Bolesti štitne žlezde: koje postoje i sa čim su povezane
Bolesti štitne žlezde dele se na one koje menjaju njen rad (usporen ili ubrzan rad), autoimune bolesti (Hašimoto, Grejvsova bolest), upale, promene građe (struma, čvorovi) i rak. Prema Američkom udruženju za štitnu žlezdu (ATA), više od 12% ljudi tokom života dobije neki problem sa štitnom žlezdom, a do 60% obolelih ne zna da ga ima.
Ovaj tekst je pregled svih bolesti na jednom mestu: kako se dele, koliko su česte, sa kojim drugim bolestima su povezane i šta se dešava kada se ne leče. O građi i ulozi žlezde više piše u tekstu štitna žlezda: gde se nalazi i čemu služi, a o tegobama u tekstu simptomi štitne žlezde.
Koje bolesti štitne žlezde postoje i kako se dele?
Bolesti štitne žlezde dele se u šest grupa. Prva menja količinu hormona: usporen rad (hipotireoza) i ubrzan rad (hipertireoza). Druge dve su autoimune bolesti i upale (tireoiditis), a četvrta promene građe, struma i čvorovi. Peta grupa je rak štitne žlezde, a šestu čine retki poremećaji: urođena hipotireoza, nedostatak joda i bolesti hipofize koje remete rad žlezde.
| Bolest | Grupa | Nalaz TSH i FT4 | Koliko je česta | Prvo lečenje |
|---|---|---|---|---|
| Usporen rad (hipotireoza) | rad žlezde | TSH ↑, FT4 ↓ | 3% u Evropi; uz blage oblike skoro 5 od 100 | levotiroksin |
| Blaga (subklinička) hipotireoza | rad žlezde | TSH ↑, FT4 normalan | 4–10% | ponoviti nalaz za 2–3 meseca; lek kod TSH 10 i više |
| Ubrzan rad (hipertireoza) | rad žlezde | TSH ↓, FT4 i/ili FT3 ↑ | 0,75% u Evropi, oko 1 na 100 | prema uzroku: lekovi, radioaktivni jod ili operacija |
| Hašimotov tireoiditis | autoimune | dugo normalan, zatim TSH ↑ | najčešći uzrok usporenog rada; antitela ima 11% ljudi | levotiroksin tek kada rad uspori |
| Grejvsova (Bazedovljeva) bolest | autoimune | TSH ↓, FT4 ↑, TRAb pozitivna | 1–1,5% | lekovi 12–18 meseci (ETA) ili radioaktivni jod (NICE) |
| Subakutni (de Kervenov) tireoiditis | upale | prvo TSH ↓, zatim ↑, pa normalan | 4,9 na 100.000 godišnje | lekovi protiv bola i upale; tireostatici se ne daju |
| Postporođajni i tihi tireoiditis | upale | prvo TSH ↓, zatim ↑ | 5–10% porodilja | beta-blokatori, po potrebi levotiroksin 6–12 meseci |
| Struma (gušavost) | građa | najčešće normalan | zavisi od unosa joda | praćenje, lečenje uzroka, operacija kod pritiska |
| Čvorovi i ciste | građa | najčešće normalan | napipaju se kod 5% žena i 1% muškaraca; ultrazvukom 19–68% | ultrazvuk i punkcija prema kategoriji čvora |
| Rak štitne žlezde | rak | najčešće normalan | 1,1% ljudi tokom života (SAD) | operacija, po potrebi radioaktivni jod |
| Urođena hipotireoza | retke | TSH ↑ na skriningu novorođenčadi | 1 na 2.000–4.000 beba | levotiroksin odmah |
| Centralna hipotireoza (hipofiza) | retke | FT4 ↓ uz nizak ili normalan TSH | 1 na 16.000–100.000 | levotiroksin, posle provere kortizola |
Paraštitaste žlezde, koje regulišu kalcijum, nalaze se uz štitnu žlezdu, ali su posebni organi. Njihovu najčešću bolest opisuje tekst hiperparatireoidizam.
