog bola u mošnicama,
• kvržica, otok ili promena veličine testisa,
• stanje testisa posle preležane torzije i praćenje veličine,
• procena plodnosti posle torzije,
• nespušten testis kod deteta,
• druga mišljenja o već postavljenoj dijagnozi.

U našoj ustanovi možete obaviti urološki pregled, pregled testisa i ultrazvuk testisa sa kolor doplerom, a po potrebi i planirane hirurške zahvate opisane na stranici operacija testisa kod odraslih.

Napomena: Ovaj tekst ima informativni karakter i ne zamenjuje pregled kod lekara. Torzija testisa je hitno hirurško stanje - ako sumnjate na nju, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

‍