Gušenje od štitne žlezde: knedla u grlu, promuklost, kašalj
Gušenje od štitne žlezde javlja se kada je žlezda uvećana ili ima veliki čvor koji pritiska dušnik, jednjak ili nerv glasnih žica. Tada se mogu javiti osećaj knedle u grlu, otežano disanje i gutanje, kašalj i promuklost. Ipak, većina čvorova ne izaziva tegobe, a osećaj knedle u grlu najčešće ima drugi uzrok.
Tekst objašnjava kako štitna žlezda izaziva tegobe pritiska, kako se one razlikuju od refluksa i napetosti u grlu, koji znaci traže hitan pregled, kojim pregledima se utvrđuje uzrok i kako se leči. Opšte znake bolesti žlezde opisuje tekst simptomi štitne žlezde, a strumu tekst uvećana štitna žlezda.
Da li štitna žlezda može da izazove gušenje?
Može, ali samo kada je dovoljno velika da pritisne dušnik. Štitna žlezda leži ispred dušnika i jednjaka, pa velika struma ili veliki čvor mogu da ga suze. Prema StatPearls, najčešća tegoba je nedostatak vazduha pri naporu, a zatim osećaj gušenja, kašalj i stridor, piskav zvuk pri udisaju. Mali čvorovi retko daju gušenje, jer većina čvorova ne izaziva tegobe (ATA).
Struma najčešće raste sporo, pa se pritisak razvija godinama i ljudi se na njega naviknu. Najjači je kada žlezda raste naniže, iza grudne kosti, gde je prostor ograničen kostima. Kod starijih ljudi isti nedostatak vazduha često daju astma, hronična opstruktivna bolest pluća ili slabost srca, pa uzrok treba proveriti (StatPearls).
Zašto je gušenje jače kada ležim ili podignem ruke?
Kod velike strume ili strume koja zalazi iza grudne kosti gušenje se često pojačava u ležećem položaju i pri savijanju glave, jer žlezda tada jače pritiska dušnik na ulazu u grudni koš, navodi StatPearls. Lekar to proverava Pembertonovim testom: pacijent bar minut drži obe ruke podignute uz glavu. Crvenilo lica, nabrekle vene na vratu, promuklost ili nedostatak vazduha znače da je test pozitivan.
Šta je retrosternalna struma?
Retrosternalna, ili endotorakalna, struma je uvećana štitna žlezda koja je delom urasla naniže, iza grudne kosti. Češće se otkriva posle 50. godine i četiri puta je češća kod žena, a u jednoj hirurškoj seriji činila je 7% operacija štitne žlezde, navodi StatPearls. Često ne daje tegobe i otkrije se slučajno na snimku, a kada ih daje, najčešće je to nedostatak vazduha pri naporu.
Takvu strumu ultrazvuk ne može da prikaže celu, jer talasi ne prolaze kroz kost. Zato se radi CT grudnog koša. Na običnom snimku pluća lekar je može primetiti kao senku u gornjem delu grudnog koša ili po pomerenom dušniku (StatPearls).
Tegobe pritiska daju i mnoga druga stanja. Tabela pokazuje kada je štitna žlezda verovatan uzrok, koji su drugi česti uzroci i kada ne treba čekati, prema izvorima navedenim u tekstu.
| Tegoba | Kada je štitna žlezda verovatan uzrok | Česti drugi uzroci | Kada odmah lekaru |
|---|---|---|---|
| Gušenje i nedostatak vazduha | velika struma ili struma iza grudne kosti; gušenje jače u ležećem položaju (StatPearls) | astma, hronična opstruktivna bolest pluća, slabost srca (StatPearls) | otežano disanje ili piskav zvuk pri udisaju (NHS) |
| Knedla u grlu | uz strumu ili čvor koji se vidi ili napipa; kod trećine ljudi sa masom štitne žlezde (Burns i Timon) | refluks, napetost mišića grla, stres (Lee i Kim) | uz bolno ili otežano gutanje, gubitak težine ili promuklost (Lee i Kim) |
| Otežano gutanje | velika struma pritiska jednjak (StatPearls) | refluks, bolesti jednjaka (NHS) | hrana zastaje, gušenje pri jelu, gubitak težine (NHS, NICE) |
| Promuklost | rak zahvata nerv glasnih žica, ređe velika struma; usporen rad žlezde (ATA, StatPearls, NHS) | laringitis posle prehlade, naprezanje glasa (NHS) | traje duže od 4 nedelje ili postoji čvor na vratu (AAO-HNS) |
| Kašalj | velika struma pritiska dušnik (NHS, StatPearls) | prehlada, pušenje, refluks, alergije, slivanje sekreta iz nosa (NHS) | traje duže od 3 nedelje ili se iskašljava krv (NHS) |
Da li je knedla u grlu od štitne žlezde?
