Polipi u želucu: simptomi, vrste i skidanje polipa

Polip u želucu je izraštaj sluzokože koji se vidi pri gastroskopiji. Nalaz zvuči zabrinjavajuće, ali brojke su umirujuće: maligni su u manje od 2% slučajeva, a preko 90% ne daje nikakve simptome i otkrije se slučajno, tokom pregleda rađenog zbog nečeg drugog.

Postoji jedna stvar koju o ovoj temi treba razumeti pre svega ostalog, a retko se kaže jasno:

Često je važnije kako izgleda sluzokoža oko polipa nego sam polip.

Polip se ukloni za nekoliko minuta. Ali ako je okolna sluzokoža zahvaćena atrofičnim gastritisom ili intestinalnom metaplazijom, to je stanje koje se prati godinama - i ono, a ne polip, nosi pravi rizik. Savremene smernice su to i formalizovale: plan kontrola se pravi na osnovu tipa polipa i nalaza okolne sluzokože.

Ovaj tekst objašnjava koje vrste polipa postoje i koliko je koja opasna, zašto nastaju, kako se uklanjaju, šta znači „displazija“ u nalazu, i šta je s polipima na dvanaestopalačnom crevu.

Šta je polip u želucu

Polip je izraštaj koji štrči iznad nivoa sluzokože. Po obliku se deli na sesilni (širokom osnovom naleže na zid) i peteljkasti (visi na tanjoj dršci).

Nalaze se na otprilike 1 do 6% gastroskopija, zavisno od toga koja je populacija ispitivana i da li su se svi nalazi biopsirali. Prosečan uzrast pacijenata je oko 58 godina, a kod žena se nalaze češće - u većini serija oko 62 do 74% pacijenata su žene.

Broj otkrivenih polipa raste. Studija koja je uporedila arhivske biopsije iz 1980, 1990, 2000, 2010. i 2016. godine našla je porast sa 0,5% na 9,6% - dakle skoro dvadesetostruko. Dva razloga se navode: šira upotreba lekova za smanjenje kiseline i pad učestalosti infekcije Helicobacter pylori zbog eradikacije.

Promene koje samo liče na polip

Nije svaki izraštaj polip sluzokože. Ispod sluzokože mogu ležati subepitelne promene - GIST, lipom, lejomiom, zalutalo tkivo pankreasa - koje izbočuju sluzokožu a same nisu polipi.

Razlika je praktična: kod njih je sluzokoža iznad normalna, pa obična biopsija kleštima često ne da dijagnozu. Za takve promene koristi se endoskopski ultrazvuk (EUS), a promene iz mišićnog sloja veće od 2 cm razmatraju se za uklanjanje.

Vrste polipa u želucu

Ovo je najvažniji deo, jer od tipa zavisi sve dalje.

Polipi fundusnih žlezda

Najčešći tip u zapadnim zemljama - u američkim serijama čine do 77% svih polipa želuca. Nastaju od cistično proširenih žlezda, sitni su (obično 1 do 8 mm), najčešće ih ima više, i nalaze se u telu i svodu želuca.

Rizik od maligniteta je manji od 1%. Displazija je retka.

Zanimljivo i važno: ovi polipi su zapravo znak da je želudac u dobrom stanju. U velikim serijama, pacijenti sa ovim polipima imali su manji rizik od raka želuca nego oni bez njih, a infekcija H. pylori je kod njih izrazito retka.

Izuzetak je kada ih ima mnogo: 20 i više polipa, polipi u antrumu, displazija ili uzrast ispod 40 godina traže dodatnu obradu zbog moguće porodične adenomatozne polipoze.

Hiperplastični polipi

Nastaju kao odgovor na hroničnu iritaciju sluzokože - najčešće na infekciju H. pylori, ali i na refluks žuči ili stanje posle operacije želuca. Najčešće su u antrumu, obično manji od 10 mm.

Ovo je verovatno najvažniji tip za naše podneblje. U zemljama sa visokom učestalošću H. pylori raspodela je potpuno drugačija nego u SAD: u jednoj turskoj seriji od 56.300 gastroskopija hiperplastični polipi činili su 88% svih nalaza, a polipi fundusnih žlezda svega 1,6%. Srbija spada u deo Evrope sa visokim opterećenjem rakom želuca - u centralnoj Srbiji je u periodu 2000–2017. zabeleženo 16.914 obolelih - pa je ta slika bliža našoj nego američka. (Napomena: podaci o učestalosti pojedinih tipova polipa specifično za Srbiju nisu objavljeni.)