Šta je usporen, a šta ubrzan rad štitne žlezde?
Kod usporenog rada (hipotireoze) žlezda stvara premalo hormona, pa TSH iz hipofize raste, a FT4 pada. Kod ubrzanog rada (hipertireoze) hormona ima previše: TSH je nizak, a FT4 i FT3 visoki. U blagom (subkliničkom) obliku promenjen je samo TSH. Kada se kaže da je štitna žlezda „proradila“, obično se misli na ubrzan rad, a „loš rad“ može da znači oba poremećaja.
Blaga hipotireoza je česta: ima je 5% žena i 3% muškaraca, a oko 37% se vrati u normalu bez lečenja (USPSTF). Uz pozitivna anti-TPO antitela u izraženu hipotireozu prelazi 4,3% godišnje, a bez njih 2,6% (ETA). Više o tome u tekstovima usporen rad štitne žlezde i hormoni štitne žlezde.
Šta su autoimune bolesti i upale štitne žlezde?
Kod autoimunih bolesti imuni sistem napada sopstvenu štitnu žlezdu. Hašimotov tireoiditis je najčešći uzrok usporenog rada u zemljama sa dovoljno joda, a Grejvsova bolest najčešći uzrok ubrzanog rada: u SAD je odgovorna za četiri od pet slučajeva (NIDDK). Upale se javljaju i posle virusne infekcije ili porođaja i najčešće prolaze same za 12 do 18 meseci.
Tipičan tok upale ima tri faze: najpre višak hormona iz oštećene žlezde, zatim usporen rad i na kraju oporavak. Trajno usporen rad ostaje kod oko 5% osoba posle subakutnog i kod oko 20% posle tihog i postporođajnog tireoiditisa (ATA). Autoimunu bolest otkrivaju antitela štitne žlezde.
Šta su struma, čvorovi i rak štitne žlezde?
Struma je uvećana štitna žlezda, a čvor ograničena promena u njoj; oba najčešće ne menjaju hormone. Do 60. godine oko polovina ljudi ima čvor koji se može otkriti, a više od 90% čvorova je dobroćudno (ATA). Rak se nađe u 7 do 15% čvorova koji se ispituju. Najčešći je papilarni rak (70–80%), a petogodišnje preživljavanje svih oblika je 98,3% (SEER).
Detaljnije o ovim bolestima pišu tekstovi uvećana štitna žlezda, čvor na štitnoj žlezdi i rak štitne žlezde.
Koliko su česti problemi sa štitnom žlezdom?
Veoma su česti. U Evropi poremećaj rada štitne žlezde ima 3,8% ljudi (hipotireoza 3,05%, hipertireoza 0,75%), a još 6,7% ima poremećaj za koji ne zna, pokazuje meta-analiza iz 2014. godine. Britanska fondacija za štitnu žlezdu procenjuje da sa nekom bolešću štitne žlezde živi jedan od 20 ljudi. Čvorovi su još češći: ultrazvukom se nađu kod 19 do 68% ljudi.
Koliko su češće kod žena i u kojim godinama se javljaju?
Žene imaju probleme sa štitnom žlezdom pet do osam puta češće od muškaraca, a jedna od osam žena dobije neki poremećaj tokom života (ATA). Hašimoto je 4 do 10 puta češći kod žena i najčešće počinje između 30. i 50. godine, a ubrzan rad je oko 10 puta češći kod žena, tipično između 20. i 40. godine (NHS). Usporen rad postaje češći posle 60. godine.
Kod muškaraca su bolesti ređe, ali nisu bezazlenije: čvor kod muškarca dvostruko je češće zloćudan (8% naspram 4%), a muškarci sa hipertireozom češće dobijaju atrijalnu fibrilaciju. U Srbiji je rak štitne žlezde tri puta češći kod žena i najčešće se otkriva između 50. i 59. godine (podaci Registra za rak Instituta „Batut“, 1999–2014).
