Hašimoto tireoiditis: simptomi, nalazi, lečenje i ishrana

Hašimoto (Hashimoto) tireoiditis je hronična autoimunska upala štitne žlezde i najčešći uzrok njenog usporenog rada u zemljama sa dovoljno joda, kao što je Srbija. Imunski sistem stvara antitela i bela krvna zrnca koja postepeno oštećuju žlezdu, pa ona vremenom luči sve manje hormona.

Kada na nalazu ili uputu piše „štitna žlezda – Hashimoto“, misli se na istu bolest, koja se zove i Hašimoto sindrom, hronični limfocitni ili autoimunski tireoiditis. U nastavku su objašnjeni uzroci, simptomi, analize i ultrazvuk, faze bolesti, lečenje, ishrana i suplementi, trudnoća i retke situacije kada se radi operacija.

Šta je Hašimoto tireoiditis?

Hašimoto tireoiditis je autoimunska bolest u kojoj imunski sistem napada sopstvenu štitnu žlezdu. Prema američkom institutu NIDDK, organizam stvara antitela na žlezdu, u nju se nakupljaju bela krvna zrnca, a oštećeno tkivo više ne može da stvori dovoljno hormona. Bolest napreduje sporo, često godinama, i kod većine obolelih se završava usporenim radom štitne žlezde.

Hašimoto i hipotireoza nisu isto: Hašimoto je uzrok, a usporen rad posledica. Mnogi imaju povišena antitela i godinama normalne hormone. Simptome i lečenje samog usporenog rada opisuje tekst usporen rad štitne žlezde (hipotireoza).

Koliko je Hašimoto čest?

Hašimoto je jedna od najčešćih autoimunskih bolesti. Prema meta-analizi 48 studija iz 2022. godine (Frontiers in Public Health), ima ga oko 7,5% odraslih u svetu, a u Evropi oko 8%. Žene obolevaju četiri do deset puta češće od muškaraca, najčešće između 30. i 50. godine, navodi NIDDK. Bolest se ipak javlja u svakom uzrastu, i kod muškaraca i kod dece (ATA).

Zašto nastaje Hašimoto?

Tačan uzrok nije poznat, ali veliku ulogu ima nasleđe. U danskoj studiji sa 1.372 blizanca geni su objašnjavali 73% sklonosti ka pozitivnim antitelima štitne žlezde (European Journal of Endocrinology, 2006). NIDDK kao moguće okidače navodi i virusne infekcije, poput hepatitisa C, a rizik je veći kod osoba sa celijakijom, lupusom, reumatoidnim artritisom, Šegrenovim sindromom ili dijabetesom tipa 1.

Usporen rad žlezde mogu da izazovu i neki lekovi, kao što su lekovi za bipolarni poremećaj i lekovi sa jodom za poremećaje srčanog ritma, kao i zračenje. Kod Hašimota i veće količine joda iz algi, kelpa ili suplemenata mogu da pogoršaju rad žlezde (NIDDK).

Koji su simptomi Hašimota?

Na početku Hašimoto najčešće nema nikakve simptome, iako su antitela već povišena. Tegobe se javljaju kada rad žlezde uspori: umor, osetljivost na hladnoću, gojenje, zatvor, suva koža i kosa koja opada, bolovi u mišićima i zglobovima, potištenost, neredovne ili obilne menstruacije i usporen rad srca, navode NIDDK i ATA. Ponekad se žlezda uveća (struma) i daje osećaj pritiska u vratu.

Retko, na početku bolesti oštećene ćelije ispuste uskladištene hormone, pa nastaje prolazni višak hormona sa lupanjem srca i drhtanjem (NIDDK). Posle mnogo godina žlezda se često smanji, a struma nestane. Opšti pregled znakova bolesti štitne žlezde daje tekst štitna žlezda simptomi.

Da li se od Hašimota goji?

Malo, i to tek kada rad žlezde uspori. Prema ATA, usporen rad štitne žlezde obično donosi dva do četiri i po kilograma, uglavnom zbog zadržane soli i vode, a ne masnog tkiva. Dve meta-analize iz 2026. godine pokazale su da lečenje izražene hipotireoze vraća u proseku 1,4 do 2,2 kilograma. Veće gojenje najčešće ima druge uzroke, a levotiroksin nije lek za mršavljenje.

Kakav je Hašimoto kod muškaraca?

Kod muškaraca je Hašimoto ređi, ali je to ista bolest, sa istim simptomima, analizama i lečenjem. U britanskoj studiji Whickham, koja je pratila 2.779 odraslih 20 godina, pozitivna antitela su kod muškaraca povećavala izglede za kasniji usporen rad 25 puta, a kod žena osam puta. Zato i muškarcu sa antitelima treba povremena kontrola TSH.

Kako se otkriva Hašimoto?