Najčešće nije. Osećaj knedle u grlu bez stvarnog otežanog gutanja zove se globus. Prema preglednom radu u časopisu World Journal of Gastroenterology (Lee i Kim, 2012), prijavljuje ga do 46% zdravih ljudi, a čini oko 4% novih pregleda kod ORL specijaliste. Najčešće je povezan sa refluksom, napetošću mišića grla i stresom, a štitna žlezda je ređi uzrok.
Kod globusa se knedla oseća između obroka, pri gutanju pljuvačke, tokom jela slabi i ne boli (Lee i Kim). Refluks želudačne kiseline nalazi se kod 23 do 68% ljudi sa globusom. Kod uvećane štitne žlezde uz osećaj pritiska obično postoji otok na vratu koji se vidi ili napipa i pomera pri gutanju (NHS, StatPearls).
Lee i Kim navode da su promene na štitnoj žlezdi koje se vide samo ultrazvukom češće kod ljudi sa osećajem knedle nego kod drugih. U studiji Burnsa i Timona trećina pacijenata sa masom štitne žlezde imala je tegobe slične globusu.
Kako razlikovati knedlu u grlu od otežanog gutanja?
Knedla u grlu je osećaj nečega u grlu bez smetnji pri gutanju hrane. Kod otežanog gutanja zalogaj zaista zastaje u grlu ili iza grudne kosti, javljaju se kašalj ili gušenje pri jelu, a vremenom i gubitak težine (NHS). Lee i Kim kao znake za temeljniji pregled navode otežano i bolno gutanje, bol u grlu, gubitak težine, promuklost i tegobe samo na jednoj strani vrata.
Da li knedla u grlu prolazi posle operacije štitne žlezde?
Kod većine prolazi, ako potiče od strume. U prospektivnoj studiji sa 200 pacijenata operisanih zbog bolesti štitne žlezde (Burns i Timon, Journal of Laryngology and Otology, 2007), 58 je pre operacije imalo osećaj knedle, a kod 80% njih tegoba je nestala posle operacije. Najviše su se popravili pacijenti kod kojih je patohistološki nalaz pokazao upalu žlezde.
U italijanskoj studiji sa 95 pacijenata (Consorti i saradnici, BMC Surgery, 2015) prosečan skor tegoba se tri meseca posle operacije značajno smanjio. Ipak, deo pacijenata je ostao sa tegobama, a deo ih je dobio tek posle operacije. Lee i Kim navode da osećaj knedle posle operacije često vremenom slabi.
Da li štitna žlezda može da izazove promuklost?
Može. Rak štitne žlezde može da zahvati povratni nerv koji pokreće glasne žice, a ređe vrlo velika struma pritisne taj nerv (StatPearls). ATA navodi da je promuklost kod čvora retka i obično povezana sa rakom. Kod usporenog rada žlezde glas postaje promukao (NHS). Promuklost u nekom periodu života ima skoro trećina ljudi, prema smernicama AAO-HNS, često zbog laringitisa posle prehlade.
Promuklost se javlja i posle operacije štitne žlezde, najčešće prolazno, a trajna oduzetost glasne žice zbog oštećenja nerva opisana je kod oko 1% operacija (StatPearls).
Kada promuklost treba da pregleda lekar?
Smernice Američke akademije za otorinolaringologiju (AAO-HNS, 2018) savetuju pregled grkljana kamerom, laringoskopiju, kada promuklost ne prođe ili se ne poboljša za četiri nedelje. Odmah se pregleda ako uz promuklost postoje otok ili čvor na vratu, piskav zvuk pri disanju, skorašnja operacija vrata ili pušenje. Britanske smernice NICE ljude od 45 godina i starije sa upornom promuklošću bez jasnog uzroka upućuju na brz pregled zbog sumnje na rak grkljana.