Koje druge bolesti su povezane sa štitnom žlezdom?
Štitna žlezda je povezana sa bolestima srca, metabolizma, krvi i imunog sistema. Najčvršće dokazane veze su sa dijabetesom tipa 1, atrijalnom fibrilacijom, povišenim holesterolom, anemijom i drugim autoimunim bolestima, kao što su vitiligo i celijakija. Zato britanske smernice NICE preporučuju proveru štitne žlezde kod dijabetesa tipa 1, druge autoimune bolesti i novootkrivene atrijalne fibrilacije.
| Bolest | Veza sa štitnom žlezdom | Preporuka ili napomena |
|---|---|---|
| Dijabetes tipa 1 | autoimunu bolest štitne žlezde ima 17–30% obolelih | provera odmah po dijagnozi dijabetesa (ADA 2026, NICE) |
| Dijabetes tipa 2 | blagu hipotireozu ima 10,2% obolelih | ne testira se samo zbog dijabetesa tipa 2 (NICE) |
| Atrijalna fibrilacija | 8,3% osoba sa hipertireozom ima je pri dijagnozi | TSH kod svake novootkrivene fibrilacije (NICE, ESC 2024) |
| Povišen holesterol | usporen rad ga podiže, a ubrzan snižava | kod simptoma TSH pre uvođenja statina (NICE NG238) |
| Anemija | 14,6% kod ubrzanog i 7,7% kod usporenog rada, naspram 4,7% | TSH tek kada se isključe češći uzroci anemije |
| Vitiligo | autoimuna bolest štitne žlezde oko 6 puta češća | najčešća je blaga hipotireoza, oko 6% |
| Celijakija | ima je 1,6% osoba sa autoimunom bolešću štitne žlezde | test na celijakiju pri dijagnozi autoimune bolesti štitne žlezde (NICE) |
| Adisonova bolest | usporen rad štitne žlezde ima do 50% obolelih | često uz dijabetes tipa 1 (ETA) |
| Bolest hipofize | oštećena hipofiza ne luči dovoljno TSH | sam TSH ne otkriva problem, gleda se FT4 |
| Glavobolja | opisana kod oko 30% osoba sa hipotireozom | dokazi su slabi (pregled 9 studija, 2019) |
Može li štitna žlezda da izazove aritmiju?
Može, pre svega ubrzan rad. U danskoj studiji sa 40.628 osoba sa hipertireozom 8,3% je imalo atrijalnu fibrilaciju u vreme dijagnoze, češće muškarci i stariji. Kod osoba starijih od 60 godina sa TSH od 0,1 ili nižim rizik fibrilacije u deset godina bio je 28%, naspram 11% uz normalan TSH (studija Framingham). Usporen rad, nasuprot tome, usporava puls.
Da li loš rad štitne žlezde podiže holesterol?
Usporen rad štitne žlezde podiže holesterol, a ubrzan ga snižava. Zato američki institut NIDDK savetuje da se osobe sa povišenim holesterolom testiraju na hipotireozu, a britanske smernice NICE (2023) traže da se pre uvođenja statina isključe drugi uzroci, uključujući hipotireozu. Povišen holesterol je i jedan od znakova hipotireoze koje navodi Britanska fondacija za štitnu žlezdu.
Sa kojim autoimunim bolestima se štitna žlezda najčešće javlja?
U britanskoj studiji sa 3.286 pacijenata još jednu autoimunu bolest imalo je 9,7% osoba sa Grejvsovom bolešću i 14,3% sa Hašimotom, najčešće reumatoidni artritis. Perniciozna anemija, lupus, Adisonova bolest, celijakija i vitiligo bili su više od deset puta češći nego u opštoj populaciji. Kod vitiliga je autoimuna bolest štitne žlezde oko šest puta češća.
Britanski NICE zato preporučuje test na celijakiju svima kojima je otkrivena autoimuna bolest štitne žlezde. Kod autoimune Adisonove bolesti usporen rad štitne žlezde ima do polovine obolelih (ETA).