Hašimoto se otkriva analizama krvi: TSH i FT4 pokazuju koliko žlezda radi, a antitela da li je uzrok autoimunski. Anti-TPO ima 90 do 95% osoba sa autoimunskim tireoiditisom (Frontiers in Immunology, 2017), a anti-Tg 60 do 80%. Ako su antitela negativna, a sumnja ostaje, ultrazvuk može da pokaže veličinu žlezde i znake Hašimota i da isključi čvorove kao uzrok uvećanja (NIDDK).

Britanski institut NICE savetuje da se anti-TPO izmeri kod povišenog TSH i da se ne ponavlja. Prema ATA, praćenje antitela nije potrebno, ali praćenje TSH jeste, jer pokazuje kada rad žlezde počne da slabi. Šta znače pojedini nalazi objašnjavaju tekstovi antitela štitne žlezde i analize za štitnu žlezdu.

Na ultrazvuku se Hašimoto najčešće opisuje kao nehomogena, slabije ehogena struktura, a čvorovi su kod njega češći (ATA). Izraze sa nalaza objašnjava tekst nalaz ultrazvuka štitne žlezde, a sam pregled stranica ultrazvuk štitne žlezde.

Kroz koje faze prolazi Hašimoto?

Hašimoto obično prolazi kroz tri faze. Prvo su povišena samo antitela, a TSH i FT4 su normalni. Zatim TSH raste, a FT4 je još u granicama, što se zove blaga ili subklinička hipotireoza. Na kraju pada i FT4 i nastaje izražen usporen rad. Kod mnogih bolest godinama ostaje u prvoj fazi, a retko počinje prolaznim viškom hormona.

Šta se radi u kojoj fazi, prema smernicama NICE i ATA:

Da li Hašimoto uvek prelazi u hipotireozu?

Ne uvek, ali rizik postoji stalno. U studiji Whickham, koja je 20 godina pratila odrasle u Velikoj Britaniji, žene sa pozitivnim antitelima imale su osam puta veće izglede za usporen rad, a uz antitela i povišen TSH 38 puta veće. Godišnje je izraženu hipotireozu razvilo oko 4,3% žena sa povišenim TSH i antitelima i 2,6% sa samo povišenim TSH.

Kako se leči Hašimoto?

Hašimoto se ne leči dok hormoni ne opadnu. Kada nastane usporen rad, lek je levotiroksin (Letrox, Euthyrox), isti hormon T4 koji žlezda više ne stvara dovoljno. NICE savetuje početnu dozu od oko 1,6 mikrograma po kilogramu za odrasle mlađe od 65 godina bez bolesti srca, a za starije i srčane bolesnike 25 do 50 mikrograma dnevno, uz postepeno povećanje.

Tableta se pije natašte, 30 do 60 minuta pre doručka (NIDDK). Prva kontrola TSH je nekoliko nedelja posle uvođenja leka ili promene doze, prema NIDDK posle šest do osam, a kada se nalaz ustali, jednom godišnje (NICE). Kako se lek pije i šta mu smeta objašnjava tekst lek za štitnu žlezdu.

Da li se Hašimoto leči ako su hormoni normalni?

Ne. Prema ATA, osobe sa visokim antitelima, a normalnim TSH i FT4, ne treba da piju hormon štitne žlezde. Kod blago povišenog TSH NICE savetuje levotiroksin kada je TSH 10 ili više u dva nalaza u razmaku od tri meseca, a ispod te granice, uz tegobe, probnu terapiju od šest meseci za mlađe od 65 godina. Ostali se prate kontrolama TSH.

Može li se Hašimoto izlečiti?

Ne može, jer je autoimunska bolest trajna, ali se dobro kontroliše. Kada nastane usporen rad, većina obolelih, prema ATA, levotiroksin pije doživotno, a u pravilnoj dozi lek nema neželjena dejstva. Dijeta, suplementi i „prirodni lekovi“ ne mogu da zamene hormon kada žlezda ne radi dovoljno. Šta je dokazano, a šta mit, opisuje tekst prirodni lekovi za štitnu žlezdu.

Da li se Hašimoto operiše?

Retko. Operacija se ne radi zbog samih antitela, već kod velike strume koja pritiska dušnik ili jednjak i kod sumnjivog čvora, kao i kod drugih bolesti štitne žlezde (NICE). U norveškoj randomizovanoj studiji iz 2019. godine (Annals of Internal Medicine) uklanjanje žlezde kod 150 pacijenata sa upornim tegobama, normalnim hormonima uz lek i anti-TPO iznad 1.000 IU/mL popravilo je kvalitet života i smanjilo umor.

Hronični umor je u operisanoj grupi pao sa 82% na 35%, a u grupi koja je nastavila samo sa lekom nije bilo poboljšanja. Autori naglašavaju da rezultat važi za usku grupu pacijenata i 18 meseci praćenja, pa ovaj pristup za sada nije deo stručnih smernica. Kada se operacija radi, opisuje stranica operacija štitne žlezde.