Kod promuklosti uz strumu ili čvor lekar pregleda glasne žice, a njihova pokretljivost proverava se i pre svake operacije štitne žlezde (StatPearls). Rak glasnih žica, koji nije bolest štitne žlezde, opisuje tekst rak grla, a znake raka štitne žlezde tekst rak štitne žlezde.
Da li štitna žlezda može da otežava gutanje?
Može, kada velika struma ili čvor pritisnu jednjak, koji se nalazi iza dušnika (StatPearls). Tada se javlja osećaj da hrana zastaje u grlu ili iza grudne kosti, a ponekad i kašalj ili gušenje pri jelu (NHS). Otežano gutanje je i jedan od znakova raka štitne žlezde koje navodi NHS, uz tvrd čvor koji polako raste i promuklost. Zato otežano gutanje koje ne prolazi treba pregledati.
Otežano gutanje daju i refluks i bolesti jednjaka (NHS). Britanske smernice NICE savetuju brz pregled zbog moguće bolesti jednjaka kod svakog otežanog gutanja. Kada je otežano gutanje glavna tegoba, uz ultrazvuk vrata radi se snimanje jednjaka sa barijumom ili gastroskopija (StatPearls).
Da li štitna žlezda izaziva kašalj?
Može, kada velika struma pritiska dušnik. NHS kašalj koji ne prolazi navodi među simptomima strume, a StatPearls kod strume iza grudne kosti navodi kašalj odmah posle nedostatka vazduha i osećaja gušenja. Ipak, većina kašlja potiče od prehlade i gripa, a duži kašalj i od pušenja, refluksa, alergija i slivanja sekreta iz nosa u grlo. NHS savetuje pregled kada kašalj traje duže od tri nedelje.
Kada je gušenje od štitne žlezde hitno?
Hitno je kada disanje postane otežano ili se pri udisaju čuje piskav, zviždući zvuk: NHS tada savetuje poziv hitnoj pomoći. Hitan pregled traži i nagli, bolan otok na vratu, koji nastaje kod krvarenja u čvor. StatPearls navodi da pucanje čvora ili povreda mogu da izazovu naglo zatvaranje disajnog puta.
Brz pregled traže i tvrd čvor koji vidljivo raste uz otežano gutanje, disanje ili promuklost, što je znak retkog anaplastičnog raka štitne žlezde (ATA). Bez odlaganja se pregledaju i otežano gutanje uz gubitak težine, promuklost duža od četiri nedelje i gušenje koje se pojačava u ležećem položaju.
Kako se utvrđuje da li gušenje potiče od štitne žlezde?
Prvo se rade TSH i ultrazvuk vrata, koji pokazuju kako žlezda radi, da li je uvećana i ima li čvorova (StatPearls). Ako struma zalazi iza grudne kosti ili postoji gušenje, radi se CT grudnog koša i test plućne funkcije sa krivuljom protok–volumen. Kod promuklosti se pregledaju glasne žice, a kod čvora sumnjivog izgleda radi se punkcija tankom iglom.
CT pokazuje koliko je dušnik pomeren i sužen. Prema StatPearls, kada je dušnik sužen na 10 mm ili manje, potrebna je operacija. Jodni kontrast za CT može da izazove ubrzan rad žlezde i da odloži scintigrafiju, pa lekar odlučuje da li je kontrast potreban.
| Pregled | Šta pokazuje | Kada se radi |
|---|---|---|
| Analize krvi (TSH, FT4) | da li žlezda radi previše, premalo ili normalno | kod svake strume ili čvora |
| Ultrazvuk vrata | veličinu žlezde, čvorove i limfne čvorove vrata | prvi pregled; ne prikazuje deo strume iza grudne kosti |
| CT grudnog koša | deo strume u grudnom košu, pomeranje i suženje dušnika | gušenje ili struma koja zalazi iza grudne kosti |
| Spirometrija sa krivuljom protok–volumen | suženje disajnog puta, ponekad i kada nema tegoba | velika struma ili struma iza grudne kosti |
| Laringoskopija (pregled grkljana kamerom) | pokretljivost glasnih žica | promuklost i pre svake operacije štitne žlezde |
| Snimanje jednjaka sa barijumom ili gastroskopija | suženje ili pritisak na jednjak | kada je otežano gutanje glavna tegoba |
| Punkcija tankom iglom | da li je čvor dobroćudan | čvor sumnjivog izgleda na ultrazvuku |
Redosled pregleda određuje se na pregledu štitne žlezde. Kako izgleda ultrazvuk opisuje tekst ultrazvuk štitne žlezde, a punkcija tekst biopsija štitne žlezde.
