Hiperparatireoidizam: simptomi, vrste i lečenje

Hiperparatireoidizam je stanje u kome paraštitaste (paratireoidne) žlezde luče previše paratireoidnog hormona, zbog čega raste nivo kalcijuma u krvi, a kalcijum se povlači iz kostiju. Nije bolest štitaste žlezde, iako se zbog imena i položaja stalno meša sa njom.

Najvažnija stvar koju treba znati na početku: danas se oko 80% slučajeva otkrije slučajno, na analizi krvi rađenoj zbog nečeg sasvim drugog. Pedesetih godina prošlog veka taj procenat je bio manje od 1% - ne zato što je bolest bila ređa, nego zato što se kalcijum nije rutinski merio.

To znači dve stvari. Prva: ako vam je nalaz pokazao povišen kalcijum, niste sami i verovatno se osećate dobro. Druga: „bez simptoma“ ne znači „bez posledica“ - bolest tiho radi na kostima i bubrezima godinama pre nego što se javi bilo šta što biste primetili.

Šta su paraštitaste žlezde i šta radi njihov hormon

Paraštitastih žlezda ima četiri, svaka je veličine zrna pirinča (oko 5 × 3 × 1 mm, težine 20–40 mg), i nalaze se iza štitaste žlezde na vratu. Kod oko 84% ljudi ih je tačno četiri; kod dela populacije postoji i peta, a kod nekih se nalaze na neuobičajenim mestima - u grudnoj kosti, timusu ili unutar same štitaste žlezde.

Njihov jedini posao je da luče paratireoidni hormon (PTH), koji reguliše kalcijum u krvi na tri načina:

• iz kostiju oslobađa kalcijum razgradnjom koštanog tkiva,
• u bubrezima zadržava kalcijum, a izbacuje fosfate, i aktivira vitamin D,
• u crevima posredno, preko aktiviranog vitamina D, pojačava upijanje kalcijuma iz hrane.

Kada jedna žlezda počne da radi na svoju ruku, kalcijum u krvi raste - a izvor tog kalcijuma su vaše kosti.

Nije isto što i štitasta žlezda. Ovo je najčešća zabuna kod pacijenata. Štitasta žlezda kontroliše metabolizam preko hormona T3 i T4; paraštitaste kontrolišu kalcijum preko PTH. Kod hiperparatireoidizma je nalaz TSH potpuno uredan - odstupaju kalcijum i PTH. Ako vas zanima ono drugo stanje, pisali smo o simptomima poremećaja štitaste žlezde i o čvoru na štitnoj žlezdi.

Tri oblika hiperparatireoidizma

Ovo nije akademska podela - od nje zavisi celo lečenje.

Primarni hiperparatireoidizam

Problem je u samoj žlezdi. Jedna (ređe više) počne da luči PTH nezavisno od nivoa kalcijuma, kao pokvaren termostat.

Uzroci:

• adenom jedne žlezde - 80 do 85% slučajeva (benigni tumor),
• uvećanje više žlezda (hiperplazija) - 10 do 15%,
• dvostruki adenom - 2 do 4%,
• karcinom paraštitaste žlezde - manje od 1%.

Učestalost je oko 233 na 100.000 žena i 85 na 100.000 muškaraca. Odnos žene : muškarci je 3:1 do 4:1, a vrh učestalosti je između 50. i 60. godine, naročito posle menopauze.

Nasledni oblici čine otprilike 5 do 15%. Na njih treba posumnjati kod mlađih pacijenata, kod zahvaćenosti više žlezda, kod pozitivne porodične anamneze i kod ponovnog javljanja bolesti posle operacije. MEN1 sindrom, na primer, zahvata 2–4% svih pacijenata sa primarnim oblikom, javlja se oko 20–25. godine umesto oko 55, i gotovo svi nosioci razviju bolest do 50. godine.

Sekundarni hiperparatireoidizam

Ovde su žlezde zdrave, ali reaguju - luče više PTH zato što je kalcijum nizak ili je vitamin D nedovoljan. To je odbrambena reakcija organizma, ne kvar.

Najčešći uzroci:

• hronična bubrežna slabost - ubedljivo najčešći,
• nedostatak vitamina D,
• poremećaji upijanja hrane (malapsorpcija), stanja posle operacija na crevima,
• nedovoljan unos kalcijuma.