Rizik: displazija u 1,9 do 19%, karcinom u samom polipu u 0,6 do 2,1%. Odlučujuća je veličina - polipi preko 25 mm imali su u jednoj studiji 84 puta veći rizik od maligne promene.

Dobra vest: posle eradikacije H. pylori veliki deo ovih polipa se sam povuče. Objavljene stope se razlikuju - od oko 42% u jednoj korejskoj kohorti do preko 70–80% u preglednim radovima - obično u roku od 7 do 12 meseci.

Adenomi

Malobrojni, ali klinički najvažniji, jer su prava prekancerozna lezija.

Rizik od maligne transformacije je konkretan: 0,6% godišnje kod displazije niskog stepena i 6% godišnje kod displazije visokog stepena. Adenomi veći od 2 cm sa vilóznom građom nose rizik od neoplazije od 28 do 40%.

Često se javljaju u sluzokoži koja je već zahvaćena atrofičnim gastritisom i intestinalnom metaplazijom - što je još jedan razlog zašto se gleda okolina, a ne samo polip.

Svi adenomi se uklanjaju, bez obzira na veličinu.

Ređi tipovi

Inflamatorni fibroidni polip (Vanekov tumor) - čini oko 0,1% polipa, obično u antrumu. Nema maligni potencijal i posle potvrde patologa nije potrebno praćenje.

Neuroendokrini tumori (karcinoidi) - čine manje od 1% svih tumora želuca. Tip 1 (70–80%) nastaje na podlozi autoimunog atrofičnog gastritisa, sitni su i višestruki, a rizik od metastaza je ispod 5%. Tip 3 je sporadičan, obično usamljen i znatno agresivniji.

Ksantomi - žućkaste pločice od makrofaga ispunjenih mastima. Sami po sebi su bezopasni, ali su povezani sa atrofijom i intestinalnom metaplazijom, pa su marker stanja okolne sluzokože.

Pregled po tipovima

• Fundusnih žlezda: Udeo: do 77% (Zapad), 2–18% kod nas · Rizik od maligniteta: ispod 1% · Lečenje: uklanjanje ako je preko 10 mm
• Hiperplastični: Udeo: do 88% u zemljama sa H. pylori · Rizik od maligniteta: displazija 1,9–19%, karcinom 0,6–2,1% · Lečenje: eradikacija H. pylori + uklanjanje po veličini
• Adenom: Udeo: 0,7–10% · Rizik od maligniteta: LGD 0,6%/god., HGD 6%/god. · Lečenje: uvek se uklanja
• Inflamatorni fibroidni: Udeo: oko 0,1% · Rizik od maligniteta: nema · Lečenje: uklanjanje, bez praćenja
• Neuroendokrini tip 1: Udeo: - · Rizik od maligniteta: metastaze ispod 5% · Lečenje: praćenje ili EMR/ESD

Zašto nastaju polipi u želucu

Helicobacter pylori

Hronična infekcija izaziva trajnu upalu sluzokože, a sluzokoža na to odgovara pojačanom obnovom - tako nastaju hiperplastični polipi. Dugotrajna infekcija vodi i u atrofični gastritis i intestinalnu metaplaziju, a to je podloga na kojoj nastaju adenomi i rak želuca.

Zanimljivo je da je odnos sa polipima fundusnih žlezda obrnut - kod pacijenata sa tim polipima H. pylori se nalazi izuzetno retko.

Smernice preporučuju testiranje i lečenje H. pylori kod svih pacijenata sa hiperplastičnim polipima i adenomima.

Lekovi za smanjenje kiseline (PPI) - da li ih treba prekinuti

Ovo je pitanje koje pacijenti postavljaju najčešće, pa zaslužuje precizan odgovor.

Šta kažu podaci: meta-analiza sa preko 87.000 pacijenata našla je povezanost dugotrajne upotrebe (12 meseci i duže) sa polipima fundusnih žlezda, sa odnosom šansi 1,43. Ali dve novije meta-analize nisu našle povezanost - jedna navodi odnos šansi 1,13 sa intervalom poverenja koji prelazi preko jedinice, dakle statistički beznačajno.