Kako se leči gušenje od štitne žlezde?
Lečenje zavisi od uzroka. Kod strume koja otežava disanje ili gutanje savetuje se operacija, kojom se uklanja deo ili cela žlezda (NHS), a StatPearls operaciju navodi kao lečenje izbora kod strume iza grudne kosti koja daje tegobe. Za dobroćudan čvor koji pritiska evropske smernice ETA (2020) navode i termalnu ablaciju, radiofrekventnu ili lasersku, posle koje se čvor smanjuje, a tegobe slabe.
Tablete levotiroksina slabo deluju na strumu koja postoji godinama, navodi StatPearls, pa ne rešavaju pritisak. Struma koja ne daje tegobe i ne sužava značajno dušnik može da se prati. Tada se izbegavaju suplementi i lekovi sa jodom i jodni kontrast, jer mogu da izazovu ubrzan rad.
Kod globusa bez bolesti štitne žlezde osnova lečenja je objašnjenje i umirenje. Lee i Kim navode i lečenje refluksa, rad sa logopedom, antidepresive i kognitivno-bihejvioralnu terapiju. Tegobe su dugotrajne: u jednoj studiji 60% pacijenata se poboljšalo ili oporavilo za pet godina.
Načine lečenja porede tekstovi kako se leči štitna žlezda i čvor na štitnoj žlezdi, a operaciju opisuje stranica operacija štitne žlezde.
Česta pitanja o gušenju i knedli u grlu kod štitne žlezde
Da li Hašimoto može da izazove gušenje i knedlu u grlu?
Može, kada dovede do uvećanja žlezde. NHS upalu štitne žlezde i usporen rad navodi među uzrocima strume, a velika struma može da pritiska dušnik i jednjak. U studiji Burnsa i Timona najviše su se popravili operisani pacijenti sa upalom u patohistološkom nalazu. Kod Hašimota bez strume uzrok knedle treba tražiti i drugde. Bolest opisuje tekst antitela štitne žlezde.
Da li stres može da izazove osećaj gušenja u grlu?
Može. Lee i Kim navode da su psihički činioci i stres čest okidač osećaja knedle i da ljudi sa globusom češće imaju anksioznost, potištenost i izraženu brigu o telesnim simptomima. Osećaj je stvaran, a tipičan globus obično ne zahteva ništa više od pregleda grla kod ORL specijaliste. Ako postoje otežano gutanje, gubitak težine ili otok na vratu, uzrok se ispituje dalje.
Da li štitna žlezda može da izazove bol u grlu?
Može, ali bol nije tipičan za strumu i čvorove, koji najčešće ne bole (NHS, ATA). Prema ATA, glavni uzrok bola u štitnoj žlezdi je subakutni tireoiditis, upala za koju se smatra da je izaziva virus. Funkcija žlezde se posle nje najčešće vrati u normalu za 12 do 18 meseci. Nagli, jak bol uz otok može da znači krvarenje u čvor (StatPearls).
Može li mali čvor na štitnoj žlezdi da izazove gušenje?
Retko. ATA navodi da većina čvorova ne izaziva tegobe i da čvor može da oteža disanje ili gutanje tek kada je dovoljno velik da pritisne dušnik ili jednjak. Čvorovi su vrlo česti: do 60. godine ima ih oko polovina ljudi, a više od 90% je dobroćudno. Ako uz mali čvor postoji osećaj knedle, treba proveriti i druge česte uzroke, kao što je refluks.
Kom lekaru da se javim zbog knedle u grlu ili gušenja?
Prvo izabranom lekaru, koji pregleda vrat i može da uputi na analize krvi i ultrazvuk (NHS). Ako se nađu struma ili čvor, dalje ispitivanje vodi endokrinolog, a operaciju radi hirurg. Kod tipičnog osećaja knedle bez bolesti štitne žlezde grlo endoskopom pregleda ORL specijalista (Lee i Kim). Kod otežanog disanja ili piskavog zvuka pri udisaju poziva se hitna pomoć (NHS).