Kakve veze ima hipofiza sa štitnom žlezdom?
Hipofiza u mozgu luči TSH, hormon koji štitnoj žlezdi daje signal da radi. Ako je hipofiza oštećena, nastaje retka centralna hipotireoza (1 na 16.000 do 100.000 ljudi): FT4 je nizak, a TSH nizak ili prividno normalan, pa je sam TSH ne otkriva. Još ređi je tumor hipofize koji luči TSH, oko jedan na milion ljudi, i leči se operacijom hipofize.
Koje su posledice nelečene bolesti štitne žlezde?
Nelečen usporen rad dugoročno povećava rizik povišenog holesterola, bolesti srca i srčane slabosti, a nelečen ubrzan rad rizik atrijalne fibrilacije, moždanog udara i osteoporoze (NIDDK). Oba poremećaja otežavaju začeće i nose rizike u trudnoći. Najteži, ali retki ishodi su miksedemska koma kod usporenog i tireotoksična kriza kod ubrzanog rada.
| Posledica | Kod koje bolesti | Koliko je ozbiljna |
|---|---|---|
| Tireotoksična kriza („napad štitne žlezde“) | nelečena ili loše kontrolisana hipertireoza | 1–2% prijema zbog hipertireoze; smrtnost 8–25% |
| Miksedemska koma | dugo nelečena hipotireoza, najčešće kod starijih i zimi | vrlo retka; smrtnost 20–60% |
| Atrijalna fibrilacija i moždani udar | hipertireoza, i blaga uz TSH ispod 0,1 | rizik fibrilacije dva do tri puta veći kod starijih (ETA) |
| Srčana slabost | TSH 10 i više, kao i TSH ispod 0,1 | rizik oko 1,9 puta veći (Circulation, 2012) |
| Osteoporoza i prelomi | hipertireoza i prevelika doza leka | prelom kuka 1,6 puta češći uz TSH ispod 0,1 (JAMA, 2015) |
| Problemi u trudnoći | nelečena hipotireoza i hipertireoza | pobačaj, prevremeni porođaj, preeklampsija (NIDDK) |
| Zaostajanje u razvoju deteta | nelečena urođena hipotireoza | sprečava se skriningom svih novorođenčadi |
Šta je „napad štitne žlezde“?
„Napad štitne žlezde“ najčešće označava tireotoksičnu krizu, naglo i po život opasno pogoršanje ubrzanog rada. Javljaju se visoka temperatura, izražena slabost, nemir, zbunjenost, povraćanje i proliv. Okidači su naglo prekidanje lekova, infekcija, operacija ili povreda. Kriza čini 1 do 2% prijema zbog hipertireoze i zahteva hitno bolničko lečenje, jer je smrtnost 8 do 25%.
Kako nelečena bolest štitne žlezde utiče na trudnoću i plodnost?
I usporen i ubrzan rad mogu da otežaju začeće, pa se žene koje teško zatrudne često testiraju (NIDDK). Nelečena hipotireoza u trudnoći povećava rizik pobačaja, preeklampsije, male porođajne težine i, u prvom tromesečju, slabijeg razvoja deteta. Hipotireoza se javlja u dve do tri od 100 trudnoća, a Grejvsova bolest kod 0,2% trudnica (ATA).
Kako se reguliše rad štitne žlezde?
Lečenje zavisi od bolesti. Usporen rad se nadoknađuje levotiroksinom, uz doze koje se podešavaju prema kontrolama TSH. Ubrzan rad se smiruje tireostaticima, radioaktivnim jodom ili operacijom, uz beta-blokatore za simptome. Upale se leče lekovima protiv bola i upale, a čvorovi i rak, kada je potrebno, operacijom štitne žlezde.