Kod bubrežne bolesti lanac ide ovako: bubreg ne izbacuje fosfate → fosfati rastu → aktivni vitamin D pada → kalcijum pada → žlezde se uvećavaju i luče više PTH. U stadijumu 3 hronične bubrežne bolesti povišen PTH ima oko 40% pacijenata, u stadijumu 4 do 80%, a među onima na dijalizi preko 90%.

Ključna razlika: kod sekundarnog oblika kalcijum je nizak ili normalan, a ne povišen.

Tercijarni hiperparatireoidizam

Nastaje kada sekundarni oblik traje predugo. Žlezde, stalno stimulisane godinama, na kraju postanu samostalne - nastave da luče PTH i kada se prvobitni uzrok ukloni. Kalcijum tada raste.

Najčešće se viđa posle transplantacije bubrega. U velikoj novijoj kohorti od 887 primalaca transplantata, tercijarni oblik je nađen kod 14%, dok su starije studije navodile mnogo širi raspon (17–86%). Samo oko 30% pacijenata reši problem u prvoj godini, a 57% u drugoj.

Normokalcemijski oblik

Postoji i varijanta u kojoj je PTH povišen, a kalcijum uporno normalan, potvrđena u najmanje dva navrata tokom 3–6 meseci, uz isključene sekundarne uzroke. Procene učestalosti se razlikuju (0,2–3,1% populacije). Ovaj oblik traži oprez pri odluci o operaciji: stopa trajne hipokalcemije posle zahvata je 11,4% naspram 1,4% kod klasičnog oblika.

Kako se laboratorijski razlikuju

• Primarni: Kalcijum: povišen · PTH: povišen ili neprimereno normalan · Fosfati: nizak / nisko-normalan
• Sekundarni (bubrežni): Kalcijum: nizak ili normalan · PTH: povišen · Fosfati: povišen
• Sekundarni (manjak vitamina D): Kalcijum: nizak ili normalan · PTH: povišen · Fosfati: nizak ili normalan
• Tercijarni: Kalcijum: povišen · PTH: povišen · Fosfati: nizak ili normalan

Fosfati su ovde najkorisniji pojedinačni podatak: kod bubrežnog sekundarnog oblika su povišeni, kod primarnog sniženi.

Simptomi hiperparatireoidizma

Klasična klinička izreka glasi: „kamenje, kosti, stomak i psiha“. Ona i dalje dobro opisuje bolest, ali je danas važnije razumeti da se kod većine pacijenata ne javi ništa od toga.

Većina pacijenata nema izražene simptome

Oko 80% pacijenata se danas otkrije slučajno. Poređenje starih i novih serija to jasno pokazuje:

• Bez simptoma: Serija 1930–1965: 0,6% · Serija 1984–2009: 80%
• Kamen u bubregu: Serija 1930–1965: 57% · Serija 1984–2009: 17%
• Izražena bolest kostiju: Serija 1930–1965: 23% · Serija 1984–2009: 1,4%

Ali „bez simptoma“ često znači „sa simptomima koje niko nije povezao sa kalcijumom“ - umor, slabija koncentracija, loše spavanje, zatvor.

Bubrezi

Najčešća opipljiva posledica. Kamen u bubregu javlja se kod 5 do 55% pacijenata, zavisno od težine bolesti; među onima koji imaju simptome, do 75% se javi upravo zbog bubrežne kolike. Do 55% ima taloženje kalcijuma ili tihe kamenčiće koji se vide tek na snimku. Oslabljena bubrežna funkcija nađe se kod 12 do 20%.

Zato je kod svakog ponavljanog kamena u bubregu razumno proveriti kalcijum u krvi. O samom kamenu pisali smo detaljno u tekstu kamen u bubregu, a stanje bubrega se procenjuje ultrazvukom bubrega.

Kosti

Osteoporoza se nađe kod 50 do 65% pacijenata. PTH ne troši sve kosti podjednako - najviše odnosi kortikalnu (zbijenu) kost, pa je podlaktica pogođenija od kičme. Zbog toga nalaz denzitometrije kičme može biti uredan dok je podlaktica već ozbiljno oštećena.

Rizik od preloma je merljivo povećan: relativni rizik 2,57 za prelome pršljenova i 1,71 za sve prelome u meta-analizi sa 3.807 pacijenata.

Teška koštana bolest sa cistama (osteitis fibrosa cystica) danas je retka - ispod 2 do 5%, naspram oko 23% u eri pre rutinskog merenja kalcijuma.

Varenje

Zatvor, mučnina, gubitak apetita, bol u stomaku. Povišen kalcijum usporava rad creva.

