Štitna žlezda: gde se nalazi, čemu služi i najčešće bolesti
Štitna žlezda (štitasta žlezda, lat. glandula thyroidea) je mala žlezda na prednjoj strani vrata koja luči hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni utiču na gotovo svaku ćeliju u telu: na metabolizam, rad srca, telesnu temperaturu, varenje, raspoloženje, a kod dece i na rast i razvoj mozga. Zato i mali poremećaj u radu štitne žlezde može da se oseti kroz umor, promenu težine ili lupanje srca.
Bolesti štitne žlezde su česte, posebno kod žena. Prema Američkom udruženju za štitnu žlezdu (ATA), žene imaju probleme sa štitnom žlezdom pet do osam puta češće od muškaraca, a otprilike svaka osma žena tokom života dobije neki poremećaj štitne žlezde. U ovom tekstu objašnjavamo gde se štitna žlezda nalazi, kako izgleda, čemu služi i koje su njene najčešće bolesti.
Šta je štitna žlezda?
Štitna žlezda je endokrina žlezda, što znači da svoje hormone izlučuje direktno u krv. Naziv je dobila po štitu, a u narodu se često zove i štitasta žlezda. Oba naziva su ispravna i odnose se na isti organ. Na engleskom se zove thyroid gland, pa se zato bolesti štitne žlezde u medicini nazivaju i tiroidne bolesti.
Gde se nalazi štitna žlezda i kako izgleda?
Štitna žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata, ispod grkljana (Adamove jabučice) i ispred dušnika. Oblikom podseća na leptira: ima levi i desni režanj, koji leže sa obe strane dušnika, i tanak most između njih koji se zove istmus. Istmus prelazi preko gornjih prstenova dušnika, otprilike na nivou drugog do četvrtog prstena.
Iza štitne žlezde nalaze se četiri male paratireoidne žlezde, koje regulišu nivo kalcijuma, i povratni nerv grkljana, koji upravlja glasnim žicama. Zbog te blizine hirurg mora posebno da ih čuva tokom operacije štitne žlezde.
Sa koje strane je štitna žlezda?
Štitna žlezda nije ni sa leve ni sa desne strane, već na sredini vrata, i ima po jedan režanj sa svake strane dušnika. Zdrava štitna žlezda se obično ne vidi i teško se napipa. Ako primetite otok ili kvržicu sa jedne strane vrata koja se pomera pri gutanju, to može biti čvor na štitnoj žlezdi ili uvećan režanj, i treba ga pregledati.
Normalna veličina štitne žlezde
Svaki režanj štitne žlezde je kod odraslih dugačak oko 4 do 5 cm, a cela žlezda teži oko 20 do 25 grama. Veličina se najpreciznije određuje ultrazvukom štitne žlezde, kojim se meri zapremina oba režnja. Kao gornja granica normale najčešće se uzima 18 ml kod žena i 25 ml kod muškaraca. Novija istraživanja pokazuju da normalna veličina zavisi i od godina, telesne težine i visine, pa lekar nalaz uvek tumači u odnosu na konkretnu osobu. Kada je žlezda veća od normalne, govorimo o uvećanoj štitnoj žlezdi (strumi ili gušavosti).
Čemu služi štitna žlezda?
Osnovna uloga štitne žlezde u organizmu je da reguliše brzinu metabolizma, odnosno koliko brzo telo troši energiju. Hormoni štitne žlezde utiču na:
- rad srca i krvni pritisak,
- telesnu temperaturu i podnošenje toplote i hladnoće,
- telesnu težinu i apetit,
- varenje i rad creva,
- koncentraciju, raspoloženje i san,
- kožu, kosu i nokte,
- menstrualni ciklus i plodnost,
- rast i razvoj mozga kod dece i bebe u trudnoći.
Šta luči štitna žlezda?
Folikularne ćelije štitne žlezde proizvode uglavnom tiroksin (T4) i manje količine trijodtironina (T3). T4 se u tkivima pretvara u T3, koji je aktivniji oblik hormona. Posebne C-ćelije u štitnoj žlezdi luče kalcitonin, hormon koji učestvuje u regulaciji kalcijuma. Više o vrednostima i tumačenju nalaza pročitajte u tekstu hormoni štitne žlezde.
Kako se reguliše rad štitne žlezde?