Za Grejvsovu bolest evropske smernice (ETA 2018) kao prvi izbor navode metimazol 12 do 18 meseci, posle čega remisiju ima do 50–55% pacijenata, dok britanski NICE prednost daje radioaktivnom jodu. Liotironin (T3) i „prirodni“ ekstrakti štitne žlezde ne preporučuju se rutinski. O lekovima više u tekstu lek za štitnu žlezdu.
Ko treba da proveri štitnu žlezdu?
Analize nisu potrebne svima: američka radna grupa USPSTF navodi da nema dovoljno dokaza o koristi provere kod ljudi bez tegoba. Provera se savetuje kod simptoma, dijabetesa tipa 1 ili druge autoimune bolesti, novootkrivene atrijalne fibrilacije, povišenog holesterola, strume, ranije bolesti štitne žlezde i zračenja vrata. Tokom akutne bolesti se ne testira (NICE).
Koje se analize rade i kako se čita nalaz objašnjava tekst analize za štitnu žlezdu, a pregled štitne žlezde spaja nalaz hormona, ultrazvuk i klinički pregled.
Česta pitanja o bolestima štitne žlezde
Da li štitna žlezda može da izazove anemiju?
Može, ali uglavnom kada je poremećaj izražen. U studiji sa 8.791 osobom anemiju je imalo 14,6% osoba sa ubrzanim i 7,7% sa usporenim radom štitne žlezde, naspram 4,7% osoba sa normalnim radom, dok kod blagih oblika nije bila češća. Kod autoimunih bolesti štitne žlezde perniciozna anemija, zbog manjka vitamina B12, javlja se više od deset puta češće.
Da li štitna žlezda utiče na šećer i dijabetes?
Utiče, u oba smera. Autoimunu bolest štitne žlezde ima 17 do 30% osoba sa dijabetesom tipa 1, pa američko udruženje ADA savetuje proveru odmah po dijagnozi dijabetesa. Ubrzan rad povećava šećer i potrebu za insulinom, a usporen rad je smanjuje, pa osobe sa dijabetesom tipa 1 češće imaju hipoglikemije. Veza sa insulinskom rezistencijom zasniva se na malim studijama.
Da li štitna žlezda može da izazove glavobolju?
Moguće je, ali dokazi su slabi. Međunarodna klasifikacija glavobolja (ICHD-3) opisuje glavobolju kod usporenog rada štitne žlezde, obično obostranu i nepulsirajuću, koja prolazi kada se hormoni normalizuju, i navodi da se javlja kod oko 30% obolelih. Pregled devet studija iz 2019. zaključio je da podaci nisu dovoljni za siguran odgovor, pa se traže i drugi uzroci.
Da li se bolesti štitne žlezde mogu izlečiti?
Zavisi od bolesti. Većina upala štitne žlezde prođe za 12 do 18 meseci. Grejvsova bolest posle kursa lekova miruje kod 30 do 55% pacijenata, a radioaktivni jod i operacija je trajno rešavaju. Rak štitne žlezde je u velikoj većini izlečiv. Hašimoto i stanje posle uklanjanja žlezde traže doživotni lek, ali uz njega je život normalan.
Da li je za bolesti štitne žlezde potrebna operacija?
Najčešće nije, jer se većina bolesti leči lekovima. Operacija štitne žlezde je prvi korak lečenja raka, a radi se i kod velike strume ili čvora koji pritiska dušnik i jednjak, kod sumnjivog čvora i kod Grejvsove bolesti kada radioaktivni jod i lekovi nisu pogodni (NICE). Usporen rad i upala štitne žlezde ne leče se operacijom.
Kako regulisati rad štitne žlezde bez lekova?
Kod izražene bolesti lek se ne može zameniti ishranom ni suplementima. Odraslima je potrebno oko 150 mikrograma joda dnevno, a ATA savetuje da se ne uzimaju preparati sa više od 500 mikrograma, jer višak joda remeti rad žlezde. Za selen i vitamin D kod Hašimota nema preporuka (NIDDK). Šta pomaže, a šta je mit, opisuje tekst prirodni lekovi za štitnu žlezdu.