Psiha i koncentracija

Umor, potištenost, anksioznost, nesanica, „magla u glavi“ i zaboravnost. Ovi simptomi se najčešće pripišu godinama, stresu ili menopauzi.

Koliko se povlače posle operacije je pitanje oko koga se izvori ne slažu, i pošteno je to reći. Posmatračke studije pokazuju izrazito poboljšanje - u jednoj je 61,1% operisanih imalo klinički značajan napredak kvaliteta života. Ali jedina velika randomizovana studija sa desetogodišnjim praćenjem, kod pacijenata sa blagim oblikom, našla je razliku samo u jednoj stavci (vitalnost), a sami autori su efekat opisali kao „suptilan, nesigurnog kliničkog značaja“. Realno očekivanje: kod izraženije bolesti poboljšanje je često upadljivo, kod blage je neizvesno.

Hiperkalcemijska kriza

Retko, ali ozbiljno stanje: kalcijum preko 3,4–3,5 mmol/L uz izražene simptome - teška dehidracija, povraćanje, konfuzija, poremećaj svesti, aritmije. Javlja se kod 1,6 do 6% pacijenata i zahteva hitno bolničko lečenje infuzijama i lekovima, a zatim operaciju kada se stanje stabilizuje.

Simptomi kod sekundarnog oblika

Kod bubrežnih pacijenata slika je drugačija: dominiraju bol u kostima, uporan svrab kože, deformiteti skeleta i taloženje kalcijuma u krvnim sudovima.

Dijagnostika

Analiza krvi postavlja dijagnozu

Dijagnoza hiperparatireoidizma je laboratorijska, ne slikovna. Potrebno je istovremeno izmeriti:

• kalcijum (ukupni, korigovan na albumine, ili jonizovani),
• paratireoidni hormon (PTH),
• fosfate,
• vitamin D (25-OH),
• kreatinin i procenu bubrežne funkcije.

Dijagnoza primarnog oblika postavlja se kada su kalcijum i PTH istovremeno povišeni, potvrđeno u dva navrata, razmaknuta najmanje dve nedelje. PTH koji je „normalan“ uz povišen kalcijum takođe je patološki - zdrave žlezde bi u toj situaciji potpuno ugasile lučenje.

Vitamin D se meri i obavezno nadoknađuje ako je nizak, jer njegov manjak sam po sebi diže PTH i može zamutiti sliku.

Šta se još radi kada se dijagnoza potvrdi

• Denzitometrija (DXA) na tri mesta: slabinski deo kičme, kuk i donja trećina podlaktice. Podlaktica je obavezna - to je najkortikalnije mesto i često jedino koje pokaže bolest.
• Snimak kičme radi otkrivanja tihih preloma pršljenova.
• Ultrazvuk urotrakta radi otkrivanja kamenja i taloženja kalcijuma, i kada nema nikakvih tegoba. Za to je pogodan ultrazvuk urotrakta.
• Kalcijum u 24-časovnom urinu.

Lokalizacija žlezde - priprema za operaciju, ne dijagnoza

Ovo je tačka na kojoj se pacijenti najčešće zbune. Snimanja ne služe da se utvrdi da li bolest postoji, nego da hirurg zna gde da traži.

Uspešnost pronalaženja bolesne žlezde:

• Ultrazvuk vrata: 70–81%
• Scintigrafija (MIBI): 64–91%
• SPECT/CT: oko 88% za jednu žlezdu
• Ultrazvuk + SPECT/CT: preko 90%
• 4D-CT: 80–89%
• PET/CT sa holinom: 93–99%

Najvažnija rečenica u ovom poglavlju: uredan nalaz snimanja ne isključuje bolest. Ako su kalcijum i PTH povišeni, a nijedno snimanje ne pokaže žlezdu, operacija se i dalje radi - samo se pregledaju sve četiri žlezde umesto jedne.

Prvi korak u lokalizaciji je obično ultrazvuk vrata ili ultrazvuk štitne žlezde, koji istovremeno prikazuje i štitastu žlezdu.

Stanje koje se mora isključiti pre operacije

Familijarna hipokalciurična hiperkalcemija (FHH) je nasledno stanje koje u nalazima izgleda skoro identično primarnom hiperparatireoidizmu - povišen kalcijum, normalan ili blago povišen PTH. Razlika je što je operacija kod FHH nepotrebna i ne rešava ništa.