Kakva ishrana se preporučuje kod Hašimota?

Posebna „Hašimoto dijeta“ ne postoji. Preporučuje se raznovrsna ishrana sa dovoljno joda iz jodirane soli, ribe, mleka i jaja, ali bez tableta morskih algi, kelpa i suplemenata joda, jer veće količine joda kod Hašimota mogu da izazovu ili pogoršaju usporen rad (NIDDK). Za vitamin D i selen NIDDK navodi da posebne preporuke za sada ne postoje.

Kafa nije zabranjena, ali se pije najmanje 30 do 60 minuta posle levotiroksina, jer smanjuje njegovo upijanje. Namirnice i jelovnike detaljno opisuje tekst ishrana za štitnu žlezdu, a kafu tekst kafa i štitna žlezda.

Da li kod Hašimota treba izbaciti gluten?

Ne treba, osim kod potvrđene celijakije. Meta-analiza iz 2023. godine, sa 87 pacijenata sa Hašimotom bez celijakije, nije pokazala statistički značajan pad antitela posle bezglutenske ishrane. Celijakija je, međutim, češća uz Hašimoto i ima je oko 1,6% obolelih (meta-analiza iz 2016), pa NICE savetuje test na celijakiju osobama kojima je otkrivena autoimunska bolest štitne žlezde.

Da li selen i vitamin D pomažu kod Hašimota?

Snižavaju antitela, ali za sada nema dokaza da ublažavaju tegobe. U danskoj studiji CATALYST sa 412 pacijenata koji piju levotiroksin, 200 mikrograma selena dnevno tokom godinu dana snizilo je anti-TPO, ali je kvalitet života bio isti kao uz placebo, a doza leka se nije menjala (European Thyroid Journal, 2024). Za vitamin D rezultati studija su neujednačeni.

Doze, bezbedne granice i studije opisuju tekstovi selen za štitnu žlezdu i vitamini za štitnu žlezdu.

Da li je Hašimoto opasan u trudnoći?

Uz normalne hormone ili dobro podešen levotiroksin, trudnoća kod Hašimota najčešće teče uobičajeno. Ženama koje već piju levotiroksin doza se povećava čim se trudnoća potvrdi. Sam lek zbog pozitivnih antitela, uz normalan TSH, ne povećava broj rođene dece (studija TABLET), a posle porođaja tireoiditis dobije 33 do 50% žena sa anti-TPO antitelima (ATA, 2026).

Vrednosti TSH, doze po trimestrima i promene posle porođaja opisuje tekst štitna žlezda i trudnoća.

Sa kojim bolestima je Hašimoto povezan?

Hašimoto često prate druge autoimunske bolesti. U britanskoj studiji sa 3.286 pacijenata još jednu autoimunsku bolest imalo je 14,3% osoba sa Hašimotom, najčešće reumatoidni artritis, a NIDDK navodi i celijakiju, lupus, Šegrenov sindrom i dijabetes tipa 1. Čvorovi su kod Hašimota češći (ATA), a o njima više govori tekst čvor na štitnoj žlezdi.

Da li Hašimoto prelazi u rak?

Hašimoto sam po sebi ne prelazi u rak. U švedskoj studiji sa 829 pacijenata sa hroničnim limfocitnim tireoiditisom ukupan broj tumora nije bio veći od očekivanog, ali je rizik od retkog limfoma štitne žlezde bio oko 67 puta veći, uz samo četiri zabeležena slučaja (New England Journal of Medicine, 1985). Nelečen usporen rad, prema NIDDK, nosi veći rizik od bolesti srca i povišenog holesterola.

Česta pitanja o Hašimotu

Koliko često treba kontrolisati hormone kod Hašimota?

Zavisi od faze bolesti. Kod stabilne doze levotiroksina NICE savetuje TSH jednom godišnje, a posle promene doze kontrole na tri meseca dok se nalaz ne ustali. Kod nelečene blage hipotireoze sa povišenim antitelima TSH i FT4 se rade jednom godišnje. Ponavljanje antitela nije potrebno (NICE, ATA).

Zašto umor ostaje i kada su hormoni dobri?

Kod dela obolelih tegobe ostaju i uz normalan TSH. NICE tada savetuje proveru FT4 i moguće podešavanje doze radi boljeg osećaja, ali bez doze koja potiskuje TSH ili izaziva višak hormona. Pošto Hašimoto češće prate druge autoimunske bolesti, poput celijakije ili perniciozne anemije, lekar može da proveri i njih.

Da li Hašimoto boli?

Najčešće ne boli. Iako je u pitanju hronična upala, Hašimoto spada u bezbolne tireoiditise, za razliku od subakutnog (de Kervenovog) tireoiditisa, kod kog je vrat bolan i osetljiv (ATA). Uvećana žlezda može da daje osećaj pritiska ili knedle u grlu. Druge uzroke bola u vratu opisuje tekst bol u štitnoj žlezdi.