Šta kažu smernice - i ovo je odgovor koji vam treba:

Pacijenti koji uzimaju inhibitore protonske pumpe iz opravdanog razloga ne treba da ih prekidaju zbog nalaza polipa fundusnih žlezda.

To je stav i američkih i evropskih smernica iz poslednje dve godine. Prekid dolazi u obzir samo ako za lek ionako više nema indikacije - što je pitanje za lekara, a ne zaključak koji se donosi zbog polipa.

Dodajmo i ovo: da li se polipi povuku posle prekida PPI, nije pouzdano istraženo. Postoje prikazi pojedinačnih slučajeva, ali nema studije koja bi dala stopu.

Atrofični gastritis i autoimuni gastritis

Kod autoimunog gastritisa sluzokoža tela želuca propada, kiselina izostaje, a gastrin raste. To vodi u neuroendokrine tumore tipa 1 i povećava rizik od raka želuca. U jednoj kohorti praćenoj oko 11 godina, neuroendokrini tumori su nađeni kod 15,7%, a adenokarcinom kod 5,7% pacijenata.

Zbog toga se kod autoimunog gastritisa preporučuje gastroskopija na svake 3 godine.

Nasledni sindromi

Retki, ali ih treba prepoznati:

• FAP (porodična adenomatozna polipoza) - polipi fundusnih žlezda kod 30 do 100% pacijenata, uz displaziju u 25 do 41%. Gastroskopija se počinje sa 25 do 30 godina.
• GAPPS - preko 100 polipa u gornjem delu želuca uz pošteđen antrum; rizik od adenokarcinoma 12 do 25%.
• Peutz-Jeghersov sindrom, juvenilna polipoza, Lynch sindrom - svaki sa svojim rasporedom kontrola.

Takođe: prvi srodnici obolelih od raka želuca treba da se testiraju na H. pylori sa 20 do 30 godina, a endoskopski pregled se preporučuje od 45. godine ili 10 godina pre uzrasta u kom je srodnik oboleo.

Simptomi polipa u želucu

Zašto većina nema simptome

Preko 90% polipa ne daje nikakve tegobe. Nalaze se slučajno.

Ovde je potrebna jedna poštena napomena. U studijama, čak 85% pacijenata kod kojih je nađen polip imalo je tegobe sa varenjem - ali to je bio razlog zbog koga su i poslati na gastroskopiju, a ne posledica polipa. Nadutost, žgaravica, bol u gornjem delu stomaka i mučnina skoro uvek potiču od nečeg drugog: od gastritisa, infekcije H. pylori, refluksa ili funkcionalne dispepsije.

Drugim rečima - polip se obično nađe kod ljudi sa tegobama, ali retko je on uzrok tih tegoba. Ako se posle uklanjanja polipa tegobe nastave, to nije neuspeh zahvata, nego znak da uzrok nije ni bio tu.

Kada polip ipak pravi tegobe

Tegobe zavise od veličine i položaja:

• Krvarenje i malokrvnost (anemija) - najčešća prava posledica. U jednoj studiji anemija je bila nezavisno povezana sa hiperplastičnim polipima.
• Zapušenje izlaza iz želuca - ako veliki polip u antrumu upada u pilorus. Javlja se povraćanje i osećaj punoće. Ovo je opisano u prikazima slučajeva; objavljene stope učestalosti nema.
• Bol u gornjem delu stomaka i mučnina - mogući kod većih polipa.

Treba znati da ne postoji utvrđena granica u milimetrima iznad koje polip počinje da daje simptome.

Znaci upozorenja

Ovi simptomi traže pregled bez odlaganja, bez obzira na to šta ih izaziva:

• otežano gutanje,
• gubitak telesne težine bez razloga,
• malokrvnost sa nedostatkom gvožđa,
• uporno povraćanje,
• crna stolica ili povraćanje krvi,
• opipljiva masa u stomaku,
• rak želuca u porodici.

Kod nas se prag za gastroskopiju postavlja niže nego u zemljama sa malom učestalošću raka želuca, i to je opravdano - opterećenje ovom bolešću u Srbiji je znatno veće nego u zapadnoj Evropi.

Dijagnostika

Gastroskopija

Gastroskopija je jedini pregled kojim se polip može i videti i uzorkovati i ukloniti - sve u istom aktu. Radi se savitljivom kamerom, a savremene smernice preporučuju upotrebu virtuelne hromoendoskopije (digitalno naglašavanje sluzokože) radi boljeg uočavanja sitnih promena.