Razlikuje se merenjem kalcijuma u urinu: kod FHH je izlučivanje nisko. Odnos klirensa kalcijuma i kreatinina ispod 0,01 govori za FHH, iznad 0,02 za hiperparatireoidizam. Test nije savršen - oko 40% nalaza padne u sivu zonu između te dve vrednosti - pa se kod sumnje radi i genetsko testiranje.

Lečenje hiperparatireoidizma

Primarni oblik: operacija je jedino izlečenje

Nijedan lek, dijeta ni suplement ne leče primarni hiperparatireoidizam. Uklanjanje bolesne žlezde (paratireoidektomija) izlečiće oko 96% pacijenata, a u centrima koji koriste merenje PTH tokom operacije i 97 do 99%.

Kada se operiše, a kada prati

Kod pacijenata sa simptomima operacija je indikovana uvek.

Kod onih bez simptoma, međunarodne smernice preporučuju operaciju ako postoji bilo koji od sledećih kriterijuma:

• kalcijum veći od 0,25 mmol/L iznad gornje granice referentnog opsega,
• starost ispod 50 godina - to je samostalno dovoljan razlog,
• T-skor na denzitometriji −2,5 ili niži na bilo kom od tri merena mesta,
• prelom pršljena na snimku,
• bubrežna funkcija ispod 60 mL/min,
• kamen ili taloženje kalcijuma u bubregu na snimku,
• kalcijum u urinu preko 250 mg dnevno kod žena, odnosno 300 mg kod muškaraca.

Vredi znati da se smernice razlikuju. Britanske (NICE) su uže i ne postavljaju granicu po godinama, bubrežnoj funkciji ni kalcijumu u urinu - one upućuju na operaciju kod simptoma, oštećenja organa ili kalcijuma preko 2,85 mmol/L. Zbog toga odluku uvek donosi lekar u razgovoru sa pacijentom, a ne tabela.

Ako se ne operiše, prati se doživotno: kalcijum i bubrežna funkcija jednom godišnje, denzitometrija na 1 do 2 godine.

Kako izgleda operacija

Dve su tehnike:

Ciljana (minimalno invazivna) paratireoidektomija - kada su snimanja jasno pokazala jednu bolesnu žlezdu. Rez je mali, operacija kraća, komplikacije ređe, a otpust je često istog dana.

Eksploracija sva četiri polja - kada snimanja nisu saglasna ili nisu ništa pokazala, ili kada se sumnja na zahvaćenost više žlezda.

Tokom ciljane operacije mnogi centri mere PTH tokom samog zahvata. Pošto je poluživot tog hormona svega nekoliko minuta, pad od preko 50% deset minuta posle uklanjanja žlezde potvrđuje da je uklonjena prava - tačnost tog kriterijuma je oko 97%. Vredi napomenuti da britanske smernice ovo ne preporučuju kod prve operacije, dok je u američkoj praksi standard; ovo je najizrazitije neslaganje u celoj oblasti.

Komplikacije su retke:

• Trajna promena glasa (povreda živca): 1,1%
• Trajno snižen kalcijum (hipoparatireoidizam): 0,5–3,8%
• Ozbiljan hematom: 0,6%
• Prolazno snižen kalcijum posle operacije: 5–47%
• Bolest koja perzistira ili se vrati: 2–5%

Promuklost se javi kod oko 1 na 100 operisanih i najčešće prolazi sama u roku od nekoliko nedelja do šest meseci.

O tehnikama operacija u ovoj regiji i o tome kako se čuvaju paraštitaste žlezde možete pročitati na stranici bolesti i operacije štitne žlezde.

Lekovi kada operacija nije opcija

Važno je razumeti da svaki lek rešava samo jedan deo problema:

• Cinakalcet snižava kalcijum i PTH, ali ne poboljšava gustinu kostiju.
• Alendronat (bisfosfonat) poboljšava gustinu kostiju (kičma +5,55%, vrat butne kosti +3,63%), ali ne snižava kalcijum.
• Denosumab poboljšava gustinu kostiju (kičma +6,9%), ali ne snižava kalcijum i čak dodatno diže PTH.
• Nadoknada tečnosti privremeno snižava kalcijum, ali ne leči bolest.

Drugim rečima: lekovi kupuju vreme i štite pojedine organe, ali ne uklanjaju uzrok.