Radom štitne žlezde upravlja hipofiza, mala žlezda u mozgu, preko hormona TSH (tireostimulišući hormon). Kada u krvi ima malo hormona štitne žlezde, hipofiza luči više TSH i „tera“ štitnu žlezdu da radi jače. Kada hormona ima previše, TSH pada. Zato je TSH prva i najvažnija analiza kada se proverava rad štitne žlezde.
Jod i štitna žlezda
Za proizvodnju hormona štitnoj žlezdi je neophodan jod. Odrasloj osobi je potrebno oko 150 mikrograma joda dnevno, a trudnicama i dojiljama više. Glavni izvori joda su jodirana so, mleko i mlečni proizvodi, morska riba i jaja. Srbija, prema podacima Globalne mreže za jod, spada u zemlje sa dovoljnim unosom joda, pa je gušavost zbog nedostatka joda kod nas danas retka.
Više joda nije uvek bolje. Kod autoimunih bolesti štitne žlezde, kao što je Hašimotov tireoiditis, preparati sa velikom količinom joda (na primer tablete od morskih algi) mogu da pogoršaju rad žlezde. Zato suplemente sa jodom treba uzimati samo po savetu lekara. Kada je reč o boravku na moru, ne postoji naučni dokaz da morski vazduh unosi značajnu količinu joda u organizam, pa odluku o putovanju kod bolesti štitne žlezde treba doneti sa svojim lekarom, prema stanju i terapiji.
Najčešće bolesti štitne žlezde
Bolesti štitne žlezde mogu da se podele na one koje menjaju rad žlezde (previše ili premalo hormona) i one koje menjaju njenu veličinu i strukturu (uvećanje, čvorovi, tumori). Ponekad su prisutne obe promene istovremeno.
Usporen rad štitne žlezde (hipotireoza)
Kod hipotireoze štitna žlezda proizvodi premalo hormona, pa se metabolizam usporava. Prema američkom Nacionalnom institutu za dijabetes i bolesti varenja i bubrega (NIDDK), hipotireozu ima skoro 5 od 100 osoba starijih od 12 godina, a najčešći uzrok je Hašimotov tireoiditis, autoimuna bolest koja je četiri do deset puta češća kod žena. Leči se tabletama hormona (levotiroksin), uz redovne kontrole TSH.
Ubrzan rad štitne žlezde (hipertireoza)
Kod hipertireoze štitna žlezda luči previše hormona i organizam radi „u višoj brzini“. Ima je oko jedne od sto osoba, češće žene i osobe starije od 60 godina. Najčešći uzrok, kod oko četiri od pet pacijenata, je Grejvsova (Bazedovljeva) bolest. Drugi česti uzroci su toksični čvorovi i upala štitne žlezde. Lečenje može biti lekovima, radioaktivnim jodom ili operacijom.
Uvećana štitna žlezda (struma)
Struma ili gušavost je otok na prednjoj strani vrata zbog uvećane štitne žlezde. Može biti difuzna ili nodozna (sa čvorovima), a žlezda pritom može da radi normalno, ubrzano ili usporeno. Većina struma je benigna. Velika struma može da pritiska dušnik i jednjak, pa izaziva osećaj gušenja i otežano gutanje. Više o tome u tekstu uvećana štitna žlezda.
Čvorovi i ciste na štitnoj žlezdi
Čvorovi na štitnoj žlezdi su vrlo česti. Prema ATA, do 60. godine oko polovina ljudi ima bar jedan čvor, koji se otkrije pregledom ili ultrazvukom, a više od 90% čvorova je benigno. Opipljivi čvorovi postoje kod oko 6% žena i 2% muškaraca, dok ih ultrazvuk otkriva mnogo češće. Kod sumnjivih čvorova radi se punkcija (biopsija) tankom iglom. Detaljnije u tekstu čvor na štitnoj žlezdi.
Rak štitne žlezde
Rak štitne žlezde se nalazi kod oko 5 do 15% čvorova koji se ispituju. Najčešći oblik je papilarni karcinom (70 do 80% slučajeva), koji raste sporo i ima odličnu prognozu: petogodišnje preživljavanje kod raka štitne žlezde je, prema američkom registru SEER, oko 98%. Osnovni način lečenja je operacija. Više u tekstu rak štitne žlezde.
Šta znači nehomogena štitna žlezda?
Nehomogena štitna žlezda je opis iz nalaza ultrazvuka i znači da tkivo žlezde nema ujednačenu strukturu. Najčešće se viđa kod hroničnog autoimunog zapaljenja, Hašimotovog tireoiditisa, ali nije dijagnoza sama po sebi. Lekar je tumači zajedno sa hormonima (TSH, FT4) i antitelima (anti-TPO).