Ako vas plaši izvođenje pregleda, opcije i pripremu smo opisali na stranicama endoskopija i pregled želuca bez gutanja sonde.

Biopsija - i polipa i sluzokože oko njega

Ovo je deo koji odvaja dobar pregled od površnog.

Polip se biopsira - smernice preporučuju da se svi polipi osim tipičnih polipa fundusnih žlezda pošalju na patohistologiju. Kada ima više polipa, uklanjaju se najveći, a od ostalih se uzimaju uzorci.

Ali biopsira se i sluzokoža oko polipa, i to po protokolu: po dva uzorka iz antruma i dva iz tela želuca, u odvojeno označenim posudama. Cilj je da se utvrdi da li postoji atrofični gastritis ili intestinalna metaplazija.

Zašto je to toliko važno pokazuju brojke. U kohorti od 195 pacijenata sa hiperplastičnim polipima, intestinalna metaplazija u okolnoj sluzokoži povećala je rizik od maligne promene 7,6 puta, a displazija u okolini 86 puta. Uznapredovali stadijumi atrofije nose višestruko povećan rizik od raka želuca - mada treba reći i drugu stranu: apsolutna učestalost ostaje niska, oko 0,3 do 0,8% tokom 3 do 10 godina praćenja.

Šta znači „displazija“ u nalazu

Displazija znači da su ćelije izmenjene, ali još nisu rak. Dva su stepena i svaki pokreće drugačiji plan:

• Displazija niskog stepena (LGD) - prelazak u karcinom oko 0,6% godišnje. Kontrola za 12 meseci ako je polip potpuno uklonjen.
• Displazija visokog stepena (HGD) - oko 6% godišnje. Kontrola za 6 meseci ako je uklonjen u celini, odnosno za 3 meseca ako je samo biopsiran ili uklonjen nepotpuno.

Nalaz displazije treba da pregleda patolog sa iskustvom u gastrointestinalnoj patologiji.

Skidanje polipa sa želuca (polipektomija)

Koji se polipi uklanjaju, a koji prate

Ovde treba biti iskren: ne postoji jedna univerzalna granica u milimetrima i smernice se razlikuju.

Ono oko čega postoji saglasnost:

• Svi adenomi se uklanjaju, bez obzira na veličinu.
• Polipi preko 10 mm se uklanjaju, bez obzira na tip.
• Svaki polip neobičnog izgleda - nepravilne površine, crvenila, ulceracije, udubljenja - uklanja se bez obzira na veličinu.
• Polipi fundusnih žlezda manji od 10 mm, tipičnog izgleda i manje od 20 po broju - ne moraju se ni biopsirati ni pratiti.

Granica od 5 mm koja se često pominje za hiperplastične polipe nije preporuka smernica, nego konvencija iz preglednih radova. Vredi to znati ako na nju naiđete.

Tehnike

Izbor zavisi od veličine:

• do 3 mm: hladne biopsijske klešta ili hladna omča
• 4 do 10 mm: hladna omča ili EMR
• preko 10 mm ili sumnjiv izgled: EMR ili ESD

Hladna omča znači uklanjanje omčicom bez struje - kod sitnih polipa je bezbednija od termičke tehnike. EMR (endoskopska mukozna resekcija) podrazumeva podizanje polipa ubrizgavanjem tečnosti ispod njega pa uklanjanje omčom. ESD (endoskopska submukozna disekcija) je najzahtevnija tehnika kojom se i veće promene uklanjaju u jednom komadu - što je važno, jer uklanjanje u delovima nosi znatno veći rizik od lokalnog vraćanja bolesti.

Za displaziju i rani rak želuca smernice traže uklanjanje u jednom komadu, a ESD se navodi kao metoda izbora za većinu površinskih promena.

Komplikacije

Kod uobičajene polipektomije sitnijih polipa komplikacije su retke. U seriji od 86 pacijenata sa 141 polipom, krvarenje tokom zahvata javilo se kod 3,9%, i bilo je povezano sa uzimanjem lekova protiv zgrušavanja. U turskoj seriji od 192 pacijenta zabeleženo je jedno krvarenje i nijedna perforacija.