Lečenje sekundarnog oblika

Ovde se leči uzrok, ne žlezda:

• nadoknada vitamina D, kod bubrežne bolesti aktivni oblici po potrebi,
• vezivači fosfata i ograničenje fosfata u ishrani,
• kalcimimetici (cinakalcet oralno, etelkalcetid intravenski na dijalizi),
• kod bubrežnih pacijenata na dijalizi cilj je da PTH bude oko 2 do 9 puta iznad gornje granice normale - dakle ne normalan, nego kontrolisan.

Operacija dolazi u obzir tek kod teškog oblika koji ne reaguje na lekove. U praksi se najčešće operiše kada PTH uporno prelazi 800 pg/mL uz povišen kalcijum ili fosfate, mada ta granica nije zvanična preporuka smernica nego uvrežena praksa.

Lečenje tercijarnog oblika

Kada žlezde postanu samostalne, lekovi obično nisu dovoljni. U direktnom poređenju, operacija je normalizovala kalcijum kod 100% pacijenata, a cinakalcet kod 67% - pri čemu nijedan pacijent na cinakalcetu nije normalizovao PTH.

Bitan je trenutak: operacija u prvoj godini posle transplantacije povezana je sa lošijim ishodom po presađeni bubreg, pa se preporučuje da se uradi pre transplantacije ili godinu dana posle nje.

Oporavak posle operacije

Paratireoidektomija je zahvat sa brzim oporavkom.

• Otpust: najčešće istog dana, ponekad uz jedno noćenje radi posmatranja.
• Rana: zatvara se resorptivnim koncem i lepkom. Tuširanje je dozvoljeno već sutradan, bez potapanja rane u kadu ili bazen dve nedelje.
• Bol: obično blag, dovoljan je paracetamol ili ibuprofen.
• Glas: promuklost prvih dan-dva je česta. Kod oko 5% traje duže, uz oporavak za 2 do 6 nedelja.
• Vožnja: oko tri dana, kada okretanje vrata više ne izaziva bol.
• Povratak na posao: najčešće 5 do 7 dana; većina se oseća potpuno normalno posle dve nedelje.
• Fizička aktivnost: bez dizanja tereta i napornih aktivnosti prvih nedelja, po dogovoru sa hirurgom.

Kalcijum posle operacije

Kada se ukloni bolesna žlezda, preostale su „uspavane“ i treba im vremena da se probude. Zato kalcijum često privremeno padne. Prolazna hipokalcemija javlja se kod 5 do 47% pacijenata i obično traje kratko.

Javite se lekaru ako se pojave: trnjenje oko usana, trnjenje prstiju šaka i stopala, grčevi u nogama i leđima, izražena razdražljivost ili otežano gutanje. To su znaci sniženog kalcijuma i rešavaju se nadoknadom kalcijuma i vitamina D.

Sindrom gladnih kostiju je poseban slučaj: kada su kosti bile dugo izložene visokom PTH, posle operacije naglo „povuku“ kalcijum iz krvi. Definiše se kao kalcijum ispod 2,1 mmol/L duže od četiri dana, a najniža vrednost je obično drugog do četvrtog dana. Kod primarnog oblika je neuobičajen (oko 4 do 13%), ali je čest posle operacije zbog bubrežnog oblika (20 do 70%). U težim slučajevima nadoknada može trajati i do godinu dana.

Kontrola je jednostavna: kalcijum i PTH pre otpusta, pa kalcijum na 3 do 6 meseci. Ako je tada uredan, operacija se smatra uspešnom i dalje se kalcijum prati jednom godišnje.

Šta se popravlja posle operacije

Gustina kostiju - najpouzdaniji dobitak. U poređenju sa praćenjem bez operacije, operisani dobijaju dodatnih +2,13% godišnje na kičmi, +1,91% na vratu butne kosti i +1,75% na kuku i podlaktici. Dobitak se održava i posle 15 godina.

Prelomi - velika meta-analiza sa 238.188 pacijenata pokazala je smanjenje ukupnih preloma za 20% i preloma kuka za 37%. Randomizovana studija kod blagog oblika, međutim, nije našla razliku. Pošteno je reći: gustina kostiju se pouzdano popravlja, a zaštita od preloma je dokazana kod izraženije bolesti, dok je kod blage sporna.

Krvni pritisak - u proseku pad sistolnog za oko 10 mmHg, ali ne i kod blagih oblika.

Kvalitet života - obrađeno gore; kod izraženijih oblika često upadljivo poboljšanje, kod blagih neizvesno.