Simptomi poremećaja rada štitne žlezde
Simptomi zavise od toga da li žlezda radi sporije ili brže nego što treba:
- Usporen rad: umor, osećaj hladnoće, gojenje, zatvor, suva koža i opadanje kose, usporenost, loše raspoloženje, promukao glas, neredovne menstruacije.
- Ubrzan rad: gubitak težine uprkos dobrom apetitu, lupanje i ubrzan rad srca, nervoza, nesanica, drhtanje ruku, znojenje i loše podnošenje vrućine, česte stolice.
- Promene u veličini: otok ili kvržica na vratu, osećaj „knedle“ u grlu, otežano gutanje, promuklost.
Ovi simptomi nisu specifični i mogu imati i druge uzroke, pa se dijagnoza uvek potvrđuje analizama. Detaljan pregled simptoma po bolestima pročitajte u tekstu štitna žlezda simptomi.
Štitna žlezda kod muškaraca
Muškarci, naravno, takođe imaju štitnu žlezdu i mogu da obole od istih bolesti kao i žene, samo ređe. Kod muškaraca se problemi sa štitnom žlezdom često otkriju kasnije, jer se simptomi kao što su umor, pad libida ili gojenje pripisuju stresu ili godinama. Čvor na štitnoj žlezdi kod muškarca zahteva podjednako pažljivu proveru kao i kod žene.
Pušenje dodatno opterećuje štitnu žlezdu: kod Grejvsove bolesti pogoršava promene na očima (Grejvsovu oftalmopatiju), pa se pacijentima savetuje prestanak pušenja.
Kako se proverava štitna žlezda?
Pregled štitne žlezde obično obuhvata:
- Analize krvi: TSH kao prvi test, zatim FT4 i po potrebi FT3, kao i antitela anti-TPO i anti-Tg kod sumnje na autoimunu bolest.
- Ultrazvuk štitne žlezde: pokazuje veličinu, strukturu, čvorove i ciste, i ne nosi zračenje.
- Punkciju (biopsiju) tankom iglom: radi se kod čvorova sa sumnjivim izgledom na ultrazvuku.
- Scintigrafiju: u odabranim slučajevima, na primer kod sumnje na toksični čvor.
U Hirurgiji Dr Đoković možete na jednom mestu da uradite kompletan pregled štitne žlezde, sa ultrazvukom i tumačenjem nalaza.
Kada je potrebna operacija štitne žlezde?
Većina bolesti štitne žlezde leči se lekovima i redovnim kontrolama. Operacija je potrebna kod raka ili sumnje na rak, kod velike strume koja pritiska vrat, kod čvorova koji rastu ili smetaju i kod nekih oblika hipertireoze. U našoj bolnici operacije štitne žlezde izvode iskusni hirurzi: Prof. dr Bojan Kovačević, dr Zoran Kozomara, dr Nikola Jeftić i dr Luka Pejnović.
Česta pitanja o štitnoj žlezdi
Da li se kaže štitna ili štitasta žlezda?
Ispravna su oba naziva. U stručnoj literaturi na srpskom češće se koristi „štitna žlezda“, a u svakodnevnom govoru i „štitasta žlezda“.
Da li muškarci imaju štitnu žlezdu?
Da. Štitnu žlezdu ima svaki čovek, a muškarci obolevaju od bolesti štitne žlezde ređe od žena, ali od istih bolesti.
Može li štitna žlezda da se izleči?
Zavisi od bolesti. Hipertireoza se često trajno reši radioaktivnim jodom ili operacijom, posle čega je obično potrebna terapija hormonom, a rak štitne žlezde se u velikoj većini slučajeva izleči operacijom. Hašimotov tireoiditis je hronična bolest, ali se uz terapiju hormonom i redovne kontrole živi potpuno normalno.
Šta je dobro za štitnu žlezdu?
Uravnotežena ishrana sa dovoljno joda (jodirana so, mleko, riba), nepušenje i redovne kontrole ako u porodici postoje bolesti štitne žlezde. Suplemente sa jodom ili selenom ne treba uzimati na svoju ruku, jer kod nekih bolesti mogu da naškode.
Kako se štitna žlezda zove na latinskom i engleskom?
Na latinskom se zove glandula thyroidea, a na engleskom thyroid gland.