Napomena o poštenju prema podacima: objedinjenih stopa za rutinsku polipektomiju želuca nema - navedeni brojevi su iz pojedinačnih centara.

Kod zahtevnijih zahvata rizici su veći: odloženo krvarenje do 7–15,6% i perforacija 3,6–4,5% kod ESD, naspram oko 1% kod EMR.

Ako uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi, obavezno to recite pre pregleda.

Eradikacija H. pylori je deo lečenja

Kod hiperplastičnih polipa i adenoma testiranje i lečenje H. pylori nije dodatak nego deo terapije. Posle eradikacije se deo hiperplastičnih polipa sam povuče, a smanjuje se i rizik od ponovnog javljanja posle uklanjanja.

Kada je potrebna operacija

Retko. Endoskopski se reši velika većina slučajeva. Hirurgija dolazi u obzir kod nepovoljnog nalaza posle endoskopskog uklanjanja (zahvaćene ivice, duboka invazija, limfovaskularna invazija), kod naslednih sindroma sa displazijom, i kod promena koje se endoskopski ne mogu ukloniti. Više o tome na stranici bolesti i operacije želuca.

Kontrole posle uklanjanja polipa

Plan zavisi od tipa polipa i nalaza okolne sluzokože, a ne od same činjenice da je polip postojao.

• Polip fundusnih žlezda, bez displazije: nije potrebna
• Hiperplastični polip uklonjen, bez displazije: za 12 meseci, pa dalje po nalazu
• Adenom uklonjen: za 12 meseci, zatim godišnje
• Displazija niskog stepena, uklonjena u celini: 12 meseci
• Displazija visokog stepena, uklonjena u celini: 6 meseci
• Displazija visokog stepena, nepotpuno uklonjena: 3 meseca
• Inflamatorni fibroidni polip, potvrđen: nije potrebna
• Atrofični gastritis / intestinalna metaplazija u okolini: na 3 godine
• Autoimuni gastritis: na 3 godine

Kada je atrofija ili metaplazija blaga do umerena i ograničena samo na antrum, bez drugih faktora rizika, praćenje se ne preporučuje.

Da li se polipi vraćaju? Kod hiperplastičnih polipa objavljene stope se dosta razlikuju - od 7 do 23% u kohortnim studijama, sa znatno višim brojevima u pojedinim odabranim serijama. Lokalizacija u antrumu je glavni faktor rizika, a eradikacija H. pylori smanjuje ponovno javljanje.

Polip na dvanaestopalačnom crevu

Polipi dvanaestopalačnog creva su ređi - nalaze se na oko 0,1 do 1% gastroskopija.

Vrste

U seriji od 146 polipa raspodela je bila:

• hiperplazija Brunerovih žlezda - 28,1% (potpuno benigna),
• inflamatorni polip - 27,4%,
• ektopična želudačna sluzokoža - 14,4% (benigna),
• adenom - 13,7%.

Lokacija je poučna: svi adenomi bili su u drugom delu dvanaestopalačnog creva, dok je ektopična želudačna sluzokoža bila isključivo u bulbusu.

Kada je opasan

Dva podatka izdvajaju rizične polipe:

• veličina preko 10 mm - 14 puta veći rizik da je promena neoplastična,
• položaj u drugom delu creva umesto u bulbusu - 3,5 puta veći rizik.

Prosečna veličina benignih promena bila je 6,5 mm, a neoplastičnih 14,6 mm.

Kod osoba sa FAP situacija je posebna: adenomi dvanaestopalačnog creva javljaju se kod 30 do 92% pacijenata, a doživotni rizik se približava 100%. Rizik od karcinoma dvanaestopalačnog creva je 3 do 5%, što je stotinama puta više nego u opštoj populaciji. Zbog toga se kod ovih pacijenata težina nalaza ocenjuje posebnim bodovnim sistemom (Spigelmanova klasifikacija) koji određuje koliko često se radi kontrola - od jednom u 4 godine do hirurške procene.

Polipi na papili

Promene na mestu gde se žučni i pankreasni kanal ulivaju u crevo su poseban slučaj. Mogu izazvati žuticu, zapaljenje žučnih puteva i pankreatitis, a za njihovo uklanjanje potrebni su poseban endoskop i prethodna obrada.

Zahvat ima znatno veće rizike od obične polipektomije: pankreatitis oko 11,9%, krvarenje 10,6%, perforacija 3,1%. Zato se radi samo u ustanovama koje se time bave.