Šta ako se ne leči

Najbolji podatak dolazi iz studije koja je 15 godina pratila 116 pacijenata: 37% onih bez simptoma razvilo je tokom tog perioda bar jedan novi razlog za operaciju. Druge procene daju raspon od 25 do 40% u roku od 10 do 15 godina.

Kod neoperisanih, kost se gubi neravnomerno: kičma ostaje stabilna, vrat butne kosti gubi oko 10%, a podlaktica i do 35% - mada se taj poslednji podatak oslanja na vrlo mali broj pacijenata i treba ga uzeti sa rezervom.

Važan nalaz iste studije: ispunjavanje kriterijuma na početku nije predvidelo ko će imati napredovanje bolesti. Zato se prati svako, a ne samo oni koji „izgledaju rizično“.

Najčešća pitanja

Da li je to rak?

Skoro nikad. Karcinom paraštitaste žlezde čini manje od 1% slučajeva i spada među najređe tumore uopšte (3–7 slučajeva na 10 miliona ljudi godišnje). Na njega se posumnja kod vrlo visokog kalcijuma, PTH više od tri puta iznad granice i opipljive tvorevine na vratu.

Treba li da izbegavam kalcijum u ishrani?

Ne. Ovo je najčešća i najštetnija zabluda. Ograničavanje kalcijuma dodatno stimuliše lučenje PTH i ubrzava gubitak kosti. Smernice daju ciljeve unosa, ne ograničenja: oko 800 mg dnevno za žene do 50 i muškarce do 70 godina, oko 1000 mg iznad tih granica. Ograničenje fosfata je nešto sasvim drugo i odnosi se na bubrežni (sekundarni) oblik, ne na primarni.

Da li vitamin D pogoršava stanje?

Ne. Meta-analiza 11 studija sa 388 pacijenata pokazala je da nadoknada vitamina D kod primarnog hiperparatireoidizma ne podiže kalcijum (razlika −0,06 mg/dL), ne povećava kalcijum u urinu, a snižava PTH. Cilj je dovođenje vitamina D u normalu, ne visoke doze.

Hoću li doživotno piti lekove posle operacije?

Po pravilu ne. Doživotna nadoknada kalcijuma i vitamina D potrebna je samo onima koji ostanu bez dovoljno funkcionalnog tkiva žlezda - to je 0,5 do 3,8% operisanih. Kod ostalih je nadoknada privremena.

Može li se bolest vratiti?

Retko. Ponovno javljanje se navodi u 2,5 do 9,8% slučajeva. Razlikuju se dva pojma: perzistentna bolest znači da kalcijum nikada nije normalizovan ili se vratio u prvih šest meseci, a recidiv da se vratio posle više od šest meseci normalnih vrednosti. Rizik je veći kod naslednih oblika i kod zahvaćenosti više žlezda.

Da li je nasledno?

U oko 5 do 15% slučajeva. Na nasledni oblik treba posumnjati kod pacijenata mlađih od 40 godina, kod zahvaćenosti više žlezda, kod porodične istorije i kod ponovnog javljanja posle operacije. U tim slučajevima se razmatra genetsko testiranje, i to ne samo zbog pacijenta nego i zbog srodnika.

Zašto meni niko nije izmerio kalcijum ranije?

Zato što kalcijum nije deo osnovnog paketa analiza u većini laboratorija. Ako imate osteoporozu, ponavljane kamenove u bubregu ili dugotrajan neobjašnjiv umor - tražite da se izmeri. Analiza je jeftina i jednostavna.

Kada se javiti lekaru

Proveru kalcijuma i PTH vredi uraditi ako imate:

• nalaz povišenog kalcijuma u krvi, makar i jednom,
• osteoporozu, naročito pre očekivanih godina ili sa prelomom bez veće povrede,
• ponavljane kamenove u bubregu ili taloženje kalcijuma u bubrezima,
• hroničnu bubrežnu bolest ili stanje posle transplantacije bubrega,
• dugotrajan neobjašnjiv umor, zatvor, pojačanu žeđ i mokrenje,
• već postavljenu dijagnozu koja se prati, radi kontrole.

Dijagnostiku i procenu vodi pregled endokrinologa, uz laboratorijske analize i, po potrebi, ultrazvuk vrata i ultrazvuk urotrakta. Kada se postavi indikacija za operativno lečenje, dalji tok se dogovara sa hirurgom - više na stranici bolesti i operacije štitne žlezde.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ako vam je nalaz pokazao povišen kalcijum, obratite se lekaru radi dalje procene.

‍