Lečenje

Za polipe dvanaestopalačnog creva važi nešto suprotno nego u želucu: ako izgled govori za površinski adenom, biopsiju pre uklanjanja treba ograničiti, jer je prinos mali, a biopsija stvara ožiljak koji kasnije otežava uklanjanje u celini.

Tehnika po veličini: ispod 6 mm - hladna omča; 6 mm i više - EMR kao prva linija. Kontrola se radi 3 meseca posle zahvata, pa godinu dana kasnije ako nema recidiva.

Ako vas zanima i šira slika bolesti ovog dela creva, pogledajte tekst o raku dvanaestopalačnog creva.

Najčešća pitanja

Da li je polip u želucu rak?

Gotovo nikad. Maligni su u manje od 2% slučajeva. Najčešći tip, polipi fundusnih žlezda, nosi rizik ispod 1%. Rizik zavisi od tipa i veličine - adenomi i polipi veći od 25 mm su ti koji traže pažnju.

Da li moram da prekinem omeprazol ili sličan lek?

Ne, ako ga pijete iz opravdanog razloga. I američke i evropske smernice to izričito kažu. Prekid dolazi u obzir samo ako za lek više nema indikacije, a to procenjuje lekar.

Znači li polip da mi treba operacija želuca?

Skoro nikad. Endoskopsko uklanjanje rešava veliku većinu slučajeva.

Mogu li polipi da se vrate?

Hiperplastični mogu - navodi se raspon od 7 do 23%. Eradikacija H. pylori smanjuje tu verovatnoću.

Može li ishrana da izazove ili izleči polipe?

Ne postoji nijedna studija koja povezuje ishranu sa nastankom ili povlačenjem polipa želuca. Ishrana i pušenje jesu povezani sa rizikom od raka želuca - dakle sa stanjem sluzokože - ali to nije isto što i polip. Smernice takođe preporučuju protiv uzimanja dodataka i probiotika u svrhu prevencije izvan kliničkih studija.

Da li je nasledno i treba li porodica da se pregleda?

Najčešće nije. Na nasledni sindrom se sumnja kod 20 i više polipa, polipa pre 40. godine, polipa u antrumu ili displazije. Prvi srodnici obolelih od raka želuca treba da se testiraju na H. pylori sa 20–30 godina i pregledaju endoskopski od 45. godine.

Ako imam polip u želucu, imam li ga i u debelom crevu?

Odgovor je pošteno neizvestan. Velika američka studija sa 103.385 pacijenata nije našla povezanost kod muškaraca, dok je kineska studija sa 1.546 ispitanika našla oko dvostruko veći rizik od adenoma debelog creva kod osoba starijih od 40 godina. Nijedna smernica ne nalaže kolonoskopiju samo zbog polipa u želucu. Ona je jasno indikovana kada se sumnja na nasledni sindrom - a nezavisno od svega, skrining debelog creva po godinama važi za sve. Više o toj temi u tekstu o polipima na debelom crevu, a sam pregled je opisan na stranici kolonoskopija.

Da li je uklanjanje polipa bolno?

Sam polip nema nerve za bol, pa se uklanjanje ne oseća. Način sedacije i trajanje zavise od ustanove i od toga koliko je zahvat obiman - to je pitanje za lekara koji radi pregled.

Kada se javiti lekaru

Gastroskopiju vredi uraditi ako imate:

• znake upozorenja - gubitak težine, otežano gutanje, uporno povraćanje, crnu stolicu, malokrvnost sa nedostatkom gvožđa,
• tegobe sa varenjem koje traju i ne prolaze na terapiju,
• potvrđenu infekciju H. pylori,
• rak želuca u porodici - pregled od 45. godine ili 10 godina pre uzrasta u kom je srodnik oboleo,
• već nađen polip ili atrofični gastritis koji traži kontrolu,
• nasledni sindrom polipoze u porodici.

Procenu vodi pregled gastroenterologa, a nalaz se postavlja gastroskopijom sa biopsijom. Ako se utvrdi da je potrebno operativno lečenje, opcije su opisane na stranici bolesti i operacije želuca.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Nalaz polipa u želucu tumači se zajedno sa nalazom patologa i stanjem okolne sluzokože, pa plan praćenja određuje lekar.